Kako da vam objasnim, od 250 poslanika, 245 hoće da sasluša vaše izlaganje, tako da većina prevladava.

Postoje druge prostorije za konsultacije, van ove sale, možete tamo da obavite konsultacije. Ja stvarno ne želim, ali stvarno mi smeta.

Ministre, ja verujem da vam smeta, svakom čoveku koji je posvećen svom poslu smeta…

Ja ovo govorim kao čovek.

Ali, oni su uspeli u nameri svojoj, ministre.
Molim poslanike opozicije, pojedine naravno, ja sam čula tri glasa, da dozvole ministru finansija da obrazloži, i zbog vas i zbog javnosti, Predlog budžeta za 2017. godinu. Verujem da građani Srbije koji gledaju ovaj deo prenosa žele to da čuju.
(Zoran Živković, s mesta: Povreda Poslovnika!)
Nema povrede Poslovnika zaista u vezi toga.
(Zoran Živković, s mesta: Kako nema?)
Nema, nećemo da se igramo opstrukcije takve vrste.
(Zoran Živković, s mesta: Ne igramo se uopšte, nego vi uništavate parlamentarizam.)
Poslaniče, vi niste dobili reč.
(Zoran Živković, s mesta: Što onda pričate sa mnom?)
Ja vam izričem opomenu zbog ovakvog ponašanja za vreme sednice.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Povreda Poslovnika!)
Ne, ministar ima reč. Samo da vidim s ministrom da li će iskoristiti svoje pravo.
(Dušan Vujović, s mesta: Da li možete da mi omogućite da mogu da govorim?)
Evo, ja se trudim koliko god mogu, ali manjina ugrožava većinu ovde.
Ministre, nastavite, molim vas. Ja vas molim u ime parlamenta Republike Srbije da nastavite svoje izlaganje i da vas ne ometa nešto što očigledno ima nameru da vas spreči da to radite.

Hvala lepo.
Kao što sam rekao, znači, ostvaren je rast od 2,7%, a možda i više. Do kraja godine zabeležen je međugodišnji rast inflacije od svega 1,5%, što nas svrstava u red vodećih zemalja po stabilnosti u Evropi. Što je još važnije od toga, paralelno sa uspehom na fiskalnom planu ostvaruje se zavidno unapređenje na stranu platnog bilansa, tj. tekućeg bilansa plaćanja. Srbija danas ima mnogo manji deficit koji se kreće na nivou od oko jedne i po milijarde evra. Očekujemo da će strane direktne investicije premašiti to. Prema tome, Srbija će više dobiti u trajnim investicijama nego što je tekući bilans. To je takođe prošle godine prvi put ustanovljeno, a ove godine će biti još veći.
To je jako značajno. To znači da Srbija ne mora da pozajmljuje sredstva da bi finansirala deficit tekućeg bilansa. Istovremeno ostvarujemo ovakve rezultate na fiskalnoj strani. Prema tome, naša potreba za zaduživanjem ne postoji ni na jednoj ni na drugoj strani. Mi se zadužujemo isključivo da bismo bolje upravljali javnim dugom, da bismo smanjili trošak javnog duga, oslobodili građane Srbije plaćanja visokih kamata, smanjuju se kamate, imamo poboljšanje na svakom od ovih frontova.
Pored toga, imamo rast zaposlenosti. Pozitivna kretanja na tržištu rada to potvrđuju, potvrđuju podaci Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, što je najvažnije, jer tu se uplaćuju porezi i doprinosi na plate i to je najbolja mera. Prosečan broj formalno zaposlenih u oktobru 2016. godine povećan je za 1,4% na međugodišnjem nivou, što je u potpunosti rezultat rasta zaposlenosti u privatnom sektoru. Znači, u državi i dalje važi zamrzavanje zapošljavanja, sa malim izuzecima koji se odobravaju odlukama posebne komisije koja odobrava to na osnovu opravdanosti zahteva. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, ukupan broj aktivno nezaposlenih lica na kraju oktobra bio je 686.721 lice, što je manje za 4,8% u odnosu na isti period prošle godine.
Rezultat bržeg rasta zarada u privatnom sektoru - značajno su smanjene razlike plata između javnog i privatnog sektora. Setite se, na početku ovih reformi imali smo problem ne samo u tome što je javni sektor bio veći nego što treba, nego što su zarade u javnom sektoru bile veće nego u privatnom sektoru, što je bio pogrešan signal na tržištu, da mladi ljudi i svi preferiraju zaposlenje u državi i ostalim delovima javnog sektora, a ne u privatnom sektoru. Ta se razlika sa 15% smanjila na 5%. Znači, država je još uvek ispred, ali država ima u proseku veći nivo kvalifikacija, iako to ne mora da bude jedini faktor u određivanju plata. Taj element još uvek preovlađuje i razlika je još uvek 5%, ali to je tri puta manje nego na početku ovih reformi.
Prosečna neto zarada povećana je u periodu januar-oktobar 2016. godine za 2,7% realno. Mala je inflacija, pa prema tome i mala nominalna povećanja daju dosta veliki realni rast, što je rezultat pre svega zarada u oblasti prerađivačke industrije i trgovine. Znači, u realnom sektoru hvatamo korak u onim granama gde je pad i zaostajanje bilo najveće i najdublje tokom devedesetih i tokom proteklih godina. Realna prosečna neto zarada u javnom sektoru je blago povećana u periodu januar-oktobar za 0,9%, pre svega kao rezultat dozvoljenih unapređenja i smanjenja broja zaposlenih na osnovu tzv. prirodnog odliva, što je ili odlazak iz javnog sektora ili penzionisanje. U privatnom sektoru to povećanje je 3,8%. Znači, više nego četiri puta veće. Prema tome, to je ono što želimo, da se smanjuju razlike u platama i da rastu realne zarade u privatnom sektoru.
Uspostavljen je željeni model rasta zasnovan na povećanju investicija i izvoza, što je garant njegove održivosti i, reći ću malo kasnije, postepeno stvaramo uslove i da potrošnja, koja je godinama bila problem, hvata korak i počinje da predstavlja jedan od izvora rasta, ali na održivim osnovama.
Postavljeni trogodišnji ciljevi programa fiskalne konsolidacije, koji se odnose na nivo strukturnog prilagođavanja fiskalnog deficita i udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu, takođe imaju pozitivne tendencije. Od planiranih 4% strukturnog prilagođavanja mi smo ostvarili već 3,9%. Znači, za dve od tri godine ostvarili smo skoro potpuno prilagođavanje. To je jako važan stručni termin, ali za obične ljude to znači da je održivi deo deficita sveden na meru koju ova privreda, koju ova zemlja može da podnese na dugi rok. Znači, nemamo više one strukturne elemente rashoda ili strukturne nedostatke na strani prihoda koji nas vode u bezizlaznu situaciju. Dakle, 3,9 od 4% identifikovanih elemenata smo već rešili.
Da ilustrujem sa druge strane, 2014. godine, kada smo podnosili rebalans budžeta u decembru, deficit je bio 6,6% BDP-a. Ta 4% bi nas vratila ispod nivoa Mastrihta. Znači, ilustrativno, na tom primeru tih 4% bi nas spustilo sa 6,6 na ispod 3%. Mastriht je 3%, a za nas je malo oštrije bio postavljen kriterijum, zato što ipak ova privreda ima manju sposobnost da podnese i da se nosi sa deficitom i zbog cene duga i zbog rejtinga koji imamo u svetu.
To je impresivan rezultat. Moramo da istrajemo u trećoj godini ovog programa. Ne moramo da nastavimo dalje. Tu imamo ozbiljno neslaganje i tu očekujem da sa parlamentom imamo zajedničku poziciju, da ne preterujemo, kada dođemo do onog nivoa fiskalne konsolidacije koji nas dovodi na održivu putanju ekonomskog rasta, zaduživanja i deficita da ne preterujemo, nego da onda pažljivo nastavljamo sa programima investicija, stvaranja programa za privatni sektor, održivog rasta svih kategorija, stvaranje prostora za privatni sektor i najvažnije od svega – prostora za podizanje kvaliteta socijalnih svih usluga. Znači, ne želimo mi da preteramo sa fiskalnom konsolidacijom. U ovoj zemlji ima jako mnogo mesta gde možemo da ponudimo kvalitetnije socijalne usluge, kvalitetnije obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i sve ono što zajedno svi želimo da budemo i na strani onih koji obezbeđuju ta sredstva i na strani građana, korisnika tih sredstava.
Fiskalni deficit opšte države, prema najnovijim procenama, biće upola niži od planiranog, a moja procena je da će biti i manji od toga. Nema realne osnove da se očekuje da će u decembru mesecu biti iskorišćena cela ta 2% koja su pred nama, čak i ako preuzmemo dugove koji se predlažu, a izgleda da možda i neće biti realne osnove, pošto država ne može da preuzme te dugove ukoliko nisu zasnovani na realnim programima restrukturiranja tih preduzeća. Znači, njihova strateška važnost je jedan element, ali održivost tih programa je drugi element. Nema smisla da bacamo narodski novac, što bi se reklo, u bunar bez dna. Prema tome, moraju da nam se ponude kredibilne garancije da su ti programi održivi, da su ta radna mesta održiva, da bismo mi prihvatili na sebe deo tog opterećenja i preneli ga u budućnost.
Bolji fiskalni rezultati duguju se u ovoj godini pre svega boljim rezultatima na strani prihoda. Na strani troškova smo potrošili sve što smo planirali. Tu smo već bili ugradili uštede. Prema tome, na strani troškova smo već ugradili uštede, na strani prihoda smo ugradili neka mala poboljšanja, čujem da su ta pitanja već postavljena, neka mala povećanja, prilagođavanja pojedinih poreskih instrumenata koji su rezultat već višegodišnje prakse godišnjeg usklađivanja sa inflacijom kod nekih specifičnih poreza ili drugim merama usklađivanja, formula, indeksacija itd. Uključujući to, ostvarili smo 110 milijardi veće prihode od prvobitnog zvaničnog plana. Od toga, 50 milijardi su neporeski prihodi, a 60 milijardi su poreski prihodi. Znači, vrlo otvoreno.
U poreskim prihodima imamo dva elementa – jedan se duguje oživljavanju privrednog rasta, i mi želimo da svi znaju vrlo otvoreno šta čemu dugujemo, a druga polovina se duguje boljoj i efikasnijoj naplati postojećih poreskih instrumenata. Znači, veći napor u naplati poreza je rezultirao tim poboljšanjem. Znači, 60 milijardi smo ostvarili boljom naplatom poreza, a 50 milijardi uštedama u javnim preduzećima, uplatom dividendi i svim drugim elementima, uključujući one licence za 4G itd. Znači, sve su to elementi koji se tretiraju kao jednokratni neporeski prihodi, deo ima trajni karakter, ali ga mi i dalje tretiramo kao jednokratan, a 60 milijardi je povećanje poreskih prihoda.
Jako je važno da se trend povećanja efikasnosti nastavi, iako nam međunarodne organizacije ne priznaju to povećanje prihoda, jako je bitno da shvatimo da je to sastavni deo boljeg funkcionisanja. Ostvarivanje boljeg rezultata dozvolilo je da u budžetu za 2017. godinu planiramo selektivno povećanje plata u pojedinim sektorima koji najviše zaostaju, po našim analizama. Mislim da se i vi intuitivno slažete sa tim, znači, to je sektor obrazovanja, to je sektor zdravstva i to su neki drugi sektori koji imaju vrlo značajno mesto i pored toga sektori koji su bili izloženi povećanom naporu i povećanim rizicima, kao što su svi sektori povezani sa unutrašnjim poslovima, odbranom itd.
Povoljan fiskalni rezultat stvorio je prostor i za isplatu jednokratnih bonusa penzionerima u ovoj godini i trajno povećanje u narednim godinama. Mere fiskalne konsolidacije započete tokom 2015. godine spustile su primarni deficit na samo 0,5% BDP-a, a mi ćemo u narednoj godini imati primarni suficit. Znači, mi naredne godine ulazimo u primarni suficit. Znači, uzmete ukupni deficit, od njega oduzmete kamate i dobićete primarni deficit. Znači, naše kamate se planiraju za narednu godinu, već ove godine ćemo imati minimalni deficit, planiraju se na nivou od 133 milijarde, ako deficit planiramo na nivou Republike 69 milijardi, a opšte države 70 i nekoliko milijardi, mi smo za onu razliku u primarnom suficitu. Znači, ta razlika u kamatama, plaćamo trošak onog zaduživanja koje je nastalo u prošlosti, iz opravdanih ili manje opravdanih razloga. Obično su razlozi uvek bili opravdani, samo je bilo pitanje da li finansiramo likvidnost i neke nedostatke sredstava ili se planski zadužujemo da bismo radili strukturno poboljšanje privrede i stvarali osnovu za budući ekonomski rast, o tome možemo posebno da raspravljamo.
Kao rezultat svih tih dešavanja, mi planiramo, setite se, pominjao sam, u septembru smo imali rezultat od 70,8% učešća duga u BDP-u, do kraja godine, zbog korišćenja nekih kredita, zbog korišćenja projektnih zajmova i zbog povlačenja prve tranše nekih kredita nama će učešće duga dostići plafon od 73,5% na kraju decembra ove godine, po našim projekcijama, i počeće od te tačke definitivno da pada kao učešće u BDP-u u narednim godinama.
U prvoj godini koja će biti predmet vašeg razmatranja u budžetu to se planira na nivou od 72,8%. Nije veliko smanjenje, ali je značajno. Mi očekujemo da će to biti ta tačka preokreta i da će od tada učešće duga u BDP-u stalno padati, dok se ne spustimo, nadam se postepeno i stabilno, do nivoa Mastrihta koji je oko 60%. Imajte u vidu da Mastriht vrlo mali broj zemalja EU poštuje. Prema tome, 60% ima jako mali broj zemalja, većina zemalja se kreće iznad našeg učešća duga u BDP-u i pritom je jako važan element da one plaćaju mnogo nižu cenu tog zaduživanja od nas. Mi tu hvatamo korak i smanjujemo tu cenu, ali je potrebno vreme da se priznaju rezultati fiskalne konsolidacije.
Za vašu informaciju, privatni sektor, pogotovo preko inostranih banaka, već priznaje te rezultate i refinansiramo dugove velikih javnih preduzeća po kamatnim stopama koje su za dva do tri procenta niže, stabilno niže od onih stopa po kojima su se zaduživala pre nekoliko godina. Primeri su „Srbijagas“, EPS i ostali, pa i po ponudama. Znači, ne da ih bilo ko tera, nego sami da bi zadržali ta preduzeća kao klijente, niko drugi ne može da uzme kredite veličine nekoliko stotina miliona evra, nude stope koje su ispod 3%. Znači, mi se sada približavamo na svim frontovima, to je taj pozitivni efekat fiskalne konsolidacije na svim frontovima, ne samo tamo gde štedimo u budžetu, nego se na svim frontovima ti rezultati šire. Znači, već sada javna preduzeća imaju manji trošak pozajmljivanja zbog toga što imamo ovakve rezultate.
Za mene je jako važno da vam napomenem da sam na nivou bilateralnih susreta bio iznenađen da kolege ministri privrede i finansija zemalja sa kojima smo imali sastanke poslednjih meseci znaju do detalja rezultate koje Srbija ostvaruje i sa velikim stepenom interesovanja to prate i žele da primene u svojim sredinama, privrede koje imaju stvarno dobre performanse pokazuju interes za naše rezultate. Navešću samo dva primera direktnih razgovora, jedno je Mađarska, drugo je Slovenija. Znači, oni, ljudi, iskreno cene to što mi ostvarujemo i žele da sarađuju i na nivou definisanja politika i na nivou ostvarivanja srednjoročnih ciljeva.
Šta planiramo za 2017. godinu? Projekcija ekonomskog rasta za 2017. godinu, kao i za 2016. godinu, stalno se poboljšavala i sada smo došli dotle da svi priznaju da je realna stopa rasta 3%. To je 0,8% više od prvobitne projekcije 2,2%. Deficit, umesto projektovanih 2,8%, kada smo došli sa prvim programom ovde, 2,8% je bio projektovan deficit za 2017. godinu, a sada smo to spustili na 1,7% deficita opšte države. Znači, oni su tada priznavali da bismo jedva izdržali 2,8%, a sada misle da je 1,7% realno i održivo, uključujući i ovo povećanje plata koje sam pomenuo, uključujući značajno povećanje investicione aktivnosti, tj. kapitalnih rashoda koji su u interesu i razvoja primarnog sektora i građana Srbije i povećanja konkurentnosti Srbije, tj. približavanja Srbije evropskim tržištima i spajanja juga, istoka i Evrope preko Srbije.
Reforme koje smo do sada uradili i projekti koji su do sada u toku, doveli su do rasta investicione aktivnosti od 5,7% i to je jedan od glavnih generatora privrednog rasta. U narednoj godini očekujemo da će, znači od tih 3%, da će investicije doprineti 1,2%. Druga dva elementa koja će dovesti do povećanja rasta su neto izvoz, sa 0,6%, znači, raste izvoz, a uvoz raste sporije i 0,6%, tih 3% će biti rezultat povećanja neto izvoza, a preostalih 1%, znači 1,2%, 1,6% je 1% će ići doprinos potrošnje, ostalo su sitnice neke, državna potrošnja itd 0,2%. Znači, sada imamo postepeno pojavljivanje potrošnje u toj gami doprinosa rast društvenog proizvoda, to je jako značajno.
Dozvolite mi samo jednu digresiju ovde da objasnim. Svi žele potrošnju, rast potrošnje, kao konačni cilj. Kada smo pokušali da podsticanjem agregatne tražnje, početkom ovog milenijuma, to uradimo, ispostavilo se da smo imali, da upotrebim narodski izraz veliko proklizavanje. Naime, mi smo podsticali agregatnu tražnju, ali ona nije dovoljno podizala domaću proizvodnju, nego je više podizala uvoz, nego domaću proizvodnju. Što je bilo i očekivano, jer ljudi posle deset godina sankcija su želeli da kupe i automobile i televizore i sve ostalo i želeli su da se zaduže i sve je to bilo normalno i očekivano. Jedini problem je u tome što je to bilo neodrživo. Onda, onog momenta kada su prestali grantovi, onog momenta kada su se doznake smanjile, kada je recesija udarila svetsku privredu, onog momenta kada smo potrošili pare koje smo dobili od privatizacije, ti izvori rasta su odjednom nestali. To je bio znak, ja ne želim da opredeljujem ovde ni kolege ekonomiste, ni ljude iz politike, mi smo bili u situaciji gde je to bilo očigledno i lako sredstvo da se ubrza ekonomski rast, ali nismo sagledavali ograničenja tog rasta.
Keniz je upravu, ali je upravu za razvijene privrede koje iz nivoa proizvodnje 100% padnu na 80% zbog recesije. Pa, se onda podizanjem agregatne tražnje vraćamo na taj nivo, ko kada skočite u bazen, pa se odmah vratite, ali ako skočite niz vodopade, neće vam to pomoći, ne možete vi da isplivate sa dna vodopada na vrh, a privreda Srbije je bila na dnu takvog jednog vodopada.
Prema tome, jedini način je da se popnete na drugi način i mi sada to radimo. Sada se stvaraju mogućnosti da potrošnja postepeno postane, pre svega finansirana platama u privatnom sektoru, postane izvor rasta koji će velikim delom generisati domaću proizvodnju, domaću zaposlenost, a uloga države je da uštedama koje je uradila, pripremi teren za to i da pametnim investicijama pripremi polje za rast privatnih investicija i održivog rasta na dugi rok.
Ovo je primenjeno znanje svih ekonomista i svih privreda koje su bile uspešne proteklih 50 godina, ovo su uradile sve zemlje, kao što su Koreja, kao što su Kina i ostali. Koristili su mogućnosti koje imaju da dođu na održivi rast, da zatvore sve deficite i da ne budu zavisni od volje ili hira bilo koga van te zemlje. Aktivan odnos prema politici i ekonomskom rastu je presudan element i mi se u trećoj godini ovog programa, koji podržava Fond, a koji je naš program, približavamo tom cilju.
Pored toga, moram da naglasim da će efektuiranje, znači investicije deluju na privredni rast u fazi izvođenja, tako što podstiču građevinsku industriju i sve usluge koje se tim povodom generišu, a na duži rok podiže kapacitet privrede tako što zatvara nedostajuća mesta, znači autoput gde završite dvadesetak kilometara koji nedostaju, od jednom počinje da utiče na efikasnost privređivanja odjednom, svi krajevi koji su 200 ili 300 kilometara daleko od Beograda, postaju bliži za sat, dva, ili tri, troškovi prevoza se smanjuju, evropska tržišta postaju bliža, bliskoistočna tržišta postaju bliža Srbiji, a može da računa da logistika bude omogućavajući, a ne ograničavajući faktor privrednog rasta u budućnosti.
Deficit tekućih plaćanja biće smanjen sa 6% u 2014. godini, kada je ova Vlada u ovom sastavu dobila mandat, na 3,9% u 2017. godini. To možda vama ne deluje mnogo, ali to je jako značajno, pošto se to radi bez bilo kakvih restrikcija i to se radi pri kursu koji je prilično stabilan. Znači, ljudi još uvek imaju visoku motivaciju da uvoze iako i pored toga mi trajno unapređujemo i trgovinski bilans i tekući bilans plaćanja, to znači da sve ostale politike funkcionišu i daju pravi efekat. Mi trajno unapređujemo i trgovinski bilans i tekući bilans plaćanja, to znači da sve ostale politike funkcionišu i daju pravi efekat.
Zašto je ovo važno? Zato što ne ulazeći u sve detalje ovoga, zato što ovaj makro-ekonomski okvir definiše okvir planiranja budžeta. Znači, svi će vam reći da budžeti koji su bili planirani polazeći od rashoda nisu ostvareni po definiciji. Logika da se prvo planiraju rashodi, pa da se onda prilagođava projekcija BDP da bi se to fitovalo na rashode se pokazalo kao poražavajuće neodrživa i šteta. Bilo zato što je vodilo u neku inflaciju ili neku takvu vrstu nezdravog prilagođavanja, bilo zato što je generisalo dugove koji nisu bili održivi na duži rok. Mi u projektovanju budžeta polazimo prvo od kontinuiteta svih onih mera štednje koje smo uveli na samom početku i realnog sagledavanja mogućnosti projektovanja, pre svega prihoda, a zatim prilagođavanja rashoda tom okviru.
Prihodi su projektovani kao manje više konstanta udeo u BDP, koji smo projektovali, kao što rekoh, polazeći od ostvarenja u ovoj godini, pa podigli to za 3% rasta realnog BDP i 1,6% deflatora to jest inflacija u BDP-u. Znači, kada pomnožite te dve stope dobićete ukupno povećanje koje daje nominalni BDP od 4.400, to jest precizno, 4.397 milijardi. To je ta čuvena, ključna veličina u odnosu na koju se sve drugo projektuje. Mi smo projektovali na osnovu toga prihode koji onda definišu uz željeni nivo deficita, definišu i obim rashoda, svih rashoda.
Ne samo to, mi smo sebi postavili još jedan zadatak, mi godinama poboljšavamo obuhvat budžeta koji se u ovo parlamentu razmatra. Pa, smo sva finansiranja, takozvana koja su bila ispod linije digli iznad linije. Nismo, odnosno eliminisali smo finansiranje, davanje garancija za tekuću likvidnost, jer se to pokazalo kao neefikasno trošenje javnih resursa i prešli smo na sistem sve većeg obuhvata u budžetu. Ove godine pravimo jedan krupan korak u tom pravcu. U budžet uključujemo projekte zajmove. Znači, oni su se pre vodili na dva mesta. Prvo su se vodili u članu 3. kao nameravani i tekući zajmovi koje imamo i vodili su se, naravno, u javnom dugu. Onog momenta kada se efektuiraju i planirani su bili u članu 3. budžeta, ali nisu bili planirani u tzv. finansijskom planu, znači u prihodima i rashodima budžeta nego su se vodili kod korisnika budžetskih sredstava i tek su kasnije konsolidovani na nivou opšte države.
Ove godine želimo to da uključimo u deficit budžeta. Vi ćete primetiti da se investicije praktično udvostručavaju ove godine, zato što 43,5 milijardi projektnih zajmova uključujemo u budžet.
Šta to znači? To znači da je to predmet vašeg razmatranja. To znači da se svi ti, sva ta ministarstva i svi ti korisnici sredstava koji to rade, moraju preciznije da planiraju projekte i da odgovaraju za dinamiku izvođenja. Mi smo godinama imali situaciju da je u budžetu planiran samo onaj deo koji se pokriva iz budžeta, a onaj deo koji se finansirao iz eksternih izvora nije bio planiran u budžetu. Jeste bio navede u članu 3. znači, ništa se nije krilo od informacije, ali od člana 3. i ratifikacija koje ste vi odobravali, kojima ste vi odobravali te kredite vi niste znali dinamiku korišćenja i zato se dogodilo da mi u neiskorišćenim kreditima imamo oko tri i po milijarde evra na koje plaćamo kamate, na kojima smo se obavezali i na kojima nam kreditori uzimaju kao potencijalni dug i što nam ograničava mogućnost optimalnog vođenja duga i projekata.
To nam je bilo nasleđe iz prošlosti. Želimo da to korak po korak potpuno eliminišemo. Ove godine pravimo krupan korak u tom smislu da sve projektne zajmove, 43,5 milijardi uključujemo u budžet i cifre koje imate pred vama, ovih 69,1 milijarda koja će biti cifra deficita republičkog budžeta u sebi sadrži 43,5 milijardi projektnih zajmova. Znači da je preostala cifra od 25,6, ako se ne varam, to je cifra deficita koji je uporediv sa prethodnom godinom. To je cifra koja iznosi svega 0,6% BDP. To je cifra koja predstavlja rekord u budžetu koji je podnet parlamentu na razmatranje od 2000. godine na ovamo.
Znači, to je cifra koja je uporediva sa 2005, 2006. godinom. Ne govorim o izvršenju, govorim o predlogu parlamentu. Znači, ova Vlada i vlade Srbije nikada nisu parlamentu podnele budžet koji je imao manji predloženi deficit u onom delu koji je uporediv, istorijski 0,6%. Ja bih se kao ekonomista plašio da predložim bolje od toga.
Samo da budem jasan u ciframa. Ovo se poredi sa cifrom od 20,5 milijardi u odnosu na BDP od 1.750 milijardi, koji je bio podnet 2005. godine. To je bilo 1,2% otprilike. Znači, to je ta razlika, ona je bila 1,2%, ovo je 0,6%. I dalje gledamo na ukupnih 1,6%.
Drugo, obratite pažnju, samo da bi bilo svima očigledno, pomeranjem između deficit opšte države se ne menja. Ovih 43,5 milijardi, to je otprilike 1% društvenog proizvoda. Znači, 0,6%, plus 1%, plus 0,1%, to je ono da smo predložili u starom formatu, to bi isto bilo, znači, samo bi se 43,5%, ne bi se nalazilo pred vama, nego bi se dešavalo u planovima, finansijskim planovima Koridora Srbije itd, i vi biste dobijali samo to kao rezultat izvršenja, a ne biste imali mogućnost da direktno vidite realnost planiranja i odgovornost u izvršenju tog dela budžeta.
Mogu da nastavim detaljno da vam obrazlažem sve elemente, ali mislim da će nastavak opšte rasprave i amandmani pružiti mogućnost da se mnogo detaljnije osvrćemo na sve elemente ovog budžeta. Kao što znate, mi smo budžetski proces ove godine započeli u vreme, dan nakon što su se stvorili uslovi. Na odboru sam već rekao, naš budžetski kalendar zahteva da se krene 1. februara, kad to možemo.
U situaciji kada imate trogodišnji program sa fondom, vi ne možete da krenete 1. februara, prvo, zato što biste morali da tražite pet puta neke saglasnosti, drugo, zato što bi nas to nateralo da idemo sa mnogo konzervativnijim procenama. Setite se, već sam pomenuo cifru, 1,8% bi bio, znači, da smo krenuli 15. februara i da smo dobili saglasnost, a ne bismo je dobili pošto je tehnička Vlada bila i ne bi mogla da predlaže budžet, dobili bismo nivo BDP-a koji bi bio 3%, 4%, a možda i više, ispod ovog koji imamo danas.
Znači, u našem interesu je bilo da sačekamo ostvarenje tri kvartala da bismo pokazali da imamo rast BDP-a od 2,7%, da nam to bude osnovica za rast BDP-a od 3% koji je osnovica za sve ove rashode koje imamo. Prema tome, to vam je i povezano. To se endogenizuje i kad unapređujete svoje performanse, u vašem je interesu da kasnije podvučete liniju nego ranije. Ranije ako podvlačite liniju, imate manje. Ista stvar je kao kod zaduživanja za kredit. Ako sačekate par godina, plata će vam porasti i imaćete mogućnosti više da se zadužite i da efikasnije koristite svoja sredstva.
Drugi element koji je jako bitan. Znači, mi smo počeli da planiramo osnovne parametre ovog budžeta preko leta, ali se ispostavilo da nismo mogli tako lako da dobijemo saglasnost, jer Vlada je izabrana tek 11. avgusta. Znači, bilo je iluzorno da očekujemo. Nije bilo ni parlamenta, nije bilo institucija koje bi mogle formalno da predlože sve te elemente. Kad smo dobili tu potvrdu, 11. avgusta, mi smo imali već ključne elemente da krenemo u petu, odnosno četvrtu i petu reviziju, da se vratimo na put dinamike realizacije trogodišnjeg plana sa fondom i onda smo dva dana nakon dobijanja podataka za treći kvartal krenuli u razmatranje šeste revizije, završili je u roku od dve nedelje i momentalno posle toga krenuli u pripremu parametara, tj. limita ovog budžeta i u najkraćim mogućim rokovima to završili.
Znam da će biti dosta diskusije i komentara oko rokova. Mi nismo časili ni časa. Mi smo radili 24 sata dnevno od dana kad smo dobili parametre koji su održivi. Uspeli smo da održimo te parametre. To je zahtevalo dopunske iteracije u usaglašavanju prihoda i rashoda, ali smo uspeli da predložimo budžet koji nudi takvu vrstu saglasnosti i takvu vrstu kompromisa. Na vama je da procenite u svim elementima kako je to urađeno i da li je to održivo.
Moje mišljenje je da smo našli dobar kompromis, da smo one elemente troškova koji mogu da sačekaju odložili za neko buduće vreme, da smo one elemente gde smo mogli da nađemo uštede smanjili i na tome sam zahvalan parlamentu što nije, 400 miliona, koje je parlament prihvatio kao smanjenje troškova, nije presudna veličina, ali je jako dobar gest, dobar gest razumevanja i sudelovanja u tom naporu. Mislim da je jako važno da bude. Mnogi nisu pokazali solidarnost u tome. Znači, jako je važno da svi pokažu solidarnost, da sudeluju u naporu koji činimo da bismo izašli na čisto tle i imali osnovu budućeg rasta.
Drugo, odnosno treće, mi smo u limitima ponudili očekivano racionalizaciju u javnom sektoru i ponudili limite koji to uključuju u sebe. Pošli smo od realnih parametara za prvih devet, odnosno deset meseci, projektovali maksimalne mesečne iznose do kraja godine, uzeli u obzir tekuće konkurse i sve ostalo i ponudili limite koji bi svima trebali da budu dovoljni da se, pod znakom navoda, preživi ova godina i da izađemo na zelenu granu, što kaže narod.
Mnogi su se tome suprotstavili, svi su hteli mnogo više. Ja znam da je mnogo lagodnije raditi bez ograničenja, ali morate da znate da često, ko kad ste bili student, morate da živite na ograničenom budžetu dok ne diplomirate. Tako i ovo. Dok ne završimo ovo, dok ne postanemo, dok ne dobijemo potvrdu međunarodnih finansijskih tržišta da smo zemlja sa investicionim rejtingom, da to moramo da istrpimo. Bilo bi dobro da smo to uradili i održali onda kad smo imali. Sada izlazimo iz jedne krize i nalazimo se na dobrom putu da to ostvarimo.
Pogledajte, kad vam sve rejting agencije to priznaju, na nama je samo da održimo još nekoliko ovih koraka i da to dobijemo, da to valorizujemo. Ako sad odustanemo, trošak je neverovatan. Samo odustajanje po sebi vam nudi perspektivu koja nije baš ružičasta.
Što se tiče investicija, tu smo išli od projekata. Gledali smo projekte koji su u toku, gledali smo projekte koji su važni, gledali smo projekte koji najviše pomažu da se završe putevi, železnice, veze u energetici itd, i štedeli smo koliko smo mogli, ali nismo hteli da sečemo granu na kojoj sedimo. Pokušavamo da nađemo, videćete jedan kredit unutra koji se odnosi na završavanje tih projekata, pošto ne možete da tražite posebne projekte za završetak desetak kilometara autoputa, koji su sticajem okolnosti ostali nezavršeni. Prema tome, tražimo jedan projekt koji će biti zasnovan na metodu, to se zove results based financing, znači, finansiranje na osnovu već ostvarenih rezultata. Vi nešto radite po svojoj metodologiji, nadam se uz napredovanje u glavi 5. koja se odnosi na javne nabavke, uradite put i kažete – molim vas da nam refinansirate taj deo troškova. Oni pregledaju, ko god finansira pregleda to i kaže – to je urađeno po tim i tim standardima, mi priznajemo deset miliona po kilometru tog puta, izvolite, za deset kilometara sto miliona možete da dobijete refundaciju tih troškova.
Prema tome, mi tog momenta prenosimo to sa budžeta na eksterni izvor finansiranja i možemo da nastavimo dalje da rešavamo probleme koje imamo u pojedinim oblastima.
Sem toga, nama finansiranje nije ograničavajući faktor. Nama je cilj da smanjimo trošak finansiranja. Nama je cilj da spustimo trošak finansiranja ispod stope rasta. To je jako važno. Znači, to je presudni element. Ako u onoj formuli održivosti javnog duga imate tri elementa, jedno je primarni bilans. Ako je on pozitivan, odnosno, imamo primarni suficit, on vam sam po sebi smanjuje učešće duga. Ako vam je trošak kamata manji od privrednog rasta, onda vi od rasta plaćate kamate i još vam nešto ostaje. Ako ta dva elementa rade za vas, vi se nalazite na silaznoj putanji i vi se nalazite ne putu izlaska iz krize.
Konačno smo imali elemente koji se odnose na aktivnu politiku države, znači subvencije, i tu smo povećali subvencije u poljoprivredi i poslali signal svim ministarstvima koja vode realizaciju subvencija, da pokušaju da unaprede efikasnost subvencija, znači, da ne održavamo modele subvencija koji ne daju rezultate, to se godinama radi. Tu postoje realni interesi, realni otpori, ali nama je cilj da ne smanjujemo subvencije, nego da povećavamo njihovu efikasnost. Deo subvencija su čisti kapitalni rashodi, znači, deo subvencija koje su učešća u kreditima su isto što i kapitalni rashodi na drugom mestu, samo što se oni prebacuju Železnicama, Koridorima itd, kao učešće u kreditu.
Prema tome, to su čisti kapitalni rashodi. Trebalo je to da bude ugovoreno tako da država plaća to učešće, ali ne znam zašto je tako ugovoreno da mi prenosima njima sredstva, a onda oni tim sredstvima plaćaju.
Deo subvencija je nasleđe prošlosti. To su vam subvencije, imamo tri, četiri subvencije koje su takve. Jedne su za Železnice, nadoknađujemo razliku u platama. Drugo su rudnici uglja, koji nas čekaju kao problem koji su imale sve zemlje i EU i sada koje više nisu ili nameravaju da izađu, ali sve zemlje u tranziciji. Prema tome, tu nismo mi jedini, ali jedini nismo do sada formulisali strategiju kako da rešavamo taj problem.
Treće su subvencije Javnom servisu. Znači, one se nastavljaju zbog toga što oni do sada nisu uspeli da nađu način da veći deo finansiraju iz sopstvenih ili sopstveno prikupljenih izvora.
Deo subvencija, koji je stimulativan, ostaje u Ministarstvu privrede. Pitanje efikasnosti toga je pitanje upravljanja, a ne pitanje iznosa. Prema tome, vi tu imate pravo da predlažete metode koje će bolje i efikasnije koristiti sredstva iz budžeta, da se podstiče onaj tip aktivnosti koji će nam podstaći maksimalnu zaposlenost, povećanje bruto domaćeg proizvoda i rast i blagostanje, odnosno standard stanovništva.
Sa ovim zakonom paralelno u proceduru ide i nekoliko pratećih zakona. U detalje ne bih sada ulazio, ali samo bih vam rekao da smo neke stvari morali da predložimo u Zakonu o budžetskom sistemu da bi uopšte ovaj budžet mogao da prođe. Znači, prvo se odnosi na uvođenje narednog koraka u programskoj strukturi budžeta. Korak po korak mi se približavamo programima, znači, da gledamo celinu trošenja sredstava.
Najbolji primer su rashodi na zdravstvo. U budžetu se nalazi samo oprema. Mi ne vidimo u budžetu onaj deo koji se odnosi na domove zdravlja, kliničke centre. Znači, mi imamo pare za investicije u klinički centar, ali ne vidimo ništa drugo. Programsko budžetiranje će omogućiti da to vidimo u celosti. Preduzimamo korake da se nastavi finansiranje iz Ejba, recimo za kliničke centre, ono što je zastalo bilo, i da se završi Klinički centar Srbije u Beogradu, da se što pre nastavi proces za Novi Sad i Kragujevac i da se time sa Nišem kompletira nova generacija kliničkih centara i time postigne… Da bi to imalo smisla, mi bismo morali da znamo u budžetu ko će biti ljudi koji će to koristiti, ne da ih dovodimo u pitanje, nego da znamo da će oni efikasno da koriste sve to što je uloženo da bi pružili stanovništvu kvalitetnu dijagnostiku i kvalitetno lečenje.
Postoji dopuna u domenu fiskalnih pravila. Naš Zakon o budžetskom sistemu je stavio ograničenja i pravila indeksiranja koja su bila zamrznuta i pravila utvrđivanja plata. Mi ovim svim promenama koje smo uradili želimo da plate u javnom sektoru ostanu, odnosno da se nastavi da se kreću blagom putanjom smanjenja učešća plata. Trenutno se nalazimo na 8,4%. Pored svih ovih povećanja koje smo predložili i uklopili, želimo da se spustimo tendencijski ka 8%. Nismo opredelili tačno godinu u kojoj će to biti, jer smatramo da je to nivo koji je održiv, a to sve moramo da promenimo u Zakonu o budžetskom sistemu da bi to bilo usklađeno.
Želimo da produžimo režim zabrane zapošljavanja koji je uveden decembra 2013. godine, pa se Komisiji za zapošljavanje po izuzetku od pravila to dozvoljava. To je trebalo već da pređe u jedan novi režim gde bi na čelu bilo Ministarstvo državne uprave, lokalne samouprave. Tu se malo kasni i zbog toga produžavamo postojeći režim do kraja naredne godine da bi se sve to pripremilo i da bismo u narednoj godini imali njihove dokumentovane odluke gde i kako, umesto linearnog smanjenja, da znamo gde postoje viškovi, da može bez smanjenja.
Postoje neka pitanja koja vidim da su već upućena, koja su vrlo opravdana. Šta se dešava sa agencijama koje su pre desetak godina osnovane kao dopuna, odnosno nadomeštavanje ograničenih kapaciteta države? To su vrlo legitimna pitanja i ovo bi trebalo na taj način da se rešava, da se agencije spajaju. Imamo primer Agencije za privatizaciju. Onog momenta kada se ispuni neki mandat i kada se stvore uslovi te agencije treba da postanu sastavni deo ministarstava pod kojima se nalaze ili da polako imaju jedan period, da kažem, izlaska. Ako su obavile svoju funkciju, one više nisu potrebne.
Želimo da uredimo bolje administrativne takse. Želimo da, pored ovoga što sam rekao, finansijski planovi uključuju detalje projektnih zajmova i čitav niz drugih fiskalnih disciplina jedinica lokalne samouprave. Znači, ove godine smo prvi put u instrukcijama rekli na lokalu da svi primene nešto, što bih ja mogao da kažem jednom rečenicom, da primene ista pravila fiskalnog ponašanja i konsolidacije na nivou gradova i opština, kao što primenjujemo na nivou Republike. Važno je da očekujemo od gradova i opština da se ponašaju na isti način. Neće svi na isti način rešavati, ali pristup je jako važan.
Preciznije uređujemo sadržaj završnog računa. Imamo pitanja oko završnog računa tj. budžeta Republike. Mi smo sve svoje korake uradili još u junu, predali smo to u proceduru. Imali smo dve runde razgovora o detaljima i peglanja nekih razlika u metodologiji sa DRI. Očekujemo da će vrlo skoro to biti dostavljeno Skupštini po prvi put posle 2003. godine. Znači, mi smo svoj deo posla uradili, a sada je samo pitanje finalizacije, odlučivanja i donošenja, odnosno dostavljanja tog završnog računa.
Imamo ozbiljna pitanja. Pitanja su kod nas, pošto imamo jednogodišnji budžet, razna – kako se vode donacije, kako se knjiže jednogodišnje hartije od vrednosti, pošto se one prodaju ne po nominalnoj vrednosti, nego po diskontnoj vrednosti. Znači, ako prodate nekome od 100 dinara hartiju od vrednosti na godinu dana, on je kupi za 95 i odjednom je u računovodstvu pitanje kako se ona vodi, da li se vodi po 95 ili se vodi po 100. Pošto se kod nas kamate i glavnica vode na različitim mestima, ako imate keš sistem budžetiranja, onda imate problem, kako se to na pravi način vodi. U drugim zemljama taj problem ne postoji, a kod nas postoji zato što su kamate iznad linije, a ovo je ispod linije. Razumete? I odjednom se pojavi razlika.
Ne deluje dobro da DRI, poštujući svoju metodologiju, kaže da postoji razlika, kao da je neko nešto ukrao, jer država je prodala za sto nešto što se po svetskim normama prodaje kao 95, jer on na kraju godine dobije sto i tu je kamata uračunata. To je samo jedan primer. Imamo niz takvih primera koje pokušavamo da rešimo.
