Mene je samo jedna stvar, gospodine Deliću, iznenadila, što, ili niste pročitali godišnji plan upotrebe ili ste preskočili kraj, ili niste shvatili nešto. Godišnji plan upotrebe, sad ovaj koji smo vam dostavili, poslednji pasus, kaže -  učešće pripadnika Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova u multinacionalnim operacijama, odobrenim na osnovu godišnjeg plana upotrebe vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini, nastavlja se i u 2017. godini u skladu sa mandatom multinacionalnih operacija do usvajanja godišnjeg plana upotrebe vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2017. godini.
To je odgovor na vašu ozbiljnu kritiku zašto nije ovo u prošlom godišnjem planu, pa, ako ste čitali ovo, vi ste mogli da nađete na sajtu prošli. On kaže – godišnji plan upotrebe usvaja se u tekućoj godini, učešće pripadnika vojske, Ministarstva unutrašnjih poslova u multinacionalnim operacijama odobrenim na osnovu godišnjeg plana upotrebe vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2015. godini nastavlja se i u 2016. godini, u skladu sa mandatom multinacionalnih operacija do usvajanja godišnjeg plana upotrebe vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godine, tj. do danas. Tako da, nikakav problem mi nemamo sa tim. Zahvaljujem se.

Pravno na repliku, narodni poslanik, Božidar Delić. Izvolite.

Gospodine ministre, samo jednu rečenicu.
Vojska Ministarstva odbrane je jedna visoko organizovana državna institucija. To tako ne mislim samo ja, tako misli i svaki građanin, i zbog toga vojska uživa visoki ugled u društvu. Ali, reći danas građanima Srbije da u novembru 2016. godine usvajate plan za 2016. godinu, kako god vi to pokušali da opravdate, je vrlo neozbiljno.
Molim vas da se to više nikada ne desi i da se plan za svaku godinu usvaja ili krajem kalendarske godine ili, makar, dok traje ona budžetska godina, a to mi znamo, ovde u Skupštini, koji usvajamo budžet, do kada ona traje.
Možete vi da probate da to objasnite, ali dobro je da su građani Srbije čuli da 2. novembra usvajamo godišnji plan za 2016. godinu, a već bi trebali da počnemo analize aktivnosti koje su se obavljale u 2016. godini.

Reč ima ministar Zoran Đorđević. Izvolite.

Onda pročitajte plan upotrebe koji sad usvajamo za sledeću godinu i za ovu godinu, pa dajte primedbu na ovaj poslednji pasus.

