Prethodni govornik je, za divno čudo, odlučio da protivreči Aleksandru Vučiću, ja sam to juče pokazao, jer Aleksandar Vučić u obrazloženju Zakona koji nam je stigao, koji se tiče organizacije nadležnih državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, upravo kaže da imamo određene probleme i da su oni uočeni i da zbog toga treba redefinisati državne organe, da bi se efikasnije borili protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, a prethodni govornik je rekao da je Vlada dala sjajne rezultate. Pa, sada moramo da utvrdimo da li je bio u pravu taj poslanik ili je u pravu predsednik Vlade, kada nam pošalje ovakav jedan zakon ili obrazloženje.
Juče sam obećao kolegi Balši Božoviću, pošto sam bio predmet njegovih kritika, mada on očigledno nije dobro čitao dnevni red i ne zna o kojim sve zakonima raspravljamo, da ću govoriti i o jednom zakonu o kojem juče nisam stigao, to je Predlog zakon o sprečavanju nasilja u porodici.
Vidim da je većina poslanika najveći deo vremena govorila upravo o ovom Zakonu i mislim da nema spora u ovoj sali da svih 250 narodnih poslanika se zalaže da se žrtve nasilja zaštite na najbolji mogući način. Siguran sam da i Vlada Republike Srbije ima takvu istu nameru. Siguran sam da su do sada Vlada i svi nadležni državni organi u domenu svojih kompentencija i znanja to pokušavali i činili najbolje što su mogli.
Podsetićemo da je 2005. godine u naše Krivično zakonodavstvo uneto krivično delo nasilja u porodici, tada je na vlasti bila DS. Da li je od 2005. do 2012. godine iskorenjeno nasilje u porodici, dok je DS vladala? Nije, znači i dalje je postojalo. Pa, ne možemo reći ni da je krivica do vlasti, jer i od 2012. do danas mi i dalje imamo to krivično delo.
Samo po sebi, kažnjavanje i normiranje ne može da dovede do suzbijanja i iskorenjavanja tog dela, treba raditi na prevenciji. Ja sam juče ukazao da ovaj naziv zakona nije adekvatan, jer ovde se uopšte ne govori o krivičnim delima i nepravnim sredstvima kojima se vrši nasilje u porodici, već se govori o načinu organizovanja međusobne koordinacije i multiresorske saradnje između državnih organa na primeni Krivičnog zakonika, Porodičnog zakona i drugih zakona kojima se sprečava nasilje u porodici.
Mi imamo i Ustav i pomenuti Krivični zakonik i Zakonik o krivičnog postupku i Porodični zakon i Zakon o policiji i Zakon o tužilaštvu i Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o socijalnoj zaštiti, svi oni su do sada na pravi način uređivali ovu materiju. Tako da, imate i deo u obrazloženju koji kaže da donosite zakon kao pokušaj da se reši problem koji postoji u Srbiji i koji se ogleda u nedovoljnoj koordinisanoj saradnji organa koji su nadležni da sprečavaju nasilje u porodici i zaštite i pruže punu podršku žrtvi. Što znači, vi sami priznajete da državni organi nisu bili u stanju da koordiniraju, ali je totalni apsurd da vi donosite zakon da biste pokrili nesposobnost i nerad državnih organa.
Znači, ovakva pitanja se ne uređuju zakonom. To je jedan veliki apsurd da donosite zakon kojim ćete pokušati da naterate državne organe da rade svoj posao. To je zaista veoma čuda stvar koju ste stavili u obrazloženje.
Dalje, moram da ukažem da izmenama Krivičnog zakonodavstva i Porodičnog zakona se uvek postiže bolja zaštita porodice. Postavljam jedno pitanje, u članu 3. pominjete skup mera, kakav je to skup mera? To je suprotno sa načelom zakonitosti.
