Hvala poslaniče.
Smatram da nisam povredila član 107. stav 1 - da je govornik dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Znači, ne mogu da cenzurišem ono što je u replici rekao Boško Obradović, niti imam bilo kakva saznanja, imam ali ne mogu da se mešam, jer znam da Veroljub Arsić nije 30 godina državni funkcioner, a ne vidim ni šta je strašno što neko prima državnu platu. Mislim, primamo je svi mi sada trenutno, većina ovde. Naravno, prima je i poslanik Boško Obradović i ne vidim da je to nešto pežorativno.
Lično se zalažem da svi poslanici budu ovde zaposleni, da bi ovde bili posvećeni radu, ali sam u manjini, a ne da rade na drugim mestima, pa da svrate, ali stvarno nisam povredila ovaj član 107, jer nisam se mešala u diskusiju.
Molim vas da ne glasamo o tome.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Hvala.
Povredili ste član 103. Poslovnika, dozvolili ste u okviru povrede Poslovnika da poslanik Martinović govori repliku i da objašnjava stvari koje nemaju nikakve veze sa povredom Poslovnika.
Ovo se konstantno čini, jer kada dozvolite povredu Poslovnika, dozvolite repliku u okviru povrede Poslovnika, onda oni na koje se odnosi, u ovom slučaju poslanici Dveri, ne mogu da odgovore, odnosno nema replike. Pa, bih vas zamolio da poštujete član 103. i da prekinete govornika ako u okviru povrede Poslovnika u stvari koristi repliku. Hvala.

Dobro, hvala.
Nije se ni javio poslanik Obradović, nisam ga ni sprečila, ne mogu da ga nagovaram. Ne mogu da vršim pritisak na poslanike.
Da, svakako, svakako, to se vi izjasnite.
(Saša Radulović, s mesta: Želim da se glasa o povredi Poslovnika.)
Znači ušlo je u zapisnik.
Šta kažete? Povreda Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik

Hvala, uvažena predsedavajuća,
Pozvao bih se na član 106. tačka 1, pozvao bih se i na član 107. da se nije kolega Martinović pozvao, ali ovaj govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Malo pre smo slušali dotičnog gospodina koji je apsolutno najmanje govorio o ovoj tački, ali je rekao nešto zastrašujuće i zato sam i mislio na član 107. da se pozovem. Morali ste da reagujete, rekao je nešto zastrašujuće što ugrožava i ekonomsku bezbednost ove zemlje.
On je najavio da bi zabranio privatnicima da prodaju svoju privatnu imovinu. Da li ste svesni šta je rekao? Vi bi pred svakim međunarodnim sudom, arbitražom izgubili spor. Višemilionske štete bismo plaćali zbog takve skandalozne i sumanute politike koju bi dotična grupa vodila. Molim vas da reagujete u buduće, zato što ovo zaista može da izazove kontraefekat, da niko ne želi da investira u ovu zemlju zbog pravne i ekonomske nesigurnosti koju neko ovde najavljuje. Hvala vam.

Hvala.
Ali, ne mogu stalno da budem cenzor, umorim se stvarno.
Sada nema replike. Znači, poslaničke slažem se da treba da se govori samo o tački dnevnog reda. Milorad Mijatović je jedini do sada govorio samo o tački dnevnog reda.
Da, daću vam repliku, da svakako.
Sada ćemo se malo igrati povrede Poslovnika, znate kako to ide, pa ću vama dati repliku i tako dalje.
Imamo sada praksu izuzetnu.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Apelujem na vas da se ne krši član Poslovnika 27. koji jasno kaže da predsednik Narodne skupštine se stara o primeni ovog Poslovnika.
U vezi sa članom 103. stav 9. koji jasno kaže da ne može unutar reklamiranja povrede Poslovnika da se koristi pravo za repliciranje drugom narodnom poslaniku. Nije uopšte sporno da su se gospodin Martinović i gospodin Đukanović javili za repliku. Vi ima date repliku, oni odgovore šta imaju, posle date meni repliku, ja odgovorim njima i idemo dalje. To je normalna parlamentarna praksa, ništa to nije sporno.
Ali, da oni dobiju pravo na povredu Poslovnika koju koriste kao pravo na repliku, a ja onda nemam pravo na repliku, jer nema replika na povredu Poslovnika, e, to se zove kršenje Poslovnika o radu Narodne skupštine, člana 27.
Znači, nikakav problem nije, dajte vi njima pravo na repliku, neka oni odgovore na stavove Dveri. Gospodin Arsić je to uradio na vrlo korektan način, rekao je šta on misli o onome što sam ja rekao, ja sam njemu odgovorio. To je dobra parlamentarna praksa, mi to podržavamo. Ali, da ne bude ovih, da kažem, zloupotreba Poslovnika, gde se unutar povrede Poslovnika koristi pravo na repliku, a onda mi ne možemo da dobijemo pravo na repliku, zato što nema replike na povredu Poslovnika.
Samo bih apelovao na vas i ako to uspostavimo, mislim da smo na dobrom pravcu da uspostavimo jednu dobru parlamentarnu debatu. Hvala.

