Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Član 103. stav 7 – Predsednik Narodne skupštine je dužan da narodnom poslaniku koji se ne pridržava odredbi iz st. 1, 2, 4. i 6. ovog člana ili na neki drugi očigledan način zloupotrebljava prava predviđena ovim članom, izrekne mere predviđene članom 108. do 111. ovog Poslovnika.
Dakle, dvojicu poslanika koji su reklamirali Poslovnik niste opomenuli, u skladu sa ovim članom i mislim da su govorili upravo o nečemu što je bio dokaz zloupotrebe reklamacije, što najčešće vidimo u Skupštini.
Sa ovoliko ostrašćenosti da govorite o čoveku koji je pretučen, član Demokratske stranke, šta je on kasnije odlučivao, to je njegovo pitanje i njegovo pravo, ali nije jedini u Srbiji koji je maltretiran na lokalnim izborima koji su se održavali u Srbiji, sa pritiscima sa kojima su se suočavali naši članovi. I u Mionici, i u Bojniku je bivši predsednik opštine bio pritvaran za 102 hiljade podeljene socijalne pomoći, kao da je to najveći kriminalni akt, bio je predsednik opštine i član DS, da bi se posle izlaska iz pritvora učlanio u SNS. Sa kakvim motivima – ja to ne znam, ali, to su ljudi koji su dobili veliki pritisak, očigledno, i na takav način ste proširili te svoje mogućnosti na lokalnom nivou.
Najvažnije u svemu je ovo što je ministar rekao i čini se da vas je to najviše zabolelo, a to je bila suština. Ministar je rekao i potvrdio ono što smo pričali – 10 milijardi povećanog javnog duga od 2012. godine do danas. Objasnio je preciznije strukturu i hvala vam, ministre, na tome i na toj potvrdi i preciznim podacima o tome. To je ono što je bolelo…
(Isključen mikrofon.)
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)

