Pošto je premijer danas već odgovarao na pitanje koje se odnosi na cifre iz člana 1. budžeta, poslednji deo prve tabele koji se zove pod b, račun finansiranja, dozvolite mi da ponovim.
Znači, 859 milijardi zaokruženo, jer su tzv. bruto potrebe u finansiranju. Bruto potrebe u finansiranju u sebi uključuju, kao što je logično, deficit od 69,1 milijardu i sve ostalo je refinansiranje obaveza koje dospevaju u narednoj godini. To vam je 789 milijardi. Podelite to sa 120, to je oko šest milijardi evra. Od 24 milijarde, to je otprilike jedna četvrtina našeg duga, dospeva tokom naredne godine.
Prosečna starost duga nam je pet godina, a to su vam sve one obveznice koje smo izdali, koje dospevaju, koje se uglavnom refinansiraju. Možda dospeva malo više, ali mi ovde uzimamo neto cifru. Prema tome, jedan deo ćemo vratiti bez refinansiranja kada dospeju, odnosno otplatićemo glavnicu i nećemo ponovo, a većinu ćemo reciklirati možda sa dužim rokom, a možda sa istim ili sličnim rokom, od 53 dana do deset godina.
Znači, šest milijardi dospeva za refinansiranje. Da imamo kojim slučajem, evo, recimo, da prodamo sve što imamo i Telekom i Aerodrom, možemo da vratimo ako želimo, ali to ne bi bilo dobro, nego ono što je cilj, to je da ovo refinansiramo ali sada po nižim stopama, po nižim kamatnim stopama i poželjno dužem roku. Tako da opterećenje na budžet se spušta. Setite se, spušta se sa 140 milijardi, na 133 milijarde, tu je uračunat ovaj efekt, da ćemo na osnovu boljeg kreditnog rejtniga zemlje, to odvratno inostranstvo nam priznaje smanjenje kamata i mi se približavamo zemljama koje su ispred nas i po nivou dohotka i po svemu u regionu. Imamo kamatu koja je se minimalno razlikuje sada. Nikada nije bila niža razlika između nas i euroribor. Euroribor je negativan. Mi sada refinansiramo pod dva, 2,7, dva i po posto. Time smanjujemo prosečnu cenu duga za oko 40, 50 miliona evra na svaku milijardu evra.
Prema tome, ovim smanjenjem očekujemo da ćemo uštedeti Srbiji za jedno šest milijardi evra, da ćemo uštedeti oko dvesta miliona evra. To se i vidi u smanjenju za šest, sedam milijardi troškova kamata. Dakle, to je objašnjenje, to je 69,1 deficit i njega ćemo sigurno morati da finansiramo, ali pošto je od tih 69,1, a 43,5 su projektni zajmovi oni već imaju obezbeđene izvore finansiranja, a očekujemo da ćemo iz kredita za podršku budžetu finanisrati razliku. Znači, mi se nalazimo u vrlo komotnoj situaciji.
Prema tome, ovo refinansiranje ne treba nikoga da zbunjuje to svaka zemlja ima. Svaka zemlja ima bruto potrebe za finansiranjem koje su višestruko veće od neto potreba za finansiranjem, a neto su, deficit plus promena likvidnosti koji mi verovatno nećemo menjati u narednoj godini. To je minimalna, i videćete to na dnu ove tabele, to je nekakvo minimalno zaokruživanje, to je promena likvidnosti. Hvala lepo.
