Dakle, pokušao je da pobegne gospodin Radulović iz Ministarstva privrede zajedno sa nekoliko sanduka dokumentacije u kojoj su se nalazile te njegove famozne lične karte. Ja sam, gospodine Raduloviću, sećate se, kao predsednik Nadzornog odbora „Galenike“ dolazio kod vas, je li tako?
(Saša Radulović, s mesta: Kako vas nije sramota?)
Kako me nije sramota? Kako vas nije sramota? Bili ste vi i bio je vaš čuveni ekspert, kako se zvaše, gospođa Milenić, za koju se posle ispostavilo da je geolog. Dakle, veze sa ekonomijom nema. Kao što ni vi kao, ako se ne varam, inženjer elektrotehnike takođe nemate nikakve veze sa ekonomijom. Cela vaša ideja oko ličnih karti, oko toga da se nešto proda pa da se radnicima poveže radni staž, pa da se isplate plate itd, bila je sledeća. Celu srpsku privredu gurnuti u stečaj, vas i vašu suprugu proglasiti za stečajne upravnike u svim srpskim preduzećima i onda da vi i vaši kompanjoni ostvarite profit. Nije vas bilo briga da se spasi pet hiljada radnih mesta u Smederevu, da se spasi 500 radnih mesta u Vladičinom Hanu, hiljadu radnih mesta u Novom Sadu. Ne, cela srpska privreda da se gurne u stečaj. Vi ste rekli – niko ne može da dobije pare iz Fonda za razvoj dok sam ja ministar privrede. Po zakonu, ministar privrede je predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj. To ste rekli meni, kao predsedniku Nadzornog odbora „Galenike“, jer sam hteo da spasim kompaniju koja je bila u ogromnim ekonomskim problemima, ali za te probleme, izvinite, nije odgovoran Aleksandar Vučić i nije odgovorna SNS. Ali, šta je trebalo da uradimo? Vaša ideja je bila – neka „Galenika“ ide u stečaj.