Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo – 28, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodna poslanica Marinika Tepić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o igrama na sreću.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.
Takođe molim kolege narodne poslanice i poslanike da uzmu u obzir ovu izuzetno značajnu izmenu u statusu predloga u ovom trenutku još uvek i da se takođe postigne saglasnost da se ovaj predlog stavi na dnevni red i da se bar raspravlja o njoj, s obzirom da je inicijativa usmerena na direktno na povećanje sredstava u budžetskom fondu za lečenje retkih bolesti, onako kako i sam Zakon o igrama na sreću u ovom trenutku predviđa, ali u mnogo nižoj proporciji, odnosno mnogo nižem procentu nego što je ova moja inicijativa za izmenu Zakona.
Naime, po Zakonu o igrama na sreću, 60% prihoda od igara na sreću se izdvaja direktno u republički budžet, a 40% u budžetske namenske fondove koji su opredeljeni za rad Crvenog krsta, za lokalne samouprave, za sport i omladinu i, između ostalog, za istraživanje i lečenje retkih bolesti. Ono što je predmet mog predloga jeste da se ovom izmenom izvrši preraspodela na drugačiji način sredstava koja se prihoduju od igara na sreću, naime, da se umesto odnosa 60 naprema 40, odnosno 60% koje idu direktno u republički budžet, a 40% u ove namenske troškove, da se proporcija promeni u jednakom odnosu, odnosno da se za istraživanje retkih bolesti sporta i omladine, funkcionisanje Crvenog krsta izdvoji u prvom krugu 50% prihoda od igara na sreću, a onda unutar preraspodele sredstava u tih pet oblasti da se za istraživanje i lečenje retkih bolesti koje su izlečive, ali ne postoji mogućnost da se one leče u Republici Srbiji, da se odnos od 5% poveća na 25%.
S obzirom da je ovaj budžetski fond osnovan 2014. godine od strane Vlade i da je izuzetno limitiran u iznosu, odnosno u prikupljanju sredstava koja su namenjena istraživanju retkih bolesti, ali i lečenju retkih bolesti i bolesti van Republike Srbije, dakle za bolesti koje su izlečive, ali u ovom trenutku to nije moguće u našoj zemlji. Cilj ove intervencije, kao što sam rekla, jeste da se iznos od 5% namenjen za ovaj budžetski fond od igara na sreću poveća na 25%. To u praksi znači da bi umesto dosadašnjih 40 miliona za ove namene bilo izdvojeno…

Hvala. Vreme je isteklo.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Sad ću vam odgovoriti.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 152 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Daću vam čim utvrdimo dnevni red. Znači, ne mogu da pravim presedan, jer otvaram Pandorinu kutiju gde se pravi opstrukcija prilikom utvrđivanja dnevnog reda. To do sad nikad nije rađeno. Postoji nešto i u praksi, rekao je predsednik vaše poslaničke grupe.
Narodni poslanik Marinika Tepić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.
Ovim predlogom za izmenu Zakona o finansiranju lokalne samouprave namera je praktično da se stanje vrati na ono od pre mesec dana kada su usvojene izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave, imajući u vidu da se već osećaju negativne posledice, odnosno primetne reperkusije na nivou finansiranja opština i gradova u Republici Srbiji. Naime, tadašnjom izmenom ovog zakona centralni nivo je direktno zadirao u prihode opština i gradova koji spadaju u najsigurnije prihode, a to je deo od poreza na zarade. Ono što se u međuvremenu počelo dešavati, mada je naznaka bilo i u to vreme, jeste da su opštine i gradovi počeli mahom da se zadužuju, da uzimaju kredite, idući u susret posledicama ove zakonske izmene, i tako što uzimaju kredite za poslove koji su u osnovnoj nadležnosti opština i gradova, kao što su krečenje škola, zdravstvenih ustanova, ambulanti itd.
Mi smatramo da ovo nije dobar postupak, možda ne na nivou rešenja, nego da nije bio dobar postupak u izmenama zakona i da je prvenstveno trebalo da se izmeni Zakon o lokalnoj samoupravi, da se drugačije uredi lokalna samouprava uvođenjem politipskog sistema, odnosno kao što i sami svi znamo, to niko nije dovodio u pitanje, imamo opštine i gradove koji se neodgovornije odnose prema javnim sredstvima, ali da se odredi jedan minimum nadležnosti koji svi moraju da obavljaju i o njima da se staraju, a da se onda odredi npr. deo fakultativnih nadležnosti za koje bi opštine i gradovi koji su odgovorniji ili sposobniji mogli da imaju obezbeđena dodatna sredstva.
