Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Treću sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 112 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stavom 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja Zapisnika utvrđivanja dnevnog reda postoje ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno ukupno 133 narodnih poslanika i da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stava 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svoje pitanje upućujem premijeru Aleksandru Vučiću koji je juče na konferenciji za štampu određene grupe ljudi koji iz Beograda deluju protiv režima Mila Đukanovića u Crnoj Gori koje subverzivno deluju nazvao kriminalnim grupama. Kako je mogao sve nas koji subverzivno delujemo protiv režima Mila Đukanovića nazvati – kriminalnim grupama? Mi radikali subverzivno delujemo protiv režima Mila Đukanovića otkad je on falsifikovanjem rezultata referenduma ocepio po volji zapadnih sila Crnu Goru od zajedničke države sa Srbijom.
Ja sam iz Haškog tribunala rukovodio, organizovao, rukovodio projektom kojim smo dokazali na 700 strana sve kriminalne afere Mila Đukanovića i njegovih pajtosa, uključujući i Branu Mićunovića koji je zapravo pravi gospodar Crne Gore, a ne Milo Đukanović.
Ovo je objavljeno u mojoj knjizi „Milo Đukanović novi Skender-beg Crnojević“. Nekoliko stotina smo poslali u stranku u Crnoj Gori da distribuira kroz narod, međutim Milova policija je preko svojih ljudi infiltriranih u našu stranku skoro celi taj tiraž protivpravno zaplenila zapravo on je nestao, uništen bez ikakvih papira.
Sada je u Crnoj Gori uhapšena članica naše stranke ovde je njena pristupnica Branka Milić, građevinski tehničar iz Novog Sada, navršila pre nedelju dana 61. godinu života. Doduše, mlađa je od mene, dakle, ali jel od nje očekujete da bude diverzant, da bude komandos i da juriša tamo da sruši Mila?
Znate li zašto je uhapšena? Zato što je crnogorska policija veštački montirala grupu na čije je čelo stavila generala Dikovića smrtno bolesnog Dikića, smrtno bolesnog generala Dikića i zatekla se tamo Branka Milić, istaknuti član SRS i rekla pred nekim ljudima da je Milo Đukanović jedan od najvećih izdajnika srpskog naroda, neko dojavio policiji i evo je sad u grupi od 16 terorista. I umesto da režim u Beogradu osudi sve ovo što radi Milo Đukanović zapravo režim u Beogradu pokušava na izvestan način da ga zaštiti.
Dame i gospodo narodni poslanici, pored ove knjige ja sam pre više godina, skoro 15 godina bio predsednik Administrativnog odbora oba doma Savezne skupštine koji je istraživao činjenice i okolnosti ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovića. Mi smo došli do konkretnih rezultata i ustanovili da je Ivan Belić plaćeni ubica iz Crne Gore blizak Milu Đukanoviću i Brani Mićunoviću lično ubio Pavla Bulatovića. I kad smo podneli ovaj izveštaj znao sam ja za jadac, znao sam kako će Đinđić reagovati, zato sam odmah podelio svim novinskim redakcijama stenograme. Pa sam objavio u časopisu „Srpska slobodarska misao“ celi stenogram, pa onda u ovoj knjizi ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića sve stenograme i one sa zasedanja Savezne skupštine i šta se desilo? Naš izveštaj je prihvaćen u Veću republika, a onda je Milo Đukanović sa Zoranom Đinđićem dogovorio da se to ne prihvata u Vveću građana. Tako je da je u „Službenom listu“ SRJ objavljena samo odluka o prihvatanju izveštaja u Veću republika.
Pošto su zapravo dva odbora bila samostalna, jedina spona među njima sam bio ja kao predsednik, sama činjenica da je Veće republika prihvatilo izveštaj svog odbora, ovome je dalo pravnu snagu.

Privodite kraju.

