Hvala na inspirativnim pitanjima. Stvarno su dobra pitanja. Evo, sada ću da vam odgovorim.
Pošto sticajem okolnosti imamo precizne cifre i potrošili smo tih 15 dana o kojima pričamo upravo razgovorom o ovim ciframa, sada ću vam pročitati kompletne cifre. Znači, ako uporedite predlog ovog budžeta na strani prihoda sa prošlogodišnjim, tamo je bilo 997 milijardi na strani prihoda, a ove godine otprilike 95 milijardi više. Međutim, ako uporedite sa izvršenjem i našom procenom izvršenja za ovu godinu, razlika je svega 18 milijardi. Znači, naša procena je svega 18 milijardi, znači izuzeto konzervativno. Sada ću vam reći. Znači, procena za ovu godinu je 1.074 milijarde koje se sastoje od poreskih 880 milijardi, neporeskih 184 milijarde i donacija 8,9 milijardi.
Da razbijemo poreske. Porezi su 49 milijardi na porez na dohodak građana, očekujemo 56 svega sledeće godine. Porez na dobit pravnih lica – 72 milijarde, očekujemo svega 74, minimalno povećanje. Porez na dodatu vrednost – 447,6 milijarde, a očekujemo 466, znači, manje od 20 milijardi povećanje; 447 očekujemo izvršenje na kraju godine, a samo za 20 milijardi više projektujemo. Izuzetno konzervativno. Akcize – 265 – 271, svega šest milijardi više projektujemo. Carine – 36 milijardi, a projektujemo 38,6, svega dve milijarde više. Konačno, ostali neporeski prihodi 10 milijardi i 10,4. Kod neporeskih prihoda – 184,8 milijardi ove godine, to su dividende i svi ostali elementi koje imamo, očekujemo 22 milijarde manje, samo one koje smatramo da su permanentne kad projektujemo.
Znači, naša projekcija prihoda je izuzetno konzervativna, najverovatnije, gotovo sigurno ostvarujemo veće prihode, znači, i na strani PDV-a i na strani akciza i na strani neporeskih prihoda, sigurno. Prema tome, mi imamo ogroman bafer da sve ove stvari o kojima pričamo u toku godine akomodiramo u budžetu. Naš rizik je samo da nam ne cure na nekim dopunskim mestima sredstva.
Sada da se vratim na onu stvar koja strašno logično zvuči, ali nije je lako uraditi. Čuo sam iz prve ruke da 50 najboljih sestara iz kliničkog centra uči nemački i ide u Nemačku. Jedina dobra vest u tome je što mogu i da se vrate, avioni lete i na drugu stranu. Ali, ono što je za nas važno, to je što mi nemamo jednostavan način da nagradimo kvalitet i da selektivno povećavamo plate, to je naš problem. Znači, mi nemamo prostora da povećamo svima, a nemamo načina da povećamo onima koji zaslužuju. Zato idemo sa ovim malim selektivnim povećanjem plata koje očigledno nije dovoljno, manje je od naših želja. To je nešto što delimo zajednički kao problem. To je ta čuvena modifikacija stare uravnilovke u današnjim uslovima. Ja bih to hteo da uradim, ali ne znam kako. Ne znam kako zato što će nas ljudi blokirali. Ne možete da otpustite bez sistematizacije, moramo da završimo sve sistematizacije. Oni koji uopšte ne dolaze na posao, razumete, oni koji uopšte ne doprinose ništa. Prema tome, pitanje je krupno za sve nas. To je to pitanje odnosa prema radu, to je pitanje da čak i u okviru onoga što imamo raspoređujemo ljude. Na nekim mestima nam kažu da nedostaju ljudi daktilografi, pomoćnici itd. koji ne žele da pređu u drugu instituciju, tako da oni moraju po ugovoru o delu i privremenim i povremenim poslovima da nove ljude angažuju, a ovde ljudi sede bez dovoljno posla.
Znači, to je nekoliko puta danas rečeno, ovo su pare građana Srbije. Ne punimo mi njihove novčanike, oni pune budžet i oni kažu kako se to vraća. Prema tome, da budemo svi jasni u tome. Naša uloga, i nas kao države koja predlaže i vas kao poslanika koji to odobravaju, je da upravljamo i mi i vi novcem građana Srbije. To svi moraju da znaju. Prema tome, nemamo mi ovde nikakvo veće pravo. Mi samo pokušavamo da to svima pojasnimo i da objasnimo gde imamo ograničenje.
Prema tome, potpuno se slažem sa vašim pitanjem, ali ja ne znam, pravo da vam kažem, jednostavan način da to uradimo. Ono što je ministarka Brnabić rekla – kada budemo snimili bolje situaciju i kada budemo znali da ne radimo linearno nego da napadamo ona mesta neefikasnosti, onda ćemo to moći da uradimo. Hvala.
