Ko je nju spomenuo da bi ona dobila pravo na repliku?

Ovlašćeni je, kako da vam objasnim. Ne mogu da vam objasnim, uporno mesecima.
Član 104. stav 3. Stvarno, mnogo je kasno, ne mogu.

Samo ako mogu da kažem, fascinirate me, tumačite Poslovnik kao jeretik Bibliju.

Kako? Nisam čula?

Pa, ne pratite, vidite, već drugi put tražite da vam ponavljam nešto. Ne pratite.

Stvarno. Dobro. Sasvim je sve u redu, prihvatam mišljenje i stavove poslanika. Eto, ne pratim i opet u redu, ali član 104. stav 3.
Zaista, dobronamerno pokušavam kao vaša starija koleginica da pomognem koliko mogu ali ne ide, šta da radim.
Reč ima Saša Radulović, replika po istom osnovu. Nije spomenut, nije vaša grupa spomenuta, ali ja sam ocenila da se prepoznao u svim ovim stečajevima i moje je pravo da mu dam repliku.

Jedino pravo koje postoje ovde je pravo jačeg i pravo tastera koji imate, pošto ja nijednom rečju nisam pomenuo vladajuću stranku, govorio sam o Vladi Republike Srbije, a koliko znam ovo nije Vlada Republike Srbije.
Što se tiče pokušaja uvreda, pošto je to jedini odgovor koji dobijamo, na to se neću obazirati, to je uvek znak velike slabosti, odnosno nedostatka argumenata.
Ono na šta ću se vratiti je, od 2012. godine kada je država nažalost za jedan dolar preuzela „Železaru“ u tom trenutku dugovi su bili nula i oni su do sada uspešnim vođenjem, „Železara“ od 2012. do 2016. godine narasli na 450 miliona evra.
Što se tiče tih starih dugova o kojima smo takođe slušali, napravljen je 90-ih godina. Jeste, bilo je oko prve privatizacije „Železare“ ogromnih problema i malverzacija, Verica Barać je o tome govorila, pravila je krivične prijave koje su govorile o tome šta se dešavalo, međutim, svi ti postupci su nažalost zaustavljeni, odnosno pronađeni su dokazi ali su jednostavno stopirane sve istrage.
Prema tome, potrebno je malo odgovornosti i ne možemo stalno okrivljivati nekoga drugoga, ovde imamo četiri godine neodgovornog ponašanja Vlade koja nema rešenja za ekonomske probleme i za pravljenje sistema u Republici Srbiji. Hvala vam.

Reč ima Krsto Janjušević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, rešeno imovinsko-pravni problemi su temelj za dovođenje stranih investitora. Rešeni imovinsko-pravni odnosi su nešto što je najosnovnije u razgovoru sa investitorima i što je njihovo prvo pitanje. Moramo da se osvrnemo i na to šta smo nasledili posle 2012. godine, a nasledili smo mnogo problema koji su gurani pod tepih. Nasledili smo zakone koji su donošeni u vreme kada se o zakonu nije vodilo računa.
Sada, dok pričamo o ovom veoma uspešnom projektu, polako se provlače ovde neke priče o nekim robovima i vezi između Kineza i robova. Pa, bih ja da pročitam izjavu jednog, pod velikim znacima navoda, „roba“, koji radi u „Železari“ i koji je dao za medije. Kaže: „Evo, moj kolega i ja radimo u „Železari“ 39 godina i jedan mesec, bliži nam se i penzija; zaista, mogu da vam kažem da je položaj radnika u fabrici dobar i kroz vreme se unapređuje; imamo i sindikat koji se bori za nas; plate su nam solidne, sve je korektno, ne bih se ni na šta požalio. Ovo potpisivanje ugovora nam je od velikog značaja. Mislim da će nam naredne godine rada biti još bolje. Premijer ima veliku podršku radnika. Pogledajte samo koliko se naroda okupilo ovde da podrži napredak naše firme“. To je rekao jedan od „robova“.
Premijer je 15 puta bio u Smederevu. Predsednik Kine je jednom bio u Smederevu, pa se može komotno reći da je predsednik Kine više puta bio u „Železari“ nego brojni funkcioneri nekadašnje vladajuće koalicije koji nam danas dele lekcije.
Nadovezaću se na jednu anegdotu o nastanku „Železare“, pa kažu da je bivši predsednik jedne bivše države bio u Smederevu i pitao ih je - po čemu ste poznati, oni su rekli - po grožđu. On to nije dobro čuo, shvatio po gvožđu i dao da se tamo napravi „Železara“, tako kažu.
Međutim, ja mislim da je mnogo godina posle njega jedan premijer, verujem telefonom, pošto nije puno voleo da ide po Srbiji, pitao građane Smedereva šta im nedostaje, oni mu rekli - nedostaje nam gvožđe, a on shvatio nedostaje im grožđe. Pa, je onda brže bolje od subvencija države napravio jedan lep vinograd. Da li im je koji grozd poslao, nismo još obavešteni o tome.
Ovde imamo mnogo predloga, a kada se pomene lična karta, prosto ne mogu da odolim, a da to ne proanaliziramo. Bivši ministar krenuo da legitimiše i traži lične karte u preduzećima…
(Balša Božović, s mesta: Jel ovo stendap šou?)

Malo pristojnosti, nemojte vređati. Uzdržite se stvarno od vređanja.
(Saša Radulović, s mesta: Pa, šta je ovo?)
To je govor, poslaniče. Vi se nalazite u parlamentu.
(Saša Radulović, s mesta: Ovo govor?)
Sram vas bilo, stvarno! Vi potcenjujete ovde poslanike. Vi potcenjujete građane Srbije koji su glasali za poslanike. Vi ste cenzor. Vi određujete ko je vredan slušanja, ko nije vredan slušanja u ovom parlamentu.