Zahvaljujem.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici danas prisustvuju sledeći narodni poslanici dr. Vladimir Orlić, Aleksandra Maletić i Zoran Radojičić.
Nastavljamo rad i prelazimo na jedinstveni pretres Pete tačke dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZBORU PREDSEDNIKA I ČLANOVA KOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTI
Primili ste predlog odluke koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Da li želi reč predstavnik predlagača, narodni poslanik dr Aleksandra Tomić, predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava?
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandra Tomić.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, nakon konstituisanja Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, konstatovali smo na Odboru da je 14. jula istekao mandat od 2011. godine praktično svim članovima Saveta i predsedniku Komisije za hartije od vrednosti.
Odbor je, na osnovu člana 245, na toj sednici, prema Zakonu o tržištu kapitala, uputio dopis svim poslaničkim grupama da do 29. jula 2016. godine dostave predloge i to su sledeće poslaničke grupe učinile: SNS, SPS, SDPS, DJB, Dveri i DS.
Petog avgusta je kompletna dokumentacija koja je tražena praktično da se dostavi, pored biografije i plana rada, budućeg rada za izbor članova Saveta Komisije i predsednika su dostavili kandidati sa zahtevom o prihvatanju kandidature i taj kompletan materijal 5. avgusta je unesen u podatke u e-parlament. Znači, bio je praktično na izlaganju i mogućnosti svim poslanicima, ne samo članovima Odbora, na uvid.
Petnaestog avgusta pismeno smo obavešteni da je kandidat DS gospodin Srboslav Antić odustao praktično od kandidature, u pismenoj formi, i u skladu sa članom 203. Poslovnika o radu Narodne skupštine Srbije, stav 3. zakazali smo sednicu Odbora za 18. avgusta, gde smo i bili u obavezi da obavimo intervju sa svim ostalim kandidatima koji su praktično ostali na listi, koji su predali svoje kandidature.
Nakon obavljenog razgovora sa svim kandidatima i uvid u sav materijal koji je dostavljen, praktično se Odbor izjasnio o svakom kandidatu pojedinačno. Ono što je bilo uopšte težište svih pitanja je - kako oživeti tržište kapitala, kako praktično oživeti uopšte i formulisati neki nov koncept rada uopšte Komisije za hartije od vrednosti, kako pospešiti regionalnu i međunarodnu saradnju, kako ići praktično u susret evropskim integracijama, kako vratiti poverenje svih učesnika na tržištu kapitala, sam nadzor regulatornog tela, zatim promene zakona koje su nužne u određenim delovima, zatim saradnja sa drugim organima koji se odnose ne samo na Komisiju za hartije od vrednosti, već i na samo pravosuđe, na saradnju sa Odborom za finansije, zatim težnja da zakonodavni okvir koji postoji i interesovanje Komisije za hartije od vrednosti da učestvuje u pisanju određenih zakonskih predloga, kako i na koji način to da definišemo. Ali smo na kraju krajeva i kod članova Odbora razmatrali relevantnost, uopšte stručnost kadrova koji su dolazili na intervju.
Ono što treba reći je da je na osnovu glasanja pojedinačno o svim kandidatima praktično Odbor poslao ovaj materijal koji ste dobili u pismenoj formi, zajedno sa svim biografijama kandidata, to je da za predsednika Komisije za hartije od vrednosti predlažemo prof. dr Predraga Dedeića, a za članove Saveta Žarka Milićevića, bivšeg predsednika Komisije, Vladislava Stankovića, Mirjanu Ivošević i gospodina Marka Jankovića.
Sada bih nešto više rekla o biografijama ovih kandidata koji su predloženi.