Ja zahtevam od premijera Vučića i njegove Vlade da hitno preduzmu mere da se eliminišu svi mafijaški klanovi iz Crne Gore u Srbiji, naravno i klanovi iz Srbije i da režim javno obelodani šta sve zna o Milu Đukanoviću i njegovoj mafiji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, drage kolege narodni poslanici, moje pitanje je konkretno za ministra zdravlja gospodina Lončara, a vezano je za događanja koja su usledila nakon tragične smrti dečaka u bolnici u Loznici, odnosno smene direktora 12 zdravstvenih centara u Srbiji koja je usledila nakon toga.
Iz sredstava javnog informisanja mogli smo se uputiti da je Ministarstvo zdravlja formiralo komisiju koju su činila četiri državna sekretara i četiri direktora bolnica iz Srbije, odnosno kliničko-bolničkih centara i da je ta komisija obišla bolnice širom Srbije da su napravljeni zapisnici da na osnovu tih zapisnika izvršena smena, još jednom da ponovim 12 direktora, odnosno zdravstvenih centara u Srbiji.
Mene konkretno interesuje smena direktora Zdravstvenog centra u Aranđelovcu, doktora Gorana Blagojevića, interesuje me jer je doktor Goran Blagojević ugledan hirurg i postao je direktor Zdravstvenog centra u Aranđelovcu 1. marta 2013. godine. Kada je postao direktor Zdravstvenog centra nasledio je dug bolnice od nekih milion evra i totalno blokirane sve račune tada Zdravstvenog centra u Aranđelovcu.
Danas posle tri godine je potpuno drugačija situacija, Zdravstveni centar uz pomoć lokalne samouprave i uopšte čitavog tog dela Šumadije funkcioniše dobro, ali nažalost videli smo iz sredstava javnog informisanja da je Aranđelovac bio na prvom mestu kada je objavljena smena svih direktora.
Ono što sam uspeo da dobijem kao informaciju jeste da je ta komisija koja je bila sat i po vremena u kontroli u bolnici u Aranđelovcu našla određene nepravilnosti pre svega iz, kako su mi rekli, higijene i evidencije o pacijentima. Ja zbog javnosti pre svega i Šumadije i zbog ovde narodnih poslanika moram da kažem da je kada je doktor Goran Blagojević postao direktor 1. marta 2013. godine nasledio je 22 tzv. spremačice, ili pomoćnog radnika, a danas nakon tri godine i nešto zbog prirodnog odliva ljudi u penzije su to pre svega radnice koje su pred penzijom, on ima samo 12 spremačica koje čiste 5,5 hiljada kvadrata u bolnici u Aranđelovcu.
I sada pitam se i sam, a pitam sve kolege narodne poslanike da li 12 pomoćnih radnika može da opslužuje a zbog upravo kontrole prijema u javnom sektoru, uredba o zabrani prijema nije moglo da se primi više zaposlenih upravo kao pomoćnih radnika?
Ono što me najviše boli kao narodnog poslanika koji dolazi iz Šumadije, koji dolazi iz Topole, koju pokriva zdravstveni centar iz Aranđelovca, jeste jedna informacija koja se, takođe, nezvanično pojavila pre svega u sredstvima javnog informisanja kod nas u Šumadiji, a to je da će doktora Gorana Blagojevića na mestu direktora zameniti supruga direktora koji je smenjen 2013. godine 1. marta, upravo zbog ogromnih dugovanja, još jednom da ponovim, koja su bila preko milion evra, i gde je bolnica bila totalno u blokadi. Da li je moguće, zato pitam ministra zdravlja gospodina Lončara, da se sada njegova supruga postavlja za v.d. direktora zdravstvenog centra?
Zdravstveni centar u Aranđelovcu i dr Goran Blagojević su mnogo toga dobroga za sve građane Šumadije uradili u prethodne tri godine, i ovo posebno hoću da napomenem, moderan centar za laparaskopiju, veliki broj uglednih hirurga koji su dolazili pre svega iz bolničkih centara iz Beograda da operišu u samom Aranđelovcu i približavanje pacijentima iz Šumadije da ne moraju da se transportuju u Beograd i druge kliničke centre, već da doktori dolaze u Aranđelovac, očigledno nisu pomogli da se jedna ovakva ishitrena odluka donese. Ja još jednom molim i apelujem i na Ministarstvo zdravlja i na ministra Lončara da se ova odluka preispita i da se ovakve ishitrene odluke, jeste bio povod tragično dešavanje u bolnici u Loznici, ali da se ovakve ishitrene odluke ne donose i da se svim pacijentima u Šumadiji ne napravi još veća šteta. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Milić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, imam pitanje za ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića. Naime, moje pitanje je baš jednostavno – šta je spoljna politika Srbije? Možda deluje suviše banalno ovo pitanje, ali pokušaću da objasnim zašto ga postavljam.
