Mislim da ste pogrešili i da ste ugrozili dostojanstvo Skupštine.

Hvala vam što ste mi vi skrenuli pažnju da sam pogrešila. Tu postoji institucija povreda Poslovnika. Vaše mišljenje je potpuno jasno.
Stojim iza ove odluke. Imenom, prezimenom, funkcijom, svojim integritetom životnim, stojim iza ove odluke.
(Balša Božovi, s mesta ć: Politizujete.)
Da, politizujem zato što sam političar, zato što parlament nije folklorno društvo, niti dobrovoljno pevačko društvo, nego je ovo skup 250 političara, poslanika, predstavnika građana.
(Balša Božović, s mesta: Vi ne znate svoju ulogu.)
Vi znate moju ulogu? Vaša uloga je da branite neodbranljivo i da tražite povredu Poslovnika kada mu mesto nije, a ja ću držati konferenciju za štampu, pokazati fotografije koje su unele nemir među poslanike DJB, toliko jak bol da su morali da pljunu poslanika i da mu psuju majku.
To je u Danu tolerancije, pokazati fotografije kako se političari u Republici Srbiji ponašaju prema ženama, stavljao im novac u brushaltere dok igraju ili ne znam šta već rade, jedu sa golog tela hranu žena, ne vidim šta je veća ilustracija nasilja nad ženama od ovih fotografija i ne bojim se da ih pokažem kao predsedavajući i ne bojim se da pokažem šta sam i zašto sam sankcionisala.
Još ko od ovlašćenih želi da govori?
Reč ima Vladimir Đukanović.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Mnogo toga je rečeno, ne bih ni da se ponavljam, ali očigledno kada se uvode ovde neka nova krivična dela neko je u paničnom strahu, poput ovog prouzrokovanja stečaja ili prouzrokovanja lažnog stečaja. Čini mi se da neki imaju problem sa tim pa i primenjuju onda to pljuvanje u sali.
Inače, zarad javnosti, pošto vidim da po društvenim mrežama se svašta piše, morao sam da bacim pogled, da, istina je, dotična dama je tako suptilno došla i pljunula kolegu Rističevića.
(Balša Božović, s mesta: Ako to ti kažeš, to je onda tako.)

Poslaniče, molim vas da se obraćate meni i vi poslaniče nemojte da dobacujete poslanicima.
(Aleksandar Martinović, s mesta: On je došao u Skupštinu u pola dvanaest.)
Nema veze, neka je došao u pola dvanaest. NJegovo pravo je i da ne dolazi i da dolazi.

Samo zarad istine, to vam je kao ova situacija i priča oko zaštite žena. Zašto? Zato što je jedna, mogu da kažem, soroševska ekipa apsolutno monopolizovala da su samo oni jedini zaštitnici žena u ovom društvu i tu su se slivale tolike pare u te nevladine organizacije u navodno nekakve projekte zaštite žena itd, a nikada veće nasilje nismo imali. Nikada veće nasilje nismo imali nad ženama. Zašto? Zato što nikada ništa nisu hteli ni konkretno da urade.
Ovo je prva Vlada koja donosi konkretna zakonska rešenja za zaštitu žena i ne samo zaštitu žena, pošto porodično nasilje podrazumeva i zaštitu drugog pola i muškog pola. Ali, ovde imamo jedno po malo i primitivno razmišljanje da kada muškarac trpi nasilje ako bi otišao slučajno da to prijavi, smatrali bi da i naruživali bi ga na najgori mogući način, te da je šonja, te da je ne znam kakav, pa u principu često muškarci i ne idu i ne čine, odnosno ne prijavljuju to nasilje.
Što se tiče nasilja nad ženama, otvoreno kažem, ko god je spreman da digne ruku na ženu taj je slabić. To jedna isfrustrirana osoba i sa takvim osobama moramo da se obračunamo.
