Kolega Stojmiroviću, nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Hteo bih da postavim pitanje potpredsednici Vlade, gospođi Zorani Mihajlović, koja pored raznih drugih funkcija obavlja i funkciju predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Na ovo pitanje me podstakao naslov u novinama da žene u Srbiji od 23. novembra pa do kraja godine rade besplatno. Radi se o statistici i analizi koliko su žene manje plaćene od muškaraca u evropskim državama, i po toj statistici Srbija je na 10. mestu od 40 analiziranih zemalja. Najbolji odnos je u Sloveniji, gde skoro 98% plate koju primaju prosečni muškarci primaju i žene, a najlošiji je u Bosni i Hercegovini.
Moje pitanje potpredsednici Vlade, gospođi Mihajlović je – koje su mere države Srbije da se ova statistika popravi?
Na Islandu, gde je po ovim merilima lošije stanje nego u Srbiji, 1. novembra je tamo statistički bio dan kada bi žene trebalo da prestanu da rade da bi bile isto plaćene kao muškarci, žene su napustile svoje poslove, skupile se u centru Rejkjavika da protestvuju zbog ovoga, tražeći aktivnije mere vlade da se ova statistika promeni. I to što možda nismo kao u nekim drugim statistikama na dnu evropske liste, ne treba da nas zadovolji i smatramo da ako već postoji ovakvo telo pri Vladi Republike Srbije, potrebne su i konkretne mere.
Kao primer kako se u državama rešavaju ovi problemi navešću primer Nemačke, koja je prošle godine, recimo, usvojila zakon o obavezi od 30% učešća žena u upravnim odborima velikih kompanija. U slučaju da nema tog procenta, plaćaju se drakonske kazne.
U Norveškoj je situacija takva da je taj zakon uveden 2003. godine i već 2008. godine, posle pet godina njegove primene, je procenat žena u upravljačkim organima podignut na preko 40% i ovaj model su brojne druge zemlje EU ili primenile ili planiraju da ga primene.
Moje pitanje je – da li Srbija ima nameru da uvede neke takve mere? Danas kada gledamo statistiku, na rukovodećim mestima, ako gledamo samo javna preduzeća, mislim da je taj procenat ispod 10% žena koje upravljaju javnim preduzećima i bez politike, bez konkretnih mera, situacija se neće ni promeniti. Nadam se da ćemo dobiti od ministarke Mihajlović, ne samo ja već i svi mi, odgovor, a pored tog odgovora, naravno, i konkretne mere kroz izmene zakona koji ćemo ovde što pre usvajati.

Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Poštovane dame i gospodo, poštovani građani, prvo pitanje ide predsedniku Vlade Republike Srbije – zbog čega je kao predsednik Vlade prisustvovao privatnoj konferenciji fondacije porodice Klinton? Pošto je to privatna fondacija i bila je predizborna kampanja u Americi, šta je predsednik Vlade Republike Srbije radio na privatnoj konferenciji Klintonovih?
Drugo pitanje, u američkim medijima su se pojavili navodi da je Vlada Republike Srbije platila dva miliona dolara susret koji je Hilari Klinton trebala da organizuje između predsednika Vlade, predsednika Republike i predsednika SAD, Obame. Pitanje za predsednika Vlade – da li je ovo istina?
Drugo pitanje je namenjeno predsednici Skupštine Republike Srbije. Pokret „Dosta je bilo“ je pre par dana podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava proklamovanih i garantovanih Ustavom, koje su izazvane radnjama činjenja i nečinjenja od strane predsedavajućih, predsednice Skupštine Maje Gojković i potpredsednika Veroljuba Arsića.
