Niko vam nije oduzeo ni jedan minut, ni u jednom trenutku.
(Marijan Rističević, s mesta: Jeste.)

Evo, vaša poslanička grupa mi je svedok.

Svakako, završite.

Samo da završim ovo oko stalnog Međunarodnog suda pravde i Haškog tribunala. Haški Tribunal je u pravnoj teoriji i rasturen. Ali, Međunarodni sud pravde, sudeći u parnici BiH protiv Srbije, odnosno Srbije i Crne Gore, kako nam se zemlja ranije zvala, poziva se isključivo na presude Haškog Tribunala i tamo gde Hag tvrdi da je dokazao genocid, oni to prihvataju. Hag je jedino utvrdio genocid, navodno, u Srebrnici. Sve drugo što je potezalo tužilaštvo propalo je, i to je ostalo, a naši su napravili grešku, pa nisu osporavali kompetentnost Haškog Tribunala i njegovu zakonitost.
Šta se dešava kod ovog Stalnog Međunarodnog krivičnog suda, koji vi ovde smatrate autoritetom? Oni ponavljaju praksu Haškog Tribunala, ali ne sad prema nama, nego prema jadnim crncima u Africi, koje nema ko da brani.
Što se Srebrenice tiče, glavni svetski autoritet za genocid, engleski profesor Šalbas tvrdi da tu apsolutno ne može biti reči o genocidu.

Zahvaljujem, gospodine Šešelj.
Pravo na repliku, gospodin Čedomir Jovanović.

Gospodine Arsiću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, znam da je nekad zbog potrebne nekog elementarnog reda u Skupštini politika onih koji vode sednicu da pređu preko nečeg preko čega mislim da danas ne smemo da prelazimo.
Poslanik Šešelj ima pravo da vodi svoju politiku, ali ni u jednom trenutku institucija, u kojoj smo mi svi zajedno, ne sme zanemariti obavezu koju ima prema ovom društvu, koju je preuzela na osnovu uloge koju mi sebi dajemo, da štiti sistem vrednosti.
Cenim hrabrost ministarke da stane iza ovog zakona i ovog člana, iako mislim da je to najmanje njena obaveza, ali predstavlja Vladu. Nije ovo priča o Srebrenici, nije ovo priča o Podujevu. Ovo je tema na kojoj se vidi da li smo mi ljudi ili smo one životinje koje su nam nanele tako veliku sramotu da se stidimo danas mi, sutra će se stideti naša deca, ukoliko ne napravimo razliku između nas i njih.
Evo, ovde, pred parlamentom zida srpskog plača, hiljade fotografija ubijenih i nestalih Srba sa KiM. Da li grešim kada to kažem? Jesu li oni žrtve nečijeg zločina? Hoće li se sutra živeti u ovoj zemlji tako što će se polemisati i svađati u skladu sa stranačkim interesima da li je dozvoljeno ili je nedozvoljeno ubiti na onaj način na koji su ubijeni oni ili na onaj način na koji su pobijeni ljudi u Srebrnici? Laž je da tamo nisu ubijana deca. Sahranio sam dete od 10 godina, ovog jula, sa ocem.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Sahranio? Gde?)
Jeste, ostatke, u Srebrnici.
Mi smo usvojili ovde Rezoluciju o Srebrnici i ona parlament obavezuje i molim vas,gospodine Arsiću, ja ne želim oko ovoga da se svađam. Ovo nije platforma na kojoj mi gradimo svoju politiku, ali svoju decu moramo vaspitavati na drugačiji način nego što smo vaspitavani mi. Da se ovoj zemlji ludilo sankcionisalo ne bi bilo tog „zida plača“ ispred Skupštine i ne bi crveneli kao što crvenimo kada pogledamo šta su neki među nama uradili nanoseći najmanje štetu sebi, a posebno veliku i trajnu štetu našem narodu.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
(Vojislav Šešelj, s mesta: I ja sam tražio reč.)
Pa, nema u sistemu da ste tražili reč. Ali, gospodine Šešelj, morate da zatražite reč. Izvolite.

Nadam se da ću jednom prilikom imati televizijsku emisiju sa Čedom Jovanovićem, pa da prvo raspravimo okolnosti Đinđićevog ubistva, pa onda ovih ratova koji stoje iza nas.
Ovde se moraju razdvojiti dve stvari – pravni pristup i politički pristup. Po pravnom pristupu, bio je zločin, ali nije bio genocid. Nisu ispunjeni elementi genocida koji su propisani Konvencijom o genocidu iz 1946. godine i ne može da bude genocid i zato se najviše Jevreji bune. Nije to genocid. Genocid je ono što je bilo nad Jevrejima, što je bilo nad Srbima u NDH, što je bilo nad Jermenima itd. Ovde jeste bio krvavi građanski rat, jesu mnogi zločini izvršeni, ali nije bio nijedan genocid, bili su ratni zločini i zločini protiv čovečnosti. Dakle, ako ćemo pravno postaviti stvari, morali bismo prvo da ovo razjasnimo, a onda možemo i politički da polemišemo kakva je to bila vrsta, ovakva ili onakva, građanskog rata i ko je kriv za izazivanje rata. Važno je i ko je kriv za izazivanje rata, valjda onaj ko je prvi počeo da ubija, a to nisu bili Srbi ni na području Hrvatske ni na području bosansko-hercegovačke federalne jedinice. Srbi su bili prve žrtve, na Kosovu su Srbi bili prve žrtve. Dakle, kriv je onaj ko je izazvao rat, a kada se izazove građanski rat, zločini se dešavaju sa obe strane.

Privodite kraju, gospodine Šešelj.

To što Čeda izmišlja da je nekog sahranjivao, možda je, ali bi se postavilo pitanje ako je zaista išao da sahranjuje, da li je to lice muslimanske nacionalnosti, srpske, hrvatske ili neke četvrte. Znate šta, ima osnovana sumnja da su negde nalažene i životinjske kosti, pa su tamo sortirane kao da su ljudske.