Na kraju krajeva, ja možda gledam to malo drugačije, možda će se neko i smejati, ali ja to gledam i malo sa neke naše pravoslavne etike, ali kako je on sam Gospod zapoveda, muškarac i žena moraju jedno drugo da pre svega poštuju i nema veće sramote nego dići ruku na slabiji pol. Nema veće sramote i dobro je što je ovo prva Vlada koja donosi ovakva zakonska rešenja da se ti nasilnici, divljaci, primitivci, kako god hoćete, konačno sankcionišu.
Ovi što su grdne pare trošili u nevladinom sektoru, u tim soroševskim organizacijama, koji su bacali toliki novac za nekakve kampanje, a efekat je takav da imamo nikad veće nasilje, oni neka se ipak ugledaju na neke koji nešto konkretno rade.
Uostalom, šta meni ovde najviše smeta u ovoj celoj priči oko porodičnog nasilja? Mi ovde imamo neodoljivu potrebu, zapravo jedna druga strana ima neodoljivu potrebu da nam prikaže naše društvo kao divljačko i da ovde muškarci ne rade ništa drugo nego jedva čekaju da dođu kući i da tuku svoje žene.
Evo, kolega Marković je bio svedok, bili smo prošle godine, to sam juče naveo, u Belgiji. Žena koja je predsednik Komiteta P, to je njihov stalni komitet za kontrolu policije itd. parlamentarni komitet, kaže da u Kraljevini Belgiji svakog drugog dana smrtno strada žena od nasilja u porodici, pa niko nije rekao da je Belgija divljačka država, a isto to imamo i u Francuskoj. Naravno, oni će sada reći – to je zbog migranata, pa njih niko ne kontroliše itd. Ali, ipak su to neka civilizovana društva. Tamo je sedište EU, tamo je Brisel. Pa tamo se to dešava, ali niko ne priča na takav način o svojoj zemlji, a ovde neko ima potrebu da naruži našu zemlju da smo svi mi ovde divljaci i samo čekamo da bijemo žene. To ne želim da dozvolim.
Hvala Vladi Republike Srbije što je prepoznala ovaj problem i što kroz konkretno krivično zakonodavstvo unosi odredbe. Samo bih zamolio da ipak se povede računa oko toga da ne dođe do zloupotrebe ovih odredbi. Zaista mogu da se donekle složim sa kolegom Neđom iz SPS recimo kod ovog krivičnog dela proganjanja. To zaista može široko da se shvati, pa da ne dođe do raznih zloupotrebe. Verujem da će se i sami sudovi o tome itekako voditi računa kada neko od ovih krivičnih dela budu sankcionisali.
Ono što je veoma važno, to je su ova krivična dela protiv privrede, odnosno krivična dela usmerena na privredni kriminal. Do sada smo imali jedna recidiv socijalistički. Uglavnom smo imali krivična dela vezana za zloupotrebu službenog položaja ili nesavesno obavljanje posla u privredi ili kako se to već zvalo. I to je moglo da se prihvati na razne načine. Namerno to godinama niko nije hteo da pomeri ta krivična dela. Sada konkretno po prvi put se uvode krivična dela koja će zaista u konkretnim slučajevima sankcionisati onoga ko recimo shvati da ako dođe u neko javno preduzeće može da se obogati tako što će da vrši razne mahinacije.
Sa tim u vezi moram samo da kažem da smo imali jednu neverovatnu situaciju, a to je da su neke bivše garniture upravo nekim podzakonskim aktima ranije, a možete me vi ispraviti, gospođo ministarska ili vi gospodine Iliću kao sekretar. Mi smo imali uredbe koje su legalizovale kriminal u ovom društvu.
Znači, donese se uredba na nekoj telefonskoj sednici Vlade koja legalizuje neki posao koji je neki tajkun namerio sa javnim preduzećem i onda se tako opljačka država i ne možete ništa tom što je opljačkao državu, zato što on dođe na sud i kaže – ja imam uredbu Vlade.

Mislim da to prvo mora da se spreči. Mi smo ranije imali takvo naše zakonodavstvo da smo donosili zakone koji su namerno ostavljali rupe, pa se kaže konkretno za neku određenu privrednu delatnost – odrediće se uredbom Vlade konkretnije rešenje, itd, itd.
