Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 109 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je su u sali prisutno 110 narodnih poslanika i da imamo uslove za nastavak našeg rada.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?Reč ima narodni poslanik Bajro Gegić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, poštovani građani, Vlada Republike Srbije, sudeći na osnovu izveštavanja medija, postiže zapažene rezultate u skoro svim oblastima. Tako vrlo često slušamo o otvaranju novih puteva, fabrika i drugih veoma važnih objekata. Te fabrike, kako čujemo, zapošljavaju po nekoliko stotina radnika, a neke od njih i po nekoliko hiljada. Rezultati toga, a to nam je i predsednik Vlade ovde potvrdio pre nekoliko dana, imaju za smanjenje stope nezaposlenosti sa 26%, koliko je bilo pre par godina, na 15,2%. To je zaista za pohvalu i poštovanje i SDA Sandžaka ove rezultate ceni kao vrlo dobre i ohrabrujuće, ali ima i obavezu da ukaže da u Sandžaku, gde tradicionalno žive Bošnjaci, tih rezultata nema.
U Sandžaku nema novih puteva, ne otvaraju se fabrike i nema zapošljavanja. Stopa nezaposlenosti u Sandžaku nije 15,2%, već je daleko iznad toga, pa je primera radi u Novom Pazaru oko 50%, a u Tutinu oko 75%. Ovakvo stanje u Sandžaku nije od juče već traje duži niz godina, a za posledicu ima odlazak radno sposobnog stanovništva van granica ove zemlje uglavnom za Nemačku, a i u druge zemlje zapadne Evrope. Taj odlazak često bude trajan, dakle bez povratka.
Proces odlaska radno sposobnog stanovništva van granica zemlje je intenziviran u ovoj godini, a posebno je izražen u Tutinu. Prema podacima agencija koje vrše prevoz putnika, samo iz Tutuna je u ovoj godini zemlju napustilo oko 5.000 ljudi u potrazi za poslom. Tutin sve više liči na napušten grad.
Pitam predsednika Vlade da li je upoznat sa ovim činjenicama i da li Vlada Republike Srbije ima u planu da preduzme neke mere, koje i kada, kako bi se smanjila nezaposlenost u Sandžaku i kako bi prestala potreba za odlaskom radno sposobnog stanovništva van zemlje u potrazi za poslom? Ovo pitanje se odnosi naravno na ceo Sandžak, ali bih molio da se posebno tretira Tutin, jer je tu situacija najteža.
Drugo moje pitanje je takođe za predsednika Vlade, ali i za ministarku Zoranu Mihajlović, a tiče se izgradnje puteva u Sandžaku. Naime, poznato da su putevi Tunin-Novi Pazar i Sjenica-Novi Pazar među najlošijim i najopasnijim u zemlji, a put Tutin-Novi Pazar je na granici upotrebljivosti.
Pre nekoliko godina tadašnji ministar Dinkić je potpisao jedan ugovor sa jednom turskom bankom, a za izgradnju ova dva putna pravca. Posle toga je delegacija, odnosno ekipa iz Turske u društvu sa tadašnjom ministarkom za NIP Vericom Kalanović obišla teren, data su obećanja da će se putevi raditi. U budžetu Republike Srbije su date garancije, odnosno te garancije su se provlačile nekoliko godina, ali do izgradnje nije došlo. Pre neki dan imamo reprizu tog dešavanja. Naime, ponovo je jedna ekipa iz Turske, sa predstavnicima našem Ministarstva građevinarstva i predstavnicima lokalnih samouprava iz Tutina, Sjenice i Novog Pazara obišla ove putne pravce i opet smo čuli obećanja da će se ovi putevi raditi ubrzo i još da će se raditi i put Tutin-Sjenica. To je opet izazvalo neku nadu i radost kod građana tog područja. Nažalost, radost bi bila potpunija da je pomenuti put Sjenica-Prijepolje, međutim, on ni ovog puta nije pomenut.
No, mi se plašimo da se ne ponovi situacija od pre nekoliko godina i da ovo bude samo još jedna šetnja. Pitam predsednika Vlade i ministarku Mihajlović – da li je ova obnovljena priča ozbiljna, odnosno da li će se i kada raditi putevi Tutin-Novi Pazar, Sjenica-Novi Pazar i Tutin-Sjenica? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Olena Papuga. Izvolite.

