Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovane kolege narodni poslanici, iako je danas, po redu stavljanje predloga za proširenje dnevnog reda, moj kolega Balša Božović, ispred poslaničke grupe DS, već predložio rešenje prestanka važenja Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija, ja ću probati da dobijem vašu pažnju i podršku za ovo egzistencionalno pitanje za preko 700.000 penzionera koji su se pre dve godine, kada je ovaj zakon usvojen, našli u još težoj materijalnoj poziciji, s obzirom da su im penzije, koje su zarađene radom u 40, 45 godina života, nepravedno i, po našem mišljenju, nezakonito smanjene za 10, 20 i više posto.
Podsetio bih vas da, kada je donošen taj zakon, prvi predlog koji je poslat od strane Vlade Republike Srbije je bio da taj zakon važi tri godine, da važi do kraja 2017. godine, a onda je usvojen amandman vladajuće većine, koji je dobio podršku predsednika Vlade i cele Vlade, da se izbriše taj rok od tri godine, jer će do toga doći ranije. Tako nam je rečeno. Ne treba da stoji tri godine, neće nam trebati tri godine da se izborimo sa finansijskom krizom i ostalim razlozima zbog kojih je tada taj zakon uveden i donesen u Narodnoj skupštini Republike Srbije, nego će to biti ranije.
Prošle su dve godine i već godinu dana, pošto slušamo kako je stanje u javnim finansijama sjajno, kako postoji suficit, kako niko nije bolji od nas, mi tražimo da se onda donese zakon o prestanku važenja ovog zakona i da ispravimo tu veliku nepravdu koja je učinjena pre dve godine. Vlada je na moje iznenađenje, moram da priznam, poslala mišljenje na Predlog našeg zakona i u tom mišljenju je rečeno i ponovo citirano da je u cilju preduzimanja hitnih mera da se nastala situacija prevaziđe, navedenim zakonom obezbeđuje se dugoročna finansijska održivost sistema penzionog osiguranja koji bez preduzimanja propisanih mera ne bi više bio u stanju da isplaćuje Ustavom zagarantovane penzije.
Ja iz ove rečenice više ne mogu da shvatim da li je ovo privremena mera ili trajna mera, dugoročna mera. Zato vas pozivam da donesemo zakon o prestanku važenja Zakona o smanjenju penzija i da vidimo na koji način možemo da unapredimo život penzionera i svih drugih građana Republike Srbije.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 140, od ukupno prisutnih 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koji je podneo Narodnoj skupštini 7. oktobra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.
Ovim Predlogom zakona želimo da pokažemo da postoji drugačija ekonomska politika, da naravno država može da štedi, ali ne tako što će uzimati od penzionera, od zaposlenik u državnoj upravi ili od korisnika socijalne pomoći, nego da će država odgovorno voditi pre svega javna preduzeća i da neće pokušavati da sakrije činjenicu da je tzv. strani ekspertski menadžment u „Železari Smederevo“ samo za godinu dana upravljanja fabrikom napravio dug od 145 miliona evra, a da je mera smanjenja penzija trebala budžetu da donese uštedu od 170 miliona evra.
Znači, od 700.000 penzionera je nešto uzeto da bi se loše poslovanje i pitanje je da li je bilo loše poslovanje ili poslovanje sa lošom namerom u korist nekog drugog, a ne Republike Srbije, bilo sprovođeno godinu dana u „Železari Smederevo“.
Ovaj zakon je donet u dogovoru sa MMF na kraju mandata prošlog saziva sa idejom da počne da važi od 1. januara naredne godine i ja vas pozivam da ispravimo stvari koje su loše po građane Republike Srbije, zaposlene u javnom sektoru. Pre svega, činjenica i ono što smo ukazivali kada je zakon donesen da je loše i da ne može da reši probleme to je što u ovaj zakon nisu potpala javna preduzeća.
Znači, ovaj zakon se ne bavi platama u javnim preduzećima koja su najveći problem javnih finansija Srbije i stalno se govori o tome kako je taj dug javnih preduzeća ogroman i kako je on najveća pretnja za budžet i javne finansije Republike Srbije. Sa druge strane, vidimo da se u tim javnim preduzećima ne poštuju ni odluke o smanjenju plata, ni odluke o zabrani isplaćivanja nagrada i dodatnih primanja, pa se tako isplaćuju 13 plate, po neki dodaci od 50, 60 hiljada dinara. Sve su to cifre i iznosi o kojima zaposleni u javnoj upravi mogu samo da sanjaju, o kojima zaposleni u obrazovanju, u zdravstvu, mogu samo da sanjaju.
