Zahvaljujem.
Gospodine Raduloviću, pomenuti ste. Izvolite.

Hvala.
Ja jesam postavio to pitanje i nisam dobio adekvatan odgovor. Pošto, kada smo analizirali biografiju gospođe Ivošević bilo je jasno da nema potrebne godine iskustva da bi obavljala ovu funkciju.
Znači, postoje video klipovi o tome gde može jasno da se vidi kako je tekla rasprava, kako su išla pitanja, u kojoj godini je ona završila višu školu, kada je završila fakultet, i gledajući njeno iskustvo, ona je radila jedno vreme kao analitičar, to nije po Zakonu o hartijama od vrednosti dovoljno da bi imala dovoljno iskustvo da bi mogla da bude član Komisije za hartije od vrednosti.
Tako da mi smo glasali protiv ovog predloga. Ima još drugih kandidata koji su u sličnoj poziciji i podvući ću, bio je jedan odličan kandidat koga smo podržali. Nažalost, ostalo četvoro nije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, mi i danas raspravljamo o predlogu odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti, čiji je predlagač Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije. Na samom početku želim da kažem dve činjenice, pre svega, zbog građana Srbije.
Prva činjenica je da je Komisija za hartije od vrednosti samostalna i nezavisna državna institucija i da predstavlja regulator tržišta kapitala u Republici Srbiji, da kao takvu Narodna skupština Republike Srbije kontroliše, usvaja njene izveštaje i planove i odlučuje i bira predsednika, odnosno članove komisije.
Druga činjenica koju želim da naglasim zbog građana Srbije je da je u nekoliko navrata u prethodnom periodu resorni odbor, Odbor za finansije vraćao i odbijao na doradu godišnje izveštaje ove komisije. To se pre svega desilo u novembru 2012. godine kada je donet zaključak da komisija dopuni Finansijski izveštaj za 2011. godinu, a onda dopunjen Finansijski izveštaj resorni odbor u junu 2013. godine nije prihvatio. Na samom odboru osnovna pitanja članova Odbora za finansije, koja su se mogla čuti, odnosila su se pre svega na plate, odnosno na bruto zarade zaposlenih, posebno su bili revoltirani svim njihovim povećanjem u 2012. godini, jer je za isti broj zaposlenih bio iskazan veliki gubitak i konstatovano je da su plate neprimereno visoke, posebno zato što komisija ima gubitak.
Zbog toga je moje pitanje sada – kakva je trenutna situacija u komisiji i kako se poboljšanje može očekivati od novih članova o kojima treba da se izjasni Narodna skupština Republike Srbije?
Takođe želim da kažem i jednu veoma važnu napomenu, da se rad Komisije za hartije od vrednosti na tržištu kapitala ne može posmatrati izolovano. Ona je deo jednog sistema, rekla bih, pre svega, deo spojenih sudova i to sa Beogradskom berzom, Centralnim registrom, Depo kliringom hartija od vrednosti i investicionim društvima.
Objektivno, teške okolnosti na tržištu velikim delom su i izvan domašaja komisije i to su činjenice i prethodnih nekoliko godina mi takođe beležimo pad berzi, tržišta kapitala na berzama, a veliki broj berzi je i ugašen. U 2015. godini prisutno je 37 brokersko-dilerskih kuća, što je više nego dvostruko manje nego pre samo nekoliko godina.
Beogradska berza već nekoliko godina unazad beleži katastrofalan finansijski rezultat jer veći promet ne znači nužno i bolji finansijski efekat. Mislim da su kreator ekonomske politike u Srbiji u prethodnih nekoliko godina propustili mnogo prilika za poboljšanje situacije na berzi kapitala u Srbiji.
Navešću jedan, po mom mišljenju, ključni podatak. Krajem 2008. godine država je preduzela osnovne finansijske korake, pre svega u očuvanju likvidnosti poslovnih banaka, i na taj način se smatralo da se u uslovima galopirajuće krize akcenat stavi na očuvanje samog segmenta finansijskog sistema garantovanjem štednih uloga građana, dok je tržište kapitala bukvalno gurnuto u zapećak i prepušteno tržišnoj stihiji.
Posledica takve odluke je da najveći broj domaćih privrednih subjekata je u takvoj situaciji izgubio šansu da dođe, pre svega, do svežeg finansijskog kapitala i finansijskih sredstava na način kako se to radi u razvijenim ekonomijama.
