Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Dušan Vujović. Izvolite.

Odgovoriću samo na one stvari koje se odnose na odgovornost koju ministar finansija ima.
Znači, prvo o aktivnosti ili proaktivnosti Vlade, u ovom slučaju. U predlogu odgovora je napisano da je Vlada odgovorila, ne znam tačno datum kad smo primili dopis Koridora Srbije, zahtev za produženje ovog ugovora, kada su oni shvatili da neće u postojećim rokovima do 4. maja 2016. godine realizovati projekte. Oni su uputili pismo nama verovatno negde u martu mesecu, ne znam tačno, ali znam da se ovde pominju, nakon inicijalne korespondencije na nivou ministra građevinarstva i saobraćaja i infrastrukture, upućeno je oficijelno pismo Vlade, koje se ovde pominje prvo 21. aprila 2016, drugo 5. maja 2016. i treće 24. maja 2016. godine, kojima se upravo došlo u iteracijama do toga šta očekuje jedna strana, šta očekuje druga strana. Ovim članom 26. i 25. koji navodite je tu razjašnjeno da Azerbejdžanci očekuju punu ratifikaciju sporazuma, tj. ne samo izmenu datuma u tom jednom članu. Prema tome, ideja je bila da se postojećim sporazumom samo promeni datum i da to ne podleže ratifikaciji, pošto se ne menjaju ni uslovi finansiranja, ni iznos kredita, ni servisiranje koje je već bilo počelo.
Sada, u svakoj zemlji postoje pravila. Kod nas je pravilo bilo da ako se ne menja ni obaveza ni iznos nominalne obaveze, ni kamatna stopa, ni period otplate i otplata je već počela, onda to ne utiče na ukupnu ni bruto ni neto obavezu Republike Srbije, prema tome, nije potrebna ponovna ratifikacija parlamenta po našim zakonima. Po njihovim zakonima to nije tako. Oni su tražili da se ide na ratifikaciju, da se ide na izmenu tako što se menja samo jedan član, nekoliko reči u jednom članu celog sporazuma koji je ovde priložen kao kompletan aneks ove izmene originalnog sporazuma.
Što se tiče svih drugih stvari koje se tiču procesa planiranja i realizacije projekata, ja se od 1977. godine profesionalno bavim kost-benefit analizom i znam sve aspekte ekonomske analize. Uvek su mi ljudi, od nuklearnih elektrana do hotela i puteva, donosili podatke, a ja sam radio analizu. Analizu sam uvek spreman da uradim, ali ona može da se radi jedino ako imate podatke. Kod nas, čini mi se, godinama se nalazimo u situaciji u kojoj nemamo podatke na vreme. Mi se nalazimo, posle šest meseci, još uvek u početnom koraku pripreme metodologije za planiranje investicionih projekata u Srbiji i nailazimo na velike otpore ključnih ministarstava koja se bave planiranjem i realizacijom investicionih projekata.
Nailazimo na još veće otpore Evropske komisije, odnosno Kancelarije za evropske integracije, pošto svako misli da sve najbolje zna. Ministarstvo finansija uz pomoć ljudi koji se time bave ceo svoj život i uz pomoć međunarodne metodologije želimo prvo da krenemo od krupnih stvari, pa ćemo doći do ovih detalja o kojima vi govorite.
Mi želimo da projekti u fazi identifikacije budu prvo analizirani u odnosu na to da li su u skladu sa tim što nama treba, jer imamo jako mnogo projekata gde nismo sigurni da se taj projekat nalazi na kritičnom putu razvoja Srbije, to je prva stvar.
Druga stvar, da li imamo resurse za to i treća stvar, da li je projekat spreman za implementaciju. Nama se često dešava da prvo radimo projekte koji nisu suštinski prioritet, drugo, da radimo projekte koji su napravljeni nedovoljno, detaljno, i treće, koji nisu spremni za realizaciju.
Znači, neki projekti u nekoj fazi analize imaju dovoljno elemenata da bismo ocenjivali njihovu takozvanu efektivnost, tj. sposobnost da ostvaren cilj koji su sebi postavili i efikasnost da to urade sa dobrim finansijskim i ekonomskim efektima i mi smo tom delu posvećeni. Kažem vam nailazimo na ogromne probleme. Ja sam optimista i mislim da ćemo to isterati, ali to radimo da bismo stvorili okvir u kome ćemo onda moći da kažemo, projekat jedan, dva ili pet nije spreman. Prema tome, nećemo mu dati ni sredstva iz budžeta, niti ćemo za taj projekat zaleći da tražimo finansiranje od međunarodnih finansijskih organizacija, iz budžeta kroz privatno javno partnerstvo ili na neki treći način.