Prof. dr Predrag Dedeić ima 57 godina, diplomirao, magistrirao i doktorirao je na Pravnom fakultetu. Pored aktivnog znanja engleskog jezika, radio je u „Ekonomskom birou“ kao pravni savetnik i direktor „ICT Legal“, konsultantska, pravna i finansijska kompanija, od 2005. godine. Docent je na Poljoprivrednom fakultetu od 2005. godine i vanredni profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. Pored predavanja koja je držao u inostranstvu, predsednik je praktično Instituta za kanadske studije. Gostujući je profesor na fakultetima u Vankuveru, Sevilji i Torontu. Obavio je veliki broj radova iz ove oblasti, pored hartija od vrednosti, korporativnog upravljanja.
Kada govorimo o predlogu za izbor članova Saveta Komisije za hartije od vrednosti, kada govorimo, recimo, o gospodinu Žarku Milićeviću, dosadašnjem predsedniku Komisije za hartije od vrednosti, treba reći da je on praktično od 2015. godine tu i da ima 39 godina, da ima Ekonomski fakultet, da je za predsednika postavljen u oktobru prošle godine, a da je prešao iz Ministarstva finansija, po funkciji bio član Komiteta za finansijsku stabilnost zemlje.
Osim gospodina Žarka Milićevića, kandidati su i Vladislav Stanković, koji je takođe bio član Komisije za hartije od vrednosti. Gospodin Vladislav Stanković je 44 godine star, specijalizirao je i diplomirao na Pravnom fakultetu. Završio je sve kurseve u oblasti finansijskih tržišta. Učestvovao je u radu više stručnih skupova u oblasti hartija od vrednosti, a inače je sa znanjem počeo pripravnika u Okružnom i Trgovinskom sudu, prešao u Komisiju za hartije od vrednosti i obavljao različite poslove u Sektoru za nadzor Komisije.
Pored ova dva kandidata, gospođa Mirjana Ivošević je takođe član u bivšem sazivu Saveta Komisije, koja je dosadašnji član Komisije, ima 56 godina. Zaposlena je u Komisiji od 2003. godine i radila je pre toga u bankarstvu još 18 godina. Vrlo je posvećena i zaista delom koji se odnosi na informacione tehnologije i kontrolu informatičkih podataka vezano za hartije od vrednosti je počela svoj rad u Komisiji, tako da sve poverljive poslove koje je predsednik Komisije naložio članovima Saveta u sektorskim oblastima gospođa Ivošević je obavljala.
Na kraju imamo jednog kandidata, koji mislim da nas je na određeni način sve obradovao zbog toga što je, kao kandidat koji nije član Komisije za hartije od vrednosti, jedan mlad čovek od 34 godine, koji je Ekonomski fakultet završio sa najvišim ocenama, pokazao svoju stručnost iz oblasti hartija od vrednosti sa trgovinskog aspekta, sa same berze, kao glavni broker u Credit Agricole grupi. Konsultant je bio u više firmi oko investiranja u hartije od vrednosti, a obavljao poslove faktoringa, upravljanja rizicima, kao i direktor akcionarskog društva „Centroprom“. Ono što je pokazao u samom intervjuu, to je da je potrebna sveža krv ovakvoj jednoj instituciji i da kao takav zaista u ovom timu treba da da jedan veliki svoj doprinos za potpuno nov koncept.
Ono što treba reći kada su u pitanju sami intervjui za ovih pet kandidata, to je da je prof. Dedeić, kao predsednik, u stvari, negde nas opredelio da na samom odboru promenimo praktično predlog svoj koji smo dali kao poslanička grupa 29. jula jer je prof. Dedeić bio kandidat za člana Saveta. Posle intervjua koji smo imali i njegovog izlaganja, mi smo se opredelili, u dogovoru i sa određenim koalicionim partnerima, preko kojih suštinski su i hteli da predlože prof. Dedeića kao svoje kandidate za jedno odgovorno mesto kao što je predsednik Komisije. Ali, ono što smo mi čuli od njega, to je da ima koncept kako da dođe do jednog zaokreta u radu uopšte Komisije za hartije od vrednosti jer očito je to potreba, s obzirom da je uopšte tržište hartija od vrednosti u Srbije previše malo i vrlo niskog kapaciteta i zbog toga je potrebno da se izvrši jedna reorganizacija i spolja i unutra u radu ove jedne institucije koja odgovara parlamentu.
