Hvala. Reklamiram član 106.
Vi ste predsedavajuća kazali da ćete da vodite računa i da ćete novi aršin da uspostavite. Šta je radila prethodna Vlada, nije radila prethodna Vlada, koje su namere poslanika, zaista to nije tema. Bilo je toliko vređanja bez ikakve potrebe. Znači, govoriti o amandmanima da su besmisleni, pa imate priliku da kažete to, nema zaista nijednog razloga da na ovakav način razgovaramo.
Znači, postoji predlog amandmana, o njemu može da se diskutuje, ništa drugo nije tema, nije bila ni replika, bila je samo diskusija o amandmanima. Rekli ste na početku da ćete malo drugačiji ton da uvedete. Hajte, molim vas, da se držimo toga, da pokušamo civilizovano i normalno da razgovaramo o ovoj temi. Hvala vam.

Uvaženi poslaniče, jednako civilizovano je odgovoreno i diskutovano o amandmanu, kao što je civilizovano i diskutovano od strane podnosioca ovog amandmana. Znači, krije nešto, šta mulja, i šta se krije iza toga i tako dalje. Moramo da budemo i sve mi je jasno, ali ako su to argumenti podnosioca ovog amandmana, onda su argumenti poslaničke grupe SNS ovi da se ne prihvati takav amandman.
Flastere donesite na sledećoj sednici, pa da podelim poslanicima vladajuće većine koji su tu da brane zakonska rešenja i čine vladajuću većinu.
Da li želite da glasamo o povredi Poslovnika?
(Saša Radulović, s mesta: Da.)
Zahvaljujem.
Još uvek ste u sistemu, da li želite o amandmanu? Možete po amandmanu. Zašto replike?
(Nenad Konstantinović, s mesta: Replika.)
Ja nisam dala repliku poslaniku Martinoviću, jer nije smatrao da je uvreda to što ste rekli za SNS, nešto mulja, krije, itd.
(Nenad Konstantinović, s mesta: Ja smatram da me je uvredio, rekao je da sam lopov.)
Ja ne smatram. Možete da diskutujete, ja ne smatram, tačka. Znači, ja ne smatram. Možete da diskutujete po amandmanu. Želite ili ne?
Izvolite.

Zahvaljujem se.
Vi ne smatrate, predsednice, da je mene uvredio Martinović što mi je rekao da sam lopov? Mi smo čuli u njegovom izlaganju stvari koje nemaju nikakve veze sa amandmanom, gde on govori o stvarima koje nisu tema dnevnog reda, a pokušava tim dugačkim govorom da prikrije to da SNS neće da prihvati amandman kojim se traži da se objave ugovori vrednosti do pet miliona evra, na sajtu agencija koje se odnose na izgradnju lučkih građevina.
Dakle, neko ko ne dozvoljava da se takav amandman prihvati, on nešto krije. Takav član zakona postoji u Zakonu o privatizaciji, i pustite vi Berlin, Pariz i London, nisam ja tu da vas podučavam da li tamo ima ili nema, to ima u našem zakonodavstvu i to je nešto što je brana prevarama, brana krađama, a to je objavljivanje jednog takvog ugovora.
Vi niste hteli da objavite ni ugovor o „Beogradu na vodi“, vi niste hteli da objavite ni ugovor o Er Srbiji. Vi nećete sada da objavljujete i sistemski stavljate u zakon i nama objašnjavate – ne mogu da se objavljuju ugovori vrednosti do pet miliona evra u ovoj zemlji koji se tiču građana Srbije. To nisu ugovori između privatnih lica, to su ugovori sa državom i oni moraju biti javni i moraju biti objavljeni. Nemojte više da krijete od građana Srbije šta radite i kako raspolažete parama građana Srbije.

Samo momenat sada, da vidimo - Saša Radulović, Aleksandar Marković, Sonja Pavlović, Zvonimir Đokić i Aleksandra Tomić.
Saša Radulović ima reč. Izvolite.