Vrše se i neke odredbe koje uređuju rad Fiskalnog saveta, a koje definišu prostor u budžetu, želimo veći prostor da bismo mogli neravnine u planiranju budžeta bolje da komodiramo. To je onaj deo koji sam ja želeo da naglasim ovde. Izmene u Zakonu o penzijskom planu, planu RFZO i planu SOVO su sastavni deo paketa i bez toga budžet ne bi bio kompletan. To je ono što sam ja hteo da kažem u uvodnom izlaganju.
Znam da sam preskočio mnogo stvari, ali ne bih želeo više da dužim. Imaćemo prilike da u raspravi odgovaramo i na vaša pitanja i da govorimo o svim drugim elementima.
Samo još datumi oko finalizacije. Mi smo posle podnošenja Predloga budžeta Vladi imali 103 milijarde dopunskih zahteva. Jedini način da se to reši je bio da se to uradi kroz dve iteracije. To je uzelo nekoliko kritičnih dana, jer nismo znali na koji način i nismo hteli da pravimo to preko kolena. Morali smo da imamo proceduru koja će nas dovesti do rešenja. Do rešenja smo došli, ali smo potrošili nekoliko dana u tom procesu. Hvala lepo.

Zahvaljujem, ministre Vujoviću.
Poštovani narodni poslanici, sada u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine određujem pauzu do 14,00 časova.
Poštovane koleginice i kolege, podsećam i pozivam vas da prisustvujete Posebnoj sednici Narodne skupštine koja je ranije zakazana za 14,00 časova, a raspravu o zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu o predlozima akata po tačkama od 1. do 7. dnevnog reda nastavljamo od 15,30 časova. Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština donese zakone iz dnevnog reda ove sednice i obaveštavam vas da ćemo večeras raditi, možemo da se dogovorimo, ali do 21 sat, pa ćemo nastaviti sutra sa raspravom, zavisi koliko stignemo danas.
Molim da dobijem listu samo. Listu da dobijem, pa da mogu da prozovem.
Ovlašćeni, Zoltan Pek.

Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani predsedniče Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici.
Pred nama je jedan od najvećih zakona što treba da donesemo, to je Zakon o budžetu za sledeću 2017. godinu. Predlog ovog zakona je planiran relativno nizak deficit od 69 milijardi dinara. Ovo je već treća godina, uzastopna godina, gde su planirani rashodi nominalno manji od planiranih rashoda od prethodnog perioda.
Ovde treba da istaknemo, od kada sam ja narodni poslanik, ove godine smo dobili ostvarenje budžeta, od 1. januara do 30. septembra ove godine. Treba da pohvalim Ministarstvo finansija, jer do sada to nikada nije bilo u praksi, a ove godine to smo dobili. Vidi se po ovom ostvarenju da imamo ili imali smo suficit od 27 milijardi dinara, mislim da do kraja godine ovaj suficit će se povećavati, kao što je gospodin ministar rekao na Odboru finansija.
Šta bi rekao za ovaj zakon? Mislimo da je jako realan i dobro je planiran, što se tiče i prihodovne i rashodovane strane. Treba još jedna pohvala da se kaže da u ovom budžetu je stavljena neka nova novina, gde su uključeni i veliki infrastrukturni projekti, koji ranije nisu bili uključeni u budžetima. To je za pohvalu.
Mislimo da bi bio bolje planiran ovaj budžet ako bi stavili one rashode koji su zbog lošeg poslovanja naših velikih javnih preduzeća, ali mislim da će to u sledećoj godini biti odrađeno, ako već iz godine u godinu se poboljšava planiranje našeg budžeta. Ako smo kod velikih, javnih, državnih preduzeća, moram da istaknem da, pre dve godine bilo je odluke da više se neće uzimati garancije za pokrivanje lošeg poslovanja ovih velikih javnih preduzeća, i u to vreme mi smo to pohvalili, i vreme je pokazalo da je to bila dobra odluka.
Pošto u ovom budžetu ove garancije iznose 40 milijardi dinara, ako gledamo budžet ili planirani budžet za 2015. godinu, ove cifre su bile oko 80 milijardi dinara, znači tu je već prepolovljeno. Dobra je odluka bila, vreme je pokazalo. Nažalost, ovi rashodi su ostali, ali polako će i ovi nestati sa našeg budžeta ili iz našeg budžeta.
Kao što znamo da za korišćenje, i nažalost i za ne korišćene, kredite i za same garancije plaćamo kamate. Kamate, kao rashod,u našem budžetu su dosta velike, je u dosta velikoj cifri, ovde u 2017. godini je oko 134 milijardi dinara. Trebalo je kazati, da ove kamate stalno iz godine u godinu su rasle. Gledao sam 2012. godinu tada je bilo 60 milijardi dinara, odvojeno za kamate, sada je 134 milijardi, ali isto ovde treba istaći da nivo kamata za 2017. godinu je šest milijardi manja, nego za 2016. godinu. Znači, ovde isto vidimo poboljšanje od šest milijardi dinara, što je isto pozitivno.
Sledeće stavke, velike stavke u našem budžetu su plate i penzije. Prvo bi o platama nekoliko reči. Kao što smo videli, u zakonu o budžetskom sistemu, sledeće godine će se plate povećavati zaposlenima u obrazovanju, u policiji, vojsci, zdravstvu i u sudstvu, pa i u nekim drugim segmentima. To u našem budžetu iznosi oko 10 milijardi dinara. Znači, povećanje ide od 3% do 6%, zavisnosti od segmenta o kojim radnicima je reč. Ovaj efekat će malo ublažiti racionalizacija koja bi trebala da se odradi kod broja zaposlenih u javnom sektoru, kao što smo videli da su ovde budžetirala sredstva za otpremnine oko dve milijarde dinara.
Još treba da istaknem da smo produžili za godinu dana zabranu zapošljavanja kod korisnika javnih sredstava.
Kao što sam rekao, druga najveća stavka u našem budžetu su penzije i jedna pozitivna stvar, da u sledećoj godini penzije ćemo povećavati za 1,5%. To nisu velika neka sredstva, kada gledamo pojedinačno, to iznosi sedam milijardi dinara u našem budžetu. Ovde bi istakao, ne znam da li ste pratili, odnos između broja penzionera i broja zaposlenih. Mi smo tražili jednu statistiku u Vojvodini i u vojvođanskim gradovima, samo u dva grada ima veći broj zaposlenih od penzionera, to je Subotica i Novi Sad. Znači, ovu tendenciju broja zaposlenih moramo da povećavamo da bi se ova loša tendencija prevazišla.
Ako gledamo subvencije, istakao bih samo one što mislimo da je već godinama naš cilj i za to se borimo, a to su subvencije za poljoprivredu. Ovde vidimo, u ovom budžetu i pohvala za ministarstva, ili za celu Vladu, da su povećali budžet poljoprivrede koji iznosi 43,8 milijardi dinara, što je 3,3 milijardi dinara veće od prošlog budžeta što smo imali u 2016. godini. Isto pohvala jedna, od ovih 3,3 milijardi dinara 2,2 milijarde idu na investicije. Ovo je četiri puta više nego u prošloj godini. Ova sredstva za investicije su za podsticaj u stočarstvu, za nabavku opreme i mehanizacije. Mi smatramo da je bitno da poljoprivredni proizvođači znaju unapred na šta mogu da računaju i na koja sredstva mogu da računaju. Kao što sam rekao da smo i prethodnih godina govorili da u poljoprivredi ima što više sredstava.
Ovim predlogom je predviđeno pet hiljada dinara, po grlu za krave i za uzgoj teladi za tov, što do sad nije bilo u podsticajima i mislimo da je to isto pozitivna stvar.
Predlogom ovog budžeta je predviđen i povraćaj u iznosu od 50% novca za nabavku specijalizovanih traktora, i za voćarsko i vinogradarsku proizvodnju, i 50% za hladnjače i objekte za preradu.
Godine 2012. bio je jedan popis poljoprivrede gde se vidi da je, nažalost, 95% tadašnjih poljoprivrednika imao traktore koji su stariji od 20 godina, a da ne govorim o kombajnima, o tanjiračama , o plugovima i o drljačama. Znači, oni su jako stari. Mislimo da je ovo sad velika i dobra stvar što imamo podsticaj za nabavku mehanizacije.
Što se tiče prihoda, vidimo da ove godine prihodovna strana nam je povećana i najveći prihodi su, kao svake godine, prihodi od poreza. Kod poreskih prihoda imamo najveći rast kod poreza na dobit od 28% i dosta je veliki rashod poreza na dohodak građana 23,3% i imamo porast carine u 11%.
Kao što je gospodin ministar rekao, da ovaj porast dela poreza je osnovana na efikasnoj naplati poreza, što je poraslo u 2016. godini. To je isto pozitivno, ali trebalo bi još malo poboljšati.
One mere koje su preduzete za suzbijanje sive ekonomije, crnog tržišta, imaju određeni efekat, ali nažalost nisu baš značajne. Samo da navedem jedan primer, ja živim na severu Vojvodine u jednom malom gradu, u Senti, kad izlazim na pijacu šverceri donose robu iz Mađarske, ja kilogram sira mogu da kupim na toj pijaci jeftinije nego kad pređem u Segedin i idem na pazarim u nekom velikom tržnom centru. Znači, ovo je suludo. Ja bar tako mislim. Znači, ovde moramo nešto da preduzmemo da bi poboljšali sivu ekonomiju, da bi stisli malo dole, a naročito i crno tržište.
Što se tiče sredstava za AP Vojvodinu, mi smo svake godine za to da Vojvodina dobije svoje pare, što je u Zakonu o budžetskom sistemu predviđeno. Znamo da su određeni prihodi, taksativno su navedeni, koliko prihoda se dobija na osnovu poreza na dobit, na osnovu poreza dohotka građana i ovde bih imao jednu primedbu da na osnovu poreza na dobit, da se zna da veliki broj fabrika koje posluju u Vojvodini imaju sedište u Beogradu. Znači, porez na dobit koji plaćaju fabrike koje posluju u Vojvodini, nažalost se plaća gde je sedište fabrike. Znači, ja cenim biznismene da moraju da otvaraju sedište u Beogradu, ali to nije statistika, nego je to činjenica.
Mi smo i prošle godine rekli da još nismo doneli zakon o finansiranju Vojvodine, nažalost i zakon o izmeni Zakona o nadležnostima, ali mislim da ćemo kad-tad doći do toga i da ćemo to doneti. Jer, ako dobro znam, u akcionom planu Vlade Republike Srbije za ispunjavanje preporuka Evropske komisije, usvojen na sednici Vlade od 6. decembra 2012. godine, u tački 37. navedeno je da se Vlada obavezuje da usvoji zakon o finansiranju Vojvodine i da će formirati radnu grupu i pripremiti nacrt. Ovaj zadatak je imalo Ministarstvo finansije i privrede, a nažalost ovo još nije do sad odrađeno, ali mislimo da će se jednom to završiti.
Kao što znamo, iz budžetskih sredstava AP Vojvodina dobija transferna sredstva i ima sredstva koje ulaže, i tu su kapitalne investicije. To je pozitivna stvar. Izdvojio bih nekoliko kapitalnih ulaganja za koje smo se mi, u neku ruku, zalagali već godinama. U ovom budžetu, kao što je i u prethodnom budžetu bila je navedena stavka 300 miliona dinara za deo Koridora 10, što mi zovemo „Ipsilon krak“, gore kod Subotice i ove godine je izdvajano. Mislim da treba da pohvalimo predsednika Vlade što je urgirao, i ove godine su počeli radovi na tom projektu.
Vidi se da je u ovom budžetu izdvojeno 300 miliona dinara, za 2018. godinu je planirano još milijardu dinara, a za 2009. godinu 800 miliona dinara. Ovde treba istaći da ovaj deo Koridora 10 je počeo da se gradi 1990. godine i za 26 godina je urađeno samo 11 kilometara ili polovina ovog dela puta.
Druga investicija je Narodno pozorište u Subotici, što je u poslednja dva budžeta isto bila jedna stavka budžeta. Od prošle godine je stavka od 35 miliona dinara, ove godine isto smo vodili pregovore u vezi ove investicije i stavljena je, ili smo predali amandman, da u budžetu bude stavljeno 111 miliona dinara.
Treba znati da je 2006. godine potpisan jedan trojni ugovor između Vlade Republike Srbije, Vlade AP Vojvodine i samog Grada Subotice. Ovo je trojni ugovor gde su napisali obaveze u vezi finansiranja ove investicije, 45% nosi Vlada Srbije, 45% Vlada Vojvodine i 10% sam Grad Subotica.
Za pozorište treba znati da ono ima tradiciju oko 200 godina. Ova zgrada je izgrađena 1854. godine, 1904. godine je rekonstruisana, 1915. godine je delimično stradala u požaru, pa je ponovo 1926. godine rekonstruisana, i od 2006. godine je ponovo u izgradnji. Ja mislim da, kao što smo tražili procenu da bi se ovaj projekat završio trebalo bi oko milijarda i 250 miliona dinara za naredne tri godine.
U saopštenju pokrajinske Vlade od 22. oktobra ove godine, nakon održane zajedničke sednice Vlade Republike Srbije i pokrajinske Vlade, se navodi da predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, je rekao sledeće - da će biti završeno i Narodno pozorište u Subotici, kao i da će se finansiranje različitih institucija nacionalnih manjina biti povećana sredstva u odnosu na ovu godinu. Mislim da, ako gledamo prošlu godinu 35 miliona, a u ovoj godini će biti 111 miliona, da je premijer održao svoje obećanje. Kao što sam rekao, imamo amandman za budžet u vezi ove investicije. Nadam se da će ga Vlada prihvatiti.
Sledeći projekat je isto važan za nas. To je projekat Palić, gde se ulaže deset miliona dinara u razdelu Ministarstva turizma. Na kraju bih rekao da Poslanička grupa SVM-PDD će glasati za ovaj budžet. Hvala što ste me saslušali.

Hvala.
Reč ima predsednik Vlade, Aleksandar Vučić.