Pročitaću vam deo ustavne žalbe. Ovo su stenogrami sa sednice Narodne skupštine – na reči Aleksandra Vučića – pričali ste besmislice, bukvalno gluposti, nešto što je nemoguće da bilo ko razume, koji se potom direktno obraćao predsedniku Poslaničke grupe „Dosta je bilo“, što je strogo zabranjeno, rečima – zašto ga, zato što ga nije ni pročitao, predsednica Maja Gojković ne samo da nije dozvolila pravo na repliku, već je konstatovala – nijedna uvreda nije izneta na vaš račun, ni jedna jedina. Ovo je stenogram.
Zatim, narodni poslanik Marijan Rističević je nakon mandatara nastavio da vređa poslaničku grupu rečima – Nikad im dosta nije bilo, smučili su mi se ovi iz nikad im dosta nije bilo i maltretiranje konobara i kuvarica. Ja mislim da on ništa duže od jelovnika ni ne čita u ovoj Skupštini, što je zavrnuo Amerikance za milion dolara. On je namirivao sebe, kuma i rodbinu i zapravo ceo govor u trajanju od 20 minuta je posvetio najgrubljem vređanju poslaničke grupe. Kod predsednice Maje Gojković je ovo izazvalo posebno oduševljenje, te ne samo da nije opomenula narodnog poslanika, već se na očigled cele javnosti smejala i podržavala ovakav govor, što se na priloženom snimku jasno vidi.
Tokom iste sednice, potpredsednik Veroljub Arsić je na reči Saše Radulovića da mu dozvoli pravo na repliku, jer je mandatar na račun njegove poslaničke grupe rekao – vidim da ne znate, opet izmišljate, ja razumem vašu patološku mržnju, ne mogu da izdrže da sede, nameste se kao za spot, odgovorio – ne možemo svaki put zbog ovakvih, da kažem, stvari, da kažemo da je to uvreda, pogotovo što su iznete potpune činjenice.
Reči narodnog poslanika Marijana Rističevića – gospodinu Kraduloviću, ja shvatam njegovu nervozu, možda je noćas kocka išla loše, od vampira kada pokušava da me uvredi zato što sam, za razliku od vas, mudar i ostaću mudar, upućene Poslaničkoj grupi „Dosta je bilo“, bilo što je naišlo na potpuno odobravanje predsedavajućeg.
Zatim reči Aleksandra Martinovića – poznati kriminalac, lopuža.
Pitanje za predsednicu Skupštine – da li i dalje stoji iza svojih reči da ovo nisu uvrede i da nam definiše šta su uvrede?
Poslanička grupa „Dosta je bilo“ se ne bavi uvredama. Nikoga nismo uvredili do sada u Skupštini, niti ćemo.
Što se tiče jučerašnjih događaja u Skupštini, nakon potpuno neprimerenog govora Marijana Rističevića, gde je pokazivao slike golih žena dok smo govorili o nasilju nad ženama, na pokušaj Poslaničke grupe i poslanika Tatjane Macure da ukaže da se vređa Poslovnik i da bi predsedavajući morao da reaguje, nije reagovano, pa smo onda aplauzom ukazivali na to da nije reagovano, pa smo onda krenuli da napustimo salu Skupštine, zato što nećemo da prisustvujemo ovakvom ponašanju u Narodnoj skupštini i da iskažemo naš otpor i protest ovde, preprečen nam je put, odnosno poslanici SNS su ustali i stali u koridore, kako ne bi mogli da prođemo. Onda su od toga ispričali priče kako je neko psovao majku, kako je neko pljuvao, što su potpune neistine.
Pitanje za predsednicu Skupštine je – na osnovu čega je kazala da je bilo ko iz Poslaničke grupe psovao nekoga, da je bilo ko pljuvao nekoga, da li na osnovu reči Marijana Rističevića? Mi takve stvari ne radimo, niti ćemo u Skupštini ikada raditi. Ovo je teška povreda dostojanstva Narodne skupštine. Molim predsednicu Skupštine da odgovori. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da me prethodni govornik neće danas pljuvati i psovati, kao što je to radio juče.