Znači, nalazimo se na putu da postignemo sve ono što nam je danas slabost. Jame na putu su jedna od očiglednih primera javašluka i promašaja u svim tim prethodnim stvarima. Uvek su to neke jame, uvek su to neki nedostaci, uvek su to neke stvari koje su loše. Ali, u mnogim zemljama u svetu stvari se menjaju tako što ljudi znaju da planiraju i to rade, ili tako što neko pravnim ili političkim sistemom to dotera do nekog rezultata.
Amerika je zemlja u kojoj pravnici uzmu pa tuže državu da je put pogrešno projektovan, pa država plati desetke miliona i na taj način ih nateraju da nešto urade. U nekim drugim zemljama ljudi pokušavaju da se bave planiranjem, strategijom i ostalo. Mislim da ćemo kod nas ćemo teško sačekati da advokati i sudije isteraju tu stvar, ali možemo zajedno i parlament i Vlada i sva stručna tela u Srbiji da vratimo makar ono što smo imali. Neće nam putevi biti savršeni, ali makar da vratimo onaj nivo koji smo imali pre toga. Sada pravimo auto-puteve, auto-putevi vrlo lako mogu ponovo da otklize, mogu vrlo lako da se pojave rupe, ali to se dešava i drugima iz raznoraznih propusta.
Prema tome, moj predlog je, prihvatam vaše sugestije i primedbe, nemam ni želju, čak i kad bih znao ne bih ulazio u domene drugih ministara pošto to ne bi bilo kolegijalno. Mi smo tim ovde i ovaj deo pošto je ovo finansijski sporazum, ministar finansija ima punu odgovornost i čini mi se ima potrebu da razume suštinu onoga što ovde menjamo. To je samo rok povlačenja sredstava ovog kredita. Da menjamo više ne bih se usudio sam da to radim i ne bih se usudio da danas potpisujemo ovakve uslove bez preispitivanja i formalnih pregovora. Ali, pošto menjamo samo rok i samo dozvoljavamo da se sredstva povuku u malo dužem periodu, pristajem da branim ovaj zakon kao zakon koji ne menja ništa gore, pre svega zato što je alternativa pogubna za nas.
Imajući u vidu šta je svo do sada urađeno, vaše sumnje oko toga gde pare idu mislim da su hipertrofirane. Ovde se tačno zna ko isplaćuje pare. Pare idu na račun, svako mora na kraju da podnese račun, podržavam zahteve pojedinih poslaničkih grupa i pojedinaca da unapredimo selektivno, ali fokusirano izveštavanje o svim projektima. To je u sklopu našeg napora da pojačamo planiranje investicija i da pređemo na programsko budžetiranje, jer se tačno zna planirali smo to, ostvarili smo to.
Ako pogledate izveštaje koje mi imamo ovde, oni nam ništa ne govore, oni nam govore tačno u metar koliko je urađeno puteva, kvalitet, širina, dubina asfalta, da li je urađeno kao što treba, analiza troškova. Pazite, ne samo analiza troškova. Troškovi su imputi, analiza rezultata da li je put napravljen tako da može bez opasnosti po putnike da se vozi brzinom koja je propisana. Da li će u zimskim uslovima biti bezbedno da se vozi? Da li će biti sve ono što je potrebno na tom putu, to su presudne stvari. E, to kod nas treba da bude ne samo imputi, ne samo fizički auto-put, nego mora da bude i propusna moć tog puta i da li će ljudi stići u predviđenom vremenu od tačke A do tačke B. To je smisao puta. Nije smisao puta da se potroše pare i samo kaže, potrošili smo toliko i toliko cementa.
Uostalom, analize po Srbiji kada su se ranije pravili auto-putevi su pokazali da su u krugu od dvadesetak kilometara oko tih puteva da je napravljeno jako mnogo pristupnih puteva i sekundarnih puteva. Odnekud se pojavio asfalt i to se sve dogodilo u Srbiji. Prema tome, možete da se prošetate i da to vidite. Znači, postoje materijalni dokazi na licu mesta se šta se dogodilo. Možda su ljudi skupili pare, možda su to sve uradili, ali koincidencija se to dešava kada se rade veliki putevi je vrlo, vrlo interesantna.