Zašto je to problem? Zato što se onda uvek tom nekom uredbom Vlade zapravo stvara prostor za kriminal. Neko je namerno pravio zakone sa tolikim rupama i zato smo imali neverovatnu pljačku državne imovine i uopšte države.
LJudi su s pravom besni. Vi ne možete da osudite te ljude koji su to radili, zato što je to nešto što je bilo po zakonu i to se kolokvijalno i besmisleno zove – legalizovana pljačka. Ali, to je, nažalost, postojalo.
Ovde je dobro što se po prvi put uvode ova neka krivična dela, recimo, oštećenje poverilaca. Ovo je zaista dobro što se uvodi, jer smo mi ovde imali neke tajkune koji su izgleda bili najveći investitori u tom periodu tako što prodaju svoju, pitanje je kako, stečenu imovinu, a onda čak i ne prijave porez, jer kažu da su to bile velike investicije. Recimo, taj tajkun je toliko poverilaca oštetio da je to nešto zastrašujuće, jer nikada nikome ništa nije platio, ni onom dobavljaču. Tako su poljoprivrednici propadali. Ovo je dobro što će konačno neko zaštititi sve te ljude i što će moći nekada nešto i da se naplati. A, na kraju krajeva, to je i krivično delo.
Ovo oko stečaja, imali smo iks primera, koliko hoćete, da neko namerno prouzrokuje stečaj u firmi, kako bi upropastio preduzeće i kako bi ga prodao ko zna na koji način. Naravno, on zaradi na tome. Meni je strašno što su ovde ljudi te stečajne upravnike doživljavali kao jednu organizovanu kriminalnu grupaciju. Pogledajte koliko hoćete preduzeća, gde ljudi kukaju i plaču šta su im stečajni upravnici uradili. Ovo je zaista sjajno što ovde neko konačno inkriminiše ovo krivično delo, a to je da imamo ko prouzrokuje stečaj, a to znači da nenamenski troši sredstva firme, da upropaštava firmu, ili, čak, prouzrokuje lažni stečaj, što je još gora stvar, da će taj i te kako odgovarati.
Veoma je značajno krivično delo vezano za privatizaciju, odnosno zloupotrebe prilikom privatizacije. Možda je to zakasnelo, prihvatam da jeste, trebalo je to možda još 2001. godine doneti. Nažalost, i sada, pošto postoje preduzeća koja još uvek mogu da se privatizuju, mada, moram da priznam, danas kada biste pogledali ta preduzeća, možda bi država imala nameru da privatizuje, ali, pitanje je šta ko hoće od toga od kupi, jer, toliko su uništena i upropaštena da ona praktično više i ne rade. Ali, ukoliko bi eventualno došlo do razmišljanja o tome da se nalazi strateški partner, ili u „Telekomu“ ili u nekom drugom preduzeću, trebalo bi, svakako, ovo krivično delo da mu stoji nad glavom. Jer, ako bi neko pokušao da zloupotrebi tu vrstu privatizacije, da svakako može da ide u zatvor i ovo je jedno jako dobro rešenje.
Što se tiče i ovog primanja mita u obavljanju privredne delatnosti, kao i davanje mita, drago mi je što se i to reguliše veoma dobro i mogu samo da iznesem sve pohvale za ovakve rigidne kazne.
Neko se ovde žali, a ja inače, jedino što mogu da zamerim što se tiče kazni, ali, nije to ni tolika zamerka, verujem da će sudovi ipak biti pravedni, a to je što ima veliki raspon. Ja kako vidim raspon od godinu do osam godina, onda tu razne manipulacije mogu da budu. Ili, recimo, kazna do dve godine, pa mu date pet ili šest meseci, a možda zaista zaslužuje više, međutim, sve zavisi od dobrog advokata. Nekako sam pristalica da ti rasponi budu manji, ili, svakako, da budu malo te kazne ipak fiksirane, a ne da imamo toliki raspon, pa da mogu neki da se izvuku i sa nekom blažom kaznom.