Moje poslaničko pitanje se odnosi na MUP, upućeno je MUP-u. S obzirom da sam na jednoj od prošlih sednica postavio poslaničko pitanje tom Ministarstvu u vezi sa zloupotrebama i sa nesavesnim poslovanjem javnih ustanova i preduzeća čiji je osnivač gradska opština Vračar, a kako sam dobio odgovor od tog Ministarstva da je istraga u toku, odnosno kako oni to kažu, prikupljanje obaveštenja od strane policijskih službenika, ja bih želeo da iskoristim priliku da pitam isto Ministarstvo, MUP, da li je tom istragom obuhvaćeno i poslovanje vrlo sumnjivo SROC-a, tzv. Sportsko-rekreativno-obrazovni centar Vračar, koji je svoj saldo u proteklom periodu završio sa minusom od čak 27 miliona dinara?

Dakle, radi se o periodu od 2014. i 2015. godina, za te dve godine 27 miliona dinara, s tim što ima i u 2016. godini, pa ukupni gubici na dan 30. jun 2016. godine prema državi, dobavljačima i zaposlenima iznose 32 miliona dinara. Dakle, gubitak za 2014. godinu iznosio je 15 miliona, gubitak za 2015. godinu 12 miliona i to je to u ukupnom zbiru.

U decembru 2015. godine na budžetski račun SROC-a Vračar prebačena su sredstva od strane opštine Vračar u iznosu 7,2 miliona dinara, koja su nenamenski potrošena, a dugovi i kamate rastu i prete da blokiraju poslovni račun toj ustanovi. Bivša direktorka, neću navoditi ime, nije to naročito značajno, nije opravdala trošenje oko pola miliona dinara sa budžetskog računa koje je navodno potrošila na radove na nekakvoj kotlarnici.

Pored katastrofalne finansijske situacije doneta je odluka da se kupi polovna kontejner kućica, koja je plaćena 3,2 miliona dinara, a čija je tržišna vrednost čak tri puta manja. Uprkos zabrani zapošljavanja, bez saglasnosti, primljeni su u radni odnos, nekoliko lica je primljeno na neodređeno vreme, neki bivši funkcioneri, pogađajte koje stranke, DS itd. Od dečijeg odmarališta na Šupljoj steni napravljen je privatni posed bivšeg direktora i njihovih najbližih saradnika.

Dakle, nesavesno poslovanje, zloupotrebe u poslovanju, štetno poslovanje, to je nešto što je postao manir jedne stranke, stranke koja je upravljala opštinom Vračar, a iz svega ovog proizilazi, a ako se nadovežemo i na onih 800 miliona duga u javnom preduzeću za poslovni prostor Vračar, onda iz svega toga proizilazi da je lopovluk na Vračaru bio zaista epskih razmera, ogromnih razmera, a uz to prisutna je i neviđena bahatost bivše vlasti. Doduše, ne onolika bahatost kakvu je ovaj što voli pivo radio u Smederevskoj Palanci, ali tu su razlike u nijansama.

Dakle, želeo bih da se nadovežem i na izjavu, koju smo danas mogli da čujemo od gradskog menadžera, da će se od 1. decembra izvršiti objedinjavanje poslovnih prostora na teritoriji Grada Beograda. Zaista želim da pohvalim tu inicijativu, mislim da će na taj način grad domaćinski održavati, odnosno rukovoditi poslovnim prostorima u centru grada, imajući u vidu da su najveći gubici, da su najveći dugovi upravo zabeleženi u gradskim opštinama Savski Venac, Stari Grad i Vračar. Ne moram da naglašavam koja je stranka bila na vlasti i na Savskom Vencu i na Starom Gradu i na Vračaru sve ovo vreme.

