Dozvolite samo kratko.
Bojim se da na vaše prvo pitanje ne mogu pozitivno da odgovorim pošto je to priroda ovakvih sporazuma. Znači, to je uslov ovakvih međunarodnih ugovora koji imaju silu zakona. Oni moraju takvi da se donose. Mi za sada nemamo bolje rešenje. Bilo bi bolje da postoje neki krovni ugovori i da se pojedinačni projekti u okviru toga realizuju.
Ovaj način koji mi imamo da Koridori Srbije ili Železnice ili neko drugi se javlja kao u stvari kao investitor, i prima, naše učešće čak prima preko subvencija, to je neka stara praksa koju nismo do sada izmenili. Kod nas u budžetu stoji učešće Železnice u kreditu koji finansira Ruska Federacija se vodi kao subvencija, što je potpuno anahrono. Nije nikakva subvencija, to je učešće države u kreditu, tako i ovde Koridori se javljaju kao investitor i oni preko nas dobijaju sredstva i sami realizuju ovo. Gomila dokumentacije, sve ide preko njih i taj glavni ugovor je između Koridora, u stvari, i azerbejdžanske strane, glavni izvođač je pomenuta firma.
Što se tiče vašeg implicitnog, eksplicitnog zahteva za izveštavanje, tu vas potpuno podržavam i tražićemo čak i pre donošenja, mi pripremamo jednu uredbu u planiranju investicionih projekata u Srbiji, gde ćemo tražiti da postoji dovoljna dokumentacija od ideje, preko prethodne razrade, izvodljivosti projekata, do finalne, do ocene projekata, izveštavanja o realizaciji za sve projekte, gde ćemo vrlo rado ili cele projekte ili izvode dostavljati Skupštini. To se prihvata kao ideja. Hvala.

Stefana Miladinović. Izvolite.

Hvala vam uvažena predsednice.
Poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, za SPS je izuzetno važan.
Važan je, evo iz kojih razloga. Pre svega ovaj sporazum koji je potpisan 2012. godine, mogu da kažem da obeležava početak jedne uspešne i kvalitetne bilateralne saradnje između Republike Srbije i Republike Azerbejdžan.
Ono što je takođe važno jeste da ovaj sporazum, ovaj zajam zapravo, pokriva deo deonice jednog velikog infrastrukturnog projekta koji se u Srbiji završava u skladu sa nacionalnom strategijom razvoja transporta u Republici Srbiji.
Ono što je za socijaliste važno da istaknemo da nije bilo ovog projekta, zapravo ovog sporazuma, projekat izgrade tzv. Koridora 11 u Srbiji ne bi ni počeo.
Kada je u pitanju zaduživanje za infrastrukturne projekte koje su pominjale kolege danas tokom rasprave, ja bih ponovila jednu činjenicu, a to verovatno i vi ministre znate, Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i Svetska banka obezbeđuju sredstva za velike infrastrukturne projekte uz najpovoljnije uslove, ali isključivo za one projekte koji su evropskog značaja.
U našem slučaju u našoj putnoj mreži to je Koridor 10. Autoput E-763 čija je deonica predmet ovog sporazuma još uvek nema taj značaj, bez obzira na to što povezuje Srbiju i Crnu Goru ova deonica auto puta Beograd – Južni Jadran, je zapravo pravac koji u širem smislu povezuje i Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i morskim putem Italiju. Zapravo, proteže se od Temišvara preko Beograda, Vršca, zapravo Čačka, Požege, Podgorice do Bara i morskim putem do Barija.
Sama deonica na koju se odnosi zajam je deonica Ljig- Preljina 40,6 kilometara i sastoji se iz tri deonice. Izgradnja ovih deonica počela je 25. februara 2013. godine, i na samoj trasi nalazi se veliki broj objekata i to pet tunela, 66 mostova, nadvožnjaci ukupne površine 60 hiljada metara kvadratnih, 40 regulacija vodotokova je urađeno, 46 potpornih zidova, izgrađena tri odmorišta i dve petlje Takovo i Preljina.
Glavni izvođač ovih radova koji je predviđen ovim sporazumom je građevinska firma „Azbirt“ iz Azerbejdžana, i možemo da ocenimo da tokom realizacije ovog projekta ova azerbejdžanska firma se svakako pokazala kao kredibilan partner, ali i kao prijatelj Srbije.
