Nije valjda „Planum“ Vučićev, hoćete to da kažete?

Ko želi može da dobije repliku.
Poslaniče iznesite vaš govor, pustite poslanike da dobacuju.

Moram malo sa njima da polemišem. Ne mogu svaki dan sa naprednjacima, iako mi je sa naprednjacima draže. Oni su još na konju, a ovi su odavno sjahali.
Nisam ja rekao – ispod konja. To je ovaj što je omogućio Tomi Nikoliću da diplomira. On kaže.
Dakle, ovo je čista podvala za 30 centimetara zbog koje Zorana Mihajlović mora u zatvor, a ne samo da bude smenjena. Toliko nam je to štetu nanelo. Ministar Vujović zna da je to teška podvala. I da je ustanovljeno da je podvala i lično sam se uverio. Pazite, ona sad rukovodi Ministarstvom iz koga je sve stručnjake razjurila. Nema ni jednog stručnjaka. Nema inženjera u Ministarstvu, samo činovnici, poslušnici, koji su apsolutno nesposobni za rad. Sve je inspekcije spojila u jednu koja nije u stanju da se snađe na različitim poslovima. Haos je pravi napravila. Namerno.
Zašto? Zato što su potencijalni američki izvođači tako naložili. Sa istim problemom suočava se Milo Đukanović. I on se prevario pa je ugovor sklopio sa firmama koje nisu američke i zapadno evropske, pa sad to menja, pa se prilagođava, pa je u panici, itd. Nije meni žao Đukanovića što ga njegovi američki zaštitnici sada u svemu ovome dodatno ponižavaju.
Šta je država ovde dužna kad je već došlo do ovakve situacije? Prvo da da nalog glavnom izvođaču da sve ono što je ruinirano vrati u pređašnje stanje, a ima mnogo toga. Zatim, imamo Zakon o investicionoj gradnji, koji sve ove situacije predviđa i striktno reguliše. Zašto se ne primeni?
Drugo, šta nam radi još to Ministarstvo? Upropasti nam poljoprivredu ove godine. Novine pišu – smanjen izvoz voća u Rusiju. Znate li zašto? Neki špekulišu, kažu – neće Rusija više da uvozi. Drugi kažu, sad su i Rusi plantaže napravili pa im ne treba. Treći kažu, uvoze iz neke druge zemlje. Nije, nego je ministarka zakočila izdavanje dozvola za naše auto-prevoznike. Raspitajte se malo kod domaćih auto-prevoznika kako je sada teško dobiti dozvolu. Dobijanje dozvole za međunarodni promet roba je danas mnogo teže nego što je bilo i pod dosmanlijama, zahvaljujući Zorani Mihajlović.
I Todorović ima problema sa dozvolama. Kod vas je dobijao zahvaljujući, pre svega, ministru Mrkonjiću koji je tu bio najobjektivniji, ali naravno, bio je u strukturi vaše vlasti. Ali ste vi Zoranu stvorili i predali je na upotrebu naprednjacima. Ona je iz G17 plus, Regioni Srbije, kako se to zove. Svi ste vi izmešani kao celo. Pustite me da iskoristim ovo svoje vreme.
Šta nam se još dešavalo oko ovog koridora? Neverovatne stvari. Ovde su nas ometali razni veštački skandali. Seča hrasta - koliko je trajao skandal? Jel se mogao hrast zaobići? Jeste , s malom intervencijom u projektu. Zašto nije? Pazite, možda nam je sve i krenulo naopako zato što je hrast srušen. Ne šalim se. Nije naš narod lud, ima ogromno iskustvo, viševekovno, hiljadama godina građeno. Zavetni hrast nije trebalo obarati. Neko ga je namerno oborio. Ko? Ja ne vidim nikog osim Zorane Mihajlović.
Pa nam se desilo onda da su bujice oštetile mostove u izgradnji i sl. Ko je kriz za to bio? Ili Zorana Mihalović ili Velimir Ilić.

Poslaniče, molim vas samo da se vratimo na sporazum. Ovo je vrlo bitno.