Sada, umesto da vinovnici odgovaraju, umesto, ako ništa drugo, barem da se sakriju u mišje rupe od stida, koji očigledno ne poseduju, šta oni rade? Organizuju nekakva okupljanja na Kalenić pijaci, neka vikend okupljanja, nekakav putujući cirkus, na koji, eto, ponekad zaluta i jedan bivši stečajni upravnik, zaluta tu, dođe na Kalenić pijac, a onda ga tamo narod izviždi, ismeje ga narod. Evo, i prošlog vikenda na Kalenić pijacu došao je bivši stečajni upravnik, pokušao da napravi neki skandal i narod ga izviždao. Građani Vračara su ga oterali sa Kalenić pijace. Ja sam siguran da mu više neće pasti na pamet da dolazi na Vračar. Siguran sam da se nećemo gledati jedno vreme.

Još jedna stvar za kraj, nemojte nas uvlačiti u sukob u vašoj stranci…

Molim vas, pitanje postavljate preko mene ministru unutrašnjih poslova, samo isključivo kako Poslovnik nalaže. Molim vas.
Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, danas želim da iskoristim pravo iz člana 287. Poslovnika i zatražim obaveštenje i postavim poslaničko pitanje Ministarstvu privrede i Kancelariji za KiM. U pitanju je problem koji više od godinu dana imaju zaposleni u JP „Nacionalni park Šar-planina“, čije je sedište na Brezovici, opština Štrpce, na KiM, a čiji je osnivač Republika Srbija.
Da podsetim, „Nacionalni park Šar-planina“ osnovan je još 1986. godine, radi zaštite prirodnih vrednosti retkih vrsta biljaka, drveća i životinja. Nacionalni parkovi su najviši oblik zaštite prirode i životne sredine i imaju veliki značaj za upravljanje prirodnim resursima. Ovaj nacionalni park se prostire na skoro 39 hiljada kvadratnih kilometara.
Pre više od godinu dana imovina „Nacionalnog parka Šar-planina“, odnosno javno preduzeće za gazdovanje nacionalnim parkom, čiji je osnivač Republika Srbija, uzurpirano je od strane prištinskih privremenih institucija, nažalost, kao i druga imovina Republike Srbije na KiM.
Napominjem da od uzurpacije imovine Nacionalnog parka od strane Prištine do danas ova imovina nije ničija briga. Sve je zapušteno, nema ni zaštitu od lavina, ni sanitarne seče, propadaju objekti, privredna dobra, zaštićene vrste. Zaposleni, kojih je 23, su ostali bez posla, a šest rukovodilaca su prištinske vlasti optužile za navodnu uzurpaciju imovine i zloupotrebu službenog položaja, smatrajući imovinu parka svojom. Grupa tuženih radnika tereti se od strane Prištine i oni su obavezni da se odazovu sudu u Prištini, a ovih dana se očekuje suđenje pred prištinskim sudom.
S obzirom da u Kancelariji za KiM postoji sektor za pružanje pravne pomoći, da li će Kancelarija ovim nedužnim ljudima pružiti pravnu zaštitu?
Zaposleni su se u proteklih godinu dana obraćali svim nadležnim državnim organima, institucijama Republike Srbije, a pre svega, Kancelariji za KiM.
Tako su svi nadležni organi i institucije naše države upoznati sa ovim problemom i sa zahtevima i molbama zaposlenih, posebno oni koji su optuženi i traže zaštitu države u ovom nepravednom sporu. Međutim, trajno rešenje za zaposlene, koji su već godinu dana bez regulisanog statusa, bez posla i plate, nije još pronađeno.
Kancelarija za KiM se uključila u rešavanje ovog problema, ali problem još uvek nije rešen. Ekonomski i socijalan položaj ovih ljudi je izuzetno težak. Kako je živeti bez plate godinu dana bilo gde, a kamo li na KiM, a nemati nikakvo drugo rešenje, nije moguće ni zamisliti.
Ovaj problem doveden je do usijanja i do granice ekonomske, socijalne, psihičke i egzistencionalne izdržljivosti ovih ljudi koji se osećaju napušteni od svih koji bi trebalo da im pomognu. Svi ovi građani koji su rođeni na KiM žele tu i da ostanu. Zato se i bore za svoja prava, ne žele da napuste Šar-planinu i KiM. Iz tih razloga država treba da nađe trajno rešenje za njihov problem.