Izgradnjom ovog autoputa aktivirana je i domaća građevinska operativa. Pored azerbejdžanske firme koja je glavni izvođač ovih radova, radove podizvođača, dobavljača, kooperanata izvodi 101 srpska firma.
Poslanička grupa SPS je prilikom usvajanja ovog sporazuma 2012. godine dala punu podršku tadašnjoj Vladi i glasala za ovaj sporazum polazeći od značaja kapitalnih investicija za razvoj Srbije, ali i značaja samog putnog pravca o kome govorimo, budući da je to zapravo najoopterećenija saobraćajnica u Srbiji danas.
Svedoci smo da regionalni razvoj svakako u Srbiji danas zavisi od razvoja saobraćajne infrastrukture. Mnoge lokalne samouprave, posebno one koje su pograničnim područjima, najčešće istočna i zapadna Srbija suočavaju se sa odlaskom investitora, zapravo odustajanjem investitora baš zbog nedostatka infrastrukture.
Za nas završetak ovog projekta potvrđuje još nešto. To je da je Republika Srbija spremna da obezbedi kontinuitet u realizaciji ključnih nacionalnih projekata bez obzira na ko je te projekte započeo i ja verujem da će i u budućnosti buduće vlade sve projekte koje današnja Vlada pokreće biti u mogućnosti i spremne da realizuju.
Ono što nam predstoji jeste pronalaženje novih i efikasnih formi, kreditiranje finansiranja budućih projekata jer oni su zaista neophodni za Srbiju. Izgradnjom i završetkom ovog projekta o kome govorimo danas verujem da će čitava zapadna Srbija krenuti da se razvija i SPS će svakako podržati ovaj sporazum i sve druge sporazume koji su u interesu razvoja Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Katarina Rakić. Izvolite.

Hvala potpredsedniče.
Poštovana gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo dosta toga čuli najmanje o temi dnevnog reda. Znači, danas se na dnevnom redu ne nalazi ni leks specijalis, ni nešto što je slično autentičnom tumačenju nekog određenog člana zakona.
Danas se na dnevnom redu nalazi jedan međunarodni sporazum i to sporazum o zajmu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan.
Sam predmet ovog zajma definisan je u prvom članu zakona koji je danas pred nama, a to je finansiranje izgradnje deonice autoputa Ljig - Boljkovci, Boljkovci – Takovo, Takovo – Preljina. Kao što smo više puta danas u raspravi čuli, iznos ovog kredita iznosi 300 miliona evra od strane Azerbejdžana i osam miliona evra od strane iznosa koji bi Vlada Republika Srbija trebalo da izdvoji iz svog budžeta.
Što se samog teksta sporazuma tiče, on je prvenstveno bio potpisan 2. februara 2012. godine i stupio je na snagu 3. maja 2012. godine, od tog roka krenuo je da teče rok njegove raspoloživosti koji je zaključen 4. maja ove godine. Izmene ovog sporazuma koje su danas na dnevnom redu upravo treba da dovedu do toga da onaj iznos kredita koji nije iskorišćen do tog trenutak, do 4. maja ove godine, a to je blizu 60 miliona evra koje su ostale neiskorišćene, odnosno 20% kredita, potrebno je da se napravi praktično jedan aneks koji će produžiti rok trajanja ovog kredita.
Ono što je jako bitno da se kaže, jeste da ovim što danas činimo ovim izmenama prvenstvenog teksta sporazuma za Vladu Republike Srbije neće se stvoriti apsolutno nikakv trošak. Ukoliko je došlo do greške prilikom izvođenja radova, ova Vlada je utvrdila da će te greške snositi oni koji su i radili na samim deonicama.
Što se tiče same deonice koja je predmet ovog sporazuma, sama njena dužina iznosi 40,3 kilometara, na njoj se nalazi 66 mostova i 3.624 metara koja se nalaze ispod tunela. Preciznije, deonica Ljig – Boljkovci jeste dužine 10,72 kilometara, na njoj se nalaze 22 mosta i jedan tunel od 200 metara. Druga deonica Boljkovci – Takovo je dužine 12 kilometara i na njoj se nalazi 12 mostova. Poslednja deonica je deonica Takovo – Preljine, dužine 17 kilometara, na njoj se nalazi 28 mostova i tri tunela koja su ukupne dužine od 1612 metara.
