Pogodilo me je, morao sam.

Verujem vam. Verujem, emocije su emocije, nego meni se obraćajte, molim vas.

Takođe, predsedavajuća, izvinjavam se, moram da istaknem još jednu bolnu činjenicu za one koji se nalaze preko puta mene, a za koju su naravno oni krivi, tada i u prethodnih 20 godina u Srbiji je ugašeno preko 98 industrijskih centara, što je značilo gubitak preko milion radnih mesta. Milion ljudi je ostalo bez posla i unesrećeno. Tu dalje možemo da skrenemo sa ove teme i da pričamo onda o ljudima koji su odlazili iz Srbije, pa zašto su odlazili, zbog koga. Zbog tih 98 ugašenih industrijskih centara, zbog tih i takvih privatizacija, zbog toga što onaj koji je kandidat za člana u Komisiji za hartije od vrednosti sa 34 godine ne može to da bude jer treba da budu neki koji su podobni bivšem režimu. Nije podobno znanje, nego je podobna partijska knjižica.
E, protiv takve politike se bori SNS i Vlada Aleksandra Vučića i istrajaćemo na tome. Mogu da nas pljuju, dobacuju, prete, da rade šta god hoće, ova Vlada će da zapošljava ljude, da otvara fabrike, kao što je danas otvorena u Ćupriji, nastavljaće da ih otvara širom Srbije, i to kineska. Najavljeno je otvaranje kineske banke u januaru. Srbija ide krupnim koracima napred, ne zadužuje se po zelenaškim kamatama, nema više pljačke, nema otimačine, nema stečajnih postupaka, nema eksperata sa elektrotehničkim fakultetom da se bave stečajem. Onaj ko završi ekonomiju, bavi se ekonomijom, pravo – pravom. Svako nađe svoje mesto. Politički ološ na đubrište političke istorije, a ljudi koji hoće da rade – na radna mesta. Hvala vam.

Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić.

Hvala gospođo predsednice, reklamiram Poslovnik član 106. i član 107. Govornik je dužan da govori samo o tački dnevnog reda i naravno povreda dostojanstva Narodne skupštine.
Prethodni govornik je dve trećine svog izlaganja bio van teme, samo nakratko sam negde u sredini našao u temi, a onda ponovo skrenuo i naširoko i nadugačko pričao o nečem sasvim drugom.
I, još nešto sve češće se od strane SNS čuju primedbe na DSS i na vreme kada je ona vodila Vladu Republike Srbije. Gospodo narodni poslanici SNS, vi danas ovde ne biste sedeli da vas DSS nije podržala u predsedničkoj kampanji u drugom krugu vašeg predsednika, tako da treba da nam zahvalite što danas sedite tu i to u tolikom broju. Možda smo se i pokajali što smo to učinili.

Poslanice, verujem, verujem to sve verujem.
Jel to replika bila ili povreda Poslovnika? Budite ljubazni poslanice. To je ipak bila replika, je li tako? Pola je bilo Poslovnik, pola je bilo replika. Moram da se snađem.
Hajmo o tome, rekli ste da je govorio o ovom drugom više, a tvrdim da je govorio ovom prvom. Bio inspirisan diskusijom jednog od govornika, ja znam ko, a neću da kažem, pošto nije ni on rekao. I, pošto je govorio taj govornik stalno o privatizaciji i da je to uloga članova, izvinjavam se, nije ni bitno. Velika. Smešno? Pa smejte se koliko hoćete. Pa, da i vi morate ovde da sedite satima i da slušate sve i ja bih umrla od smeha. Tako je. Ne, ne morate. Mora, ovo je moj posao. I ja dobijam platu u Skupštini, ovo je moj posao i ja moram da sedim. I, gotovo, šta god radim, radim na isti način. Dobro.
Prema tome, ne znam, taj poslanik se javio da replicira, a kažu da nije govorio o temi. Pa, kako se prepoznao onda? Evo ga tu, ja mu neću dati repliku.
Ne znam da li ste vi, ima više, ako se neko prepoznao ako je ovaj govorio van teme, i ako o tome danas nije bilo diskusije. Nije baš sve tako crno – belo.
Vi? Dobro. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Reklamiram član 107. a koleginica je reklamirala član 106.
Zaista, dostojanstvo Narodne skupštine ne znam čime je govornik pre mene bio isprovociran da priča o političkom ološu koje treba da završi na đubrištu istorije. Ja bih kolegu pitao kada pričamo …

Ne možete da ga pitate, pitajte mene.

Mislim, evo objasnite mi da vi niste uzeli te kojima se on obraća potpuno, znači je jasno bilo na koju stranu gleda, ja se ne osećam politički ološem. Ne znam samo kolega koliko se ste stranaka promenili?PREDSEDNIK: Opa. Znači, nećemo tako. Vi svi koristite zato što ste potrošili vreme i ulazite u replike. Da kažete još ponešto? A odrasli smo ljudi, pa nemojte stvarno.
(Srđan Nogo,s mesta: Da li imam ja pravo na repliku?)
Nemate pravo, nije vas pomenuo. Eto sad i vi mislite da ste politički ološ. Niste politički ološ, svi ste izabrani od građana Srbije i ni na koga se nije odnosilo u sali i kraj. To je moj stav. Znači, ovde nema političkog ološa ovde su predstavnici građana Srbije. Tačka. Nemojte, zloupotrebljavate Poslovnik, sačuvajte vašu minutažu za kraj i moraću da vam oduzmem dve minute jer se ne javljate po Poslovniku. Sve je jasno.
Radmilo Kostić, poslednji govornik na listi. Izvolite.

Hvala predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, o Predlogu Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava za predsednika i članove Saveta komisije za hartije od vrednosti ne bih posebno govorio, obzirom da sam na Odboru podržao taj predlog. Koleginica Tomić je danas u uvodnom izlaganju detaljno predstavila sve kandidate i njihove biografije.
Osvrnuo bih se na značaj tržišta kapitala i hartije od vrednosti, obzirom da je i kolega Kovačević govorio o nerazvijenosti ovog segmenta. Šta ovo zapravo treba da bude? Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja i koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije, obveznice, opcije, derivati, itd. One se prodaju i kupuju na specijalizovanom tržištu, finansijskom tržištu tj. tržištu kapitala i predstavljaju najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tržištima.
Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge, a da se pojave kao sredstva plaćanja kredita, obezbeđenje potraživanja, robnog prometa i slično. Osnovni organ koji zadužen za uređenje i sprovođenje trgovanja u skladu sa zakonima Republike Srbije. Komisija je odgovorna za zakonito funkcionisanje tržišta hartije od vrednosti sa ciljem zaštite investitora i obezbeđivanje pravičnosti, efikasnosti i transparentnosti tog tržišta.
Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog sistema u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. Preko finansijskih tržišta vrši se lokacija akomulacije sa ciljem da se ona najefikasnije upotrebe u proizvodnji. Finansijska tržišta doprinose privrednom razvoju jer dovode do povećanja mobilnosti finansijskih sredstava. Srpsko finansijsko tržište je bankocentrično. Kredit je i dalje glavni finansijski proizvod.
Zbog navedenog jedan od ključnih zadataka Komisije je jačanje i razvoj tržišta hartija od vrednosti u cilju jačanja privrednog razvoja Republike Srbije. Ono što bih još jednom istakao u danu za glasanje, ja i poslanici SNS podržaćemo predlog Odbora za finansije. Hvala.