Evo vraćamo se na sporazum odmah.
Ovaj sporazum zaključen 2. februara 2012. godine, imao je u sebi predviđenu mogućnost izmena i dopuna, a to je predviđeno i našim Zakonom o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora. Ali je taj zakon predvideo i da Vlada RS obaveštava Narodnu skupštinu o izvršenju međunarodnih ugovora.
Koliko ja znam, ni jedan izveštaj te vrste nije podnesen, a koji se odnosi na sporazum sa Vladom Azerbejdžana. Jel to istina? Nažalost, srpski radikali u prošlom mandatu nisu bili u Narodnoj skupštini. Evo vi koji ste bili jel se sećate? Nikad to nije bilo.
Srbija se zadužila, a sredstva zajma su prebačena na azerbejdžansku firmu. Dakle, azerbejdžanska banka, sredstva na azerbejdžansku firmu, 4% kamate godišnje. To nije mali iznos kamate, ali nije ni preterano veliki, ako se imaju u vidu druge pogodnosti tog kredita.
Šta je za nas najbolje? Za nas je najbolje da naša Vlada izdaje koncesije kod radova ove vrste. Ali te koncesije su izbegavali socijalisti i dosmanlije i naprednjaci.
Moram posebno sad da produbljeno obradim to pitanje zašto se beži od koncesija, iako su one najpogodnije. Kod koncesija je najteža zloupotreba. Vi ste nekome dodelili koncesiju, imate obaveze prema njemu, a on se snalazi kako zna. Ali nema ovih sa strane koji uleću, koji traže procenat, koji traže privilegiju kod isporuke materijala, koji traže ovo ili traže ono.
Taj kredit je stavljen na raspolaganje do 4. maja 2016. godine. Rok je istekao. Ovde nam saopštavaju da je iskorišteno 80% kredita. I taj podatak je sumnjiv. Kažu da je ova ratifikacija potrebna da bi se povuklo onih 20% i isplatili podizvođači.
Ubacićete vi i priču o privremenim i konačnim obračunskim situacijama, kao da je kompletan posao završen. A to nije ni tačno i nema nikakvog uticaja na ovaj sporazum, jer je ovo finansijski sporazum, a ne ugovor o izgradnji. Po finansijskom sporazumu Republika Srbija ima obaveze prema azerbejdžanskoj banci, a po ugovoru o izgradnji međusobne obaveze imaju Republika Srbija i azerbejdžanska firma s kojom je sklopljen taj sporazum.
Ali, možda ćete se iznenaditi, mi znamo i ovo. Na dan 31. oktobra 2015. godine, prema zvaničnim podacima, od 300 miliona evra iskorišćeno je 202.244.417. Znači, u pet meseci 2016. godine, ostalo je još oko 98 miliona. Prva otplata ovog zajma počela je 23. novembra 2015. godine.
Poslednja rata ovog zajma mora da se plati 23. novembra 2017. godine. Do 23. novembra 2016. godine Srbija po osnovu otplate glavnice ovog zajma mora da plati 16.179.553 evra. Sve ovo ste vi napisali u budžetu za 2016. godinu, tamo sam ja to našao, a sad ste zaboravili šta vam stoji u budžetu. To su podaci o stanju javnog duga, na kraju krajeva.
Petlja kod Ljiga nije završena, a ovih dana se spremate da svečano otvorite deonicu od Diči do Preljine. Selo Diči je na pola puta od Ljiga do prevoja Rudnik. Dakle, kako vi to možete da radite ovde nije jasno. Završite petlju kod Ljiga. Kakva je svrha otvaranja ove deonice, ako ta petlja ne bude urađena pre toga? Ima li svrhe? Ili ono što je ministarka Zorana Mihajlović govorila nekima, da su gradili autoput od njive do njive…

Vreme, 20 minuta ste potrošili.

…a ovo vi u stvari radite ovde. Nikada nije tako rađen nijedan autoput, koliko mene sećanje služi.

