Poštovani narodni poslanici, mogu da kažem da je prethodni govornik bio zaista dobar i pogodio je poentu i metu. Iako nije iz moje poslaničke grupe, moram da se složim sa njim, velika mi žal ostaje zašto poslanici vladajuće većine nisu slušali izlaganje prethodnog poslanika. Bili su zauzeti međusobnim ćaskanjem i posluženjem, verovatno je nekom slava …

Poslaniče, nemojte da počnem da pričam ko sve unosi kafu, vodu i sendviče. Ajmo o temi.

Ja nisam nikad uneo ni kafu, ni vodu, ni sendviče. Čestitam kolegi…

Nemojte to pravilo da uvodite, vratiću vam sve vreme. Nemojte to da uvodite zato što svi poslanici unose hranu, kafu i vodu i sendviče. Nemojte. I kada bih rekla ko to sve radi, bilo bi lavine. Nemojte. Ajmo na temu. Vraćam vam svih 30 sekundi samo nemojte o tome.

Što se tiče komisije za hartije od vrednosti, mislim da imamo veliki problem da Komisija za hartije od vrednosti neće moći da ostvari svoju ulogu, zato što da bi obezbedili da ta institucija deluje, moramo prethodno da vidimo šta se dešavalo i sve dok ne budemo raščistili šta se od 2000. godine do današnjeg dana desilo u ovoj zemlji, nažalost naše institucije neće moći da nastave dalje.
Jer je nepobitna činjenica da je neko u 16 godina nečega što je nama predstavljeno kao tranzicija i privatizacija, potpuno opljačkao i devastirao ovu zemlju. Desetine i stotine raznih privrednih društava koja su decenijama građene, u bescenje su prešle u ruke malog broja ljudi. Ta tranzicija je imala dva kruga, prvo je bilo da se kapital koncentriše u rukama nekolicine tajkuna i kriminalaca koji su bili povezani sa tada vladajućom političkom oligarhijom, a kasnije u drugoj fazi da jedan dobar deo strateških resursa pređe u ruke stranaca. Zato što je tranzicija podrazumevala da ipak na kraju stranci trebaju ti da budu koji će držati ovde strateške resurse, a mrvice ostaju lokalnim tajkunima, koji su se ipak nadali da će oni biti poput kompradorske elite koja će upravljati Srbijom, za račun stranaca, ali su se očito prevarili.
Vidite, dok mi to ne raščistimo i ne raščivijamo ne možemo krenuti dalje. Komisija za hartije od vrednosti je bila saučesnik u svim tim procesima. Ništa se ne bi moglo desiti da nije bilo saučesnika Komisije za hartije od vrednosti. Da li se mi pravimo ludi ili ne znamo da u ovoj zemlji su bile tolike sporne privatizacije? Da li je Komisija za hartije od vrednosti odgovorna u prethodnom poslovanju?
Čak je predstavnik SNS sam kritikovao u svom izlaganju. Ja moram da kažem zaboravio sam da demantujem u prethodnom bloku, da ne postoji nikakav dogovor između gospodina Arsića i mene, da se mi međusobno prozivamo, pa da jedan drugome uzvraćamo replikama, za šta nas je optužio gospodin Martinović, apsolutno.
Ja mogu sada da kažem da je gospodin Arsić bio upravu, kada je kritikovao rad Komisije za hartije od vrednosti u onom prethodnom periodu. Apsolutno je bio u pravu.
Da podsetimo građane Srbije, samo na dva-tri ekaklantna primera. Pazite, da li se nama desio „C market“? Da li vi sami tvrdite da je Mišković upropastio ovu zemlju? Kupio je „C market“ za 45 miliona, a prodao ga za 535 miliona? Taj primer je koristio i gospodin Arsić. Komisija za hartije od vrednosti, kakva je njena uloga? Ne zaboravite da je „C market“ bio u rukama većinski manjinskih akcionara. Ima veze, zato što Komisija za hartije od vrednosti se postavljala kao produžena ruka većinskih vlasnika koje je imala zadatak da eliminiše konkurenciju, a u ovom slučaju manjinskih akcionara.
