Kada je neko drugi proširivao diskusiju dozvoljavali ste, a kada ja proširujem ne dozvoljavate.

Proširite, ali pravo je poslanika da mi dobaci i da pita koji je amandman. Nije vama.

To je u redu. Nemam ništa protiv dobacivanja i posebno negodovanja. To su normalne stvari u skupštinskom radu.
Dakle, zašto nam je bitna transparentnost? Transparentnost nam je, između ostalog, bitna da bismo znali da li je u svoje vreme pomenuti Miroslav Mišković finansirao Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, jer nije korektno sa vaše stranke, kada je Mišković finansirao njih dvojicu, dok su bili u SRS, onda je bio dobar, a posle kada je prešao u SNS i došao na vlast… (Isključen mikrofon.)

Hoćete li da odredim slobodno vreme, pa da se malo ispričamo?
Znači, kako smo došli preko ovog zakona, preko internet stranice, preko Trampa sada do…
(Boško Obradović, s mesta: Preko gospodina Markovića.)
Napraviću pauzu za ručak, svejedno mi je, ali…
(Boško Obradović, s mesta: Ja sam saglasan.)
Verujem.
Jeste li završili o amandmanu? Da li treba da se objavi na internet stranici rešenje iz upravnog postupka ili ne?
Treba i onda da se vratimo na Trampa i Miškovića. Hajde da se uozbiljimo.
(Boško Obradović, s mesta: Trampa nisam pominjao. Samo Miškovića.
Stvarno sam zbunjen.)
Ne znam i ja sam zbunjena, pa ne znam šta da radim. Još malo, pa će biti redovna pauza.
To je to. Da li je tako?
Reč im narodni poslanik Saša Radulović.

Da se vratimo na amandman o transparentnosti.
Čuli smo argumente poslanika SNS-a. Ako sam ih dobro razumeo ja ću ih ponoviti, mogu da me i isprave.
Da ne podržavaju ovaj amandman o transparentnosti, zato što se to sad tiče luka i plovidbe, a nemamo transparentno, ono što je bilo u prošlosti privatizacije, pa zato što nismo bili imali transparentne ugovore o privatizaciji i sve što se oko toga dešavalo i što je tačno, naravno, neki objekti koji su bili lučki su pretvarani u stambene, prodavano zemljište, svašta je rađeno, ali ne može to biti argument da nemamo transparentnost na dalje.
Upravo zato što nismo imali transparentnost, što sami ugovori o privatizaciji nisu bili transparentni, što popis imovine nije bio transparentan, imovinska prava, onda smo imali pljačke i zloupotrebe.
Zbog toga i predlog ovog amandmana ide u dobrom pravcu da uvedemo tu transparentnost, da nam pomogne, da nam se nikad više ne dese stvari koje su nam se dešavale. Danas u Srbiji imamo jako malo ugovora koji su igde objavljeni i ovo bi bio ogroman iskorak od strane vladajuće većine i Vlade Republike Srbije, da konačno ta transparentnost negde zaživi i da vidimo kako će nam ona u stvari izlečiti korupciju u državi.
Tako da argumenti na taj način ne stoje. Istina je, u prošlosti nismo imali transparentnost, ali to nije razlog zašto je ne bi imali danas, pogotovo što to ne predstavlja nikakav problem za državnu upravu, što bi to bio jedan pozitivan korak koji bi svi podržali. Evo, recimo ovo je jedan dobar primer kako bi mogli svi zajedno da podržimo nešto što je dobro za građane Srbije, bez obzira da li smo pozicija ili opozicija.
Mi zaista želimo da podržimo dobre predloge Vlade. Ovo bi mogla i sama Vlada da uradi. Recimo, možda ne u ovom zakonu, da se obaveže već u Zakonu o budžetskom sistemu, kazati da svi ugovori koje potpisuje država, da svi upravni akti moraju da budu takođe objavljeni na sajtovima nadležnih ministarstava i agencija.
To bi bio pozitivan i konstruktivan pomak. Još jednom vas pozivam da razmislite o ovom amandmanu zato što je dobar za građane Srbije i dobro sredstvo u borbi protiv korupcije. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pa Đurišić.

Po amandmanu, ako može.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je otvoreno mnogo tema. Samo jedna kratka napomena, vezana je za ono što je rekao gospodin Boško Obradović, ko koga finansira.
Ne znam koga je finansirao Miroslav Mišković, vas je finansirao Dušan Petrović, tako što je Društvu agrarnih ekonomista Srbije 2010. godine dao 60.000 evra i 84.000 dolara, po nekakvom star projektu. Tada je ministar poljoprivrede bio, ako se ne varam Dušan Petrović. Dakle, Dveri su finansirane od strane DS, tako što je čovek po jednom ugovoru dobio 60.000 evra, a po drugom 84.000 dolara. To je što se tiče finansiranja.
Što se tiče objavljivanja na sajtovima, gospoda iz opozicije su na korak da me ubede da je ovo rešenje dobro. Zašto? Evo zašto. Da ovo rešenje već postoji u našim zakonima, ja ne bih morao da se mučim pa da na primer pronalazim rešenje Agencije za licenciranje stečajnih upravnika koji je Saši Raduloviću 2011. godine, pa ponovo 2012. godine izrečena mera javne opomene i novčana kazna u iznosu od 100.000 dinara. Evo, ovo je rešenje, dakle jedan upravni akt koji se donosi po Zakonu o opštem upravnom postupku i kamo lepe sreće da je ovo objavljeno na sajtu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika. Mogla bi cela Srbija da vidi da je Saša Radulović sam sa sobom zaključivao ugovor o pružanju računovodstvenih usluga u svim firmama, a bilo ih je nekih 14, 15 u kojima je bio stečajni upravnik.

Vreme za repliku je isteklo.

Javio sam se po amandmanu.

Ali ste replicirali.