U svakom slučaju, ova krivična dela vezana za privredni kriminal su veliko dostignuće i moram da priznam da za ovako nešto upućujem sve pohvale.
Što se tiče našeg krivičnog zakonodavstva, moramo da shvatimo da ćemo imati veliki problem ubuduće, zato što se krivična dela izvršavaju na razne moderne načine, posebno, recimo, u tom sajber kriminalu ili putem sredstava moderne komunikacije. Tu ćemo morati mnogo toga da poradimo, mislim da Srbija tu dosta kasni i nema čak ni adekvatnu zaštitu. To odeljenje za visokotehnološki kriminal i u našem tužilaštvu, ali, bogami, i u policiji, je oskudno sa ljudstvom. Verujem da su ti kadrovi koji tamo rade dosta obučeni, ali, oni moraju da idu na stalna usavršavanja i naše krivično zakonodavstvo će tu morati u mnogo čemu da se promeni.
Ono što se tiče zakona o organizovanom kriminalu, bogu hvala da neko ovako nešto donosi. Zašto? Zato što smo ovde imali jednu demagošku priču. Juče sam prilikom jedne rasprave inače rekao da sam bio veliki protivnik uvođenja tih posebnih odeljenja i za tužilaštvo i za sudstvo kada se to osnivalo, jer smatram da nije trebalo to uzimati iz redovnog sudstva ili uopšte iz redovnog tužilaštva, ali kada se to već dogodilo, kada to već postoji, i na kraju krajeva, kada smo novim ZKP definisali da imamo tužilačku istragu, onda svakako tom tužilaštvu morate da date veće ingerencije.
Ovo do sada kako je bilo, to je, pravo da vam kažem, bilo jako loše. U mnogo čemu su tužioci za organizovani kriminal bili odsečeni u mogućnosti svog rada. Nekada su se, naravno, i trudili da stave u fijoku određene predmete. Skandalozno je stvarno da smo 2012. godine imali u Tužilaštvu za organizovani kriminal svega tri predmeta koja su nađena, koja su bila u nekom postupku rada, ovo ostalo pitanje je gde je sve bilo sklonjeno. Mislim da je to nešto što je loše.
Ovog puta što se uvode ove udarne grupe, mislim da je to veoma dobro rešenje, kao i kontakt osoba. LJudi ne shvataju koliko je to bitno, jer vi kada hoćete nekada da dođete do određenih podataka. Na primer, iz neke državne institucije, recimo Poreske uprave, neretko se tu događaju razne opstrukcije, neće da vam dostave, itd. Sada imate osobu za kontakt koja je i te kako za to zadužena i njoj morate sve da dostavite, jer mora da vam to donese. Tako da teško da tu možete više da vršite bilo kakvu opstrukciju i to je sva pohvala, naravno.
U svakom slučaju, ovaj set zakona je veoma dobar. Vidim da nekima smeta, vidim da su neki uspaničeni, vidim da neki moraju čak i da pljuju ovde poslanike. Tako da, čim su oni nervozni, to je znak da je ovo dobro. Naravno, svakako, saslušaćemo i amandmane, možda se nešto i popravi, ali, sve u svemu, ovo kako je sada predloženo zaista je nešto što je za svaku moguću pohvalu i svakako da ćemo mi kao SNS podržati ova zakonska rešenja. Hvala vam.

Prelazimo na listu.
Reč ima narodni poslanik Dijana Vukomanović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.
Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, premda danas raspravljamo o setu zakona koji promovišu, a pogotovo ovaj Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, i premda deklarišemo nultu stopu tolerancije na nasilje, bojim se da smo mi danas, u bliskoj prošlosti, imali jednu demonstraciju verbalnog nasilja u najvišem zakonodavnom domu, što odražava jedan zabrinjavajući stepen nasilja u svim porama, da tako kažem, društva.
Činjenica jeste da je nasilje nad ženama, zatim organizovani kriminal, terorizam, isto tako i korupcija, da su to najveća društvena zla koja razaraju ne samo našu državu, već i naše društvo. Dakle, treba da povedemo ozbiljnu raspravu i jednu javnu kampanju protiv, koja će biti usmerena protiv raznih manifestacija nasilja u našem društvu.