Reč ima narodni poslanik, Marija Obradović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo dva veoma važna predloga odluke i čudi, ono što smo mogli čuti tokom prepodneva, ovaj negativan ton u ocenama ovih predloga odluka ili o situaciji koja se odnosi na ove odluke, jer tema o kojoj danas govorimo je tema za ponos i čast, zapravo, cele Srbije, na prvom mestu predstavnika pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Žao mi je što se čuo i jedan negativan ton danas u raspravi, ne zato što je neko zabranio da se na taj način govori o ovoj temi, ne radi se o tome. Razmišljajte o pripadnicima koji su u prethodnom periodu branili ime Srbije, branili imidž Ministarstva odbrane i Vojske Srbije svuda u svetu, na teškim teritorijama, na postkonfliktnim područjima, imali veoma komplikovane zadatke.
Ovim planom je predviđeno da 700 pripadnika, na 340 pozicija različitih, ode i nastavi da brani ime Srbije. Ime Srbije ne samo u klasičnom vojnom smislu, da budemo deo jednog velikog međunarodnog bezbednosnog sistema, nego u smislu da branimo vojno obrazovanje pripadnika Vojske Srbije, da brane ono što je naše iskustvo, ono što su specijalne sposobnosti i posvećenost radu u sektoru bezbednosti. To su vrlo važne teme o kojima je danas trebalo govoriti. Trebalo je isticati rezultate, postignuće tih ljudi, treba govoriti o tome koliko smo mi i prihvaćen i poželjan partner u međunarodnim mirovnim misijama i multinacionalnim misijama.
O svemu tome niste želeli da govorite. Svi oni koji su negativno govorili pronašli su, a sa time će se složiti ljudi koji poznaju ovaj sektor, pronašli su mrvice u ćoškovima priče o godišnjoj upotrebi Vojske Srbije u mirovnim operacijama, multinacionalnim misijama. To su mrvice i spinovi koji danas nama nisu potrebni.
Ako govorimo o nekoj vojnoj časti, o tome da nam je Srbiji više nego ikad potrebno da imamo neke čvrste stubove za koje ćemo se uhvatiti i koji će biti nacionalni ponos, onda je to Vojska Srbije, ne samo unutar naših granica, nego i pripadnici u mirovnim i multinacionalnim operacijama. Protiv ovoga što sam izgovorila ne postoji nijedan argument. Može da bude dnevno-politička rasprava. Možemo da govorimo o tome da li je neko bio dobar ili loš ministar, po nečijem ličnom shvatanju. Ali, ovde u parlamentu, ako smo ozbiljni poslanici i ako želimo da branimo renome Vojske Srbije, a to je iznad dnevne politike i iznad pripadnosti političkoj stranci, onda ćemo da govorimo isključivo argumentima. Onda ne možemo da kažemo da je ministar Gašić bio najlošiji ministar. Možda vam se ne dopada njegova frizura, njegov način hodanja, ali brojke govore o tome da je on jedan od najuspešnijih ministara u Vojsci Srbije.
Samo ću ponoviti još jedan podatak, a vi me brojkama demantujte, jer ja želim da mi o brojkama govorimo. Kako ćete da objasnite to da danas i prethodnih godina smo imali milijardu dinara štete u budžetu Srbije jer je ministar Šutanovac tako otpuštao ljude, pravio takve propuste u svom ministrovanju, da svake godine, zahvaljujući tome što moramo da platimo odštete ljudima, mi gubimo milijardu dinara u budžetu Srbije. Da li je to doprinos Demokratske stranke da građani Srbije bolje žive, tako što je neko nekada pravio greške koje danas moramo skupo da platimo? Moramo, jer smo ozbiljni i odgovorni i poštujemo naše obaveze.
Da li je ministar Gašić i ministri koji su posle Šutanovca bili na toj poziciji u Vojsci Srbije u Ministarstvu odbrane, da li je njihov propust to što su uz velike napore uspeli da napune prazne magacine gde su bile ratne materijalne rezerve? To su argumenti. O tome treba da razgovaramo, kada vi zateknete prazne magacine, bez hrane, bez osnovne opreme, odeće, obuće, bez osnovne količine municije, bez čega ne možemo dalje. Ja sam svesna da ratna neposredna opasnost nama ne preti u ovom trenutku, ali ratne materijalne rezerve su nešto o čemu mi treba da govorimo.
Vidim uznemirenost u redovima opozicionih stranaka, ali to je zbog toga što ne znaju kako da odgovore na argumente. Verovatno će biti spremljena neka dnevno-politička zavrzlama koja zaista, u krajnjoj liniji, vređa ljude koji danas prate ovaj parlament i ljude koji se ozbiljno bave politikom u Srbiji. Nemate argument na to zašto ste ostavili prazne magacine i nemate argument na to zašto plaćamo milijardu dinara svake godine, zbog toga što je ministar Šutanovac loše vodio svoje ministarstvo. Tačka.
Možemo da razgovaramo o tome koliko je važno da budemo u…
(___________: A sada reklame.)
Žao mi je što gledaoci ne mogu da čuju šta se dobacuje. Treba da čuju kako se vređaju poslanici Skupštine Srbije, posebno ako pripadaju Srpskoj naprednoj stranci, kako poslanici i Radikalne stranke i Demokratske stranke u ovom trenutku upućuju najgore uvrede meni, ali vi to ne možete da čujete. Neka oni imaju svog obraza i neka vam kažu šta su govorili. U redu je, neka kažu oni koji su izgovarali sada uvrede.
Što se tiče kolega iz Dosta je bilo, apsolutno nemam primedbu na to. Koleginica je vrlo argumentovano raspravljala, sa zamerkama koje su i te kako zahtevale odgovore i ja nemam zamerku. Ne znam zbog čega se sada kolege iz Dosta je bilo javljaju na pomen ovih stranaka, osim ukoliko imaju koalicioni dogovor da se međusobno brane.