Hvala.
Pitanje postavljam Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu finansija. Ovih dana su građani Republike Srbije dobili poreska rešenja, odnosno rešenja iz poreske uprave kojima se obavezuju da plate naknadu za odvodnjavanje za dve godine, odnosno za 2015. i 2016. godinu u roku od 15 dana. Pitam – zašto za dve godine, za jednu unazad, a za jednu unapred? I zašto taksa za odvodnjavanje, odnosno naknada za odvodnjavanje nije bila naplaćena prošle godine? Zašto građani tu naknadu ne mogu da plate kvartalno, kao i porez na imovinu?
Građani su ogorčeni. Dobili su i po 70, 40, 50 hiljada dinara da plate u roku od 15 dana, pa me interesuje zašto to nisu mogli da plate kvartalno? Zašto je naknada za odvodnjavanje drastično poskupela i koliko je to u dinarima, a ne u procentima u odnosu na prošli period? Zašto visina naknade varira od opštine do opštine, pošto se plaća po klasi zemljišta? Koliko je konkretno po klasi zemljišta po hektaru? Molim da mi se odgovor da u dinarima, a ne u procentima.
Kolika je naknada za odvodnjavanje npr. za prvu klasu zemljišta po hektaru u Kuli i u Valjevu, pošto se naknade od opštine do opštine razlikuju?
Pravo žalbe je praktično ukinuto. Prvo treba da se plati ta naknada za odvodnjavanje, jer posle 15 dana kreće prinudna naplata i kamata, a onda može paor ili već ko, građanin, da se žali Upravnom sudu, pa ako Upravni sud presudi, država refundira taj novac. U nedostatku informacija građani obijaju šaltere poreskih uprava po svojim opštinama, traže raznorazne informacije ili rešenja, a znamo kakav je odnos naših službenika prema građanima, tako da tu stvarno postoje velike neprijatnosti.
Prinudna naplata se sprovodi u posebnom administrativnom postupku poreske uprave, dakle, ne preko suda i privatnih izvršitelja. Šta to konkretno znači? Rešenje o naknadi za odvodnjavanje nisu izdale opštine, gradovi, već Ministarstvo finansija, odnosno poreska uprava, jer naknada za odvodnjavanje ide u republički prihod. Ali, interesuje me šta je npr. u Ruskom Krsturu, u selu u kome ja živim, odvodnjeno od 2015. do 2016. godine? Ko je zadužen za održavanje primarne, a ko je zadužen za održavanje sekundarne mreže odvodnjavanja?
U kulskoj opštini, iz koje dolazim, to nije slučaj. Paori se bore sa podzemnim vodama, koje im uništavaju njive. Kanal Dunav-Tisa-Dunav je zagađen i nisu prečišćeni kanali sa njiva koji odvode vodu do velikog kanala, pa zato interesuje za šta su zadužena vodna preduzeća, za šta su zadužene opštine, odnosno još jednom pitam ko je zadužen za primarno, a ko za sekundarno održavanje?
Poslednje pitanje koje pitam je šta je naknada za odvodnjavanje? Ko kontroliše da li je vodno preduzeće potrošilo novac koji su građani uplatili za odvodnjavanje?