U vezi s tim, želim da postavim pitanje ministru privrede i Kancelariji za KiM. Da li postoji mogućnost da se problem zaposlenih u „Nacionalnom parku Šar-planina“ reši, posebno problem onih zaposlenih koji su neopravdano optuženi pred prištinskim sudom? Koje mere i aktivnosti će se u tom smislu preduzeti od strane nadležnih organa Republike Srbije, koja je osnivač javnog preduzeća za upravljanje „Nacionalnim parkom Šar-planina“? Dakle, zaposleni s pravom očekuju da se njihov problem trajno, efikasno i brzo reši. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici danas prisustvuju sledeći narodni poslanici dr. Vladimir Orlić, Aleksandra Maletić i Zoran Radojičić.
Nastavljamo rad i prelazimo na jedinstveni pretres Pete tačke dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZBORU PREDSEDNIKA I ČLANOVA KOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTI
Primili ste predlog odluke koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Da li želi reč predstavnik predlagača, narodni poslanik dr Aleksandra Tomić, predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava?
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandra Tomić.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, nakon konstituisanja Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, konstatovali smo na Odboru da je 14. jula istekao mandat od 2011. godine praktično svim članovima Saveta i predsedniku Komisije za hartije od vrednosti.
Odbor je, na osnovu člana 245, na toj sednici, prema Zakonu o tržištu kapitala, uputio dopis svim poslaničkim grupama da do 29. jula 2016. godine dostave predloge i to su sledeće poslaničke grupe učinile: SNS, SPS, SDPS, DJB, Dveri i DS.
Petog avgusta je kompletna dokumentacija koja je tražena praktično da se dostavi, pored biografije i plana rada, budućeg rada za izbor članova Saveta Komisije i predsednika su dostavili kandidati sa zahtevom o prihvatanju kandidature i taj kompletan materijal 5. avgusta je unesen u podatke u e-parlament. Znači, bio je praktično na izlaganju i mogućnosti svim poslanicima, ne samo članovima Odbora, na uvid.
Petnaestog avgusta pismeno smo obavešteni da je kandidat DS gospodin Srboslav Antić odustao praktično od kandidature, u pismenoj formi, i u skladu sa članom 203. Poslovnika o radu Narodne skupštine Srbije, stav 3. zakazali smo sednicu Odbora za 18. avgusta, gde smo i bili u obavezi da obavimo intervju sa svim ostalim kandidatima koji su praktično ostali na listi, koji su predali svoje kandidature.
Nakon obavljenog razgovora sa svim kandidatima i uvid u sav materijal koji je dostavljen, praktično se Odbor izjasnio o svakom kandidatu pojedinačno. Ono što je bilo uopšte težište svih pitanja je - kako oživeti tržište kapitala, kako praktično oživeti uopšte i formulisati neki nov koncept rada uopšte Komisije za hartije od vrednosti, kako pospešiti regionalnu i međunarodnu saradnju, kako ići praktično u susret evropskim integracijama, kako vratiti poverenje svih učesnika na tržištu kapitala, sam nadzor regulatornog tela, zatim promene zakona koje su nužne u određenim delovima, zatim saradnja sa drugim organima koji se odnose ne samo na Komisiju za hartije od vrednosti, već i na samo pravosuđe, na saradnju sa Odborom za finansije, zatim težnja da zakonodavni okvir koji postoji i interesovanje Komisije za hartije od vrednosti da učestvuje u pisanju određenih zakonskih predloga, kako i na koji način to da definišemo. Ali smo na kraju krajeva i kod članova Odbora razmatrali relevantnost, uopšte stručnost kadrova koji su dolazili na intervju.
