Zahvaljujem kolega Božoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje: za – 24, uzdržan – jedan, nije glasalo – 127 od ukupno 152 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu član 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom predlog zakona o dopuni Zakona o Vladi, koji je podneo Narodnoj skupštini 25. jula 2016. godine .
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Zakon o Vladi, ja sam spremio po redu predloženih zakona, ali ovaj mi je najdraži, koji predviđa da se iznad člana i član 11. menjaju i glase- zdravstvena sposobnost, nespojivost i sukob interesa, pa član 11 kaže: “pre izbora Vlade svaki predloženi član Vlade mora Narodnoj skupštini da dostavi lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima“. Naravno, član Vlade ne može biti na nekoj drugoj javnoj funkciji u državnom organu, organu AP itd, itd.
Imali ste priliku da sat vremena slušate dobre predloge mojih kolega za dobre zakone i bilo bi jako lepo da parlament počne da usvaja dobre zakone, a ne samo ono što mora.
Žao mi je što potpredsednica Vlade je ušla i pobegla, a nije našla vremena, volje i tolerancije da sasluša dobre predloge. Možda bi joj nešto dobro palo na pamet kao predlog da se podrži neki od ovih naših predloga.
Šta je suština ovog Predloga zakona? Da sprečimo da ljudi koji nemaju zdravstvenu sposobnost, bilo da se tu radi o fiziološkom zdravlju ili psihijatrijski aspekt, da ih sprečimo da dođu u Vladu.
Svi smo svedoci u poslednjih ne samo četiri godine, nego i nešto malo duže, ili mnogo duže, da je bilo primera da su ljudi, koji su apsolutno nesposobni za bilo kakav rad u državnim organima, došli do pozicija da budu ministri, neki i poslanici, ali u ovom Predlogu zakona se bavim samo Vladom.
Imamo puno takvih primera. Jedna Vlada 2001. godine kada je njen mandatar bio dr Zoran Đinđić je provela lekarski pregled kandidata i ta Vlada je, čak i u vreme kada sam je ja vodio donela puno dobra Srbiji. Mislim da je to primer kako jedan ovakav predlog provere sposobnosti kandidata može da donese dobro i državi i naciji.
Ovo nije nikakva uvreda ni za koga iz sadašnje Vlade, osim ako se on tako ne oseća, i ovaj zakon ne bi važio samo za vlade Aleksandra Vučića, nego bi važio i za vlade koje će jako brzo doći iza njega i koje će početi da se ponašaju kao normalne vlade u kojima normalni ljudi zdravstveno sposobni za vršenje funkcije u državnim organima mogu da budu sluge naroda, što jeste posao Vlade Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje: za – 17, protiv – jedan, nije glasalo – 132 od ukupno 150 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodi poslanik Zoran Živković na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala lepo.
Prvi predlog ove konvencije, odnosno rezolucije je bio pred parlamentom pre aprila 2015. godine.
Dakle, 24. aprila je 2015. godine je bilo 100 godina od velikog genocida koji je izvršen nad Jermenima. Rezolucija kaže da Narodna skupština Republike Srbije priznaje i osuđuje genocid nad Jermeniima počinjen u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. – 1922. godina i poziva druge države i međunarodne organizacije da njegovim priznanjem i osudom doprinesu sprečavanju sličnih zločina u budućnosti.
Nema ili teško da ima naroda u Evropi pored nas Srba ili možda još nekoliko koji imaju toliko prava da budu osetljivi na pitanje zločina, na pitanje genocida.
Imamo potpuno pravo zato što je u našoj istoriji puno primera gde je naš narod bio žrtva genocidnih namera, ponekad i vrlo uspešnih raznih osvajača, kriminalaca, zločinaca, ili kako god to možemo da zovemo.
Tu nema nikakve sumnje, to znaju svi građani Srbije. To je nešto što ne sme da bude zaboravljeno. Ali, moramo da pokažemo svoju svest o tome da mi nismo bile jedine žrtve i da priznavanjem tuđih žrtava upravo možemo da učinimo da damo svoj mali doprinos ili svoj veliki doprinos, kako god to ko gleda, tome da se zločini genocida ne zaborave nikada, kao najbolja preventiva da se bilo šta slično tome ne ponovi nikada.
Ja se nadam da je 21. vek vek koji će biti rasterećen i takvih ciljeva i zamisli i njihove realizacije, ali ko zna.
Da se ne bi desilo u budućnosti nikome na teritoriji Evrope, na teritoriji cele naše planete, bilo šta slično što se desilo Jermenima pre 101 godine ili što se dešavalo Srbima jako dugo, i nekim drugim nacijama u našem okruženju, mislim da je ovaj parlament ovlašćen i da ima obavezu i da ima odgovornost da jednom ovakvom rezolucijom, koja je inače doneta i potvrđena u više od 30-ak zemalja sveta, čitao sam već nekoliko puta da su tu države i sa jedne i sa druge strane i sa istoka i sa zapada, da to važi za Rusku Federaciju, Grčku, Belgiju, Francusku, Kanadu, Kipar, Italiju, Švajcarsku, Argentinu, Urugvaj, Švedsku, Liban itd. i da je nama mesto u ovom dobrom skupu zemalja koje se brinu za budućnost čovečanstva. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje: za – devet, nije glasalo – 141 od ukupno 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković želi reč? (Da.)
Izvolite, kolega Živkoviću.

