Hvala, gospodine predsedavajući.
Zaista je u pitanju jedno, rekao bih, neodgovarajuće tumačenje politike Srpskog pokreta „Dveri“ od strane narodnog poslanika Milojičića. Hvala vam što ste mi dali mogućnost da napravim razliku.
Dakle, to što imamo jedinstvo i vlasti i opozicije, dela opozicije, po pitanju angažmana Vojske Srbije u mirovnim operacijama širom sveta, meni samo potvrđuje osnovnu tezu da je SNS nastavila politiku DS u brojnim oblastima funkcionisanja. Drago mi je da je gospodin Milojičić to na određeni način ovde i potvrdio.
Naravno da nismo svi ovde u uniformi. Naravno da imamo opoziciju koja drugačije misli, koja misli da ni politika DS, ni politika SNS nije dobra za srpsku državu i društvo jer su to iste dve politike. U tom smislu, mislim da je došlo vreme i da je to dobra stvar za kvalitet diskusija ovde u domu Narodne skupštine Republike Srbije da imamo nekoga ko se razlikuje od te dve politike, nekoga ko je protiv ulaska Srbije u EU, nekoga ko je protiv ulaska Srbije u NATO, nekoga, u krajnjem, ko dovodi u pitanje baš tako lepe pričice o ovim mirovnim operacijama. Znači, zašto 700 vojnika? Zašto i mi ne pošaljemo sedam vojnika? To je dovoljno za našu reputaciju.
Što se tiče reputacije, nema veće i bolje reputacije Vojske Srbije od suprotstavljanja NATO paktu prilikom bombardovanja 1999. godine. Tada je za mnogi period iza nas Vojska Srbije dobila u očima svetske javnosti priznanja koja nikada na drugi način neće dobiti. Tada smo pokazali kakvu vojsku imamo, kada smo se suprotstavili NATO paktu i kada smo uspeli da mu se suprotstavimo.
Sa druge strane, koliko puta gospodin Martinović ili moja uvažena prezimenjakinja Marija Obradović moraju da pomenu Aleksandara Vučića po kvotama da 17 puta u govoru mora da se pomene, to je pitanje za neku drugu analizu.

Vreme, kolega Obradoviću.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)
Nemate više pravo na repliku. On je rekao svoj stav, vi ste rekli svoj stav.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Dva puta me je spomenuo.)
Pa šta ako vas je spomenuo dva puta? Može i 15 puta. On je vas pohvalio.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Kako me je pohvalio?)
Lepo. On je vas pohvalio. Verujte, kolega. Znači, on je vas pohvalio, što se mene tiče.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Ja sam to shvatio kao veliku uvredu.)
To je vaš problem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite, pravo na repliku.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Pa pomenuo je mene, a ne njega. Kako ja nemam pravo, a on ima?)
Samo nastavite, kolega Martinoviću. Objasniću ja kasnije.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.
Neću ja pominjati ničije ime i neću pominjati nijednu stranku, ali želim samo da kažem sledeće. Niti je SNS za NATO pakt, niti mi želimo da budemo stranka koja će državu da dovede u situaciju da njeni građani gube živote za bilo čije tuđe interese. Mi Srbi smo u 20. veku, nažalost, izgubili premnogo glava, misleći da od nas zavisi sudbina sveta.
Vlada Srbije vodi politiku takvu da pre svega očuvamo mir i bezbednost u našoj sopstvenoj zemlji, da sačuvamo naš narod na Kosovu i Metohiji i da pomognemo na svaki mogući način da opstane Republika Srpska kao entitet u sastavu Bosne i Hercegovine. I nije tačno da Vlada Srbije nema definisanu spoljnu politiku. Imamo vrlo jasnu spoljnu politiku. Formula te politike je vrlo jednostavna, a to je – voditi brigu o srpskom nacionalnom interesu, gledati na svet srpskim očima i misliti srpskom glavom, ničijom tuđom i gledati na svet ničijim tuđim očima.
Ovde je bilo reči o tome da treba da idemo u Siriju. Nemam ništa protiv, pod uslovom da onaj ko je to rekao prvi krene u Siriju i pomogne da se reši kriza u Siriji. Ali, mi smo se nagledali u 20. veku mnogo onih koji su bili dobrovoljni davaoci tuđe krvi.

Privodite kraju, kolega Martinoviću.

Srpska napredna stranka to ne želi da radi.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Po Poslovniku? Hajde da vidimo šta je to po Poslovniku. Izvolite, kolega Milojičiću.

Gospodine Arsiću, tj. predsedavajući, vas ovde svi poslanici hvale da ste zaista demokrata kada vodite ovu sednicu, ali iz nekog razloga gospodin Ćirić i ja zaista nemamo sreće sa vama.
Prethodni govornik, tj. gospodin Obradović je pomenuo mene tri puta, jednom je pomenuo gospodina Martinovića.

Recite član, molim vas.

Član 108, o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine i predsedavajući.
Gospodin Martinović dobije reč ako je pomenut jednom, mene je tri puta pomenuo prethodnik i ja ne dobijem reč, pa stvarno to nije fer. Budite ravnopravni, bez obzira što su oni iz vaše poslaničke grupe. Trebate voditi računa i o opoziciji. Čas se to kolo sreće okrene, verujte mi, mi to znamo vrlo dobro, kao i SPS-ovci.

Malo ste duhoviti, kolega Milojičiću.
Pročitaću vam član 104. koji je osnov za repliku.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Rekao sam član 108.)
Ali, na osnovu člana 104. U redu, član 108, o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik, odnosno predsedavajući sednicom, a tražili ste pravo na repliku koja vam je predviđena članom 104. Poslovnika. Kaže ovako – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, nije toga bilo, svi su to čuli. Šta je on to vama loše rekao?
(Radoslav Milojičić, s mesta: Uvredio me je kada je rekao da mi i SNS imamo istu politiku.)
Ne, naprotiv. Iz ugla gospodina Obradovića, on je rekao da SNS po pitanju angažovanja naše vojske u međunarodnim misijama nastavlja politiku DS-a. Šta je tu uvredljivo?
(Radoslav Milojičić, s mesta: Bolje da mi je rekao bilo šta drugo.)
Druga stvar, da vam obrazložim i kako je gospodin Martinović dobio pravo na repliku. Dobio je zato što je kolega Obradović rekao da koleginica Marija Obradović i Aleksandar Martinović imaju zadatak da po 17 puta kažu reč „Aleksandar Vučić“, imenom i prezimenom. To nije tačno, naravno, i zbog toga je morao da se javi gospodin Martinović.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)
Gospodine Obradoviću, nemate pravo na repliku.
Pravo na repliku zbog spominjanja „Velike Srbije“ ima narodni poslanik Božidar Delić. Izvolite.