Dakle, vratimo se na ovu temu, veoma važnu temu. Hoću samo da ponovim, nije se čulo, evo već smo sada u trećem satu rasprave, da zapravo govorimo o sedam mirovnih operacija Ujedinjenih nacija u kojima smo bili i do sada i o sedam novih mirovnih operacija. O četiri dosadašnje multinacionalne operacije EU i dve nove multinacionalne operacije i jedna sasvim nova aktivnost – angažman u okviru humanitarne aktivnosti u slučaju potrebe. Dakle, to je gotovo isti broj gde preko 50% uvećavamo naše učešće u multinacionalnim operacijama i mirovnim misijama. Zbog čega? Zato što neko želi predstavnike Vojske Srbije u svom međunarodnom timu, zato što je to odlično štabno osoblje, odlično medicinsko osoblje, vojni posmatrači koji prave fantastične rezultate na terenu koji su poželjan igrač u timu.
Jedan od kolega je zaista spomenuo da je učešće žena u multinacionalnim operacijama nešto što je ocenjeno najvišom ocenom, i to ne od strane naših ljudi iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, to ocenjuju zaista međunarodni eksperti i ljudi koji nas i dalje pozivaju i koji ocenjuju naš rad i analiziraju aktivnosti i postignuća pripadnika Vojske Srbije u okviru ovih operacija.
Svedok sam da ambasadori različitih zemalja, koji sa mnom kao predsednicom Odbora za odbranu i unutrašnje poslove imaju redovne kontakte, redovno ističu koliko je važno da se nastavi učešće pripadnika Vojske Srbije u ovoj vrsti operacija. Zbog toga je i ovako značajno povećan broj pripadnika i u ovoj narednoj godini. Upravo je i predsednica parlamenta Maja Gojković nedavno boraveći na Kipru razgovarala i posetila našu misiju i naše pripadnike i uverila se u to pod kako dobrim uslovima oni tamo žive i rade i koliko su zadovoljni svojim angažmanom i svojim postignućima.
Kada govorimo o učešću žena u mirovnim misijama, malopre su me ove uvrede prekinule, želim da vam kažem da međunarodni eksperti, posebno koji se bave bezbednošću, ističu da su žene u međunarodnim mirovnim misijama značajan faktor koji u konfliktnim, postkonfliktnim područjima značajno doprinose implementaciji mirovnog sporazuma, da posebno u radu sa civilnim stanovništvom na terenu postižu izvanredne rezultate jer je veoma važno da pripadnici mirovnih misija uspevaju da uspostave zdrav odnos sa civilima, odnosno sa domaćim stanovništvom, jer je to jedini način implementacije mirovnog sporazuma.
Šta još rade naši pripadnici mirovnih operacija? Jedan od naših zadataka je svakako da se omogući poštovanje ljudskih prava, da se onemogući, da se spreči trgovina ljudima u ovim postkonfliktnim područjima, a negde još uvek i konfliktnim.
Mi imamo obavezu da podržimo razoružavanje, demobilizaciju na tim teritorijama. Naša je obaveza da podržimo reforme sektora bezbednosti u svim ovim državama gde se nalaze naši pripadnici.
Ne treba zaboraviti da je učešće naših pripadnika u Vojsci Srbije vrlo važan element spoljne politike. Mi ovim zaista ostajemo, jer to smo i bili, aktivan činilac očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti. Ovim potvrđujemo sopstveni ugled, jačamo poverenje u Vojsku Srbije, jačamo vlastite odbrambene kapacitete i nacionalnu bezbednost.
Ono o čemu nismo danas mnogo govorili to je interoperabilnost, to je nešto što je veoma važno kada govorimo o Vojsci Srbije. Danas se trendovi i tehnički i tehnološki i obrazovni veoma menjaju u svetu velikom brzinom. Važno je da budemo deo ovog sistema i da naši pripadnici zaista mogu da pokažu šta je to što mi radimo i da izmirimo nivoe postignuća, obrazovanja, stručnosti, sposobnosti sa pripadnicima ostalih zemalja u svetu, a posebno ovih mirovnih misija UN i EU.
Još jednom ću se osvrnuti na negativne komentare. Mogli ste čuti poslanike opozicije koji zahtevaju da prestane naše učešće ili da merimo gde ćemo biti, a gde nećemo biti deo međunarodnih misija, to je ništa drugo, nego pozivanje na izolaciju. Samo malo lepše zapakovano.
Mi ne možemo u ovom trenutku da tražimo, da izlazimo iz bilo kakvih međunarodnih timova. Biti deo međunarodne porodice, bilo u okviru spoljne politike, u okviru ekonomskih organizacija, u okviru bezbednosnih organizacija, mirovnih misija, treba da bude čast, znači, da ste ozbiljan igrač u timu, da ste poželjan igrač u timu. To se jako teško zaslužuje, to se radi na različitim nivoima države i ne bih tako lako pristala na to da jednostavno kažemo da zbog jednog minornog razloga izlazimo iz te velike porodice koja nam donosi veliki benefit po različitim nivoima.
Znate, kada neko vodi državu, ne može da razmišlja samo kao predsednik svoje stranke, samo kao pripadnik jedne stranke. Ljudi koji su ozbiljni političari, koji žele da budu državnici, kojoj svojoj zemlji žele dobro često donose odluke koje u tom trenutku nisu dobri, možda za vas lično kao političara ili za rejting vaše stranke, ali dugoročno i ozbiljno državnik donosi odluku koja pravi korist svojoj državi i svom narodu. Zbog toga je Aleksandar Vučić državnik, a ostali su predsednici stranaka. Hvala vam.
(Goran Ćirić, s mesta: Replika, na pominjanje stranke.)