Hvala vam lepo na ovim sugestijama. Mislim da su sugestije dobre, ali mislim da to ne možemo jednim potezom i mislim da to što potpredsednik Vlade i ministarka saobraćaja i infrastrukture i građevinarstva nije ovde, ne treba da interpretirate na način da ona potcenjuje ovo ili bilo šta drugo. Mislim da je ona mislila da tema današnjeg sastanka nije sve ovo, valjda je to moglo da se pretpostavi, nego je u stvari samo produženje ugovora. Eto, to je moja interpretacija. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Jovo Ostojić. Još dva minuta.

Može jedno kratko pitanje. Kako vi predviđate i da li je izvodljivo da u budućnosti naše zemlje da se pribavljaju sredstva da se deonice puta koje budu građene ubuduće, da se ispitaju na ovaj način o kojima večeras pričamo vi i ja u stvari, nego i cela Skupština, ne samo nas dvojica? A da Vlada Republike Srbije obezbedi ta sredstva da se izvrše pripreme, a kasnije kada se izvrše pripreme da se podignu krediti i da se pristupi izvođenju radova. Samim tim bi troškovi bili daleko manji, a putevi daleko bolji. Hvala vam.

Možete naravno ministre.

To je upravo suština mog predloga.
Znači, svuda u svetu se ne štedi na toj prvoj fazi. Fazi identifikacije, faza kuda trasa ide, faza ispitivanja terena i interaktivnog menjanja trase u skladu sa nalazima tog ispitivanja je presudna. Možda znate „Friport“ radi analizu nalazišta bakra u reonu Bora i oni rade to jako dugo sa neverovatnim brojem bušotina, da bi znali tačno gde se šta nalazi, na kojim dubinama.
Mi smo mislili da im kažemo, pa šta će vam toliko bušotina. Napravite pet puta manje ili 20 puta manje. Oni kažu – mi želimo da znamo precizno plus, minus 5%, a ne plus, minus 50%, koliko tu ima, koji je kvalitet i sve ostalo. Sa današnjom tehnologijom to se radi brzo, ali nije jeftino.
Prema tome, moj bi predlog bio Skupštini da u budžetu opredelimo sredstva koja ćemo vrlo pažljivo usmeravati na pripremu projekata znajući da neće svi biti realizovani.
Danas ministarstva nemaju tu slobodu. Ministarstva kada počnu da troše pare na pripremu projekta, njihov isključivi cilj je da se to realizuje pošto je inače to za njih gubitak. Ja kažem – hajde da napravimo jedan fond iz koga ćemo znati da će pet do deset projekata biti realizovano i na nivou budžeta apsorbujemo taj trošak, naravno trošimo svaki dinar kome će otići i ko će da ga radi, ali time minimiziramo rizik.
Prema tome, to su stvari koje su prepoznate i ovde je bilo dosta ideja i oko neravnopravnog položaja naših firmi. Ja sam o tome govorio na ovoj Berlinskoj inicijativi već i ovi čuju iz Evrope, mada nema još odgovora, oni čuju, oni shvataju da su naša preduzeća s pravom uznemirena, da nemaju pristup projektima u sopstvenoj zemlji. To je Johanes Han rekao, nudio, kaže – pa imate ovu balkansku inicijativu itd. Ja kažem – ali nemaju pristup ni tu. Prema tome, danas smo čuli jako mnogo korisnih inicijativa da sve moduse, modalitete finansiranja ispitamo i sve načine. Ali, da bismo to uradili moramo zajednički na tome da radimo, ne da pustimo da male interesne grupe zloupotrebljavaju nedostatak kapaciteta na našu štetu. To je suština. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Danica Bukvić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, sporazum o kome danas pričamo je u strateškom smislu veoma važan za našu zemlju.
Podsećam da je sporazum o zajmu između Vlade Republike Srbije, kao zajmoprimca, i Vlade Azerbejdžana, kao zajmodavca, za finansiranje izgradnje deonica Ljig-Boljkovci, Boljkovci-Takovo i Takovo-Preljina potpisan još 2. februara 2012. godine u Bakuu sa rokom raspoloživosti od 48 meseci, odnosno do 4. maja 2016. godine. Iznos koji je Azerbejdžan odobrio Srbiji, tada, iznosio je 300 miliona evra.
Uzimajući u obzir činjenicu da je u periodu raspoloživosti, odnosno protekle četiri godine iskorišćeno oko 80% ovog zajma, kao i da je za Srbiju veoma važno da se završi ovaj značajni infrastrukturni projekat, bez koga bi svakako bio usporen regionalni razvoj, pogotovo u zapadnom delu Srbije, to je neophodno da se produži period raspoloživosti zajma što se ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Sporazuma o zajmu i predviđa. Na taj način će se odobrena sredstva u celosti iskoristiti i omogućiti brži završetak Koridora 11.
Koridor 11, odnosno budući autoput Beograd-Južni Jadran, čija je deonica predmet ovog sporazuma, je pravac koji ima i ekonomski značaj, jer će omogućiti bolje saobraćajno povezivanje, veći tranzit, a time i veći devizni priliv.
Izgradnjom ove trase uspostavlja se efikasna nacionalna saobraćajna infrastruktura, a takođe obnavlja se značaj naše zemlje u transnacionalnoj saobraćajnoj mreži, kao i u evropskoj, jer će ovu trasu koristiti i Rumunija, Srbija, Crna Gora, Italija.
Za opštinu Lazarevac, iz koje dolazim, ovaj saobraćajni pravac takođe ima veliki značaj, kako za saobraćaj tako i za privredu. Bez obzira što ne postoji direktno uključenje Lazarevca na autoput, brzina konekcije omogućiće rasterećenje, odnosno smanjenje opterećenosti vrlo problematične i preopterećene Ibarske magistrale. Svedoci smo, nažalost, gotovo svakodnevno, saobraćajnih udesa u kojima se gubi mnogo života i proizvode ogromne materijalne štete.
Poslanička grupa SPS i ovom prilikom daje snažnu podršku Vladi Republike Srbije, jer je u pitanju projekat čija će realizacija u velikoj meri doprineti bržem regionalnom razvoju naše zemlje, a time i ukupnom razvoju Republike Srbije.
Htela bih da istaknem da je naša politička grupa ovaj sporazum podržala i 2012. godine prilikom njegovog donošenja, a u danu za glasanje ćemo svakako podržati i izmene i dopune Sporazuma sa Azerbejdžanom zbog njegovog ukupnog ekonomskog, privrednog i geostrateškog značaja. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Još devet minuta imate od vremena poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova dnevna tačka je jednostavno iznuđena iz razloga što smo kašnjenjem radova na koridoru autoputu došli u situaciju da na zahtev azerbejdžanske Vlade moramo da ratifikujemo ovaj sporazum na novi period od dve godine.
Šta je interesantno kada je u pitanju ovakav ugovor, odnosno ovakav sporazum? Pre svega, ovaj sporazum kada se potpisivao je bio jedna velika prekretnica u načinu razmišljanja i načinu postupanja dotadašnje vlasti. Do ovog sporazuma uvek se insistiralo na tome da se sredstva koja su potrebna za razvoj infrastrukture u Srbiji traže obično od finansijskih organizacija EU ili od Svetske banke. Delimično se u tome uspevalo.
Podsećanja radi, kada je bila u pitanju rekonstrukcija Koridora 10, autoputa, konkretno, Beograd-Niš nije se žalilo od strane Svetske banke, odnosno EU da se odobravaju sredstva, ne iz razloga što je tada EU bezrezervno podržavala petooktobarsku revoluciju i vlast koja je tada došla, nego iz razloga što su unapred računali da će ta sredstva biti potrošena, da efekat koji se očekuje od strane Srbije neće biti postignut i taman fino, na više strana višestruka korist. Evropska unija, odnosno Svetska banka je davala kredite da bi se presvlačili novi slojevi asfalta. Te slojeve asfalta u to vreme su radili kriminogeni ili kriminalni krugovi koji su bili bliski sa vlašću i niste mogli jednostavno da povučete liniju koja bi razdvajala one koji su presvlačeći asfalt pljačkali Srbiju od onih koji su pod okriljem vlasti davali im te iste poslove.