Ono što je važno reći je da je Odbor za finansije negde pokazao spremnost da zajednički menjamo te stvari. Ono što je sigurno prvi zadatak i Komisije kada bude izabrana i nas kao Odbora i poslanika, to je da raspravljamo o novom zakonu. Drugo, organizovanost same Komisije od strane plana i programa prof. Dedeića, kako je on to nama predstavio, pre svega pokazuje njegovu viziju o tome da osim onoga što treba menjati unutar kuće, preko sistematizacije, treba davati veći fokus sekretaru ove komisije koji je sada samo deo određenih stručnih službi, koji treba na određeni način da bude zaista ono što je prema standardima svih razvijenih zemalja koje imaju razvijena tržišta hartija od vrednosti.
Ali, ono što je još naglasio, to je da poseban fokus i pažnja mora da se obrati na zaštitu malih akcionara. Kroz unapređenje tržišta, shvatila se i potreba kroz taj plan, a to su kasnije i ostali kandidati govorili, da Komisija treba da bude efikasna i operativna, ali da treba da se i postave određeni novi mehanizmi kao što je mehanizam interne revizije unutar same komisije, zatim Sektor nadzora, gde se realizuje jedna od dve ključne funkcije Komisije, treba praktično da se oživi na onom nivou koji zaslužuje.
Pored onog dela koji se odnosi na rad same komisije spolja i kada govorimo o saradnji u regionalnom delu tržišta kapitala i kada govorimo o međunarodnom delu, vrlo bitan faktor, odnosno ulogu igra uopšte odnos sa medijima, odnosno tzv. PR služba koja do sada, naravno, nije ni postojala, ali je vrlo bitan deo koji se odnosi na informacioni deo prezentacije same komisije, kao što je sajt, zatim uvođenje savremenih tehnologija i kvalitetna saradnja sa pravosuđem, ono na čemu suštinski smo mi insistirali, kao i kvalitet regulative i nadzora.
Pre svega zaštita investitora je jedan od ključnih faktora na kojima mislim da su se svi ovde obratili, a sporovi koji postoje od strane profesora Dedeića, u njegovom predlogu je da mora da se oformi jedan centar za tzv. medijaciju, odnosno mirno rešavanje sporova, upravo zato da se sudovi ne bi zatrpavali ovakvim postupcima.
Vrlo je bitno da postoji taj kontinuitet kontrole stalno i da jednostavno postoji način na koji će doći do sertifikacije ljudi koji su zainteresovani uopšte da se bave ovom oblašću. Profesor Dedeić je uopšte svojim izlaganje pokazao da postoji jedna vizija u kojoj do sada se uopšte nije razmatralo, kao jedan način rada Komisije za hartije od vrednosti, i to je ono što ga je negde kandidovalo suštinski da ga predložimo za predsednika ove komisije, s obzirom da su promene od 2011. godine potrebne, pogotovo kada je ova institucija u pitanju, a pogotovo ono što se zove kao regulatorno i nezavisno telo koje je u nadležnosti rada Skupštine.
Pored intervjua koji smo obavili sa gospođom Mirjanom Ivošević, koja je govorila o evropskim integracijama i Poglavlju 9 EU, vrlo je bitan detalj reći da se shvatila obaveza da je velika pomoć gospodina Žarka Milićevića, potrebna u svemu ovome, kao bivšem predsedniku, jer je komisija u 2015. godini, poslovala sa dobiti od 52 miliona dinara i uplatila polovinu, praktično, tih sredstava u budžet Srbije, čime je pokazala suštinski da je zaista funkcionisala na najbolji mogući način u datim okolnostima. Te okolnosti govore o niskom stepenu prometa na berzi. Ako uporedite 2007. godinu kada je bila ekonomska kriza i pred samu ekonomsku krizu promet praktično, hartija od vrednosti bio u nekom obimu od dve milijarde evra, a kada govorimo o 2015. godini taj obim praktično prometa je 185 miliona evra, onda govorimo o tome da je tržište hartija od vrednosti suviše plitko, sporo, neadekvatno i da je potreba da se mnogo toga menja.
