Javio sam se po amandmanu i završavam.
Što se tiče Beograda na vodi, ugovor o zajedničkom ulaganju projekta Beograd na vodi od 26. aprila 2015. godine, objavljen je na sajtu Vlade Republike Srbije. Dakle ugovor o Beogradu na vodi objavljen je na sajtu Vlade Republike Srbije. To je iz 2015. godine. Ugovor između Republike Srbije, Etihad Ervejza i Er Srbije zaključen 2014. godine, objavljen na sajtu Vlade Republike Srbije, zaveden u Vladi Republike Srbije pod brojem 48-7445 iz 2014. godine.

Poslaniče.

Evo završavam.

Moram da vam oduzmem vreme zbog toga.
Molim vas da me poštujete. Moram da vam oduzmem vreme od grupe jer ste me prevarili.

Jel mogu nešto da vas zamolim?
Budući da su rekli da su ugovori o Beogradu na vodi i ugovor sa Etihad Ervejzom tajni, ja ću vam dati ove ugovore, a vi dajte i gospodinu Konstantinoviću i Milojičiću i Saši Raduloviću.

Hoćete molim vas to da uradite?
Moram zbog zapisnika da konstatujem šta sam dobila. Nisam dobila „Kekec“, dobila sam ugovore. Ne radim ja sve zbog vikanja, nego nešto mora da uđe i u zapisnik, jer smo mi parlament a ne dobrovoljno pevačko društvo. Dakle nešto mora da ostane, da ne bude da je dato nešto anonimno.
Znači ugovor o zajedničkom ulaganju, projekat Beograd na vodi, između Republike Srbije i firme „Belgrejd voterfront kapital investment“ itd. Drugi je zaključen sa Er Srbijom, okvirni ugovor o transakciji. To je materijal koji treba da dostavim, recite kome poslaniče?
(Aleksandar Martinović, s mesta: Nenadu Konstantinoviću.)
Gospodinu Konstantinoviću.
Ako želite, priđite stolu, ja ću vam ovo dati na uvid, a dajte i drugim poslanicima koji su zainteresovani za ovo. Izvolite.
Sada povrede Poslovnika.
Reč ima narodna poslanica Branka Stamenković.

Hvala.
Član 107. – korišćenje uvredljivih izraza, iznošenje ocena o privatnom životu.
Taman sam pomislila da menjamo i okrećemo drugi list i bila sam puna nade predsedavajuća, navijala sam za vas i držali smo se teme, jedan onako solidan vremenski period. Krenula je čak i konstruktivna diskusija i onda se nešto desilo. Ne znam šta se desilo.
Kolegu Martinovića kao da ga je neko lansirao. Pre pet minuta je bio u stanju da ustane i da sasvim lepo komunicira i diskutuje držeći se dnevnog reda i sad odjednom potpuno naopako kao da ne znam šta se desilo.
Ja vas molim da se vratimo na vođenje sednice kako je izgledalo pre nego što se kolega Martinović javio za reč poslednji put. Isto tako mi nije jasno zašto ste vi odjednom dopustili nešto, zašto ste dopustili ovu tiradu njegovu? Zašto i njega niste prekinuli? Zašto smo prekinuli tu lepu seriju konstruktivne diskusije? Zašto niste reagovali?
Ne mogu da razumem. Kažem, navijala sam za vas. Bila sam puna nade da ćemo stvarno da okrenemo drugi list i onda se desi ovo. Hvala.
Molim objašnjenje i ako ne prihvatate onda da se glasa naravno.