Nema više. Ovo su sve bile zloupotrebe povrede Poslovnika, svih. Evo, Ćirić je pričao u okviru povrede Poslovnika malo sa ministrom.
Nemojte da vičete. Toliko me ne interesuje ko će da viče na mene, pojma nemate. Time se ništa ne postiže. Pustite me da vodim sednicu. Predsednik vodi sednicu, to je valjda jasno. Ja pokušavam. Niko mi ne da. Ali, ja ću opet da pokušam. Nije problem.
Ali, povrede Poslovnika su sve…
(Radoslav Milojičić, s mesta: Pet puta sam spomenut.)
Ne može. Odrediću pauzu. Ne može, zato što svi zloupotrebljavate Poslovnik. Povreda Poslovnika nije bila ni kod poslanika Ćirića, niti u prethodne dve diskusije. Ulazite u replike, samo mi podignete Poslovnik, maltretirate i mene i ostale kolege, izmislite povredu, pričate kako sam ja povredila Poslovnik, a ja sam danas manja od bubice. Ćutim i samo nemo slušam kako niko neće da se pridržava Poslovnika. Od ove sekunde delim kazne.
Znači, Aleksandar Marković ima reč, a posle njega Nenad Božić.
Ništa me više ne interesuje. Samo me interesuje dnevni red. Tako će i da bude i zato i služi predsednik. Birajte drugog.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, i ova žuč koja se oseća u ovoj raspravi govori u prilog tome koliko je danas važan zapravo ovaj predlog zakona, Predlog zakona o Sporazumu o zajmu između Vlade Republike Srbije i Vlade Azerbejdžana za finansiranje izgradnje deonice Ljig-Bojkovci-Bojkovci-Takovo-Takovo-Preljina Auto-puta E-763.
Mislim da ne moram naročito da ističem i da napominjem važnost, kako samog zajma, tako i ovog infrastrukturnog projekta za koji čvrsto verujem da će doprineti ukupnom razvoju putne i saobraćajne infrastrukture, ali i ukupnom razvoju privrede Srbije i privredne aktivnosti u Srbiji.
Čuli smo dosta argumenata, zapravo, čuli smo sve što smo mogli da čujemo u dosadašnjoj raspravi, kako od ministra, tako i od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, kao i o razlozima i okolnostima koje su prethodile ovom današnjem predlogu, kao što smo čuli i kako će se ovaj zajam sprovoditi, kako će se projekat implementirati, kao i sve ostale relevantne činjenice.
Ono što bih ja dodatno želeo da istaknem je da Vlada Republike Srbije nastavlja da vodi proaktivnu i dobro osmišljenu spoljnu politiku. Nastavlja da vodi politiku dobrih odnosa i građenja novih prijateljstava u svetu. Ta politika doprinosi boljem pozicioniranju Republike Srbije, kako na regionalnom, tako i na Evropskom, ali i na širem međunarodnom planu i to je od jako velikog značaja. Mnogo je važno to što stvaramo nova prijateljstva, što održavamo dobre odnose sa starim, tradicionalnim prijateljima, ali i što stvaramo nova prijateljstva u svetu. Na taj način produbljujemo ekonomsku saradnju sa dosadašnjim prijateljskim zemljama, ali stičemo i nova prijateljstva i privlačimo nove investicije, direktne strane investicije. To je mnogo važno.
Uprkos tome što postoje neki koji osporavaju odnosno trude se, a to su radili i za vreme dok su vršili vlast, na sve moguće načine terali investitore, što svojim lopovlukom, što svojom korupcijom, terali investitore iz Srbije, sve činili da ne dođe do investicija u Srbiji. A i danas pokušavaju da oteraju investitore, pa radnike u Srbiji nazivaju robovima.
Je li tako Milojičiću? Jesu li radnici nazivani robovima? Hiljadu i po zaposlenih u jednom preduzeću u jednoj opštini nazvati ih robovima, kako vas nije sramota? Investitore nazivate robovlasnicima. Koja je poruka? Da li treba da ih oteramo? Da li je to program DS da oteramo investitore? Samo kažite građanima, nikakav problem.
Azerbejdžan je pre svega prijateljska zemlja i to smo čuli danas u raspravi i čuli smo argumente u tom smislu. Azerbejdžan je zemlja sa kojom imamo vrlo razvijenu saradnju i ako mi dozvolite pročitao bih nešto od podataka koji idu u prilog tome. U periodu od januara do avgusta 2016. godine ukupna spoljno trgovinska razmena u robi između Srbije i Azerbejdžana iznosila je 7,8 miliona dolara. Dakle, 61,3 više nego u istom periodu 2015. godine i zabeležen je suficit sa Srbijom u vrednosti od 3,6 miliona američkih dolara i to je povećanje od 87% u odnosu na period januar avgust prethodne godine. Da li ovo nisu pokazatelji koji govore u prilog tome? Ukupan izvoz za prvih osam meseci 2016. godine iznosio je 5,7 miliona dolara, a u odnosu na isti period 2015. godine došlo je do povećanja izvoza od 68%.
Ovo govori u prilog tome da imamo vrlo razvijenu saradnju sa Azerbejdžanom uprkos tome što su opet danas neki neodgovorno pokušali da ospore i Azerbejdžan kao ozbiljnu zemlju.
Znate, imao sam prilike da nedavno boravim u Bakuu i na licu mesta sam se uverio u taj ubrzani ekonomski razvoj koji ta zemlja zaista ima. Nažalost, malo sam vremena proveo tamo pa nisam stigao da se informišem dovoljno, kao što ne mislim da je zasluga za njihov ubrzan ekonomski razvoj samo u tome što imaju bogatstvo u sirovinama, pre svega nafta, gas itd. Mislim da postoje neki drugi razlozi.
Kao što rekoh, nisam stigao da detaljno proučim njihov sistem, nisam stigao da se informišem da li njihov ministar odbrane stigne da gradi luksuzne stanove po njihovim pašnjacima itd. Nisam stigao, moram da priznam. Nadam se da ću imati prilike da pitam da li njihov ministar odbrane nosi satove od više desetina hiljada evra, 35.000 evra.
To ne kažem ja, to kaže Amir Bislimi. Da vas podsetim ko je Amir Bislimi. Dojučerašnji direktor Demokratske stranke. Amir Bislimi kaže da Dragan Šutanovac mora hitno da objasni odakle mu novac za skupocene satove, firmirana odela, cipele, kao i luksuzni stan na Vračaru. Dakle, Amir Bislimi, to ne kažem ja.
(Milan Lapčević, s mesta: Kakve ovo ima veze sa temom dnevnog reda?)
Molim vas, zamolite da se smire.
Takođe, nisam stigao da detaljno proučim azerbejdžanski sistem lokalne samouprave. Žao mi je što nisam. Pokušaću nešto više da saznam o tome. Pokušaću da saznam da li u Azerbejdžanu njihovi predsednici opština rade ono što rade naši neki predsednici opština. Nisam stigao da saznam da li njihovi predsednici opština troše desetine hiljada evra na pivo? I po neku limunadu, izvinjavam se. Ne znam da li azerbejdžanski predsednici opština rade to. Da li oni takođe stotine hiljada evra troše tako što uplaćuju novac u lokalne fudbalske klubove, pa onda preko keša izvlače te pare? Zaista nisam siguran.
Prethodni govornik je malopre i dosta se vremena potrošilo na temu nekih tuča, kako je u nekoj predizbornoj kampanji neko nekog tukao u nekom mestu. Ja znam samo za jednu tuču. Znam za tuču u Smederevskoj Palanci kada je tadašnji predsednik opštine, koji je danas prisutan ovde, nasrnuo na čoveka od 63 godine, pa je čovek dao izjavu da ga je rukama i nogama tukao.