Stoga, deo koji se odnosi na evropske integracije nam je jako bitan i gospođa Mirjana Ivošević, kao kandidat na listi za savet je žena koja je dosta pratila ove evropske integracije i pregovore za Poglavlje 9 i ona za zaposlena u Komisiji od 2003. godine, a ima izuzetno iskustvo od 18 godina pre toga u bankarskom sektoru u radu u Beobanci.
Gospodinu Žarku Milićeviću, zaista nam je značajna njegova podrška u radu saveta, upravo zbog toga što je uspeo od 2015. godine do danas da održi ovakav rad Komisije, da ona funkcioniše uprkos svim problemima koji postoje na tržištu kapitala. Gospodinu Vladislavu Stankoviću, kada govorimo uopšte o njegovoj stručnosti, možemo da kažemo da od 1999. godine radi u Komisiji i da sigurno njegova pomoć uopšte u promenama koje nastoje kada pričamo, uopšte o funkcionisanju Komisije za hartije od vrednosti, će biti od izuzetnog značaja.
Tako da, na kraju, kada smo rezimirali kao odbor i kao predlagači, došli smo do nekog zajedničkog zaključka da je dobro rešenje da ostane jedan deo članova saveta koji je postojao i funkcionisao i pre i da jednostavno se izaberu i novi članovi koji će predstavljati jednu novu, svežu krv i koji će pokušati da pokrenu praktično nove procese kada su u pitanju hartije od vrednosti.
Mislimo da su ovi predlozi koji su vam dati u pismenoj formi, u ime predlagača, najbolje rešenje od svih koji su praktično bili kandidati sa kojima smo imali intervju. Ono što treba reći to je da je najkompletnija slika data kroz ovih pet kandidata, da svaki od kandidata ima neke svoje specifičnosti, neko je bio i ranije član saveta, neko je imao i različitu viziju kako treba komisija da izgleda, a neki kandidati su smatrali da je njihovo dovoljno iskustvo iz prošlosti u bankarskom sektoru ih kandiduje za takvo mesto koje bi moglo da izvrši određene promene kada je u pitanju ova oblast.
Želim još da kažem da kandidati koje su predložile druge stranke su: Zorica Krnjević Mišković, gospodin Dušan Bajac, gospodin Aleksandar Zinajić, gospodin Dejan Tufegđić i gospođa Jelica Marjanović.
Ono što nama predstoji kada je ova oblast u pitanju je da uspostavimo određene nove instrumente i nove mehanizme koji treba suštinski da pokrenu tržište kapitala, tržište hartija od vrednosti. Mnoge probleme smo otvorili na samom odboru. Mislim da je ta diskusija možda i previše stručna kada govorimo ovde u plenumu, ali ukoliko ima potrebe i da se otvore detalji u ovoj diskusiji, ja sam spremna u ime predlagača da odgovorim na sva pitanja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović. Izvolite.

Hvala predsednice.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, možda imamo ne veliki zadatak da izaberemo Komisiju za hartije od vrednosti, ali ja bih ipak malo šire pričao.
Zašto? Radi se o jednoj značajnoj komisiji, jednoj komisiji koja je samostalna, koja je nezavisna i ja bih malo govorio o nezavisnim telima. Mi jednostavno na plenumu vrlo malo o tome raspravljamo. Često o tim institucijama nezavisnim komisijama, agencijama, raspravljamo ili ne raspravljamo na odborima i retko kada imamo šansu da ovde raspravljamo unutar plenuma. Zato bih ja o tome nešto rekao.