Da, svakako ćemo glasati, jer ne vredi šta god da kažem…
(Marko Đurišić dobacuje.)
Imaćemo pauzu u 14.00, redovnu.
Dotle ćemo replicirati, imaćemo povrede Poslovnika itd. Sve mi je jasno. Nije problem, dozvoljeno je.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Povreda Poslovnika.)
I vi isto?
(Branka Stamenković, s mesta: Objašnjenje?)
Sad ću ne daju mi. Viču – Poslovnik. Svi su nestrpljivi.
Nemojte, molim vas samo da navijate za mene. Rekli ste jutros da krećete u rat svom detetu. Ja nisam strana koja kreće u ratove kad ide u parlament. Nemojte navijati za mene.
(Branka Stamenković, s mesta: Ne znam o čemu pričate. Ne znam kakav rat)
…249 poslanika da me što više, popijete kafu, nahranite mačku i krenete u rat.
(Branka Stamenković, s mesta: Ne znam odakle vam to o ratu.)
Ne znam ni ja.
(Branka Stamenković, s mesta: Nema reč rat, nigde.)
Valjda je uticaj gama zraka na sablasne nevene. Ne znam stvarno. Molim svih 249 poslanika i vladajuće većine opozicije da me poštuju i mene.
Pokušala sam da prekinem Aleksandra Martinovića.
Jesam ga isključila na kraju. Od vaše buke i od tapšanja, niste čuli.
(Branka Stamenković, s mesta: Niste mu isključili mikrofon. Znate kako je to kolega Arsić juče – cik. Tako ste mogli i vi njemu isto – cik.)
On je malo ekspeditivniji.
(Branka Stamenković, s mesta: Pustili ste vi njega. On je vaš ljubimac. On može sve. NJemu je sve dozvoljeno.)
On je radiklaniji. Ja imam suptilnije metode.
(Radoslav Milijičić, s mesta: Poslovnik.)
Ja sam razumela da je to odgovor na diskusiju Nenada Konstatinovića koji se uopšte ne javlja sada i koji je pričao o ovim privatizacijama i spominjao ove ugovore itd, itd.
(Branka Stamenković, s mesta: Nije to bila ni replika. To je bilo vređanje.)
Ali, u Srbiji svako čuje samo svoju stranu i od toga smo svi mi jako svesni. Ovde u parlamentu vređanja nije bilo. Morate da definišete privatan život. Privatan život je jedno, a ono što mi obavljamo kao stečajni upravnici, nosioci javnih funkcija, itd. To nije uvreda.
(Branka Stamenković, s mesta: Ocene nisu dozvoljene.)
Ne mogu da budem cenzor. Znači, ne mogu da cenzurišem ni kada vi nešto kažete, ni kada druga strana kaže, jer tu su šefovi i poslanici da jedni drugima repliciraju, a nije moja uloga da repliciram i da se bavim ocenama. To nije uloga predsedavajućeg.
Gospodine Raduloviću, vi ste tražili repliku. Izvolite.

Hvala.
Što se tiče ovih upravnih akata sa sajta Agencije za licenciranje, odnosno za stečajeve, one su naravno javne i to je jako dobra stvar, tako da je ovo jako dobar argument zašto bi trebalo da budu i svi drugi javni.
Međutim, obe su ukinute. Znači, ona prva kojom je mahao gospodin Martinović i ova druga. Postoje sudske presude kojima su ukinute i jedna i druga zato što su potpuno nebulozne jer govore o stvarima koje jednostavno nisu tačne. Niti se izvlači kapital, niti je iko uzimao pare. Plaćale su se plate zaposlenim koji su radili na knjigovodstvu.
Pošto imaju ceo predmet, ne znam ni kako su došli do njega, mogli su i ovaj deo da pročitaju.
Međutim, bez obzira na to, ovakav način ophođenja u Skupštini pokazuje slabost. Razgovarali smo o transparentnosti, razgovarali smo o nečemu što je trebalo da bude dobro. To se okrenulo očigledno u priču koja koristi uvredljive izraze, jer nije samo pitanje stečajnih upravnika koji nisu tema danas, nego reči kao što je – lažov, lopov, poznati kriminalac. Valjda je i predsednici Skupštine jasno da te reči nikako ne mogu da se podvedu pod diskusiju.
Znači, ovo bi moralo da bude sankcionisano. Ovakve reči ne trebaju da se izgovaraju u Skupštini Republike Srbije. Ako ima neko nešto da kaže, postoje konferencije za medije, mogu da idu u političke emisije, one su ukinute.
(Aleksandar Martinović dobacuje.)
Rešenja su ukinuta. Mogu pet puta da vam ponovim i to ćete morati da sudu da dokažete zato što su sva rešenja ukinuta, nezakonita su, jer se radi o korupciji. Ta agencija je bila korumpirana, koja je radila protiv interesa poverilaca. Naravno, bio sam u sukobu sa njima pa su tražili način kako da me sklone.
Ponavljam, ove rasprave zaista ne bi trebalo dozvoliti. Ovome ne služi Skupština. Hvala vam.

Hvala vam.
I u prošlom sazivu smo insistirali da…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Da li mogu repliku?)
Možete. Samo momenat, molim vas. Polako, imamo vremena koliko hoćete. Radimo.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Jel mogu ja po Poslovniku?)
I vi ćete dobiti reč po Poslovniku. Sve je u redu.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Da li mogu ja po zakonu, ne po Poslovniku?)Može. Samo polako. Ima i po Poslovniku i po zakonu. Hajde malo da poštujete sve nas ovde što sedimo.
Znači, pokušali smo da donesemo rečnik reči koje ne bi smele da se upotrebljavaju u ovom parlamentu. U prošlom sazivu neki su učestvovali, a onda su odustali itd. Probajte ponovo. Nemojte da mi budemo oni koji ćemo ovu reč da smatramo da je uvreda, a ova reč da nije uvreda. Imate u parlamentima Evrope. Nešto prekopirajte ako nećemo da budemo inovativni i te reči 50, 100, 200 dajte i mi ćemo reagovati.
(Saša Radulović, s mesta: Ovu – lažov i kriminalac?)
To je predlog i to se dogovorite na Administrativnom odboru gde su svi šefovi poslaničkih grupa.
Znači, vi ćete po zakonu, a Radoslav Milojičić po Poslovniku.