Hvala.
Po amandmanu. Poslanička grupa Dosta je bilo će podržati ovaj amandman o transparentnosti. Zaista je nebitno da li prethodna vlada ili vlada pre nje nije radila dobru stvar. Ako je nešto dobra stvar, treba da se usvoji.
Svi ugovori bi morali da budu javni, ne samo ti do pet miliona i naravno, trebalo bi to uvesti u Zakon o budžetskom sistemu. Međutim, sada ovde imamo jedan zakon u kome bi to mogli da popravimo.
Ja ne poznajem termin tajnog vršenja javne vlasti, korišćenje javnih ovlašćenja. U državi Srbiji bi sve moralo da bude javno. Ako neko želi da potpiše bilo kakav ugovor sa državom, on bi morao biti javno objavljen, i mislim da ovaj amandman ide u dobrom pravcu.
Drago mi je, takođe, da i poslanici koji pripadaju poslaničkim grupama koji su pre možda bili na vlasti, shvataju ovo i zalažu se za tu politiku. Ja mislim da je to napredak za sve nas, a ne nešto što bi trebalo bilo kome da spočitavamo.
Transparentnost je kritično važna. Transparentnost moramo da imamo, ona je najbolja brana protiv korupcije, jer onda svi zainteresovani mogu da vide sve podatke o bilo kom ugovoru i o bilo čemu što se radi u državi.
Takođe, što se tiče upravnih akata, to nije toliko veliki posao da se upravni akt okači na internet strancu. Mnogo duže traje, naravno, promišljanje i donošenje jednog upravnog akta, tako da, kazati kako je to jako teško da nakon promišljanja i odluke koja je donešena u nekom ministarstvu ili nekoj državnoj upravi, to još treba zamisliti i objaviti na internetu, mislim da ne stoji. Zato, transparentnost je jako bitna i bilo bi jako dobro kada bi Vlada podržala ovakav jedan amandman. To bi bio novi signal da se nešto zaista menja u Srbiji. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, obrazloženje uopšte za ovaj član govori o lučkim delatnostima. Ugovori o lučkim delatnostima nisu samo izgradnja objekata. Prema tome, vi treba u jednom širem smislu da pogledate šta su lučke delatnosti.
Drugo, hajde da uzmemo, npr, uopšte lučke delatnosti, ugovori koji su bili do trenutka privatizacije svih luka koje su danas praktično u posedu određenih pravnih lica koja su prošla tu tzv. privatizaciju do 2012. godine, pa ćete da vidite i da nisu investicije do pet miliona evra, nego prelaze čak i trostruko idu kada su u pitanju ne samo objekti.
Drugo, pitanje je šta su lučki objekti? To je prvo i osnovno pitanje. Nisu samo zgrade, i pri tome, ako uzmete izveštaje ranijih agencija, izveštaj Agencije za privatizaciju o lukama koje su privatizovane, videćete mnogo toga što je začuđujuće, pogotovo od strane predlagača ovog amandmana. Začuđujuće je to da su mnogi objekti pretvarani u poslovno-stambene objekte, uopšte ne za potrebe lučke delatnosti, nego za potrebe ugostiteljstva i određenih delatnosti koje uopšte nisu u nadležnosti luka.
Je li tako gospodine Raduloviću? Tako je.
(Saša Radulović, s mesta: Tačno.)
Sada mi imamo, pre svega, ovde sa stanovišta predlagača jedan nov koncept uopšte potrebe lučkih delatnosti i potrebu da se ovakvi amandmani objavljuju na internet stranici. To bi sve bilo u redu kada bi mi znali uopšte do sada šta je urađeno i na koji način uopšte predlagač tretira lučke delatnosti.
Zbog toga smatram da ovakav amandman pre svega ne govori o korupciji, odnosno predlagač govori uvek ono što ga najviše tišti, verovatno, i to je ono što danas mi moramo ovde da razlučimo. Ako su lučke delatnosti definisane zakonom, a tačno se zna da su aktivnosti pretovara i istovara roba, od koga luka ima određene koristi kroz naplatu svojih taksi i naknada, onda suština toga nisu samo investicije u objekte, nego u opremu koja to radi.