Gospođa Aleksandra Tomić, predsednica Odbora za finansije je dala vrlo detaljnu proceduru kako smo došli do ovih kandidata ali ja bih rekao još nešto. Mi imamo mnoštvo nezavisnih i samostalnih agencija, komisija, a isto tako i drugih institucija. Nekako to shvatanje nezavisnosti znači da mi ne možemo ništa kako rade, kako poštuju Ustav i zakone, jednostavno sebe smatraju nedodirljivim. Jedna od takvih komisija je upravo i bila ova Komisija za hartija o vrednosti. Zašto to kažem? Pa, zbog toga jer smo se nalazili u situaciji da nam je trebalo dva izveštaja, dve godine, da izvršimo smenu jednog kandidata, jednog predsednika koji nije radio u skladu sa zakonom, tvrdeći da je on nezavisan i da mi nemamo pravo da govorimo o tome šta on radi i kako radi.
Odbor za finansije je i u prethodnom mandatu dosta pažnje posvetio ovoj komisiji. Posvetiće i u narednom mandatu, a isto tako i u svim onim agencijama za koje smo mi nadležni. Ovo naglašavam zbog toga jer često se u javnosti stvara slika da se ne dozvoljava rad nezavisnih institucija. Moram da kažem da će SDPS podržavati uvek rad nezavisnih institucija, agencija i komisija ali samo ako rade u skladu sa zakonom, u skladu sa Ustavom i u skladu sa svojim ovlašćenjima.
Isto tako, mi kao narodni poslanici, nadležni odbori, imamo pravo da kažemo mišljenje o njihovom radu na osnovu izveštaja koji nam podnose i to mora biti naša svakodnevna aktivnost. Isto tako, bilo bi dobro da o tome govorimo često i na plenumu, jer bismo došli do nekih stvari koje su nam vrlo značajne. Nema razvijenog demokratskog društva ukoliko nema dobrog i kvalitetnog rada nezavisnih institucija. To moramo stalno naglašavati, ali te institucije moraju raditi u skladu sa zakonom i mogu raditi i u skladu sa Ustavom.
Još nešto želim da kažem. Komisija za hartije od vrednosti je dosta specifična. Tu se traže posebna znanja, posebna iskustva i dugogodišnji rad upravo na hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima.
Teško je tu naći kvalitetne ljude koji imaju dugo iskustvo, koji puno rade u toj oblasti i veoma je dobro što smo posle široke rasprave, razgovora sa kandidatima, došli, po mom mišljenju, do dobrih rešenja. Predsednik Komisije, prof. Dedeić, o kome je danas bilo mnogo reči, je zaista izuzetan stručnjak. Socijaldemokratska partija je želela da ga predloži, ali zbog nekih procedura to nismo uspeli, ali ipak nam je drago što je on izabran za predsednika i to je veoma dobro, jer smatram da će on preokrenuti rad te Komisije, jer se ta Komisija nije osećala i njen rad na finansijskom tržištu Srbije.
Zašto to kažem? Investitori traže sigurnost. Bez dobrog rada te Komisije mi nemamo sigurnost, a zemlja smo koja stalno poziva investitore i želimo da oni rade u našoj zemlji, da investiraju.
Drugo, izabrali smo i mlade stručne kadrove, dakle, kadrove koji nisu politički vezani, niti su vezani ni za jednu političku partiju. Isto tako, moram da naglasim da smo jednog mladog čoveka koji je radio u privatnom sektoru, koji je pokazao veliku želju za rad u ovoj Komisiji, kada sam mu postavio pitanje – a zašto sa pristojne plate dolazi na malu platu, on je rekao da želi izazov, želi da promeni stanje u ovoj oblasti. To je ono što je dobro.