Hvala vama.
Ali, član 103. stav 9. govori o nečemu stotom – ako narodni poslanik smatra da predsednik Skupštine do početka sednice Skupštine nije postupio u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, ima pravo da na to ukaže predsedniku Skupštine u pisanom obliku, o čemu predsednik Narodne skupštine na sednici Narodne skupštine obaveštava narodne poslanike i daje objašnjenje.
(Boško Obradović, s mesta: Stav 8.)
Pa, prošao voz. Rekli ste član 103. stav 9, ali sam sve razumela šta ste hteli da kažete, tako da ne može da dođe do glasanja, promašili ste stav.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović, replika.

Hvala, gospođo predsednice.
Predstavnik Dveri ili nije dobro čuo ili nije želeo da čuje šta sam govorio i rekao je, biraću reči, nekoliko nepreciznosti.
Prva nepreciznost, stranka kojoj pripadam zove se Socijaldemokratska partija Srbije, jer postoji Socijaldemokratska stranka Srbije, čiji je predsednik Boris Tadić. Ovo je Socijaldemokratska partija Srbije i molim vas da zapamtite, jer ste rekli jednu nepreciznost. Molim vas da to ispravite.
Drugo, mi u avgustu nismo bili na odmoru, mi smo u avgustu radili. Nadam se da ste i vi radili, ali, rekli ste tu drugu nepreciznost. U svom izlaganju sam vrlo jasno rekao, a koleginica Tomić je takođe to naglasila, zašto smo mi imali istog kandidata, jer taj kandidat je želeo da ide preko naše partije, pa je došao preko SNS. Nije član ni naše partije, nije član ni SNS.
Treće, direktno sam postavio pitanje tom mladom kandidatu. On je vrlo jasno rekao ono što sam ja rekao. Mi, i uvek ja, bar oni koji me znaju, govorim istinu i samo istinu, činjenice i biram reči. Neću koristiti nikad one reči koje bi nekoga povredile, vređale.
Tako nastupamo i Socijaldemokratska partija Srbije tako nastupa. Zato vas molim, dajte da u ovaj dom unesemo istinu, stručnost, znanje i da nastavimo raspravu i da se borimo tim argumentima. Hvala.

Zahvaljujem. Hoćemo.
Narodni poslanik Goran Ćirić, izvolite.