U tom pravcu je i ova izmena zakona, odnosno da se prethodno izmenjeni zakon vrati u prvobitno stanje, da se prvo interveniše na nivou organizacije lokalnih samouprava, a da se tek onda po tom osnovu promeni i način njihovog finansiranja, s obzirom da je Zakon o finansiranju prateći zakon, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, a ne osnovni zakon i ne može on da ima primat u odnosu na same nadležnosti. Zahvaljujem.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 19, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 148 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Izvolite.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Predlažem da se na dnevnom redu sednice nađe Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Predlažem da se povećaju podsticaji našim poljoprivrednicima jer ovi koji su danas definisani zakonskom regulativom nisu dovoljni da oni mogu biti konkurenti sa onim poljoprivrednim proizvođačima koji dolaze iz razvijenih evropskih zemalja.
Ne znam da li neko ovde zna da je u 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, koliko ih danas imamo u Srbiji, zaposleno 1.450.000 članova gazdinstava koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Dakle, najveći poslodavac u Republici Srbiji jesu upravo mala poljoprivredna gazdinstva, a najmanje pažnje se obraća upravo na njih. Naravno da oni ne mogu ostvariti adekvatne profite i razvijati svoju poljoprivredu sa ovako skromnim podsticajima koji se već godinama unazad izdvajaju za poljoprivrednike.
Dakle, mi slušamo ovde kako imamo para, imamo suficite i očekujem da će se u narednom periodu to videti, pre svega u budžetu za poljoprivredu, a očekujem i od vas kolege narodni poslanici, pre svega iz SNS, da stavite, izglasate zajedno sa svima nama predlog ove tačke dnevnog reda, kako bi vaši predstavnici Vlade SNS, mogli da daju podršku poljoprivrednicima, jer ćemo sigurno imati i daleko veće efekte svi kao država.
Podsetiću vas samo da i u ovoj godini imamo loše parametre i pokazatelje razvoja agrara u Srbiji. Tri puta više je uvezeno paradajza i paprike u Srbiju u prvih devet meseci, nego što je izvezeno, uvezli smo 14,4 miliona evra, a izvezli za svega 3,6 miliona evra, ali je sa druge strane izvozni potencijal poljoprivrednih proizvoda preko milijardu eura na godišnjem nivou, koji mi, nažalost, ne koristimo zbog loše strategije i ne postojanja adekvatne politike podsticaja za razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Takođe, imamo situaciju da nam stoje nepovučena sredstva iz IPAR fondova od 185 miliona eura odobrena do 2020. godine. Tri godine su prošle, a da nismo povukli ni jedan jedini dinar tih sredstava. Dakle, em, nemamo sredstva, em, administracija nije na nivou da može da po procedurama ta sredstva povuče.
Na kraju, moram vam reći da neće poljoprivredu u Srbiji pokrenuti magična rešenja, neće pokrenuti ni Arapi, neće pokrenuti ni Nemci, pokrenuće je ovi naši mali poljoprivrednici koji čine ovih 600 hiljada poljoprivrednih gazdinstava u kojima radi milion i 450 hiljada ljudi.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 146 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom, Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Više puta već predlažem ovaj predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, i podsetiću vas, posebno predstavnike SNS stranke, da je vaša Vlada ovu godinu proglasila za godinu preduzetništva i da je ministar Željko Sertić, bivši ministar privrede zapravo, najavio da će se u ovoj godini promeniti oko 40 zakona kako bi se olakšalo poslovanje privrednih subjekata u Republici Srbiji. Stoga, vas pozivam, da glasate za ovaj predlog zakona koji upravo ima za cilj da olakša poslovanje malim i srednjim preduzećima koji posluju danas u Srbiji.
Ovim predlogom zakona predlažem da se svakom poreskom obvezniku u Republici Srbiji koji zaposli na neodređeno vreme, najmanje na dve godine, radnike u svoja preduzeća, umanji osnovica za obračun poreza za iznos isplaćenih ličnih dohodaka za te radnike. Takođe, predlažem da se u nedovoljno privredno razvijenim delovima Srbije svim pravnim licima, malim i srednjim preduzećima koji otvaraju nova pravna lica, da se oni oslobode poreza na dobit za period od tri godine. Na taj način bi se motivisali da ljudi svoje preduzetničke ideje mogu i da realizuju u praksi i sami sebe pre svega zaposle, kao i druge ljude koji bi radili u njihovim firmama.