Kada kažem – pokaznu vežbu, ovde je grupa poslanika, rekla bih iz različitih političkih partija, učestvovala u jednom incidentu verbalnog nesporazuma, verbalnog spora koji je kulminirao, dok je većina nemo posmatrala. Dakle, zaista ne znam šta treba da mi svi osetimo zbog tih manifestacija nasilja u porodici ili danas u Skupštini verbalnog nasilja, zbog tih manifestacija šta zaista treba da osećamo – podsmeh ili bolni stid?
Ja sam poslanik koji se zalaže za evropske integracije. Na raznim raspravama iz regiona, sa političarima iz Evrope slušala kada će to Srbi, kada će to Hrvati, kada će to Bošnjaci, Crnogorci, Makedonci, Albanci, biti spremni da uđu u EU. Obično su svi davali odgovor – kada prestanu da se međusobno tuku i ubijaju.
Danas je jedan poslanik govorio čak i o nečemu što je zaista veliko zlo, a to je masovni zločin i genocid. Zato danas kažem da ćemo mi, građani Srbije, biti spremni za EU onda kada prestane to nasilje u porodici, kada muževi prestanu da ubijaju svoje žene, partneri da ubijaju svoje žene.
Nažalost, to nasilje nije usmereno samo prema ženama, ono je usmereno i prema starijim članovima porodice, premda ovaj zakon ne pokriva maloletničko nasilje prema starijim članovima. Zaista moram da kažem da je situacija u državi zaista alarmantna. Niko više nije siguran. Zato je za pohvalu akcija države da se suoči sa ovim velikim i alarmantnim problemom. Ako razorimo porodicu, razorili smo državu.
Isto tako i ovaj drugi set zakona koji je usmeren na borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma zaista je preko potreban jer onaj ko državu krade, da tako kažem, kad već govorimo o merama borbe protiv korupcije, on krade i krv, znoj i suze ovog naroda. Svi smo mi građani, svi smo mi poreski obveznici raznim odricanjima, socijalnim i zdravstvenim davanjima, u penzione fondove, u poreze, mi smo ulagali da to neko zajedničko dobro zaista sačuvamo.
Pošto mi je vreme ograničeno moram malo da ubrzam. Ono što ovom predlogu zakona nedostaje, a to je bila, vidim, i primedba nekih organizacija koje su bile uključene, jeste to da ne postoje mere socijalno-psihološkog tretmana počinioca nasilja u porodici. Zaista mislim da je neophodno uključiti i njih u tu nekakvu psiho-socijalnu podršku zato da bi oni promenili obrasce svog ponašanja. U nekim budućim izmenama i predlozima izmena ovog zakona koji pretpostavljam da ćemo svi usvojiti …

Izvinjavam se, poslanice.
Poslaniče, sedite. Znam šta rade. Sedite. Pustite ih neka provociraju.
Molim poslanicu Tatjanu Macuru da ne dobacuje.
Dijana, izvolite, daću vam minut.

Hvala. Nastavljam.
Zato bih se upravo i založila da taj psiho-socijalni tretman, ako ne u ovom trenutku, počinioca nasilja i oni koji će biti uvedeni u ovu evidenciju koja će se voditi i na nižem i na centralnom nivou registrovanih nasilnika, da zaista oni budu uključeni u psiho-socijalni tretman.
Slažem se sa nekim poslanicima koji su ovde naglašavali da je siromaštvo i otežana ekonomska i socijalna situacija takođe okidač za nesporazume, za sporove, za verbalna nasilja, za fizička nasilja, ali zaista nema opravdanja da se toleriše prema bilo kome, ko god da počini, bilo siromašan ili bogat, nasilje u porodici, bilo kom socijalnom sloju da pripada, dakle, da je i političar, da tako kažem, ili običan građanin ili ugledan građanin, zaista ta tolerancija, ako već usvajamo taj standard nulte tolerancije, treba da bude za sve i svakoga. Hvala.

Izvolite, poslaniče.