Ostalo je samo da te kredite koji su u početku zagovarali tadašnji nosioci vlasti, kao bespovratna pomoć, sada Srbija vraća pod veoma, veoma nepovoljnim uslovima. I kada se apliciralo za sredstva za ovaj koridor, mislili su tadašnji vlastodršci da će Svetska banka jedva dočekati da uloži sredstva, da odobri kredit kako bi se ekonomski isplativa investicija veoma, veoma brzo isplatila i Srbiji, a pogotovo Svetskoj banci. Međutim, oglušili su se o jedno upozorenje koje smo mi, srpski radikali, isticali,a to je da kada je u pitanju interes EU, globalni interes, oni su spremni da pomažu uvek, uz jasno naznačen njihov interes.
Kada je u pitanju nacionalni, ekonomski, strateški interes Srbije, tu nema nikakve dileme, EU okreće leđa i pokazalo se na ovome projektu autoputa da EU i Svetskoj banci ne pada na pamet, bez obzira što su svi ekonomski relevantni pokazatelji ukazivalo na to da je to jedna od najisplativijih investicija u ovome regionu.
Jedan od pokazatelja koji je veoma bitan za investiciju jeste frekvencija saobraćaja na određenoj saobraćajnici, odnosno na određenom putu. Na ovoj saobraćajnici, dnevno, frekvencija je 20 hiljada vozila. Po svim standardima, opšte prihvaćenim, računa se ako je iznad 16 hiljada, odnosno 16 hiljada, to je veoma, veoma isplativa investicija. Vi dobro znate, vi koji sedite ovde da se ta investicija ne zadrži se samo u naplati putarine, već se njena isplativost sadrži u onome što se ogleda u svim pomoćnim objektima, od ugostiteljstva, benzinskih pumpi, svega toga, gde država prihodi ne mala sredstva. Ovaj autoput, sa svih tih ekonomskih aspekata, bio je veoma značajan.
Da bi Svetska banka to pratila, falilo je samo da nema tu nacionalnu notu ili dimenziju izgradnje ovog autoputa. Koja je nacionalna nota i dimenzija? Povezuje jedan narod koji živi u Srbiji i Crnoj Gori. To je žila kucavica za Srbiju. Srbiju ova saobraćajnica izvodi na more. To je strateški interes Srbije uvek bio i ostao. I šta se desilo? Desilo se jednostavno da nisu hteli da razgovaraju o tome i pojavila se mogućnost. Azerbejdžanska Vlada je iskazala dobru volju, pod znacima navoda, da uđe sa kreditnom linijom u investiciju autoputa od Beograda do Crne Gore.
Zašto je ovo veoma zanimljivo? Zanimljivo je što se na ovaj način jasno pokazalo da i na drugoj strani imamo nekog ko je zainteresovan da ekonomski opravdane investicije podrži, pa smo imali primer mosta Mihajlo Pupin, gde se pojavio kineski investitor, jasno ističući šta je njegov interes, a nama je to i te kako mnogo značilo. Vodila se uvek polemika u javnosti, a pogotovo među političkim akterima da li je moglo bolje, da li je moglo jeftinije.
Ali, ono što je nedopustivo, to je što su se poslednjih godina uključili i oni koji su na vlasti u Srbiji, koji su resorno zaduženi u pojedinim ministarstvima, dozvolili su sebi taj luksuz da oni, ne samo raspravljaju o tome, da li ima povoljnije, da li ima neka alternativa koja je bolja za Srbiju, nego da oni budu meritor da li je to uopšte korisno za Srbiju i da li srpska Vlada treba da se upušta u takve investicije.
I ovo je najbolji primer. Resorni ministar, na svaki mogući način, prelazeći ovaj resor, trudio se ili trudila se, kako god hoćete da čitate ili gledate, da napravi opstrukciju. Kada je došlo u završnu fazu jedne deonice, a to je deonica od Ljiga do Preljine, onda je jasno koristeći se medijskim manipulacijama pokušala da diskredituje, ne samo zajmodavca, nego i nosioca ove investicije, u javnosti, tako što je obelodanila neistinit podatak da su tuneli problem u narednom periodu, zbog njihove visine, odnosno nizine neće moći da se odvija saobraćaj.
Ovo je karakteristično, naglašavam, za ministarku. Setite se samo kada je bila na čelu Ministarstva za energetiku i ekologiju, Srbija je na osnovu primedbe Evropske zajednice imala najveće primedbe na oblast ekologije. U energetici lično je učestvovala u opstruiraju izgradnje „Južnog toka“, to je od bitnog, krucijalnog, vitalnog značaja za Srbiju, „Južni tok“ je magistralni gasovod koji je i te kako potreban Srbiji. Hvala vam.