Podsetiću vas da situacija u oblasti malih i srednjih preduzeća u privredi Srbije nimalo nije sjajna i da mi danas imamo svega 10-ak procenata više malih i srednjih preduzeća u odnosu na 2002. godinu. Mislim, da umesto što strane investitore, iz polupraznog budžeta čašćavamo sa po 10 hiljada evra za jedno otvoreno radno mesto, da bismo sa mnogo manje sredstava koja bismo davali našim malim i srednjim preduzećima Srbije rešili probleme nezaposlenosti u Srbiji sa mnogo manje sredstava nego što to dajemo stranim investitorima.
Trenutno u Srbiji postoji oko 300 hiljada malih i srednjim preduzeća, ali oni stvaraju tek negde oko 30-ak procenata BDP, što je ispod polovine od proseka u razvijenim evropskim zemljama. To se ne dešava zato što naši preduzetnici ne znaju šta treba da rade, zato što im nedostaju preduzetničke ideje, sede skrštenih ruku, ili su neradnici, kako ih vrlo često prozivaju neki predstavnici Vlade i SNS, već nedostaje samo dobar sistem, nedostaju uslovi poslovanja koji se podrazumevaju u normalno uređenim društvima. Srbija, naravno da ima veliki sistemski problem jer se na svakih šest novoosnovanih malih preduzeća ugasi preko 10 već postojećih preduzeća.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 145 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom, Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Predlažem ovaj zakon već nekoliko puta i verujem da bi ga svi vrlo rado podržali, ali pošto se ne čuje zvonce kada ga ja predlažem, poslanici vlasti neće da ga podrže. Radi se o zakonu o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi i odnosi se na uređivanje i obezbeđivanje stipendiranje učenika i studenata. Dakle, ovaj predlog zakona podrazumeva da se da mogućnost opštinama i gradovima u Srbiji da mogu da u skladu sa zakonskim regulativama podržavaju, odnosno stipendiraju učenike i studente na svojim teritorijama.
Naime, to je u Zakonu o učeničkom i studentskom standardu već i predviđeno, potrebno je samo usaglasati Zakon o lokalnoj samoupravi i evo, ja ću prihvatiti ako se vi slažete da ovo bude i vaš predlog zakona. Predložite ga na nekoj od sledećih sednica Skupštine i glasaću za to, zato što smatram da je ovo neophodno kako bismo spasili podnošenje prijava funkcionera lokalnih samouprava od strane DRI ukoliko stipendiraju učenike i studente.
Ovo je jako važno jer u situaciji gde se suočavamo kao društvo i država svakoga dana sa sve većim odlaskom ljudi iz Srbije moramo nešto preduzimati. Pored toga što smo zemlja koja ima najveći negativni privredni priraštaj u Evropi sa 38 hiljada više umrlih nego rođenih u prethodnoj godini, 58 hiljada ljudi je samo prošle godine otišlo u Srbiji. U protekloj deceniji više od 170 hiljada mladih ljudi starosti do 30 godina je otišlo iz ove zemlje, visokoobrazovanih ljudi za rad traženja, naravno bolje budućnosti, obezbeđivanja sopstvene egzistencije i zapošljavanja.
To je znak kako su Srbi danas zapravo živi i signal da mi moramo neke stvari da menjamo. To zapravo predstavlja ocenu i Vlade Republike Srbije i barem možemo da učinimo jedan mali korak i da uskladimo Zakon o stipendijama, sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. Dakle, ukoliko se ništa ne preduzme, ova politika pražnjenja Srbije će se nastaviti. Mladi ljudi će po završetku školovanja ne odlaziti iz manjih sredina u veće nego će odlaziti u druge zemlje, razvijenije zemlje i to je nešto što moramo raditi. Takođe je neophodno da se omogući stipendiranje lokalnim samoupravama i zbog toga kako bi se usaglasile potrebe privrede u lokalnim sredinama sa obrazovnim sistemom, jer smo svedoci da postoje velike razlike između obrazovnog sistema i potreba privrede. Sve to naravno, govori o tome koliko danas imamo nezaposlenih ljudi u Srbiji. Ukoliko zanemarimo manipulativne statističke podatke kojima se Vlada Republike Srbije vrlo često služi da smo mi zemlja koja ima tek 15% nezaposlenih ljudi u Srbiji. Mi smo jedina zemlja u kojoj se stopa nezaposlenosti smanjuje kao i broj zaposlenih ljudi u Srbiji.