Naravno, moram biti pošten da smo i mi predložili jednog kandidata, nije prošao, ali ja to shvatam kao poruku SNS da želi da preuzme punu odgovornost u ovoj oblasti iz prostog razloga, želi da promeni stanje u toj oblasti, da bude bolje i kvalitetnije. Najjača su stranka, to imaju pravo i nadam se da će u tom pogledu i biti promena.
Isto tako, želim da naglasim, ta Komisija koja ima samostalno finansiranje je došla u situaciju da mora da uzima i sredstva iz budžeta, što je veoma loše. Mi imamo institucije koje moraju raditi, koje moraju biti na tržištu, a ova institucija to ima mogućnosti. Sama ta činjenica, rasterećenje budžeta može da ide upravo na taj način što će bolje i kvalitetnije raditi i promeniti stanje na tržištu finansijskih isntrumenata za koje ekonomisti kažu da je u Srbiji nerazvijeno i dosta plitko. Možda tu trebamo u ovim reformskim zahvatima da napravimo jedan veći iskorak i ja se nadam da će Odbor za finansije, koji je do sada vrlo pažljivo pratio rad ove komisije i drugih komisija, raditi tako da će vrlo brzo moći da podnese izveštaj da je ova komisija postigla dobre rezultate u radu. Zato podržavam ove promene i SDPS će u Danu za glasanje glasati za kandidate koji su predloženi. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, predsedavajuća.
Poštovane kolege poslanici, ja sam pažljivo slušao izlaganje predsednice Odbora, koja nam je dosta detaljno prenela na koji način je Odbor došao do ovih kandidata. Jedino što nisam uspeo da čujem je kandidati o kojima danas raspravljamo, koje je Odbor predložio, čiji su inicijalno bili predlog stranaka? Čuli smo da su neke stranke vladajuće koalicije predložile kandidate, neke opozicione stranke, ali ja ne znam, ovi kandidati iz kojih su stranaka, iz kojih stranaka je došao predlog?
(Zoran Krasić, s mesta: SNS.)
Pretpostavljam, ali bi bio red to da čujemo ovde, da jednostavno ne zaobilazimo oko toga.
Ovde mi je jako zanimljivo sada, neke stvari koje smo čuli u dosadašnjoj diskusiji, rečeno je – Odbor je do sada pratio rad Komisije, Odbor za finansije. Pa, kako je Odbor pratio rad Komisije i došao u situaciju da 14. jula ove godine, na dan kada je istekao petogodišnji mandat, konstatuje da je istekao petogodišnji mandat? Iznenadio se Odbor koji navodno prati aktivno kako radi Komisija i onda konstatuje da je tog dana prestao mandat i kreće u proceduru izbora. Šta je čekao do tog trenutka, sem izbora? Naravno, reći ćete - izbori. Bili su izbori, ali su izbori raspisani, čini mi se 7. ili ne znam kog marta. Šta je Odbor radio pre tog 7. marta? Znao je da će u julu isteći taj mandat i znao je koliko treba da traje ovaj proces izbora, i nije ubrzan. Evo, ovaj predlog je stigao krajem avgusta poslanicima od strane Odbora. Danas je 17. novembar.
Kako mi to hoćemo da pokažemo investitorima da smo ozbiljna država, da imamo ozbiljne institucije, ako ne postoji komisija već pet, šest meseci? Kako mi mislimo da tu poruku pošaljemo ako ovaj predlog Komisije za hartije od vrednosti o finansijskom planu za 2016. godinu, koji je došao 27. novembra prošle godine, nikad nismo usvojili? Po kom finansijskom planu je cele 2016. godine radila Komisija? I kako je to Odbor za finansije pratio rad Komisije ako je komisija za ovih devet meseci u minusu, ako, kao što je rekao prethodni kolega, mora da pozajmljuje pare iz budžeta? Kako je do toga došlo? U ovom finansijskom planu stoji – 120 miliona dinara će Komisija da prihoduje, a potrošiće 120 miliona. Kako se desilo da ona prihoduje samo 30 miliona ako Odbor prati to, kao što vi kažete da prati?Činjenica je da ne prati. Činjenica je da ne prati i da vi od ove Komisije hoćete da napravite partijsko telo. Onda čujemo obrazloženje – SNS je najveća partija, pa hoće da preuzme odgovornost. Kakvu odgovornost preuzimate?