Nedavno je u dokumentu visoke predstavnice EU Federike Mogerini u Izveštaju o napretku Srbije rečeno da će EU i dalje pozivati Srbiju da se postepeno usaglasi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU u skladu sa okvirom za pregovore EU o članstvu sa Srbijom, znači, još jednom, da će pozivati Srbiju da postepeno uskladi spoljnu politiku. Na to je ministar, ako zaboravimo ono što je pokušao da bude šaljivdžija, odgovorio ozbiljno da Srbija ima nezavisnu spoljnu politiku i da će tek kada bude članica EU moći da se govori o tome da je utvrđena zajednička spoljna politika.
Mislim da je sada moje pitanje mnogo jasnije, ako nije, pokušaću još malo da ga pojasnim. Ministar govori o tome da će Srbija i EU utvrđivati zajedničku spoljnu politiku. Ja ne znam kako to ministar spoljnih poslova zamišlja, da će EU da menja svoju spoljnu politiku kada bude pregovarala sa Srbijom? Kako da vam kažem, to je totalno promašena tema. Ono što je politika ove Vlade, koju smo čuli od premijera, je da planira da ova Vlada do 2019. godine uskladi svoju politiku sa politikom EU i ispuni sve zahteve iz pregovaračkog procesa. Ne pregovaramo mi sa EU o menjanju politike EU, nego prilagođavamo svoju politiku, svoje institucije EU da bi postali članovi EU.
Mi smo kao država izrazili želju da postanemo članovi EU. Da bi to mogli da postanemo, moramo da ispunimo uslove te EU. Niko nas ne tera, ali očekivanja Ministarstva spoljnih poslova da će EU da menja svoju politiku zarad Srbije, i da mi utvrđujemo zajedničku spoljnu politiku sa EU je totalno, hajde da ne upotrebim neku tešku reč, nije mi namera nikoga da vređam. Zato je moje pitanje i bilo prilično jednostavno – šta radi Ministarstvo spoljnih poslova? Kakva je spoljna politika ove zemlje? Ako je premijer rekao jedno, kako Ministarstvo spoljnih poslova misli da utvrđuje zajedničku politiku sa EU?
Naravno, ministar je pokušao da bude šaljivdžija, pa je rekao da ga ne interesuje taj uvijeni diplomatski jezik, da je on vrlo dobro razumeo da se tu u stvari misli o sankcijama Rusiji. Okej, ja bih voleo da imamo ministra inostranih poslova koji koristi diplomatski jezik. Nažalost, nemamo, imamo ministra koji više voli da peva, ali dobro, tako smo izabrali.
Ali, onda, s tim u vezi imam još jedno pitanje za ministra spoljnih poslova. Naime, da li Ministarstvo spoljnih poslova i ministar spoljnih poslova priznaju teritorijalni integritet Ukrajine? Da vas podsetim, predsednik Vlade je više puta izjavo da Srbija priznaje teritorijalni integritet Ukrajine. Ministar spoljnih poslova to nije nikada rekao, niti Ministarstvo, pa me opet interesuje šta je spoljna politika ove zemlje? Imamo li dve? Imamo jednu koju sprovodi predsednik Vlade i drugu koju sprovodi ministar spoljnih poslova, ili ministar spoljnih poslova priznaje aneksiju Krima od strane Rusije, pa smo onda neutralni? Jedni priznaju teritorijalni integritet Ukrajine, drugi priznaju aneksiju od strane Rusije i onda smo mi kao neutralni. Bojim se da to nije dobar put i da to nije spoljna politika jedne ozbiljne zemlje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja postavljam pitanje premijeru Vlade Republike Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću, a pitanje zašto je Vlada Republike Srbije i zašto je on odustao od svoje politike upravljanja migrantskom krizom u Republici Srbiji?