Ono što je bitno da se naglasi, jeste kada gledamo u proseku koliko nas je ova deonica koštala, dolazimo do cifre od 7,62 miliona evra po kilometru. Što se tiče same realizacije projekta, znači onoga što je na terenu urađeno, urađeno je ukupno 97%, što znači da je do završetka od 100% ukupnog projekta ostalo jako malo, tako da je svakako predviđeno da se sama deonica otvori, kako je najavljeno, 31. oktobra ove godine.
Kao što sam već navela, ukupna vrednost kredita iznosi negde oko 308 miliona, 300 miliona od strane Azerbejdžana i osam miliona koje je Vlada Republike izdvojila iz budžeta Republike Srbije. Naravno da je sporazumom predviđeno da 40% od ukupne vrednosti zajma budu iskorišćeni za dobavljače, odnosno za robu i za one koji budu radili u Srbiji.
Ono što ja mogu da kažem, jeste da prema analizi onoga što je do sada urađeno, 101 firma iz Republike Srbije je radila kao podizvođač i prema analizi nije urađeno 49%, nego 70% od ukupnog kredita potrošiće se na stvari, odnosno na dobavljače koji predstavljaju domaće proizvode koji se rade u Srbiji, što znači da je ovaj kredit apsolutno ispoštovan od strane Azerbejdžana.
Ono što sam htela da dam kao odgovor mojoj koleginici iz DSS-a, koja je rekla da je „Azvirt“, koji je angažovao podizvođače, angažovao firme koje su apsolutno nove i koje ne postoje, koje su se preko noći osnovale da bi tako radile. Evo, ja ću pomenuti samo neke od njih. To je „Energoprojekt“, „Planum“, „Rako Mitrović“. Meni su ovo jako poznate firme. Složićete se da jako dugi niz godina rade, ne samo u Srbiji nego i širom sveta. Problem u tome jeste što su oni možda navikli da u Srbiji ne odrade posao po kvalitetu kakav su naučili da rade u svetu. Recimo, firma „Planum“ jeste da je imala obavezu da sada popravi grešku koja je uočena, jeste da ima mašine, ali ona je te mašine koristila u Rusiji, zato što je to zemlja koja poštuje standarde i ima standarde. Ranije se u Srbiji prvo nije radilo, a posle toga standardi se nisu poštovali. Ova Vlada, zajedno sa Ministarstvom građevine, saobraćaja i infrastrukture, uvela je standarde koji će morati za sada i ubuduće da se poštuju. Tako da, ukoliko se to nekome ne sviđa, zaista nemojte kriviti resorno ministarstvo.
Dalje, imali smo od poslanice iz LDP zamerku a ništa nije urađeno. Pa, gospodo, ja mogu konkretno za Užice da kažem da je pre neki dan otvorena fabrika, odnosno počela sa izgradnjom Fabrika vode. Znači, vi niste uradili, ne sad, nego prethodnih 30 godina, apsolutno ništa, ne za Srbiju, nego posebno za svoj grad iz koga dolazite. Niste uradili ništa i vi ste poslednji koji trebate nama da držite lekcije da ništa nije urađeno.
Ono što ja žalim da naglasim jeste da novac koji se uloži u putnu infrastrukturu praktično se trostruko vrati, što kroz turizam, što kroz transport, tako i kroz privredu. Premijer je u svom ekspozeu naveo da ulaganje u infrastrukturu nije trošak, već investicija za budućnost. Upravo iz ovoga što je premijer rekao ja mogu da zaključim da je ova Vlada, zajedno na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, apsolutno puno uložila u budućnost građana Srbije. Kao prvi primer navešću da je samo u prethodne dve godine izgrađeno 84 kilometra autoputa. Toliko, znači 84 kilometra, nije urađeno za 30 zadnjih godina ukupno. Evo, po samo ovom podatku mogu slobodno da kažem da mi u dosta toga kaskamo za zemljama u EU, ali prema analizi u izgradnji autoputeva Srbija se u ovom trenutku nalazi iznad evropskog proseka.