Ustavni osnov za donošenje zakona o planiranju i uređenju prostora je sadržan u članu 97. tačka 12. Ustava Srbije. Ovaj predlog zakona je prvi put bio pred poslanicima prošlog saziva pre više od godinu i po dana, do dana današnjeg nema nikakve reakcije ni tadašnje Vlade, ni ove Vlade kontinuiteta.
Ponovo mi je žao što je ministarka, potpredsednica Vlade, pobegla i ne čuje, pošto se ovo tiče njenog resora, a razlozi za donošenje ovakvog zakona su vrlo jednostavni. Mi i dan danas imamo haos, pravi haos u oblasti stanogradnje, u oblasti izgradnje kao takve. Ni Zakon o ozakonjenju, ni prethodni zakoni, ni zakoni koji šire definišu ovu oblast nisu uveli red. Skoro da možemo da kažemo da je sreća što smo uz katastrofalnu Vladu dobili i tešku recesiju, pa onda nemamo neku veliku izgradnju, jer da imamo, ona bi bila još više nezakonita nego što je danas.
Naravno da ne možemo tako da budemo srećni, naravno da je budućnost Srbije u tome da se razvija, a to podrazumeva i izgradnju, ali izgradnju na način koji je utemeljen u dobrim propisima.
Ovaj zakon je jedna poboljšana verzija zakona koji je usvojen 2003. godine, kada jedna ozbiljna Vlada se bavila Srbijom. Tada je uvedeno krivično delo za onoga ko započne gradnju bez svih prethodnih dokumenata koji su neophodni za to, uključiv i poslednje, a to je dozvola za početak radova, ali, kao što znate jako brzo, odnosno već početkom primenom tog zakona naredna Vlada je sa mesta najodgovornijih ministra za sprovođenje tog zakona prekršila zakon u ličnom interesu tog ministra i onda taj zakon nakon toga, naravno, nikada nije bio sproveden na način na koji to treba da bude.
Zato danas imamo desetine, stotine hiljada nelegalnih objekata, ne samo od ove vlasti, naravno, ne to je problem koji je 20,30,50 godina star, da je taj problem toliko veliki da i po Zakonu o ozakonjenju lokalne samouprave apsolutno nisu sposobne da u roku koji im je dat, čini mi se kraj novembra ove godine, ni popišu nelegalne objekte, a kamoli da se uđe u proces njihovog ozakonjenja. To je jedan drugi proces koji treba da ide svojim putem i da se ubrza na najbolji mogući način.
Da nam se to ne bi dešavalo ponovo, da bi se jednom stavila tačka na ovu bolest, koja nije samo pitanje prostora, visine, estetskog tih objekata, to je pitanje najvišeg nivoa kriminala, koji je naravno uvek povezan sa vrhom vlasti.
Da bi se to sprečilo, predlažem vam da stavite ovaj zakon u proceduru.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 134 od ukupno 149 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala lepo.
Suština izmene ovog Zakona je u tome da se uvede institut akademske čestitosti, koji bi trebalo da bude prepreka masovnom, očigledno kod nekih omiljenom načinu sticanja znanja, pod navodnicima, a to je pitanje falsifikata na svim nivoima, vertikalno, horizontalno, u svim nivoima, ne samo aktuelne, ali posebno u svim nivoima aktuelne vlasti.
Osim poznatih primera – predsednika države, ministra unutrašnjih poslova, gradonačelnika Beograda, šefa Kancelarije za Kosovo i ne znam čega sve već tu nema, takvih primera na stotine, na hiljade, postoje čak i na nivou srednjih škola, a kamoli fakulteta. Nije utvrđen još nijedan falsifikat za osnovnu školu, ali istraga traje, možda ćemo doći i do toga.
Mnogi koji su, čak i neki ovde prisutni liče kao da nisu ni prošli pored osnovne škole, a da ne pričam o nekom drugom obrazovanju.

Obrazložite svoj predlog zakona, kolega Živkoviću.

Samo vama govorim? Ako treba samo vama, u redu, govoriću samo vama.
Dakle, izmena je u tome da se u članu 4. posle tačke 1. dodat tačka 1a, koja glasi – akademska čestitost, a član 2. kaže – da se posle člana 5. dodaje naziv člana i član 5a, koji glasi – akademska čestitost. Definicija da je akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova, kao i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava.
Ovo nije pitanje samo moralne odgovornosti, pitanje čistog obraza, što je vrlo, nažalost, jeftina roba u poslednje vreme. Ovo je pitanje kriminala, jer poštovanje tuđih autorskih prava nije pitanje dobre volje nekoga da li će to da poštuje ili ne, to je pitanje vaspitanja nivoa ovih koji dobacuju, ali to je pitanje i sprovođenje zakona. Ne možete da uzimate tuđe, to se zove krađa. Kada to uzimate masovno, to zove organizovani kriminal, posebno kada u tome učestvuju najviši predstavnici aktuelne vlasti, o čemu se već govorilo.
Predsednik Vlade Srbije u mišljenju za ovaj zakon kaže da se ne prihvata zakon u načelu i da se Vlada sprema da svojom izmenom zakona, kaže da su uočene određene slabosti u sistemu i pojedinim rešenjima, pa se pojavila potreba za uvođenje novih pitanja u skladu sa zahtevima savremene prakse. Jako interesantno, ali nefunkcionalno. Hvala.