Ono što treba reći je da je na osnovu glasanja pojedinačno o svim kandidatima praktično Odbor poslao ovaj materijal koji ste dobili u pismenoj formi, zajedno sa svim biografijama kandidata, to je da za predsednika Komisije za hartije od vrednosti predlažemo prof. dr Predraga Dedeića, a za članove Saveta Žarka Milićevića, bivšeg predsednika Komisije, Vladislava Stankovića, Mirjanu Ivošević i gospodina Marka Jankovića.
Sada bih nešto više rekla o biografijama ovih kandidata koji su predloženi.
Prof. dr Predrag Dedeić ima 57 godina, diplomirao, magistrirao i doktorirao je na Pravnom fakultetu. Pored aktivnog znanja engleskog jezika, radio je u „Ekonomskom birou“ kao pravni savetnik i direktor „ICT Legal“, konsultantska, pravna i finansijska kompanija, od 2005. godine. Docent je na Poljoprivrednom fakultetu od 2005. godine i vanredni profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. Pored predavanja koja je držao u inostranstvu, predsednik je praktično Instituta za kanadske studije. Gostujući je profesor na fakultetima u Vankuveru, Sevilji i Torontu. Obavio je veliki broj radova iz ove oblasti, pored hartija od vrednosti, korporativnog upravljanja.
Kada govorimo o predlogu za izbor članova Saveta Komisije za hartije od vrednosti, kada govorimo, recimo, o gospodinu Žarku Milićeviću, dosadašnjem predsedniku Komisije za hartije od vrednosti, treba reći da je on praktično od 2015. godine tu i da ima 39 godina, da ima Ekonomski fakultet, da je za predsednika postavljen u oktobru prošle godine, a da je prešao iz Ministarstva finansija, po funkciji bio član Komiteta za finansijsku stabilnost zemlje.
Osim gospodina Žarka Milićevića, kandidati su i Vladislav Stanković, koji je takođe bio član Komisije za hartije od vrednosti. Gospodin Vladislav Stanković je 44 godine star, specijalizirao je i diplomirao na Pravnom fakultetu. Završio je sve kurseve u oblasti finansijskih tržišta. Učestvovao je u radu više stručnih skupova u oblasti hartija od vrednosti, a inače je sa znanjem počeo pripravnika u Okružnom i Trgovinskom sudu, prešao u Komisiju za hartije od vrednosti i obavljao različite poslove u Sektoru za nadzor Komisije.
Pored ova dva kandidata, gospođa Mirjana Ivošević je takođe član u bivšem sazivu Saveta Komisije, koja je dosadašnji član Komisije, ima 56 godina. Zaposlena je u Komisiji od 2003. godine i radila je pre toga u bankarstvu još 18 godina. Vrlo je posvećena i zaista delom koji se odnosi na informacione tehnologije i kontrolu informatičkih podataka vezano za hartije od vrednosti je počela svoj rad u Komisiji, tako da sve poverljive poslove koje je predsednik Komisije naložio članovima Saveta u sektorskim oblastima gospođa Ivošević je obavljala.
Na kraju imamo jednog kandidata, koji mislim da nas je na određeni način sve obradovao zbog toga što je, kao kandidat koji nije član Komisije za hartije od vrednosti, jedan mlad čovek od 34 godine, koji je Ekonomski fakultet završio sa najvišim ocenama, pokazao svoju stručnost iz oblasti hartija od vrednosti sa trgovinskog aspekta, sa same berze, kao glavni broker u Credit Agricole grupi. Konsultant je bio u više firmi oko investiranja u hartije od vrednosti, a obavljao poslove faktoringa, upravljanja rizicima, kao i direktor akcionarskog društva „Centroprom“. Ono što je pokazao u samom intervjuu, to je da je potrebna sveža krv ovakvoj jednoj instituciji i da kao takav zaista u ovom timu treba da da jedan veliki svoj doprinos za potpuno nov koncept.