Isti je slučaj i sa „Lukom Beograd“. Pazite i „Luka Beograd“, hoćemo o tome da pričamo? Ja se slažem vi niste bili tada na vlasti, osim možda gospođice Tomić, koja je bila deo DSS, a DSS je bio nažalost odgovoran za hartije od vrednosti u tom periodu. Dakle, 45 miliona evra „Vol fin“ kupuje, a ima 31 hiljadu evra na računu, kupuje „Luku Beograd“ za vrednost akcija koja je daleko manja nego što je bila knjigovodstvena vrednost. Ali, vi ćete reći to je bio prethodni period i ja se slažem. U redu, prethodni period, ali šta ćemo sa periodom kada ste vi na vlasti - sa 2015. i 2016. godinom?
Evo imamo primer i za to. Zašto Komisija za hartije od vrednosti nije reagovala kada je nedavno Centralni registar omogućio da se prinudno otkupe akcije malih akcionara „AIK banke“ koje su stavljene pod zalog, jer je to bio jedini način da se zaštite od Miodraga Kostića? Akcije su otkupljivane po ceni od 1.800 dok je knjigovodstvena vrednost bila pet hiljada 550 dinara, dakle tri puta veća. Ali, pazite to nije sve. Znači, ovo je 2016.
Godine 2015. komisija nije reagovala kada je „AIK banka“ otkupljivala, tj. Miodrag Kostić, otkupljivala sopstveni akcije od Elektroprivrede Srbije, kako bi prešla koncentraciju od 90% vlasništva da bi omogućila da prinudno otkupi akcije manjinskih akcionara. Paket akcija „AIK banke“ koju je držala Elektroprivrede Srbije, knjigovodstveno je vredela 20 miliona evra, a prodat je za šest miliona evra. Prekršena je odluka Vlade Republike Srbije da se akcije koje drži EPS ne smeju prodati po nižoj ceni od knjigovodstvene. Oštećeno je državno preduzeće EPS i otvorena su vrata za pljačku malih akcionara. Šta ćemo sada? Neki muk u sali, dobro.Drago mi je da sam privukao vašu pažnju.
Ja isto tako smatram da gospodin koji je predložen za predsednika, inače koliko je meni poznato on nije predlog SNS nego je predlog stranke gospodina Rasima LJajića, apsolutno je zalutao u ovu instituciju hartije od vrednosti, apsolutno nema nikakve veze sa poslom koji će obavljati, verovatno ga to i najbolje preporučuje da bude prvi čovek Komisije za hartije od vrednosti
Ali bih vam hteo da kažem upravo jednu stvar, mi smo bili jedno od pet stranaka koja je predložila lice da bude član Komisije za hartije od vrednosti. Između ostalog vezano je baš za ovu zaštitu malih akcionara. Upravo je predlog koji je naš kandidat dostavio i jedan od predloga za rad, nešto što ne dostaje i što bih ja voleo lično da sam video da je neki od kandidata ovde predložio, a pre svega predsednik, kandidat za budućeg predsednika, koga ćete vi verovatno i izglasati.
Potrebno je sagledati postojeću regulativu iz Zakona o privrednim društvima u delu zaštite akcionara od prinudnog otkupa u pogledu cene tih akcija iz prinudnog otkupa u smislu određivanja kriterijuma za njeno utvrđivanje oko prosečne cene koju bi obuhvatio neki duži period formiranja cene tih akcija sve sa ciljem zaštite tih akcionara i onemogućavanja radnji koje im idu na štetu. Rok 31.12.2016. godine.
To smo mi predložili. Između ostalog, predložio je i naš kandidat šta bi trebala da uradi Komisija za hartije od vrednosti i ja je ovim putem javno kandidujem i nadam se da će se vladajuća većina usaglasiti sa njom i da će njeni izbori u budućoj toj komisiji tako nešto sprovesti da bismo konačno dobili tržište kapitala. Mi zaista u Srbiji nemamo tržište kapitala.
Niste vi bili 2000. godine na vlasti kada se sve to dešavalo i kada je odabrano da umesto da veliki broj ljudi poseduje akcije i zaista uspostavimo tržište kapitala sve je to predato u ruke manjine.
Hajde sada da krenemo da popravljamo stvari. Hajde da se bar složimo oko toga da ovih 250 ljudi koji su sada u parlamentu, ima tu dosta i novih poslanika, mladih ljudi i u strankama koje su nekada bile na vlasti, pa su sada neka nova generacija koja vodi te stranke. Hajde sada da krenemo da od ove 2016. godine pokušamo da uvedemo red u društvo i da se pomerimo negde u boljem pravcu. Samo toliko.

Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Prvo, lično da odgovorim što se tiče opšte DSS, tačno je, ja sam jedan od osnivača DSS koja je napustila 2005. godine kada je premijer postao dr Vojislav Koštunica i ne stidim se toga.
Politika koju je zastupala ta stranka od osnivanja dok nije došla na čelu da vodi državu se potpuno razlikovala i taj politički zaokret koji je napravila je očito koštala političke karijere jer ne postoji više na političkoj sceni sa tim čovekom na čelu te stranke. Prema tome, prvo se obavestite pa onda napadate.
Kada su u pitanju uopšte kandidati koje ste predložili ispred Dveri, ja sam dobila informaciju za mnogo veće stručnjake koje će predložiti vaša poslanička grupa. To se nije desilo.
Sa druge strane, vaš kandidat koji se kandidovao za ovakvo mesto juče je naveo da je dugo godina proveo u „AIK banci“ sa platom od sedam hiljada evra. Pa se sada postavlja isto ono pitanje – koji su motivi da sa tako velikih plata dođete u komisiju osim ako nemate određene potrebe da svoje određene poslove koje ste ranije radili završite kroz tu komisiju?
Tako da ono što navodite kao osnovne karakteristike, odnosno napade na ove kandidate koje smo predložili jednostavno stoji iz vaših političkih razloga, a ne stručnih. Toliko. Hvala.

Reč ima Srđan Nogo.

Vi ste napomenuli da je biografija kandidata koga smo mi predložili zaista uspešna, s obzirom da se radi o jednom od najvećih stručnjaka u srpskom bankarstvu i ženi koja je stvorila tu banku, ali kao što znate pre par godina je napustila tu banku i sada radi na drugom radnom mestu. Sigurno ste o tome obavešteni.
Mogu da se složim sa jednom stvari koju ste rekli. Apsolutno mislim da je velika demagogija da neko ko ima drastično veća primanja se odriče tih primanja i dolazi da radi u nekoj državnoj službi za nekih 90 ili 100 hiljada dinara. Mi smo to već viđali i već je ovde pomenuta.
Recimo, gospodin Božidar Đelić koji je ostavio silnu platu u Parizu pa je došao da spava kod tetke na kauču i kako je otišao, ali nije to jedini slučaj. Mi smo imali recimo u prethodnom sazivu ministarku Kori Udovički koja je ostavila platu od 20 hiljada dolara da bi došla da radi za 100 hiljada dinara u Srbiji, a ranije je inače već bila i ona u okviru DOS-ove vlade guverner NBS. Gospođa Kori Udovički verujem da je iz patriotskih razloga ostavila 20 hiljada dolara da bi došla za 100 hiljada dinara, a i vi sami niste ostavili ovoj vladi, tako da verovatno može i da govori o kvalitetu tog rada.
Hajde da uvedemo društvo koje nema demagogije. Ako hoćemo da zaista imamo najbolje ljude na državnim funkcijama i ako hoćemo da ti ljudi ne kradu, mi moramo da te ljude platimo. Ako zaista mislite da neko u državi veruje da Aleksandar Vučić radi za 100 hiljada dinara i da je to sve od prihoda što ima i imovine, onda stvarno ste poslednji naivni ljudi u Srbiji.

Kao ovlašćeni Veroljub Arsić.