Kolega Markoviću, ja vas molim da se vratite na dnevni red.

Pričam iz razloga da konačno shvatimo zbog čega smo danas tu gde jesmo, kako su oni vršili vlast, kako su se odnosili prema ključnim pitanjima i to je razlog zašto smo danas u situaciji u kojoj jesmo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Sonja Pavlović. Izvolite.

Hvala.
Povreda Poslovnika, člana 106. Da li treba da govorim ili ga svi znamo napamet? Da govornik može govoriti samo o temi o kojoj se vodi pretres. Uz to bih zamolila gospodina Markovića, koji je maločas izlagao, kad bude prikupio te sve podatke sa lokala koji ga interesuju, koliko je ko popio piva i svega ostalog, da da predlog Skupštini da razgovaramo na tu temu. Pošto nemate prikupljene podatke, vi naše vreme trošite. Trošite vreme i život građana Srbije na potpuno neprimerene stvari. Hvala.

Dužan sam da dam objašnjenje.
Kao što ste mogli da čujete, ja sam opomenuo gospodina Markovića da se vrati na temu dnevnog reda. Razumem kolege poslanike iz svih poslaničkih grupa koji hoće da zaštite dostojanstvo Narodne skupštine, ali ne razumem zašto iz drugih poslaničkih grupa pojedine kolege budu drugim poslanicima advokati.
(Balša Božović, s mesta: Replika!)
Gospodine Božoviću, po kom osnovu?
(Balša Božović, s mesta: Pominjanje DS.)
Demokratska stranka. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, koliko ko tera investitore ili investicije, evo, možemo na zvaničnom podatku da pokažemo. Godine 2011. je bilo direktnih tri milijarde i 300 miliona evra investicija, a 2015. godine milijardu i svega 800 miliona evra investicija. Skoro je nivo investicija opao za duplo. To su zvanični podaci, izvor je Narodna banka Srbije i možete slobodno da odete na sajt i pogledate ove podatke.
Kada je u pitanju vizija Srbije i kada smo čuli o tome da je neko nazivao neke radnike robovima, mi smo rekli da se DS zalaže za viziju Srbije koja će imati građane, a ne robove, koja će imati radnike sa pravom, radnike koji imaju zakon koji ih štiti, a ne radnike koji deset sati stoje u pelenama i ne smeju da odu u toalet, i koji imaju minimalnu zaradu. To je samo vizija, naša i vaša. To je skroz u redu i nemojte da se ljutite zbog toga.
OCD-e je rekao, odnosno izneo javnosti podatak da je preko 50 hiljada ljudi napustilo Srbiju u poslednjih godinu dana. To je naš problem. To je problem kojim treba da se bavi ovaj parlament, a ne da se fascinira time što niko od nas prisutnih, evo, ja lično nisam bio nijednog jedinog dana na izvršno funkciji. Pa, pošto nikada nisam bio u izvršnoj vlasti, niko ne može da kaže da sam lopov ili da sam nešto uzeo, pa se onda blatim ja, pa se blate moje kolege. Onda se, ne znam, blati predsednik DS. To neće promeniti stanje stvari. Pedeset hiljada lidera je napustilo Srbiju. Pedeset hiljada lidera je otišlo da živi u inostranstvu. E, to je naš problem. Ko će ostati u Srbiji za deset godina, ako svi koji nešto znaju i koji imaju neki zanat u ruci odu odavde? Zahvaljujem.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)