Moram da naglasim i da je značaj tržišta kapitala, pre svega, u sledećem - u prikupljanju kapitala, u efikasnoj alokaciji kapitala, u mogućnostima investiranja pod jednakim uslovima, u omogućavanju transparentnosti i ostvarivanju prihoda i opšteg privrednog rasta.
Nažalost, mnogobrojni su slučajevi u prethodnom periodu kada je država svojim postupanjem, odnosno svojim nepostupanjem, pa i sama Komisija kao eksponent države na tržištu, direktno uticala na gubitak poverenja investitora prvenstveno stranih, i tu pre svega želim da pomenem afere u vezi ponuda za preuzimanje i privatizaciju „Knjaza Miloša“ i „Večernjih Novosti“. Naši građani su izgubili poverenje u bankarske strukture koje su bile bliske prošlosti. Nigde u regionu ne cvetaju ruže, pa ipak berze rade. Pre svega bih spomenula Zagreb, LJubljanu, ne rade tako dobro kao prethodnih godina, ali funkcionišu na bolji način negu u Srbiji.
Šta treba preduzeti? Mislim da je ključno da se pruži prilika i omogući izlazak na berzu preostalim, brižljivo čuvanim, javnim preduzećima u Srbiji. Neophodni su i novi finansijski instrumenti, koji bi mogli da budu atraktivniji potencijalnim investitorima, kao što su municipalne obveznice, hartije od vrednosti koje emituju jedinice lokalne samouprave.
Treće, u Srbiji još uvek nije sprovedena nijedna prava inicijalna javna ponuda, a želim da istaknem jedan primer dobre prakse iz našeg okruženja, opet iz susedne Hrvatske. Najveća hrvatska brodarska kompanija Tankerska plovidba ponudila je investitorima akcije svoje ćerke firme i prikupljeno je blizu 28 miliona evra svežeg kapitala. Koja struktura ulagača je bila u hrvatskoj brodarskoj kompaniji? Pedeset četiri posto akcija su kupili penzijski fondovi, 19% akcija građani, mali ulagači, 15% akcija investicioni fondovi i 12% akcija su kupila osiguravajuća društva. Kontaktirano je tokom pripreme ponude oko 400 potencijalnih ulagača iz Hrvatske, SAD, Evrope i ovo je, pre svega, jedan dobar primer mobilizacije, odnosno kako se jednom dobro osmišljenom idejom mogu mobilisati investitori, uprkos lošem ekonomskom okruženju i oprezu koji je prisutan u regionu.
Ono što ću na kraju reći kao zaključak i što se, po mom mišljenju, nameće i kao zaključak i kao pitanje je da država, preko nadležnih institucija, pa i Komisije za hartije od vrednosti mora u objektivno teškim okolnostima da uloži napor i popravi situaciju na domaćem tržištu kapitala, jer u suprotnom ono bukvalno i neće postojati.
Sad je ključno pitanje – kako motivisati investitore da trguju ovde kod nas, kada maltene svi brokeri domaćim ulagačima nude mogućnosti trgovanja na najvećim svetskim berzama, uključujući NJujork, London, Tokio, Frankfurt?
Takođe, ono što je veoma važno, da građani Srbije znaju i da smo mi svesni, prilikom glasanja za predložene kandidate je da je strateško opredeljenje Srbije ulazak u EU, da nas u EU, kada za to dođe vreme, bez obzira na težak put koji prolazimo, neće primiti bez berze kapitala, a ako ne bude berze, odnosno tržišta kapitala, nema potrebe da postoji ni Komisija za hartije od vrednosti.
Za mene je ključno pitanje da predloženi kandidati moraju da budu, pre svega, profesionalno, ali i lično motivisani, da daju svoj puni profesionalni doprinos popravljanju ukupnog ambijenta u Srbiji.
Na kraju, želim da kažem da će Poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati predložene kandidate.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova zbog potrebe da Narodna skupštine što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuo sam danas i rasprave koje su vezane za rad Komisije, čuo sam rasprave i koje se tiču kvaliteta kandidata za članove Komisije i u najvećem delu mogu sve to da prihvatim. Postoje određena neslaganja, nije ni dobro da se u svemu slažemo. Ne bi bilo dobro da opozicije ne kritikuje, jer kroz svoju kritiku tera vlast da se ponaša odgovorno. Ali, ne mogu da razumem najobičniji populizam i da se čitava diskusija zasniva na najobičnije populizmu.
Skrenuo bih pažnju poslanicima kojima je ovo prvi mandat, poslanički mandat je možda kratak, da sede što više u sali, da uče od svojih starijih kolega, da se usavršavaju, da ako nešto ne znaju, pitaju lica koja su stručna za to, da bi postali dobri poslanici i na taj način podigli ugled srpskog parlamenta.
Isto tako, kada neko spominje moj staž ima to pravo samo pod jednim uslovom, poslanički, a to je da makar jedan mandat u ovoj sali odradi kao volonter, kao poslanik koji ne prima platu. Kada to bude uradio, prihvatiću svaku kritiku koja je argumentovana.
Sada bih pozvao naše snimatelje u sali da nam pokažu poslaničke klupe Pokreta Dveri, da nijedan od njihovih poslanika nije u sali, da ne zarađuje svoju platu i da ne radi u interesu građana. Ako je to oblik njihove političke borbe, nemam ništa protiv, ali neka to kažu.
Sada, zamolio bih fotoreportera gospodina Radulovića da prvo mora da me pita da li sme da me slika, jer mislim da krši zakon. Samo javni servis ima pravo, niko više, ali verovatno da bi se bavili tvitovima, ali to nije politika.
Niko nije rekao šta je u suštini Komisija za hartije od vrednosti i šta ona reguliše i šta su to hartije od vrednosti. Čuo sam da to ima veze sa preuzimanjem. Tačno je, Komisija za hartije od vrednosti se bavi i vlasničkim hartijama od vrednosti.
Da li je sve bilo po zakonu od kada je Komisija osnovana? Verovatno nije. Mnogo toga nije bilo urađeno po zakonu. Sećam se čak i, pošto napadaju neke od kadrova koji su bili u G17, tadašnjeg predsednika gospodina Štimca, koji nije hteo da potpiše vlasničke hartije od vrednosti u vezi preuzimanja „Knjaz Miloša“ i da je zbog toga završio u zatvoru, ali je bio dovoljno hrabar i uporan da to ne uradi. Držali su ga u pritvoru mislim 30 dana. Ne možemo mi političke stranke da delimo na one koje su isključivo poštene i one koji su isključivo lopovi.
Postoji još jedan vid hartija od vrednosti, a to su finansijske hartije od vrednosti. Mi se do sada bavimo samo vlasničkim. Transformacije su skoro završene. Privatizacija je završena. Preuzimanja su završena. Da li to možemo da vratimo nazad? Ne možemo. Niko ih nije osporavao pred sudskim postupkom i na to treba da stavimo tačku, inače ćemo da živimo u prošlosti. Da li te ljude koji su u tome učestvovali treba nagraditi? Ne. Da li treba podržati one koji hoće da rade iskreno i pošteno svoj posao? Takve treba podržati.
Spominje se i diskusija oko finansiranja te naše državne Komisije za hartije od vrednosti, pa kažu – finansiraće se iz budžeta Republike Srbije. Jeste, tako je. Ali, hajde da pomognemo i našoj Komisiji za hartije od vrednosti, jer ona je naša, državna je i da ih motivišemo, ako ne i nateramo da rade drugačije svoj posao. Svako ko to želi dobrodošao je, bez obzira na političku pripadnost.
Zašto da naša Komisija za hartije od vrednosti konačno ne uredi jedan deo tržišta koji pripada isključivo bankama? Jel to problem Komisiji? Ne bi trebalo da bude. Da li ima zakonski osnov? Ima ga. Da li treba određene hrabrosti za tako nešto? Da. Ali, znate, ako nemate hrabrosti da radite svoj posao kako treba, nemojte ni da se kandidujete za njega. Zašto jedan deo finansijskih hartija ne prebacimo u nadležnost Komisije, odnosno ona ne stvori regulativu finansiranja određenih privrednih subjekata kroz emisiju hartija od vrednosti, pogotovo malih, mikro malih i srednjih preduzeća?
Koji su efekti toga? Neko će da kaže – eto, zaradiće za svoje plate. Nije to cilj. Lepo je kad ne ide iz budžeta. Ali, cilj je da se smanji cena kapitala na tržištu. Da vas samo podsetim, neko kaže – pre pet godina. Nije pre pet godina. Peta godina jeste od kada je SNS na vlasti, jedva su napunjene četiri. Samo da vas podsetim da pre četiri godine i tri meseca je jedan najobičniji kredit u Srbiji koji su građani podizali koštao oko 36%. Danas čak i oni mali potrošački bez ikakvog obezbeđenja koštaju 10%. Da li je to dovoljno? Pa nije. Da li je bolje? Jeste.
Zašto ne bismo naterali našu Komisiju da investitori, koji god da su i odakle god da dolaze, ne kupuju hartije od vrednosti, a postoji procedura kako privredni subjekti izdaju hartije od vrednosti, da ne budu samo kod banaka, da kupuju hartije od vrednosti, finansijske derivate, ne vlasničke, privrednih subjekata, mikro, mini i srednjih preduzeća? Šta bismo imali kao efekat? Kao efekat bismo imali nižu cenu kapitala u Srbiji jer bi poslodavcima ostajalo više novca za proširenje kapaciteta i otvaranje novih radnih mesta. To je posao sledeće komisije o kojoj se izjašnjavamo. Hajde kroz njene izveštaje o radu koje podnosi Odboru za finansije da na tome je i nateramo i istrajemo, da naša privreda ne bude opterećena isključivo bankarskim sistemom koji se pokazao u jednom periodu, pogotovo 2009, 2010, 2011. i početkom 2012. godine, kao parazitski i kancerogeni sistem.
Znate, kod raznih finansijskih špekulanata nema milosti i to im ne treba zamerati. Gledaju da što je god moguće više zarade. Ali, posao države, a u ovom slučaju i Komisije za hartije od vrednosti je da zaštiti svoju privredu i svoje građane i da im stvori fer uslove. Podizali smo kao država kredite baš zbog te neregulisane materije od strane te komisije do 2012. godine po ceni od 7, 8, 9 ili 10%, čitao sam pre neki dan kako su izgledali ti krediti, a danas običan građanin može da podiže kredit po nižoj kamatnoj stopi nego što se država zaduživala pre pet i više godina. Zašto ne bismo i privredu okrenuli ka finansijskim derivatima koje regulišu berze, odnosno zakonsku i podzakonsku regulativu daje Komisija za hartije od vrednosti?
Svaki dinar koji se manje potroši za neki kredit, bilo od privrede, bilo od stanovništva, i koji se okrene potrošnji, na kraju odiže naš bruto proizvod i podiže prihode u budžet i daje osnov za veće plate u javnom sektoru i penzije. Tako se vodi država, a ne zalagati se za jedan sistem. Ja bih voleo da mi neko objasni, da pronađem to u udžbenicima, da se predstavlja za krajnje desničarsku stranku koja teži, ne mislim pri tome na SRS, da me ne gledate tako, desničarskom uređenju države sa komunističkim uređenjem privrede. Evo, to neka mi neko objasni. Je li to moguće? Godište sam 1969. Morao sam da učim u školi i Marksa i Engelsa i socijalističko samoupravljanje i šta je idealno društvo itd, pa i sa tim znanjem nisam uspeo da nađem taj spoj te inteligencije, tog rešenja, tog društvenog, državnog i ekonomskog uređenja.
Znate li šta je tu samo dobro? Što možete da izađete i da ispričate ono što neko voli da čuje. Ne daj bože da takvi počnu da vode Srbiju, pa raspali bi se za nedelju dana, prestali bi da postojimo. Još kaže – oslanja se na domaće snage. Slažem se, to je lepo, ali kako? Jedna ruka prazna, a u drugoj nema ništa. Šta ćete onda? Da rasterate sve iz Srbije? Da neće još neko da uvodi sankcije Evropskoj uniji? Pričam o temi o finansijskom tržištu, hartije od vrednosti, finansijske prirode. Neka nauče šta je tema.
Znači, samo jednom ozbiljnom reformom koja je proces, možemo zemlju da izvučemo iz krize i da napravimo društvo u kome će institucije da rade nezavisno od toga ko je na vlasti. Tad je SNS završila posao, a oni koji misle da će populizmu da dođu na vlast, samo da ih podsetim. Dvanaest godina mi je kao poslaniku trebalo da srušim jednu lošu vlast i 12 godina sam morao u ovom parlamentu da učim šta je to država, šta je to vlast i kako se odnosi prema državi i vlasti. A zamislite sad njih koji neće čak ni u sali da sede, neće ni da nauče, a hoće da pobede jednu dobru vlast. Pa, brade će da vam porastu i osede.