Ono što treba reći kada su u pitanju sami intervjui za ovih pet kandidata, to je da je prof. Dedeić, kao predsednik, u stvari, negde nas opredelio da na samom odboru promenimo praktično predlog svoj koji smo dali kao poslanička grupa 29. jula jer je prof. Dedeić bio kandidat za člana Saveta. Posle intervjua koji smo imali i njegovog izlaganja, mi smo se opredelili, u dogovoru i sa određenim koalicionim partnerima, preko kojih suštinski su i hteli da predlože prof. Dedeića kao svoje kandidate za jedno odgovorno mesto kao što je predsednik Komisije. Ali, ono što smo mi čuli od njega, to je da ima koncept kako da dođe do jednog zaokreta u radu uopšte Komisije za hartije od vrednosti jer očito je to potreba, s obzirom da je uopšte tržište hartija od vrednosti u Srbije previše malo i vrlo niskog kapaciteta i zbog toga je potrebno da se izvrši jedna reorganizacija i spolja i unutra u radu ove jedne institucije koja odgovara parlamentu.
Ono što je važno reći je da je Odbor za finansije negde pokazao spremnost da zajednički menjamo te stvari. Ono što je sigurno prvi zadatak i Komisije kada bude izabrana i nas kao Odbora i poslanika, to je da raspravljamo o novom zakonu. Drugo, organizovanost same Komisije od strane plana i programa prof. Dedeića, kako je on to nama predstavio, pre svega pokazuje njegovu viziju o tome da osim onoga što treba menjati unutar kuće, preko sistematizacije, treba davati veći fokus sekretaru ove komisije koji je sada samo deo određenih stručnih službi, koji treba na određeni način da bude zaista ono što je prema standardima svih razvijenih zemalja koje imaju razvijena tržišta hartija od vrednosti.
Ali, ono što je još naglasio, to je da poseban fokus i pažnja mora da se obrati na zaštitu malih akcionara. Kroz unapređenje tržišta, shvatila se i potreba kroz taj plan, a to su kasnije i ostali kandidati govorili, da Komisija treba da bude efikasna i operativna, ali da treba da se i postave određeni novi mehanizmi kao što je mehanizam interne revizije unutar same komisije, zatim Sektor nadzora, gde se realizuje jedna od dve ključne funkcije Komisije, treba praktično da se oživi na onom nivou koji zaslužuje.
Pored onog dela koji se odnosi na rad same komisije spolja i kada govorimo o saradnji u regionalnom delu tržišta kapitala i kada govorimo o međunarodnom delu, vrlo bitan faktor, odnosno ulogu igra uopšte odnos sa medijima, odnosno tzv. PR služba koja do sada, naravno, nije ni postojala, ali je vrlo bitan deo koji se odnosi na informacioni deo prezentacije same komisije, kao što je sajt, zatim uvođenje savremenih tehnologija i kvalitetna saradnja sa pravosuđem, ono na čemu suštinski smo mi insistirali, kao i kvalitet regulative i nadzora.
Pre svega zaštita investitora je jedan od ključnih faktora na kojima mislim da su se svi ovde obratili, a sporovi koji postoje od strane profesora Dedeića, u njegovom predlogu je da mora da se oformi jedan centar za tzv. medijaciju, odnosno mirno rešavanje sporova, upravo zato da se sudovi ne bi zatrpavali ovakvim postupcima.
Vrlo je bitno da postoji taj kontinuitet kontrole stalno i da jednostavno postoji način na koji će doći do sertifikacije ljudi koji su zainteresovani uopšte da se bave ovom oblašću. Profesor Dedeić je uopšte svojim izlaganje pokazao da postoji jedna vizija u kojoj do sada se uopšte nije razmatralo, kao jedan način rada Komisije za hartije od vrednosti, i to je ono što ga je negde kandidovalo suštinski da ga predložimo za predsednika ove komisije, s obzirom da su promene od 2011. godine potrebne, pogotovo kada je ova institucija u pitanju, a pogotovo ono što se zove kao regulatorno i nezavisno telo koje je u nadležnosti rada Skupštine.