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, pomaže Bog svima.
Ja bih želeo da postavim nekoliko pitanja, najpre, predsedniku Vlade Republike Srbije, gospodinu Aleksandar Vučić.
Prvo pitanje je u vezi sa njegovom jučerašnjom izjavom da će prvi u regionu, i uvek prvi u svemu, naravno, uspostaviti kontakt sa novom američkom administracijom, pa me zanima da li će to uraditi preko Hilari Klinton, Bila Klintona ili drugih svojih prijatelja u bivšoj klintonovskoj američkoj administraciji ili preko koga? I kako se nada uopšte da uspostavi kontakte sa novom američkom administracijom posle direktne podrške porodici Klinton u američkim izbornim procesima?
Drugo pitanje se tiče mešanja jednog od komesara, kako to lepo onako komunističko sovjetski zvuči, iz EU, Johanesa Hana, koji se direktno umešao u unutrašnja pitanja Srbije i direktno počeo da komentariše nastupajuće predsedničke izbore u Srbiji iduće godine, što smatram diplomatskim skandalom. Posebnim skandalom smatram to što se Aleksandar Vučić složio sa mišljenjem Johanesa Hana da ne znam kakva opasnost preti na idućim predsedničkim izborima od rasta nacionalizma i populizma u Srbiji.
Johanes Han i Aleksandar Vučić bi trebalo da pogledaju šta se dešava širom Evrope, kako širom Evrope rastu nacionalne političke opcije, poput Dveri, koje pobeđuju na izborima širom Evrope, od Slobodarske partije Austrije, preko Nacionalnog fronta u Francuskoj, do niza drugih evropskih političkih opcija koje misle i govore isto ono što Dveri govore ovde u Srbiji. Dakle, mislim da ovakvo mešanje funkcionera EU jednostavno više ne smemo da dozvolimo i pitam predsednika Vlade - šta će učiniti da se spreči mešenje komesara EU u unutrašnje procese u Srbiji?
Treće pitanje se tiče one čuvene, sada već kultne iz davnog prošlog vremena, radne udarne grupe za suzbijanje korupcije i kriminala koju je u svoje vreme formirao Aleksandar Vučić, kao potpredsednik neke od prethodnih Vlada. Šta je sa radom te radne grupe? Šta je sa borbom protiv kriminala i korupcije? Zašto ta radna grupa više ne postoji? Šta je sa 24 sporne privatizacije? I zašto je, dakle, ukinuta ta radna grupa oko koje se toliko očekivalo?
S tim u vezi jedno vrlo konkretno pitanje i za ministra pravde i za druge koji su nadležni, a koje glasi - koliko u ovom trenutku u zatvorima Srbije ima osuđenika koji su osuđeni na višegodišnju robiju na osnovu pravosnažne presude zbog pljačke i uništavanja Srbije u prethodnih 26 godina?
Ja tvrdim da nema ni jedan, da nema ni jedan jedini koji je u ovom trenutku na višegodišnjoj robiji u Srbiji na osnovu pravosnažne presude zbog pljačke Srbije u prethodnih 26 godina, što naravno govori o toj lažnoj borbi protiv kriminala i korupcije SNS, ali vi me demantujte. Znači, interesuje me da mi ministar pravde kaže koliko je to onih koje ste vi oterali u zatvor i koji sada leže na višegodišnjoj robiji zato što su opljačkali Srbiju. Da li je nula, da li je jedan, da li je više njih?
Sledeća stvar koja je od izuzetnog interesa za građane Srbije jeste pitanje za predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića - kada će podneti ostavku na mesto šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti u Srbiji? Aleksandar Vučić na mestu šefa biroa za koordinaciju službi bezbednosti nije zaštitio Aleksandra Vučića na mestu predsednika Vlade Republike Srbije, što je i nelogično bilo. Postavljam mu u tom smislu podpitanje - u kojoj to državi na svetu je predsednik Vlade i šef svih obaveštajnih i uopšte službi bezbednosti u državi? Neka nam navede primer u kojoj to državi, izuzev možda u Severnoj Koreji, predsednik Vlade Republike Srbije je šef svih obaveštajnih službi? Možda u Vatikanu, da.
Ono što je izuzetno važno pitanje, takođe za predsednika Vlade, tiče se da nam se dostavi 650 ispisnica iz članstva SNS za sudije koje su svojevremeno pristupile SNS, a onda su izabrani na sudijske funkcije, a nikada nismo videli da su prestali da budu članovi SNS, da dobijemo tih 650 ispisnica, pa da vidimo da li je njima prestalo članstvo u SNS.
Takođe, pitanje za Ministarstvo spoljnih poslova, da li državljani Pakistana i Avganistana ulaze bez viza u Srbiju i ko to toleriše i zbog čega? Na kraju, aktuelno pitanje koje se tiče prosvetara i penzionera – zašto se prema njima, kao socijalnim slučajevima, postupa i daju im se sada neke smešne nadoknade, dok su im zapravo oduzete plate i penzije u prethodnom periodu? Zašto im se ne vrate plate i penzije i nadoknadi oduzeto?

Hvala, poslaniče.
Imam problem sa ovim pitanjima koji su upućeni organima pravosuđa. Ne možemo njima da postavljamo takva pitanja, a ministar pravde nije nadležan za sudske postupke.

Ko je nadležan?

Sudsku upravu kontroliše Ministarstvo pravde, ne kontroliše sudije. Ne može parlament njih da ispituje.

Da li kontroliše zatvore?