Super, nije se kandidovao sad za ovo.

I da zaključim.

Da, dakle, da vidimo šta mislite o njima.

Hvala vam.
I da zaključim. Dakle, niti ste me uverili da je ovo nezavisno telo. Naprotiv, izuzetno je zavisno od volje vladajuće većine koja bira sve ove članove.
Molim vas da mi odgovorite na pitanje - zašto ih niste do sada smenili ako su loše radili, a imali ste pet godina i da mi odgovorite na pitanje zašto ponovo birate dva člana iz prethodne komisije koja je loše radila?
To su ozbiljna pitanja, pa, kad odgovorite na ta pitanja onda ćemo da nastavimo dalju diskusiju. Hvala.

Vi hoćete repliku? Ne razumem.
(Veroljub Arsić, s mesta: Da.)
Reč ima Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako kandidat Dveri o Komisiji za hartije od vrednosti zna koliko i Boško Obradović bolje da ga nikad ne izaberemo. Ja više neznanja nisam čuo u životu.
Znači, Komisija jeste regulatorno telo, reguliše tržište hartija od vrednosti po zakonu, pročitajte. Druga stvar, nije tačno da neki članovi Komisije nisu promenjeni. Ja sam kao tadašnji predsednik Odbora za finansije naterao tadašnjeg predsednika Komisije da podnese ostavku i još jednog člana. Toliko o istini kako je radila Komisija.
Treća stvar, privatizacija privatnih firmi. Ovo je nov termin u zakonodavstvu. Znači, postavlja pitanje - kako su mogli da se prodaju „Idea“, „Merkator“, „Rodić“? Hoćete vi nekom da zabranite da kupi privatnu imovinu? Pa, ne možete privatno je privatno. Vi kršite Povelju UN, ljudi, ne naš Ustav, ne zakon, nego Povelju UN.
Idemo dalje, krediti u stranim valutama. Imate Komisiju za hartije od vrednosti. Pa, to nema nikakve veze sa tržištem hartija od vrednosti. Pa kaže - državne hartije od vrednosti, pa zato ne vodi komisija nego Centralni registar za hartije od vrednosti. Naučite zakone, ljudi. Najlakše je da izađete i kažete – Aleksandar Vučić ne valja, SNS ne valja, pa bar imajte argumente. Ovo nisu argumenti. Ovo je gomila neznanja, nepoznavanja i populizma.
Znači, ako na to mislite da trajete politički, ne vidim tu dužeg života koliko će da bude ovaj saziv. Počnite da učite. To je zanat. Vođenje politike je zanat. Vođenje države je zanat. Mnogo vama treba da budete početnik. Vi još niste ni to.

Izvolite.

Lepo je to kada predstavnik vladajuće stranke koji je 20 godina, 30 godina, koliko godina gospodine Arsiću, državni funkcioner na državnim platama i ostalim varijantama, nama drži ovde lekcije o radu, učenju, zanimanjima i ne znam čemu drugom i zanatu posebno.
Dakle, mogu da razumem da se vama ne sviđa ekonomska politika Dveri. Vi ste taoci neoliberalnog ekonomskog koncepta. Vi znate samo ono što vas je Dinkić naučio. Vi ne znate ništa drugo. Da SNS zna šta drugo, vi bi za ovih pet godina uradili nešto drugo od onoga što je Dinkić radio.
Ne vidim zašto se vi ljutite. Jeste li dinkićevci ili niste? Ako niste dinkićevci ustanite i recite – mi nismo dinkićevci. Mi se zalažemo za drugačiju ekonomsku politiku i da konačno saznamo koja je vaša ekonomska politika.
Pustite vi Dveri da mi učimo, da mi radimo, da mi napredujemo, to se nesumnjivo dešava. To već vide građani Srbije. To sve ide kako treba. To ide u odlučnom pravcu. Ne brinite vi za to. Vi brinite za to što ste vi na vlasti. Mislim da smo mi vrlo precizno rekli – da, najrazličitijim državnim merama kakva je i Komisija za hartije od vrednosti kao regulatorno telo na tržištu kapitala. Ograničićemo monopol stranih firmi u Srbiji.
Nećemo im dozvoliti da kupuju šta hoće i kako hoće po Srbiji. Da, nećemo im dozvoliti. Da, nećemo im dozvoliti, da li treba kažem još jednom? Da, nećemo im dozvoliti, jer to nije u našem domaćem ekonomskom interesu. Radićemo samo ono što je u srpskom domaćem ekonomskom interesu.
Koji je naš privrednik mogao da kupi nešto u Hrvatskoj? Važe li tamo te vaše univerzalne deklaracije UN? Pa, naravno da ne važe, jer Hrvati štite svoje domaće ekonomske interese.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107.
Ovde se postavilo pitanje od strane čoveka, koji je izgleda kompetentan za sve, da je jedan kandidat za Komisiju za hartije od vrednosti iz jedne privatne kompanije konkurisao za Komisiju za hartije od vrednosti i da je sa veće plate prešao na manju.
Mene sada zanima kako je moguće da je Jasmina Vujić, sa Berkli univerziteta, koja je bila zadužena za nuklearni program vojske SAD, dakle, pretpostavljam sa visoke plate, došla u Srbiju da bude savetnik Boška Obradovića, velikog Srbina, najvećeg Srbina u istoriji koga je srpska majka rodila, i zanima me kojeg je to investitora Boško Obradović doveo u Srbiju?
Aleksandar Vučić je doveo mnogo investitora, i sa zapada i sa istoka. Smanjili smo nezaposlenost, imamo investicija više nego što smo ih imali za sve vreme od 5. oktobra do danas. Ali, me zanima kog je investitora doveo Boško Obradović? Kome su Boško Obradović i Jasmina Vujić dali hleb u Srbiji? Čiju su porodicu oni usrećili?
Ovde se priča o tome da je Veroljub Arsić, zamislite gospođo Gojković, 30 godina državni funkcioner. Pa, to je ista ona laž, da li se sećate onog Srbina sa Kosova koji kaže da je glasao za Vučića, a imao je 115 godina. E, tako kao što je taj Srbina sa Kosova imao 115 godina i glasao za Vučića, tako je i Veroljub Arsić državni funkcioner 30 godina. Pa, Veroljub Arsić je, Veroljube koje si godište, 1968. godište? Pa, nije mogao da postane državni funkcioner sa 10 godina. Možda je to Bošku Obradoviću moguće, ali Veroljub Arsić nije državni funkcioner toliko dugo.