Ovaj zakon donosi brojna loša rešenja kojima se smanjuju prava zaposlenih u javnom sektoru, a to je nažalost, po ovom zakonu praktično samo javna uprava. Smatramo da je potrebno izvršiti dosta izmena da bi taj zakon uopšte mogao da se primeni. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 17, nije glasalo – 139 od prisutnih 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Miroslav Aleksić želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Poštovane kolege narodni poslanici, evo, ja već treći put zaredom predlažem ovaj zakon o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi iz jednog vrlo prostog razloga. To je što godinama unazad ne koristimo sve one potencijale koje imamo u poljoprivrednoj proizvodnji i država ne prepoznaje poljoprivredu kao resurs i kao šansu, već su poljoprivrednici prepušteni sami sebi da se bore i snalaze sa velikim svetskim tržištem i svetskom konkurencijom.
Dakle, predlažem da se povećaju premije za mleko na najmanje 10 dinara, zatim premije na biljnu proizvodnju u iznosu od minimum 8.000 dinara i sredstva za regres od takođe minimum 8.000 dinara za gorivo, đubrivo i za seme.
Danas, kada se suočavamo sa situacijom da zemlje iz okruženja maksimalno pomažu i ulažu u poljoprivredu, mi i dalje apsolutno smo autistični na sve zahteve naših poljoprivrednika i to je nešto što treba da se promeni. Dok u Sloveniji Ministarstvo poljoprivrede odnosno njihova Vlada odobrava do 45.000 hiljada evra za svakog početnika koji želi da se bavi poljoprivredom, svake godine po 250 novih poljoprivrednika imaju, u Srbiji niko o tome ne razmišlja. Čak, 18.000 evra daju onom poljoprivrednom gazdinstvu koje se neće profesionalno baviti poljoprivredom, već će im to biti usputna proizvodnja i zato i ne čudi što je njihova efikasnost veća nego tri puta u odnosu na efikasnost u poljoprivredi Republike Srbije.
Dakle, takođe upozoravaju podaci da je Srbija počela da uvozi čak i papriku i paradajz. U prošloj godini 14,4 miliona evra je iznos sredstava koji smo potrošili na uvoz paradajza, a za svega 3,6 miliona smo to izvezli. To vam govorim zato što Srbija nema strategiju kako da pomogne poljoprivredu i kako da pomogne našem seljaku da ga osnaži. Nećemo ni carinama, ni prelevmanima pomoći poljoprivrednike, pomoći ćemo investicijama. Investicijama iz budžeta i zato apelujem na vas da iskoristimo onaj izvozni potencijal od milijardu evra koji imamo u poljoprivredi. Na taj način da pomognemo i zaposlimo poljoprivrednike i da zaposlimo Srbiju, ne samo da pričamo o poljoprivredi kada dođe vreme predizbornih kampanja, a evo ova vaša treća Vlada zaredom apsolutno ništa nije uradila, evo već u petog godini mandata, za naše poljoprivrednike.
Na kraju, što se tiče sredstava, da li ih ima ili ih nema, ja sam siguran da ima samo što ih vi ne usmeravate na pravi način. Na kraju, uzmite deo sredstava „Beograda na vodi“, uložite u poljoprivredu i siguran sam da ćete imati daleko veće rezultate iz ekonomije u Srbiji.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo 15, nije glasalo 143 od ukupno 158 prisutnih narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Treći put predlažem ovaj zakon za koji sam siguran da većina poslanika iz vlasti ima pozitivno mišljenje i da bi ga podržali vrlo rado, ali da nemaju nalog da ga podrže ili nisu čuli zvonce koje vi aktivirate kada treba da se glasa i zato se ne podržava ovaj zakon. Ali predložiću ga još jednom, možda se ta praksa i promeni.
Dakle, radi se o dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi u delu koji se tiče uređivanja i obezbeđivanja stipendiranja učenika. U važećoj zakonskoj regulativi gradovi i opštine u Srbiji nemaju pravo da stipendiraju učenike i studente iako je to predviđeno u Zakonu o učeničkom i studentskom standardu.
Dakle, postoji kolizija u zakonima i mislim da bi trebalo ispraviti ovu grešku, dati mogućnost i olakšati lokalnim samoupravama da mogu da finansiraju i stipendiraju učenike i studente, naročito i zbog toga da bi se usaglasile potrebe tržišta rada u skladu sa potrebama privrede u mestima gde se učenici i đaci stipendiraju.