Pored intervjua koji smo obavili sa gospođom Mirjanom Ivošević, koja je govorila o evropskim integracijama i Poglavlju 9 EU, vrlo je bitan detalj reći da se shvatila obaveza da je velika pomoć gospodina Žarka Milićevića, potrebna u svemu ovome, kao bivšem predsedniku, jer je komisija u 2015. godini, poslovala sa dobiti od 52 miliona dinara i uplatila polovinu, praktično, tih sredstava u budžet Srbije, čime je pokazala suštinski da je zaista funkcionisala na najbolji mogući način u datim okolnostima. Te okolnosti govore o niskom stepenu prometa na berzi. Ako uporedite 2007. godinu kada je bila ekonomska kriza i pred samu ekonomsku krizu promet praktično, hartija od vrednosti bio u nekom obimu od dve milijarde evra, a kada govorimo o 2015. godini taj obim praktično prometa je 185 miliona evra, onda govorimo o tome da je tržište hartija od vrednosti suviše plitko, sporo, neadekvatno i da je potreba da se mnogo toga menja.
Stoga, deo koji se odnosi na evropske integracije nam je jako bitan i gospođa Mirjana Ivošević, kao kandidat na listi za savet je žena koja je dosta pratila ove evropske integracije i pregovore za Poglavlje 9 i ona za zaposlena u Komisiji od 2003. godine, a ima izuzetno iskustvo od 18 godina pre toga u bankarskom sektoru u radu u Beobanci.
Gospodinu Žarku Milićeviću, zaista nam je značajna njegova podrška u radu saveta, upravo zbog toga što je uspeo od 2015. godine do danas da održi ovakav rad Komisije, da ona funkcioniše uprkos svim problemima koji postoje na tržištu kapitala. Gospodinu Vladislavu Stankoviću, kada govorimo uopšte o njegovoj stručnosti, možemo da kažemo da od 1999. godine radi u Komisiji i da sigurno njegova pomoć uopšte u promenama koje nastoje kada pričamo, uopšte o funkcionisanju Komisije za hartije od vrednosti, će biti od izuzetnog značaja.
Tako da, na kraju, kada smo rezimirali kao odbor i kao predlagači, došli smo do nekog zajedničkog zaključka da je dobro rešenje da ostane jedan deo članova saveta koji je postojao i funkcionisao i pre i da jednostavno se izaberu i novi članovi koji će predstavljati jednu novu, svežu krv i koji će pokušati da pokrenu praktično nove procese kada su u pitanju hartije od vrednosti.
Mislimo da su ovi predlozi koji su vam dati u pismenoj formi, u ime predlagača, najbolje rešenje od svih koji su praktično bili kandidati sa kojima smo imali intervju. Ono što treba reći to je da je najkompletnija slika data kroz ovih pet kandidata, da svaki od kandidata ima neke svoje specifičnosti, neko je bio i ranije član saveta, neko je imao i različitu viziju kako treba komisija da izgleda, a neki kandidati su smatrali da je njihovo dovoljno iskustvo iz prošlosti u bankarskom sektoru ih kandiduje za takvo mesto koje bi moglo da izvrši određene promene kada je u pitanju ova oblast.
Želim još da kažem da kandidati koje su predložile druge stranke su: Zorica Krnjević Mišković, gospodin Dušan Bajac, gospodin Aleksandar Zinajić, gospodin Dejan Tufegđić i gospođa Jelica Marjanović.
Ono što nama predstoji kada je ova oblast u pitanju je da uspostavimo određene nove instrumente i nove mehanizme koji treba suštinski da pokrenu tržište kapitala, tržište hartija od vrednosti. Mnoge probleme smo otvorili na samom odboru. Mislim da je ta diskusija možda i previše stručna kada govorimo ovde u plenumu, ali ukoliko ima potrebe i da se otvore detalji u ovoj diskusiji, ja sam spremna u ime predlagača da odgovorim na sva pitanja. Hvala.