Naime, juče je država ukinula info-centar za azil koji se nalazio u centru Beograda. Info-centar za azil je osnovan 2015. godine kada se veći broj izbeglica pojavio u centru Beograda i nalazi se do dana današnjeg. Tada se Vlada Republike Srbije na svom sajtu prilikom otvaranja tog info-centra hvalila kako je to najbolji način da se država suočava i suoči sa migrantskom krizom.

Juče je taj info-centar ukinut i na taj način je država odlučila da migrante, izbeglice koji se nalaze u centru Beograda, prepusti isključivo krijumčarima da oni sa njima dalje rešavaju njihovu sudbinu i njihov put.

Ovaj info-centar je imao 37 volontera i zaposlenih prevodioca koji su prevodili na persijski, arapski i urdu jezik i imao je poverenja kod izbeglica i migranata koji se nalaze u parku kod železničke stanice. Taj info-centar je prikupljao informacije i sve informacije koje su bile važne za bezbednost građana Beograda i za bezbednost Republike Srbije delio sa BIA i policijom. Policija i bezbednosne službe su na osnovu tih informacija reagovale i sprečavale činjenje krivičnih dela i onih koje se odnose na krijumčarenje i eventualnih krivičnih dela koje bi počinio neko iz zajednice migranata i izbeglica.

Dakle, sada se taj centar ukida po nečijoj odluci. Predstavnici SNS su se juče branili time da su dobili od viših organa takvu naredbu. Ja postavljam pitanje – da li je Vlada Republike Srbije donela tu odluku na nekom zvaničnom sastanku ili je neko možda iz Grada Beograda doneo takvu odluku i naredio drugim državnim organima da je sprovedu?

Mislim da bi građani trebalo da znaju koliko je teška situacija sa kojom se suočavamo ne samo u Beogradu, nego u celoj Srbiji, i koliko je teška situacija i koliko su velike žrtve koje podnose ljudi koji su u tranzitu kroz Republiku Srbiju.

Od početka migrantske krize na tlu Evrope nestalo je 10.000 dece. Oni su razdvojeni od svojih roditelja u međuvremenu i nemaju više kontakt niti postoje podaci gde se oni nalaze. Ovaj info-centar je uspeo da spreči, daću vam samo dva primera, situaciju u kojoj je dvoje dece od sedam i osam godina, nalazili su se u parku kod železničke stanice potpuno sami na meti krijumčara. Info-centar je uspeo da stupi u kontakt sa njima, da napravi pretragu preko svog tima u Preševu i da utvrdi gde se nalaze roditelji te dece, oni su ostali u Preševu, i da ih ponovo spoji, ne bi li oni svoj put nastavili dalje zajedno.

Pre izvesnog vremena došla je grupa od 13 maloletnika, koja je tražila da im pomognu iz info centra da pronađu ženu koja im je prethodnog dana uzela otiske prstiju i rekla im – ako date otiske prstiju, mi ćemo vas prevesti u Nemačku bezbedno. Kontaktirane su bezbednosne službe.

Ono što je bila pretpostavka i osnovana sumnja da se uzimaju otisci prstiju neovlašćeno izbeglicama, zato da bi se uzeo DNK-a i da bi se uporedila njihova mogućnost za doniranje, odnosno davanje organa onima koji u Evropi te organe traže. Dakle, ta akcija i sprečavanje toga je inicirana od strane infocentra.

Ne mogu da razumem da država seče sama svoju ruku, a koja joj omogućava da kontroliše situaciju sa migrantima u gradu Beogradu, koja ukida jednu službu koja sve migrante upućuje, prevozi i tera u smeštajne kapacitete koje je organizovala Republika Srbija, na primer u Krnjači. Posledica ovoga je da ćemo imati više migranata u parku kod Železničke stanice u Beogradu i da će bezbednost građana Beograda biti mnogo više ugrožena, nego što je bila do sada. Hvala.