To, naravno, nije sve. U planu ove Vlade i Ministarstva resornog za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu planirano je da se do sredine 2018. godine uradi još 106 kilometara autoputa. Znači, sve o čemu sada govorim su autoputevi. Ovih 106 kilometara bi bili urađeni, odnosno planirani su da se urade na Koridoru 10 i na takav način bila bi kompletirana deonica ka Makedoniji i ka Bugarskoj. Ukoliko se ovakvi planovi ostvare, a verujem da će se prema dinamici koja se radi sada i prema svim planovima koji su do sada ostvareni, ovo će svakako biti dostignuće koje je bez presedana u novijoj istoriji.
Međutim, pored ovoga što sam navela, a to je samo izgradnja autoputeva, u prethodnom periodu, a naravno i u budućnosti, radiće se i na rehabilitaciji puteva. Ono što se godinama unazad nije radilo, to je održavanje puteva i rehabilitacija. Rehabilitacija puteva posebno je važna zbog bezbednosti u saobraćaju. Takođe, 20 godina se akumuliralo nešto loše, a nije se obnavljala putna infrastruktura. Međutim, mi smo u prethodnom mandatu verifikovali sporazume kojim smo obezbedili sredstva, i to u iznosu od 390 miliona evra, za rehabilitaciju puteva. Samo ove godine do leta urađeno je 158 kilometara puta, planirano je u drugoj fazi da se uradi još 67 kilometara puta i to u ovoj godini. U narednih tri godine iz ovih sredstava koje sam navela potrebno je, odnosno planirano je da se uradi još 1100 kilometara puta i to puteva koji su navedeni po prioritetima. Navodim još jednom, ovo je rehabilitacija puteva. Pored onoga što sam u početku rekla, 84 kilometara autoputa urađeno je za samo dve godine i u planu je da se do naredne godine, odnosno do sredine 2018. godine uradi i još 106 kilometara autoputa.
Jedan od mojih prethodnih kolega pokazao je jedan brojčanih. Ja moram da naglasim da taj brojčanih nije pokrenula Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem, taj brojčanik nije pomenula Srpska napredna stranka.
Zaduživala se Srbija i pre toga, nije problem bio novac, radilo se, ali nisu radili da bi građanima Srbije bilo bolje, radili su tako da bi uglavnom njihovim liderima bilo bolje. Oni su ranije zidali najskuplje mostove na svetu, njihov doprinos za budućnost jesu vile, odnosno kako god ih nazovem, nalaze se na pašnjaku, jesu Heterlend i slično.
Ova Vlada tako nešto svakako nije uradila, a pored svih puteva koje sam navela, navešću da je Vlada zajedno sa Ministarstvom infrastrukture i saobraćaja, pored puteva, dosta uradila i za železnicu. Železnica je u prethodnih 30 godina zaista dovedena do jednog stanja na kome je jedva funkcionisala. Imali ste situaciju da je godinama unazad od godišnjeg potrebnog budžeta, da bi železnica bila u jednom normalnom stanju, bez ikakvog ulaganja, ulagano svega 0,8%. Imali smo ovde priču da ministarka Mihajlović ima problem sa Rusima. Ono šta ja mogu da kažem je da je upravo ona ta koja je otvorila kredit za železnicu, i to upravo iz Rusije, ruski kredit.
Takođe, ono što moram posebno da naglasim jeste ono što je urađeno u avio-saobraćaju, naša nacionalna avio-kompanija koju je osnovala ova Vlada za kratak period postala je lider u regionu, a samim tim i naš aerodrom je podigla na jedan svetski nivo.
Da ne pominjem sam napredak na Duing biznis listi. Mi smo bili među poslednjima, na 91. mestu. Za veoma kratak period Srbija je napredovala čak 32 mesta i sad se nalazimo na 59. mestu. Međutim, ukoliko nastavimo ovako da radimo, očekuje se napredak za još 20-ak mesta.
Sve ovo što sam navela uradila je ova Vlada za samo četiri godine, a došla je, mogu slobodno da kažem, ne u praznu kuću, nego u kuću koja je bila debelo zadužena i u debelim minusima.
Ono što bih mogla da kažem kao predsednica Poslaničke grupe prijateljstva sa Azerbejdžanom jeste da narod Azerbejdžana jeste zaista naš prijateljski narod i oni su to znali zaista mnogo puta i da pokažu. Naravno, želela bih da istaknem ono što su kolege pre mene istakle, a to je da Azerbejdžan nije priznao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, a ono u šta sam se i ja uverila jeste da je upravo iz Bakua poleteo prvi avion sa pomoći Srbiji kada su Srbiju zadesile katastrofalne poplave 2014. godine. Azerbejdžan je prvi poslao pomoć, i to jednu od u tom trenutku u vrednosti od 400.000 evra, tako da svakako njih možemo smatrati kao prijateljski narod.
Iz svega ovoga što sam navela, jako je bitno da danas usvojimo ovaj sporazum o izmenama i dopunama Sporazuma o zajmu, pre svega kako bi ovaj posao na kome radimo priveli kraju. Hvala.

Zahvaljujem.
(Balša Božović, s mesta: Replika.)
Nemate pravo, gospodine Božoviću, na repliku. Ni u jednom trenutku nije spomenula ni stranku ni vas, a možda se prepoznajete.
(Nataša Mićić, s mesta: Replika. Pomenut je LDP.)
Ne, ni u jednom trenutku ni LDP nije pomenut. Proveriću stenogram posle pauze.
Sada, u skladu sa članom 87. određujem pauzu od jednog časa. Nastavljamo sa radom u 15.10 časova.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa današnjim radom.
Pravo na repliku, narodni poslanik Nataša Mićić. Izvolite.

Hvala.
Da me je uvažena koleginica pažljivije slušala, razumela bi da sam ja rekla da će LDP podržati ovaj sporazum, svesni značaja te deonice. Ali, istovremeno, ostajem pri stavu da se Vlada ponašala neodgovorno i neozbiljno, prvo, što je propustila da realizuje ugovor u roku, a isticao je 4. maja ove godine, znači, četiri godine, zatim, kasnila je sa ovim aneksom ugovora, probijeni su rokovi o izgradnji, znači, nismo odgovorni uopšte za Sporazum, ni za sklapanje, ni za realizaciju, a da ne govorim da su nerealna obećanja premijera 2014. godine kako će izgraditi 200 km puta od Beograda do Zlatibora do kraja 2016. godine, merljivi i vremenski, danima, mesecima, godinama, ali i u kilometrima. Sada se to svelo samo na jednu petinu tog obećanog puta, samo 40 km, i opet smo dovedeni ovde u neke razne probleme.
Drugo, što se tiče pomenute užičke fabrike vode, zaista dobronameran savet čitavoj poslaničkoj većini – bolje vam je da to pitanje ne pominjete. Zato što je prošlo tri i po godine od trovanja, zato što građani Užica trpe to sve vreme, zato što je to u nadležnosti Vlade, zato što to nije nikakav hir, nego elementarna potreba građana i zato što je to nadležnost Vlade, „Srbijavode“ i Agencije za životnu sredinu. I tada je ministarka bila Zorana Mihajlović, tada je bila ministarka energetike i ekologije, a doživeli smo da posle tri i po godine tek se završio tender projekat i sad se tek počinje. Znači, trebalo vam je tri i po godine da završite samo projektnu dokumentaciju.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, reč ima narodni poslanik Katarina Rakić.

Naravno da sam čula odlično čitavu diskusiju, zato sam imala potrebu i da reagujem.
Ono što ja želim da kažem je da će savete i kritike SNS i čitava poslanička grupa SNS svakako slušati i poštovati samo od onih koji su vredniji, pametniji i napredniji od nas. Ja ne mogu da slušam kritike od onih koji nikada nisu radili ni metar puta, da sada kritikuju nas koji smo za samo četiri godine uradili više nego što su svi oni za 30 godina, mada ja više i ne znam gde je pre bila i kako bi to više mogla da navedem, oni za 30 godina ukupno nisu uradili koliko je ova Vlada uradila za samo dve godine. A navela sam fabriku vode iz razloga što je zaista kritika od nekog ko nije za svoje mesto mogao da uradi nešto 30 godina unazad našao da kritikuje nekoga ko radi toliko kratko a toliko mnogo. Još jednom da ponovim, nemojte nas da savetujete.