Sačekajte gospodine Ćiriću, imamo prvo povrede Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.
Znate da povreda Poslovnika ima prioritet nad replikama.

Govorim po članu 27. vezano za stav 3. član 106.
Gospodine Arsiću, sedela sam pola metra daleko od vas i niste mogli čuti ništa više nego što sam čula i ja. Niko nije vređao gospođu Mariju Obradović, jeste iz redova, odnosno od poslanika SRS u toku njene rasprave dobačeno – a sada reklame. Zaista, ne vidim u čemu je to, šta je to ona doživela kao uvredu, pogotovo što je želela da predstavi javnosti kako je eto, ona, ne daj Bože ne znam koliko uvređena, valjda da bi javnost zaboravila da je ona nas radikale nazvala majmunima.
Dakle, gospodine Arsiću trebalo je da reagujete i da kažete da nije tačno da je neko gospođu Mariju Obradović uvredio, bar ne iz redova SRS i treba da zna gospođa Obradović da smo mi SRS, ja znam da je njoj teško izgovoriti srpska, ali šta da joj radim, mi to zaista stvarno i iskreno jesmo.
Ja sam diplomirani pravnik po zanimanju i zaista ne vidim na koji način bi me bilo ko u ovoj sali mogao uvrediti da kaže nešto kada je govorim, da kaže nešto, a sada presuda, a sada u ime naroda, a sada donosim zaključak, i ne vidim zašto je nekadašnjoj spikerki uvreda, a sada reklame. Spikeri to zaista redovno u emisijama govore. Hvala.

Koleginice Radeta, ja sam dobro čuo kao i vi da je jedan od poslanika SRS rekao – a sada reklama.
Međutim, u članu 106. kaže se u stavu 3. – za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, bilo kakvo dobacivanje, pa onda ometanje govornika na drugi način kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
E, sada ako vi tražite da reagujem da u smislu se koleginica Marija Obradović vrati na temu dnevnog reda, ja bih onda morao, pre toga da postupim u skladu sa članom 109. Poslovnika, a ja to zaista ne želim i svako od nas ima pravo takođe da smatra šta je za njega uvreda. Bio bi problem da sam izrekao opomenu, a koleginici Obradović dozvolio da odgovori na jedno dobacivanje tada bih svakako prekršio Poslovnik i neka određena pravila.
Sada po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.