Hvala, poslaniče.
Sledeći govornik je Đorđe Komlenski.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre sa saradnicima, poslanička grupa PS-NSS-USS će podržati predlog ovog zakona iz sasvim jasnih i razumljivih razloga, shvatajući kao odgovorna politička grupacija važnost ovog zakona za dalju realizaciju projekta završetka autoputa.
Ne bih ulazio u detalje koji su malopre pominjani, ali jednostavno ne mogu da se ne osvrnem na neke neprincipijelne komentare, pogotovo onih koji su učestvovali u gašenju domaćih banaka, koje ni danas nisu čak ni stečajevima do kraja uspele da budu ugašene, za time da nemamo domaći bankarski sistem i da moramo da se oslonimo na strane banke i strane investitore.
Ne mogu da razumem komentar o datim damping cenama, a da ispod tih cena naši građevinci daju još niže cene i pojavljuju se kao podizvođači po damping cenama. To je jednostavno za mene nelogično i ukazuje mi na dve stvari - ili neko namerno uništava preduzeća kojima rukovodi, ili su cene koje naši izvođači očekuju nerealno visoke, nekonkurentne na tržištu, uz svu moju želju da u Srbiji rade i od svih investicija isključivo samo prihoduju domaći izvođači i radnici koji rade u našim firmama.
Možda bismo i ranije završili mnoge puteve da se nismo raspravljali o trasama. Ja danas nemam taj uslovno rečeno teret, jer pravac Obrenovca je u svakom slučaju na koridoru ovog puta i mogu samo da budem nestrpljiv kada će i deonica od Beograda do Obrenovca krenuti da se radi, ali izraziti lokal šovinizam, moram ga tako nazvati, je u prethodnom periodu očigledno mnogo toga remetio. Znate, nisam siguran, da trasa ne ide nekim drugim putem, da neke poslaničke grupe danas ne bi izjasnile da glasaju drugačije u odnosu na ovaj tekst zakona.
Mislim da je to neodgovorno i da mi zaista kao članovi ovog parlamenta treba da se izdignemo iznad nekih lokalnih pogleda i da gledamo Srbiju kao celinu. Za Srbiju je jako važno da razvije infrastrukturu, da razvije puteve, jer, verujte mi, ni investitor „Meita“ ne bi došao u Obrenovac, ne bi se stvorila dobra pozicija za otvaranje novih radnih mesta da ne postoji velika izvesnost da će upravo infrastruktura i autoput, koji mora proći kroz Obrenovac, da nije bio jedan od verovatno odlučujućih faktora da se tu dođe.
Slažem se da je turizam nešto što krasi neke krajeve koji su pomenuti, ali moramo voditi računa i o ravnomernosti. Treba stvoriti uslove sa infrastrukturom da se turizam i poljoprivreda razviju u onim krajevima koji sada trenutno nisu tako dostupni kao neki koji su uspeli da razviju turizam, jer je važno da Beograd ne postane više jedino mesto u kojem se radi i živi, već da stvorimo uslove da ljudi tamo gde su rođeni, tamo gde su navikli, tamo gde žele da ostanu, mogu da od svog rada žive pristojno, kao da se nalaze u samom centru Beograda.
Očekujem da ćemo dobiti potpunu informaciju o tome, ali uz uzimanje potpuno objektivnih elemenata, kao što su ogromne elementarne nepogode ili viša sila, kako se to koristi u nekim drugim prilikama, šta je to stvarni razlog zašto se ipak kasnilo sa svim ovim radovima. Uzeti te objektivne faktore u obzir na jedan prilično realan način, ne zato da bismo tražili i našli isključivo krivca, već da bismo videli gde su propusti, ako ih ima, i za neke buduće faze završetka ovog puta i buduću gradnju infrastrukture predupredili moguća kašnjenja i trpeli posledice koje možda i nisu nužne.
U svakom slučaju, pozdravljam ovakav način finansiranja, jer mislim da je on višestruko koristan za investicije u Srbiji. Siguran sam da je Vlada Republike Srbije svaku takvu priliku iskoristila i treba iskoristiti, a od toga koliko korektno budemo propratili te investicije, koliko budemo odgovorni prema njima, verovatno će nam se to višestruko vratiti i kroz sniženje kamata i kroz nove investicije upravo onih koji dolaze zato što imaju korektne i pristojne namere, da na pristojan način zarade u Srbiji, a ne na ono, što kažem iznuđenu poziciju da nam kamate budu enormno visoke samo zato što smo bili u jednoj fazi dovedeni u situaciju da moramo po svaku cenu da se zadužujemo.
Vi to bolje znate od mene, ja nisam ekspert iz te oblasti i ne bih hteo da ulazim u taj deo, ali su i u tom delu jasni napori republičke Vlade, jer se uspelo nakon ovih izbora da se stvori još jedna pozicija da Srbija potvrdi političku stabilnost, a siguran sam da će se to odraziti i na mogućnost daljih reprograma kredita koji nas čekaju sa nižim kamatama, što će očigledno dati dobre efekte u sanaciji onoga što je ova Vlada dočekala kada se prihvatila ovog ozbiljnog i odgovornog posla. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Balša Božović.