Prema tome, neko ko želi da investira i ima određeni odnos sa državom, u definisanje uopšte rada luke kroz opremu, kroz objekte, kroz uopšte način funkcionisanja na koji to rade moderne države, kao što su, recimo, Luka Beč, Luka Budimpešta, kroz naplatu određenih taksi da će i država imati kroz naplatu PDV-a i naplatu taksi velike koristi, onda nije to samo investicija u objekte. Ne znam zašto predlagač se hvata samo za objekte isključivo da je to jedna funkcija lučke delatnosti.
Stoga, ovaj amandman zbog toga ne treba prihvatiti i ne treba prihvatiti uopšte da ovakav vid ugovora bude sastavni deo isključivo internet stranice određenih ministarstava, nego to treba zaista da uđe u određene finansijske izveštaje kroz strane direktne investicije, koje ćemo na kraju krajeva i ovde odbori za privredu i za finansije razmatrati. I to treba da bude transparentno, na određeni način, ali ne na ovaj, gospodine predlagaču. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Naravno da predlažem da se odbije ovaj amandman. Čuli smo od gospođe Tomić ključne argumente zašto bi to i učinili. Međutim, postaje već praksa ovog predlagača da predloži amandman, a onda u svom usmenom obrazloženju načne neke druge teme, i ono što je karakteristično, sve vreme provejava tema privatizacije. Mi kao poslanici SNS nemamo nijedan razlog da bežimo od teme privatizacije. Mislim da su neki drugi poslanici, mislim da je njima možda korisnije da izbegnu temu privatizacije.
Malopre smo čuli, i drago mi je što postoji konsenzus kod još nekih i opozicionih poslaničkih grupa oko teme kako će biti izvršena privatizacija Luke Novi Sad. Drago mi je što smo postigli tu vrstu konsenzusa. Drago mi je i priznanje da će to biti urađeno na transparentan način. Ali, tema privatizacije luka na najbolji način oličava kako su to oni uradili kada je reč o Luci Beograd. Pa je Savet za borbu protiv korupcije pisao u svom redovnom izveštaju, koji se inače bavi pojedinačnim slučajevima, jedino ukoliko oni ukazuju na neku širu pojavu koja posebno ističe izvore krupne korupcije u privredi i politici, a jedan od takvih slučajeva je koncentracija vlasništva koja je obavljena u a.d. Luka Beograd krajem 2005. godine, što je u javnosti ostalo gotovo nezapaženo, ali čiji efekti tek počinju da se osećaju i osećaće se svakako i u narednim decenijama.
Taj slučaj je posebno interesantan, jer poseduje sve karakteristike tzv. sekundarne privatizacije, odnosno procesa u kome dolazi do prenošenja akcija od zaposlenih na najbogatije ljude u zemlji koji imaju dobar kontakt, pod znacima navoda, sa političarima i državnim organima. Koji je to kontakt, koji su to političari? Sami možete zaključiti.
Luka Beograd je privatizovana u procesu preuzimanja akcija od strane preduzeća „Vorldfin“ iz Luksemburga. Pogađajte ko su vlasnici tog preduzeća? Marko Mišković, Ivana Mišković, Ivana Veselinović. Dakle, potpredsednica „Delte“ i članovi porodice Mišković, zatim Milan Beko drugu polovinu, itd. Preuzimanjem akcija preduzeće „Vorldfin“ kupilo je 40% akcija koje su pripadale državi i 1.745.521 akciju tzv. akcijski fond. Vrednost akcije je frizirana od strane države tada, tadašnjeg Ministarstva za privredu i Agencije za privatizaciju, i iznosila je 300 dinara, dok je knjigovodstvena vrednost iznosila 490 dinara, a stvarna vrednost 1.700 dinara po akciji. To je primer kako su oni vršili privatizaciju. Zato kažem, mislim da je korisnije nekim poslanicima da uopšte ne pominju danas reč privatizaciju. Ne bih dalje i pozivam da se odbije amandman.

Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović.