Nastavljamo dalje.
Reč ima narodni poslanik Ana Stevanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Uvažena gospođo ministarka, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, iako načelno podržavamo pokušaj da se krivičnopravno sankcionišu određene radnje u privredi, a tu pre svega mislim na primanje i davanje mita, zloupotrebu poverenja, proneveru i prevare u obavljanju privredne delatnosti, koja krivična dela svakako treba uvesti u krivično zakonodavstvo i ipak smatram da je Vlada ovim predlogom još jednom pokazala ne samo neozbiljnost i nepoznavanje osnovnih pravnih pojmova, već i svoju nameru da nastavi sa zloupotrebom pravosuđa u dnevnopolitičke svrhe.
Evo o čemu se ovde radi. Iako bi sve radnje koje su u biti protivne javnom poretku već bile inkriminisane uvođenjem novih dela, Vlada i dalje insistira na tome da se u Krivičnom zakoniku, doduše modifikovano, zadrži delo zloupotrebe položaja odgovornog lica. Ovo nam govori da Vladu ne interesuje to što se uređeni svet već godinama čudi ovom delu inače nasleđenom iz komunističkog doba, koje je tada i služilo za političke obračune, ali je makar imalo nekog smisla. Direktor koji je u komunizmu, gde fabrike nisu u privatnoj, već društvenoj svojini, u suštini predstavlja služeno lice, a svaki prekomerni profit, shodno tadašnjem društvenom sistemu, za protivpravnu imovinsku korist može biti krivičnopravno odgovoran za samu radnju i posledicu. Zato svako odstupanje direktora od granica svojih, namerno kažem, službenih dužnosti i može biti sankcionisano, ali samo u tom društvenom sistemu, zato što je samo tada i imalo logike.
Dame i gospodo, ne znam da li je Vlada svesna da društvene svojine više nema i da je za tržište ovo delo krajnje neprecizno, široko i samim tim neprihvatljivo, a da posebno nije u skladu sa pravom na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije. Ako odgovorno lice, direktor neke firme, nešto proneveri, primi ili da mito, nekoga prevari ili zloupotrebi poverenje, biće krivično gonjen. Čemu onda služi ovo delo? Praksa je pokazala koliko je ovo delo negativno uticalo i na pravnu sigurnost i na pravnu izvesnost. Ovo delo je nastalo iz dela zloupotrebe službenog položaja i njegovim prostim kopiranjem i zamenom „službenog lica“ za „odgovorno lice“. Ovako neprecizno i široko definisano delo za koje nije potrebna namera je dovelo do toga da su tužilaštva u najvećem broju za krivična dela u privredi koristila ovaj član, umesto konkretnih članova koji se tiču pronevere, mita, prevare i zloupotrebe poverenja. Ukoliko postoji još konkretnih oblika pribavljanja protivpravne imovinske koristi, Krivični zakonik bi morao konkretno da ih definiše.
Za kraj bih se osvrnula i na novo delo – zaključivanje restriktivnog sporazuma. Ne može svaki restriktivni sporazum biti objekt krivičnog dela, već samo onaj u kome su učesnici pristupili sa namerom za protivzakonitim delovanjem. Potpuno je neprimereno da upravni postupak pred Komisijom za zaštitu konkurencije, gde se utvrđuje da li je sporazum restriktivan i gde su novčane kazne ogromne, ima kazneni karakter. Koji od ova dva postupka ima primat?
U kom su odnosu upravni spor povodom rešenja Komisije za zaštitu konkurencije i krivični postupak? Da li se krivični postupak pokreće tek pošto je ispraćen pravni lek za rešenje komisije i okonča se upravni spor pred upravnim sudom?
Ne znam da li je Vlada svesna koliko su odnosi konkurencije komplikovani i koliko je opasno dozvoliti svaki restriktivni sporazum bude radnja izvršenja krivičnog dela. Činjenica je da mali broj kazni izrečen za monopolsko i kartelsko delovanje govori o neuspešnosti komisije i zakona koji štite konkurenciju. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Marija Janjušević.

