Gospodine Milojičiću, ne.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Pomenut sam.)
Nije spomenuo ni ime ni prezime, spominjao je predsednika opštine. Nije rekao čak ni ko je.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Evo, pitajte poslanika. Pitajte ga, rekao je.)
Evo, kolega Marković kaže da ste u pravu. Izvolite.

Hvala.
Gospodine Markoviću, SNS je nažalost po građane Srbije…

Molim vas, bez ličnog obraćanja.

Izvinjavam se.
…četiri i po godine gospodar života i smrti. Ili pohapsite sve koji su kršili zakon ili nemojte više ovde da govorite neistine.
Vi, gospodina Martinoviću, lako je vama. Izvinjavam se još jednom zbog ličnog obraćanja. Lako je pojedinim poslanicima iz SNS da ovde govore besmislice jer imaju šest funkcija u jednom trenutku. Narodni poslanik, predsednik skupštine, predsednik Nadzornog odbora Galenike, predsednik Upravnog odbora Agencije za privatizaciju, to je sve šef odborničke grupe u istom trenutku i prihoduje preko 400 hiljada dinara na mesečnom nivou.
Što se tiče straha, gospodine Martinoviću, nismo se plašili ni devedesetih kada ste bombardovali ovu zemlju, kada ste huškali policiju, kada ste pretili našem lideru ubistvom, a ne plašimo se ni sada, ni vas, a ni Zvonka Veselinovića koga sam malopre pomenuo, koji tuče političke neistomišljenike za račun SNS.

Pravo na repliku, Aleksandar Martinović.

Malo je dve minute da se odgovori na ovoliko količinu genijalnih izjava. Evo, sad smo čuli, dragi građani Srbije, da je SNS devedesetih godina bombardovala Srbiju. Ja sam, ako niste znali, predsednik Upravnog odbora Agencije za privatizaciju, koja inače ne postoji već godinu dana.
Nego, gospodine Ćiriću, ne odgovori mi juče vaš predsednik poslaničke grupe, hoće li on ili ja podneti ostavku zato što je Balša Božović, jedan od lidera koji, evo, na svu sreću vašu nije napustio Srbiju, rekao – 1.500 zaposlenih zato što je došao investitor koji u Kini ima robove, pa ih traži sada u Srbiji da mu budu jeftiniji nego oni u Kini. Onda, što se tiče „Meite“, kineske kompanije koja je došla u Obrenovac i zaposlila 1.500 ljudi – tamo pokušavate da napravite robovsku snagu.
Ostalo je juče u vazduhu ko će da ide u pisarnicu da podnese ostavku, gospodin Ćirić ili ja, pa bih voleo da mi, ne zbog mene, nego zbog građana Srbije, objasnite da li je politika DS da se Kinezi nazivaju robovlasnicima, a građani Srbije koji rade u kineskim kompanijama robovima. Onda ćemo da nastavimo dalje.
(Balša Božović, s mesta: Replika.)

Sada zaista, kolega Božoviću, imate pravo na repliku, da objasnite to.

Zahvaljujem.
Naravno da u političku penziju treba da ode gospodin koji je malopre govorio, iz prostog razloga što je izrekao neistine. Ja sam rekao da je vlasnik „Meite“ taj koji u Obrenovcu nije otvorio prvo nijedno radno mesto, jer ta fabrika ne postoji.
Onog trenutka kada mu Srbija bude dala 100.000 evra po radnom mestu za minimalac, a da se pritom od uslova na konkursu traži da deset sati neko stoji na nogama, kako se zovu ti radnici nego robovi? O tome sam govorio. Ako je gospodinu vlasniku „Meite“ važan posao da cveta u Kini, ne razumem zbog čega je Vladi Republike Srbije stalo da isto takav posao ima i u Srbiji, gde će građani raditi za minimalac, da jedino što se traži od spreme je da neko deset sati stoji na nogama i to sve košta 60 miliona evra, gde Srbija ulaže 40 miliona evra sa nula posto vlasništva. Četrdeset miliona evra za 400 radnika je 100.000 evra po radnom mestu. Mislio sam da znate matematiku i da to možete da izračunate. Nikada nisam pomenuo da su kineski investitori robovlasnici, nego sam rekao da je „Meita“ ulaganje koje od srpskih radnika pokušava da napravi to, a nisu otvorili nijedno radno mesto i pitanje je da li će otvoriti ijedno. To je cela istina.
Iz tog razloga, molio bih malopređašnjeg govornika da podnese ostavku zato što je opkladu izgubio. Zahvaljujem.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Milorad Mirčić.

Reklamiram povredu člana 108. stav 1, koji kaže – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik, odnosno predsedavajući Narodne skupštine. Mi smo svedoci da ovde već po ko zna koji put i ko zna koji dan zaredom predsedavajući gubi kontrolu kada je u pitanju vođenje Skupštine. Pa da li je to bio predsednik ili potpredsednik, sada nije toliko bitno, koliko je bitna sledeća činjenica. U ovom fingiranom sukobu koji se odvija u skupštinskoj sali između evrounijata mi treba da budemo žrtve. Malo je što smo mi, nego treba i Srbija da ih sluša. Ja vam predlažem, predsedavajući, da napravite pauzu, da pozovete predsednike poslaničkih grupa, da mi ne bi zaredom danima i danima ostajali do kasnih sati i da ova Skupština ne poprimi onaj naziv koji je već narod dao, a to je povampirena Skupština, da poslanici u kasne sate, oko jedan sat raspravljaju.

Koga ovde briga šta je neko radio u proteklom mandatu, da li je pio pivo ili nije pio pivo? Ovde je tačka dnevnog reda sporazum između dve države koji se treba odložiti za naredne dve godine, a suština je da se završi autoput. Vi imam osećaj da ste vi potpuno izgubili kontrolu nad vođenjem. Nemojte da mislite da je lično. Kada poslanik iz vaše poslaničke grupe naknadno kaže da je spomenut kolega, bez obzira što ste se vi decidno izjasnili da nije spomenut poslanik, ipak na tu intervenciju dajete mu reč. To je samo jedan od niza primera.

Ponovo apelujem na kolege, napravite pauzu, sazovite predsednike poslaničkih grupa, dogovorite se da normalno nastavimo rad ove Skupštine po tačkama dnevnog reda. Hvala.