Ovu komisiju treba podržati. Ovu komisiju treba terati da radi svoj posao kako treba. Ovoj komisiji treba meriti rezultate u narednom periodu. Ako nešto ne valja, treba promeniti, ništa nije zakucano i nikome obećano, ali treba im dati priliku. Kao što su neki građani dali priliku nekima koji to ne zaslužuju. Nekima su dali Amerikanci, nemam ništa protiv, samo neka izađu tu da kažu jasno i glasno. Možda se neki zalažu da se u Srbiju preseli NASIN svemirski program. Odlično, samo da vidim kako ćete to da uradite, tad bismo rešili sve probleme.
Narod na kraju, neki put može i da pogreši i tu grešku poštujem, ali ne očekuje da kolege koje ovde glasaju baš toliko često greše kad napadaju sve i svašta, kad napadaju i to što je danas novembar mesec, što je pozna jesen i što se zemlja okreće i da je zato Aleksandar Vučić kriv. Dotle ide borba protiv sadašnjeg režima i sadašnje vlasti. Tako da nema sumnje, ovu komisiju ćemo podržati, daćemo joj priliku, ali očekujemo i rezultate u narednom periodu.

Zahvaljujem.
Narodna poslanica Sonja Pavlović, ima reč, povreda Poslovnika.

Povreda Poslovnika.
Član 106. – govornik može da govori samo o temi dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Da li vi poštovani predsedavajući poštujete član 108. i da se starate o redu na sednici? Pa, ne. Da li gospodin Arsić priča o temi? Pa, ne. A zašto gospodin Arsić ne priča o temi? Zato što mu je bitno da nam ispriča o slavodobitnosti i uspesima sadašnje vlasti. Zašto gospodin Arsić daje poruku novim poslanicima da treba da ga slušaju. Zašto? Zato da bi bili kao on, poslušni i vredni. Pa, gospodine Arsiću, neće da može ovoga puta. Ja sam vama već jednom rekla da tu temu ne pominjete.
Mi smo ovde u Skupštini jednako vredni kao i svi ostali koji su ovde već 25 godina. I rekla sam vam, baš vama kada ste bili na mestu predsedavajućeg, da su naša znanja o vama mnogo veća nego vaša o nama. Mi vas posmatramo, ovde neke već četvrt veka, znači, pasivnog, posmatračkog znanja.
Nemojte tako da se ponašate prema novim poslanicima. Ja poštujem vaš pokušaj da didaktičkim tonom nama objasnite šta mi to treba da radimo. Verujte, uspećemo i bez vas, ali vas molim isto tako da svojim načinom i vođenjem diskusije budete u temi možda bi onda mnogo više naučili o tome kako treba da bude dnevni red na sednici vođen. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Obzirom da ste meni postavili jedno konkretno pitanje, da li poštujem član 106. i 108? Mislim da, da, ali o tome će se u danu za glasanje izjasniti narodni poslanici. Ukoliko vi želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika. U redu, želite.
Sa druge strane, pokušaću u nekoliko rečenica, ne želeći da pri tome vodim dijalog sa vama, već sednicu Narode skupštine Republike Srbije. Ne samo gospodin Arsić, većina ovlašćenih predstavnika je imala jedan širi kontekst sagledavanja teme koja je tačka dnevnog reda. Gospodin Arsić je govorio o reformskim procesima u kontekstu onoga što jeste današnji dnevni red. Takođe, je odgovorio na određena pitanja ne želeći pri tome da iskoristi replike, da to učini kroz povrede Poslovnika već kao ovlašćeni predstavnik SNS zato sam mu omogućio da to učini, jer smatram da je to bilo korektno.
Nastavljamo dalje sa radom. Povreda Poslovnika narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Čudo kako se uvek prepoznaju, reklamiram član 103. stav 7. Poslovnika, vezano za poslaničku grupu koja je jedino ekspert za Poslovnik.
Konačno smo ravnopravni, sada sam poslanik, a ne predsedavajući i kada je jedini argument na nečiju diskusiju, ne ono što je rekao, nego jedini argument da se neko javi po Poslovniku, gospodine predsedavajući, to je za mene dokaz da narod ume da pogreši. Ja to prihvatam i poštujem i greške našeg naroda.
Nemam ja ništa protiv, ko hoće da sluša ili neće, samo sam hteo da pomognem kolegama poslanicima, da shvate pravila rada parlamenta i da niko od nas nije beskrajno pametan i da je ceo život jedno učenje.
Ako neko ustaje da bi se slikao pored Poslovnika i nema šta da kaže o zakonu ili predlogu, on pokazuje i onima koji su glasali za njega da su bili obična greška.