Zahvaljujem predsedavajući.
Srpski pokret Dveri pozdravlja to što se Vlada Republike Srbije bavi porodicom i nasilje zaista jeste jedan od najvećih problema. Mi se već 18 godina bavimo promocijom porodičnih vrednosti i predlažemo porodični model društva i mene veoma raduje da evo sve hrabrije sve političke partije razgovaraju na tu temu i prihvataju naše sugestije, ali rešenja koja se nude nisu dobra.
Mi se slažemo da nasilje mora da ima nultu toleranciju ali da bismo prosto smeli da ohrabrujemo žene, da prijavljujemo nasilje, mi moramo stvoriti dobar ambijent njima za to. Žena ima mogućnost da bude mesec dana u Sigurnoj kući, mi je zakonom štitimo dva meseca tako što ćemo udaljiti nasilnika, ali šta posle? Jako mi je žao što smo ovde mogli da čujemo vređanje žena koje nisu obrazovane. Ne trpe one nasilje zato što su neobrazovane već zato što su mudre, zato što su procenile da ih niko neće trajno štititi jer će nasilnik da se vrati i da se sveti.
Dakle, mi moramo stvoriti pravi ambijent koji podrazumeva njenu ekonomsku nezavisnost, primenu zakona, da makar primenjujemo postojeće zakone. Mediji tu imaju strašno veliku ulogu. Zašto ne bi prikazivali fotografije nasilnika i objavljivali podatke o tome šta je pravosuđe uradilo, kako su ti nasilnici kažnjeni, a ne da sebi podižu tiraž tako što će unakažene žene stavljati na naslovne strane.
Na kraju, pravilna procena prioriteta. Mi trenutno u vrhu države imamo šampiona u lošim procenama i Dveri će se potruditi da to promene. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine Obradoviću imate nešto više od minuta.

Evo šta kaže jedan od članova ovog zakona. U poslednjim verzijama spominje se uvođenje još jedne apsolutno nepravne kategorije kao što je ekonomsko nasilje. Ono će se odrediti kao oblik psihičkog nasilja koje predstavlja uskraćivanje, kontrolisanjem pristupa novcu, odnosno nejednaku nedostupnost zajedničkim sredstvima.
Šta to znači? Na koga se ovo odnosi? Da li to predlagač propisuje kako će članovi porodice da dele svoja primanja? Hoće li deca imati pravo da odlučuju o raspodeli porodičnih sredstava a ako im roditelji to ne daju da ih i zato prijave kao porodične nasilnike? Šta je ovde problem, gospođo ministre? Problem je definicija nasilja.
Gospodin Božović ne razume, jedno je nasilnik, dokazani nasilnik, a drugo je sumnja na nasilje zbog koga vi nekoga možete da izbacite iz sopstvenog stana. Dovoljno je da ga neko prijavi komšija, žena, bilo ko i vi na osnovu te sumnje jednostavno nekoga možete da uhapsite, da ga pritvorite, da mu oduzmete imovinu, da mu oduzmete dete. Gde je granica zloupotrebe ovako novog pravnog instituta koji vi ovde uvodite? Gde je granica vašeg uplivisanja u porodičnu i privatnu stvar? To je tema koju Dveri ovde postavljaju, a naravno da smo svi za to da se ograniči bilo kakvo nasilje, da se kazne nasilnici, da se ne dozvoli nasilje nad bilo kim, ne samo nad ženama, nad starijim licima, nad decom, nad bilo kime.
Dakle, poenta je priče, nemojte da dozvolimo da zakonom ostavimo mogućnost za zloupotrebu pravnog instituta, za preširoku definiciju nasilja i da onda neko to može da zloupotrebi za razne obračune sa onima kojima se ne sviđa.
(Balša Božović, s mesta: Replika.)

Po kom osnovu?
(Balša Božović, s mesta: Pomenut sam.)
Molim vas, to što ste se vi dogovarali …
(Balša Božović, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Znači, povreda Poslovnika. Dobro, izvolite.

Gospodine Arsiću, ne možete da vi meni kažete da sam se ja sa nekim dogovarao i na osnovu toga da mi date repliku ili ne. Svi uslovi za repliku su ispunjeni.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Koji član?)
Reklamiram član 104, znate vi vrlo dobro koji član, gospodine Martinoviću, a ako ne znate, pročitajte Poslovnik, poslanik ste toliko dugo.
Dakle, ne možete na osnovu toga što vi sumnjate da smo se mi dogovorili. Nismo se dogovorili jer ne možemo ni oko čega da se dogovorimo gospodin Obradović i ja. Ako me napada zbog toga što ja nešto ne razumem, onda je red da mi date pravo na repliku.
A hteo sam da kažem da je upravo taj amandman koji smo mi podneli, amandman koji glasi da se stav 5. člana 194. Krivičnog zakona ostavi.

Upravo ulazite u repliku gospodine Božoviću.

Dobro, dajte mi pravo na repliku.