Evo, ja sam čitao biografije kandidata. Ja iz biografija kandidata za predsednika, gospodina Dedeića, nisam našao nigde uslov koji je po zakonu, a to je pet godina radnog iskustva stečenog u obavljanju poslova u vezi sa hartijama od vrednosti u Republici ili inostranstvu. Znači, ovde vidimo jednu akademsku karijeru. Čovek je predavač na raznim fakultetima, ali gde je on to stekao iskustvo u radu sa hartijama od vrednosti? Kod drugih kandidata imate, možete da vidite gde su radili, u kojim institucijama, da li je to bila Komisija za hartije od vrednosti do sada ili neke druge institucije.
Za profesora Dedeića ne piše nigde da bilo kakvog iskustva ima, ali vidim da je Odbor bio fasciniran njegovim predlozima kako će on to sve da promeni i kako će ovaj trend koji evo, kako smo čuli, dobro je da ne dolazi to uvek, da kažem, od strane opozicije, pa da ne možemo da diskutujemo normalno o tome. Ako je danas 11 puta manji promet na Beogradskoj berzi, posle sedam, osam godina, šta ćemo promeniti, kako ćemo to promeniti?
Sam ovaj izbor članova, predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti neće to promeniti. Neke promene zakona su neophodne. Kada će se one desiti, ne znamo. Čujemo tu i tamo, evo skoro je bio neki tekst gde je i ministar Vujović rekao i čuli smo danas, svi ćemo se složiti u tome da nam je za investicije potrebna razvijena berza, ali kao što je i on sam rekao tamo, mnoge vozove smo propustili.
Način na koji ovo danas biramo ne daje nikakvu nadu i uverenje da mi konačno hvatamo, ono, uskačemo u poslednji vagon tog voza. Bojim se da nam je taj voz odmakao toliko da više ne možemo da ga stignemo i da, ako ovako izaberemo ove članove danas, oni nikad neće stići do tog voza.
Stalno slušamo o investicijama, o rastu, ali kada pogledamo ovako konkretne slučajeve, konkretne brojeve, vidimo da nešto ne odgovara toj ružičastoj slici koja nam se iz dana u dan predstavlja preko medija i od članova Vlada, od predsednika do poslednjeg člana Vlade i ovde u parlamentu. Kad dođe ovakva tačka dnevnog reda, onda samo slušamo najave i lepe želje – biće nam bolje, treba da uradimo ovo, treba da uradimo ovo.
Meni je žao što nisam imao prilike da čujem šta je to prof. Dedejić rekao što je toliko fasciniralo članove odbora, da su promenili predlog za predsednika komisije. Da li je on stvarno bio toliko ubedljiv ili činjenica da je gospodin Martinović došao na odbor, pa je on nešto šapnuo tamo, pa je to uticalo na promenu? Ja ne znam. Krivo mi je što nisam mogao da vidim to izlaganje, jer nekako verujem da taj šapat gospodina Martinovića je jači od bilo čega što bilo ko u ovoj Skupštini može da kaže.

Verujem i ja, ali malo o kandidatu.

Pa to smo videli juče. Vi verujete njemu, a ne onome što ste videli.

Tako je. Verujem ja i vama, ali hoću da čujem malo o kandidatu, da vidim, možda me pokolebate.

Sumnjam, sem ako vam gospodin Martinović nešto ne šapne, sumnjam da će vas bilo šta pokolebati.