Zahvaljujem se.
Sasvim je moguće da se gospođa Radeta i ja ne razumemo. Moje mišljenje je sledeće, odnosno moje tumačenje onoga što ste vi rekli, možda nisam u pravu – vi mislite da rešenje postoji kao upravni akt samo kada se izda odobrenje, a kada se ne izda odobrenje onda rešenja nema.
Dakle, uvek postoji rešenje, bez obzira na to da li vam se izdaje odobrenje ili se vaš zahtev odbija, ali rešenje kao upravni akt postoji. Rešenje može da bude pozitivno, da vam se izda odobrenje, a može da bude i negativno, da vam se ne izda odobrenje, ali, u svakom slučaju, rešenje postoji. Rešenje postoji i to rešenje je upravni akt, bez obzira na njegovu sadržinu. Da li je to rešenje pozitivno ili negativno, to je sada nešto drugo, ali rešenje kojim se izdaje odobrenje je upravni akt, kao i rešenje kojim se odbija vaš zahtev za izdavanje odobrenja, to je takođe upravni akt.
Sada, što se tiče ove vaše konstatacije da nema potrebe da piše da je rešenje konačno u upravnom postupku i da protiv njega može da se pokrene upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema rešenja, već sam rekao u prvom javljanju, da baš treba, ali treba da piše. Zašto treba da piše? Zato što se time odstupa od pravila, gospođe Radeta, od Zakona o opštem upravnom postupku, da se protiv svakog upravnog akta može izjaviti žalba. Jel tako? To je pravilo, od svakog pravila postoje određeni izuzeci. E, sada ovaj Predlog zakona tretira upravo taj izuzetak, tretira ga tako što nije dopuštena žalba, jel me razumete? Prvostepeno rešenje je odmah konačno, o tome se radi. Automatski je rešenje konačno.
(Vjerica Radeta, s mesta: Šta se onda sa tim rešava?)
I onda se rešava tako što je rešenje konačno u upravnom postupku. To znači da se ne može izjaviti žalba protiv konačnog rešenja, ali može da se vodi upravni spor i to mora da piše. Bilo bi loše da ne piše, jer onda bi bili u nedoumici kakva su prava stranaka.
Dakle, čim imate neko odstupanje od pravila, vi pravnički morate da tretirate to odstupanje, a ovde se odstupa od pravila iz ZUP, odnosno iz Zakona o opštem upravnom postupku, da se protiv svakog upravnog akta može izjaviti žalba. Ovde žalba nije dopuštena, a nije dopuštena zato što lepo stoji da je rešenje konačno u upravnom postupku. Konačna su ona rešenja protiv kojih ne možete izjaviti žalbu. Budući da žalba nije dopuštena i budući da je rešenje automatski konačno, Vlada je morala da predloži, da bi zaštitila prava stranaka, budući da ne može da se izjavi žalba, da može da se pokrene spor u roku od 30 dana od dana prijema rešenja.
Šta bi bilo da ove odredbe nema, odnosno da je prihvaćen vaš amandman? Hajde sada da postavimo to kao problem – rešenje je konačno i nikom ništa. Koja pravna sredstva možete da upotrebiti, a ne piše vam u Predlogu zakona da možete da pokrenete upravni sporo? Zato što je ovo izuzetak od pravila da može da se izjavi žalba.
Dakle, ovaj Predlog zakona je dobar u celini, a dobro je i obrazloženje zašto je odbijen ovaj amandman, jer se upravo Predlogom Vlade štite prava stranaka. Dakle, Vlada je rekla – rešenje je konačno, ali i pored toga što je konačno i što ne možete da izjavite žalbu, možete da pokrenete upravni spor. Bilo bi jako loše po prava stranaka da ovo rešenje iz Predloga zakona nije predloženo.