Poštovana predsednice, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas imamo predlog budućih članova i predsednika Komisije za hartije od vrednosti. Mislim da je ključna reč u ovoj Skupštini pre svega donošenje zakona, zakonitost u radu i ovog tela, ali i svih organa koje mi biramo. Da bi ti organi poštovani zakon, a podsetićemo se šta je posao Nezavisnog regulatora na tržištu kapitala, to je Komisija za hartije od vrednosti, to jeste poštovanje zakona, pre svega Zakona o tržištu kapitala koji je usvojen 2011. godine.
Ja sam član Odbora za budžet i finansije i prisustvovao sam intervjuu sa kandidatima koje su predlagale stranke, bilo je i nezavisnih. Tada je insistirao upravo na poštovanju uslova i zakona za izbor i predsednika Komisije i članova Komisije. Jedan od članova Zakona o tržištu kapitala kaže da je uslov za izbor predsednika Komisije za hartije od vrednosti, pa i članova rad sa hartijama u roku od pet godina, najmanje pet godina iskustva u radu sa hartijama od vrednosti.
Na žalost, predloženi predsednik Komisije evidentno nema takvog iskustva. To može da se vidi iz biografije i to smo videli kao članovi Odbora za finansije, a mislim da smo dobili ovde biografiju koja pokazuje da tog iskustva nema, sem u pohađanju nekih obuka, kurseva ili držanju obuka, ali po različitim temama za ljude koji su, recimo, u Republici Srpskoj radili u Komisiji za hartije od vrednosti. Mislim da to nije dovoljna referenca i da mi ovde treba da razmislimo da li ćemo prekršiti zakon birajući čoveka na mesto predsednika Komisije za hartije od vrednosti koji ne ispunjava zakonske uslove, a od koga ćemo kasnije očekivati da poštuje zakone i reguliše upravo ovo tržišta kapitala na način koji Republička skupština očekuje. Dakle, meni to zaista nije logično i zbog toga poslanički klub DS neće podržati ovakav predlog izbora.
Da ne bismo razmišljali o tome da li je to pitanje političke ostrašćenosti i naše nespremnosti da podržimo kandidata SNS, i sami članovi Odbora za finansije i budžet znaju da smo dvoje kandidata podržali. Bili su kandidati SNS, ali su pokazali i svoju stručnost i njihove biografije su pokazale da oni ispunjavaju te zakonske uslove i neki od njih su ovde i predloženi. Najvažnije mesto, mesto predsednika Komisije za hartije od vrednosti je mesto koje će nas kao poslanike kompromitovati jer ćemo dati podršku jednom nezakonitom predlogu jer čovek zaista ne ispunjava te uslove. Neću govoriti o imenima i prezimenima, niti ulaziti u njihove živote jer nisu ovde prisutni, ali je vrlo važno govoriti upravo na takav način.
Dakle, naše očekivanje je da u ovako važnim izborima ne dolazimo u situaciju kao Narodna skupština svesno zažmurimo na oba ili na jedno oko tim što, recimo, kršimo Zakon o budžetskom sistemu Republike Srbije i već pet godina ne donosimo uz usvajanje budžeta i predlog budžeta za narednu godinu, predlog mera za usklađivanje javnog duga i svođenje na onih zakonskih 45% limita u učešću u bruto društvenom proizvodu. Imali smo različite slučajeve, a evo sada i najave i Zakona o javnoj svojini i ponovnog produženja rokova za primenu tog zakona. Mislim da ovde možemo da dokažemo tu doslednost i zaista ispoštujemo zakon za ovako važnu temu.
Svi znamo da je razvoj tržišta hartija od vrednosti jedan od važnih preduslova za razvoj ekonomije i stabilnosti u Srbiji. To je jedno ozbiljno pitanje. Slažem se da neće zavisiti ekonomsko stanje i tržište kapitala u Srbiji isključivo od ovih pet imena, ali prvi preduslov je zaista poštovanje zakonitosti. Zbog toga što kasnije u očekivanju insistiranja na zakonitosti u radu same Komisije je i argument koji pokazuje da je za razvoj kapitala u Srbiji potrebno i poverenje. Dakle, to je druga ključna reč koji bih istakao, to je to pitanje poverenja u tržište kapitala jer i ovaj izveštaj Evropske komisije i napredak u poglavlju 9 govori upravo o pretežnoj orijentaciji tržišta kapitala u Srbiji, pre svega ka poslovnim bankama. Malo je tog odnosa prema osiguravajućim društvima, a posebno malo prema tržištu hartija od vrednosti.
Da ne bismo govorili samo uopšteno, već smo čuli i podatak u kome se kaže, pošto su optuživane i DS i sve prethodne vlade i sve prethodne vlasti, da je 2008. godine promet na slobodnom tržištu kapitala bio dve milijarde evra, da je 2015. godine iznosio 180 miliona evra. Dakle, evidentan je pad. Očigledno je da je to problem svih nas. Ali, potrebno je podizati to poverenje. Poverenje nećemo vratiti ako donosimo ovakvu odluku, da mimo zakona i nasuprot zakonu biramo predsednika Komisije za hartije od vrednosti koji ne ispunjava osnovne uslove, a to je ovo petogodišnje iskustvo u radu sa hartijama od vrednosti.
Dakle, mislim da je ovo prilika da predlagač odustane od ovog predloga za predsednika Komisije. Mislim da nećemo puno postići jer, još jednom ću pomenuti, poglavlje 9, izveštaj Evropske komisije i česte primedbe da su kapaciteti institucija u Srbiji nedovoljno razvijeni, mi na ovaj način ne ulažemo u budući razvoj kapaciteta Komisije za hartije od vrednosti jer je očigledno da sa ovakvim izborom nećemo imati napredak i u ovoj oblasti.
Jedan od predloga, pored poverenja, pored zakonitosti, je upravo i transparentnost u radu ove Komisije. Kolega Mijatović je govorio o tome i mislim da je to važna tema. To je pitanje izveštavanja nezavisnih regulatornih tela u plenumu ove Skupštine. Mi smo imali neke izveštaje koje smo dobijali na odborima, ali mislim da to nije dovoljno jer ionako nedovoljno upoznata javnost sa radom Komisije, pa nedovoljno upoznati i sami poslanici sa radom Komisije, tema koja nije dovoljno prisutna u javnosti je nešto što limitira uopšte tržište kapitala u Srbiji. Mislim da je iz tog razloga neophodno i bitno da izveštaj regulatornog tela kakvo je Komisija za hartije od vrednosti budu redovno na plenumu, gde će se izveštavati, ali na neki način i edukovati javnost i zainteresovani učesnici u tržištu, dakle, učesnici su oni koji žele da investiraju ili su učesnici oni preduzetnici koji imaju dobru poslovnu ideju i koji žele da prikupe kapital. U toj funkciji treba da bude, upravo u funkciji građana Srbije, aktivnost na ovom planu.
Mi na žalost imamo ne samo u ovoj oblasti propuste, dakle, poslednje izveštaje nezavisnih regulatornih tela smo imali u ovoj Skupštini 2013. godine sa izveštajem Ombudsmana, sa izveštajem Poverenika za javne informacije, Fiskalni savet. Mislim da nam je potrebno da što češće ovde dobijamo izveštaje nezavisnih regulatornih tela, da pogledamo istini u oči i suočimo se sa stanjem na tržištu kapitala u Srbiji koje je zaista zabrinjavajuće, a odgovornost svih nas je da te teme otvorimo, suočimo se sa realnim podacima. Dakle, još jednom, podatak 2008. godine - dve milijarde evra tržišta u Srbiji, 2015. godine – samo 180 miliona.