Dakle, u situaciji kada se suočavamo sa nezapamćenim odlivom radne snage i mladih ljudi iz Srbije, 58.000 je prošle godine samo napustilo Srbiju, taj trend se nastavlja i nažalost je u porastu, u situaciji kada imamo najnegativniju stopu prirodnog priraštaja u Evropi, 38.000 manje dece se rodilo prošle godine, nego što je umrlo ljudi, neophodno je da razmišljamo o načinima kako ćemo da pomognemo i mladim ljudima da ostanu u svojim mestima, ali i da pomognemo porodicama da se odlučuju da rađaju decu.
Dakle, ja sam i prošli put postavio pitanje - šta je sa građanskim zakonikom, koji podrazumeva da se određeni deo sredstava, kao stimulans, plaća majkama koje rode troje, ili više dece i te žene nisu neradnici, kako ih je nazvao premijer Vučić, nego su one vrlo vredne i rade možda i najvažniji posao od svih nas koji radimo nešto drugo u Srbiji? Nema važnijeg posla nego rađanja dece i novih života u Srbiji, jer mi treba za to da se borimo, pa sve ostalo treba da dođe naknadno.
Dakle, predlažem da se definiše nadležnost lokalne samouprave, da ona može da stipendira učenike i studente u skladu sa svojim potrebama i da na taj način pomognu, pre svega roditeljima koji imaju studente i đake, ali stimulišu i motivišu same đake da posle završenog obrazovanja se vrate u svoja mesta i nastave da grade svoje karijere. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje, za je glasalo 17, nije glasalo 142 od ukupno prisutnih 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem.
Predlog zakona odnosi se na dve izmene, odnosno uvođenje dva nova člana koji se tiču određenih poreskih olakšica onim poreskim obveznicima koji u tekućoj godini zapošljavaju nove radnike i stoga predlažem uvođenje novog člana 44a. i novog člana 44b. u zakonu o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Ideja Predloga ovog zakona jeste da pružimo podršku našim privrednicima, da pružimo podršku našim malim i srednjim preduzećima i na kraju Vlada Republike Srbije se zaklinje u mala preduzeća i srednja. Usvajaju se strategije, ali sve to na kraju bude mrtvo slovo na papiru.
I mi danas imamo situaciju da manje zaposlenih imamo u malim i srednjim preduzećima, nego što smo imali 2002. godine i to treba da bude svojevrstan alarm u kom smeru ova država vidi privredni razvoj i oporavak Srbije.
Umesto što pomažemo starane investitore iz polupraznog budžeta sa iznosima od par desetina hiljada evra po jednom zaposlenom radniku, sa mnogo manje sredstava bismo mogli da pomognemo naša mala preduzetnike i naše privrednike kako bi oni mogli da pokrenu i razviju svoje privredne aktivnosti, i na taj način vrate svoja sredstva u budžet.
Trenutno u Republici Srbiji posluje oko 300 hiljada malih i srednjih preduzeća, ali oni učestvuju, tek sa tridesetak procenata u stvaranju bruto društvenog proizvoda Republike Srbije, što je više nego upola manje od situacije u razvijenim evropskim zemljama.
I ono što moram da kažem, nije to zato što naši privrednici, odnosno preduzetnici nemaju preduzetnički duh, nemaju ideje, čekaju pomoć države ili su neradnici, kako vrlo često čujemo da ih premijer naziva, već zbog toga što im nedostaje dobar sistem sa normalnim uslovima poslovanja, kakvi postoje i u drugim razvijenim zemljama kako bi nesmetano mogli da obavljaju svoju delatnost i stvaraju i za sebe i za ovu državu.
Dakle, postoje sistemski problemi, a ti sistemski problemi dovode do toga da se nama više preduzeća godišnje, malih ugasi, nego što se otvori novih.
Tako da predlažemo da se svi oni privrednici koji zaposle nove radnike u svoja mala i srednja preduzeća, u toku godine, oslobode, odnosno da im se umanji poreska osnovica za iznos uplaćenih zarada za novo zaposlene radnike.
I sa druge strane za sva novoosnovana lica, za sva pravna lica koja se osnivaju, u nedovoljno razvijenim opštinama da se praktično oslobađaju plaćanja poreza na dobit u tekućoj godini, kako bi se stimulisalo otvaranje novih firmi u nedovoljno razvijenim privrednim sredinama Republike Srbije. Mislim da mala i srednja preduzeća treba da čine okosnicu privrednog razvoja Srbije i molim vas i apelujem na vas da stavite ovaj Predlog zakona na dnevni red.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 14, nije glasalo 145 od ukupno prisutnih 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.