Hvala na odgovorima. Niko ovde ne traži popularnost po ovoj temi. Ovde je ideja naći rešenje da smanjimo razlike tamo gde su najmanje potrebne, a to je među decom u školi, gde jedno dete sedi i nema od roditelja za obrok, pored drugara koji imaju sve mogućnosti. Suština je smanjiti te razlike tamo gde su one najnepotrebnije, jer tu počinje zajedničko odrastanje i zajedničko sazrevanje, i način da napreduju i uče u životu.
Ono što ste, gospodine ministre zdravlja, govorili, raduje me da je raspisan taj konkurs u Nišu i dobro je da smo inicirali tu temu, jer smo svesni toga da kvalitet ni u zdravstvu, pa ni u državi, ne znače kvadratni metri, i kilometri, i teritorija, poslovnih prostora, da tu vrednost čine ljudi, njihova znanja i njihova spremnost da usvajaju ta nova znanja. Zato je važno da ne izgubimo kontinuitet ljudi koji će usvajati ta znanja, jer pet godina je proizvelo to da je veliki broj zdravstvenih radnika, nažalost, to i vi znate, svi mi znamo, otišli iz Srbije, jer nisu videli svoje mogućnosti u Srbiji. Zbog toga je važno da ove kapacitete paralelno otvaramo tako što ćemo ih ispuniti pravim sadržajem, i to je bila ideja. I predsednik Vlade je iskomentarisao stanje u budžetima lokalnih samouprava. Reći ću vam za 2004. godinu lično sam nosio tu odgovornost od 2000. do 2004. godine u Nišu, sva javna preduzeća su bila u plusu i ostalo je negde oko 30 miliona evra sledećem gradonačelniku i to je nešto što može da se proveri. Suština ove rasprave, mislim, leži u tome, teško ćemo mi smanjiti javni dug, kada govorimo o odnosu javnog duga i bruto društvenog proizvoda. Treba povećati bruto društveni proizvod, lako je reći, ali ako znamo apsolutne brojke, projektovanih 30,7 milijardi je 30% manji bruto društveni proizvod od Hrvatske.

Hvala.
(Goran Ćirić, s mesta: To nije samo vaš problem, to je bio problem svih prethodnih vlada.)
Izvolite.

Ako smem da kažem samo to je problem našeg naroda, nikada nismo bili jači od njih u ekonomiji, nikada, od uspostavljanja banovine imali su neuporedivo veći bruto društveni proizvod nego mi, ali se ta razlika, morate da priznate, smanjuje prvi put u poslednje dve godine. Prvi put da imamo spoljnotrgovinski suficit sa Hrvatskom. Uvek smo imali deficit i u vaše vreme. To su dobre stvari, to su dobri pomaci. Ne možete da stignete. Vi ponekad kada vam je potrebno koristiti apsolutne brojke, kada vam je potrebno koristite procente, ok. Ali, upravo jeste suština u tome da uvećanim rastom pokušavamo da ih pristignemo, jer uvećanim rastom, znači smanjenje javnog duga. Nije važno da li ćemo za pet ili 10 godina da imamo 55 ili 60, ako sve vreme to kontrolišemo bez problema i uvećavamo rast. To je suština cele priče, to je ono što radimo, sve to radimo upravo zbog toga, i verujem da u tome možemo da uspemo.
Što se tiče smanjivanje razlike za decu, to je lepo reći, ali kada kažete ljudima – hajde da imamo uniforme, hajde da svi budu jednobrazno odeveni, a ne jedno dete u patikama od 20.000,00 dinara, drugo dete u patikama od 800,00 dinara, onda to niko neće da prihvati i krene revolucija i protiv ministra i protiv Vlade. Dakle, šta god da kažete, šta god da uradite, nikada nije dovoljno dobro rešenje. Kada bismo to predložili onda biste nam rekli krenuli ste u ravnilovku, a mi živimo u kapitalizmu, i takve se stvari dešavaju. Pogledajte, uostalom, kako to izgleda to na zapadu, gde su te razlike mnogo veće nego kod nas, a mislim da je za nas važno da, pre svega, ne dozvolimo da te razlike budu zasnovane na kriminalnim poslovima, na tajkunsko-kriminalnim poslovima, kao što je to bio slučaj do juče. Mislim da je to naš zadatak i da bismo se na taj način najbolji izborili za drugačiju i uspešniju budućnost. U svakom slučaju, još jedanput, hvala, a naši ljudi imaju nalog da ukoliko postoji mogućnost da se sa nečeg, sa nekog razdela skine nešto novca, a da se stavi tamo gde mislite, spremni smo i da razgovaramo i da vidimo da to učinimo, dakle potpuno smo otvoreni za to. Hvala vam još jedanput.

Hvala.
Sada po redosledu prijavljenih Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da sam jedini narodni poslanik u ovoj Skupštini koji nije uspeo da pročita tekst Predloga zakona o budžetu. To smo dobili u petak naveče, svi ste vi pročitali, divim vam se. Vidim vi ste mlađe, pametnije generacije, inteligentnije, i možete brzo da čitate. A šta ćemo mi gluplji? I mi gluplji moramo biti zastupljeni u Narodnoj skupštini. Evo ja, kao pripadnik takve grupacije, nisam stigao ovo da pročitam. Ja čitam 200 strana dnevno, ako celi dan čitam, onako da se udubim, da pamtim, da beležim, da upoređujem itd. Zašto je do toga došlo? To bi trebali da se izjasne Vlada i svi ministri. Uskraćen sam za pravo da se pripremim za raspravu o budžetu. Možda zaslužujem, ko mi je kriv što sam glup. Međutim, Poslovnik je mislio i na nas gluplje, pa u članu 172. kaže – pretres Predloga budžeta na sednici Narodne skupštine može da počne najranije 15 dana od dana prijema Predloga budžeta u Narodnoj skupštini. Dajete mi ljudi tih mojih 15 dana, da se pripremim. Kako ste mi oteli 15 dana? Gde mi je tih 15 dana? Opšti normativni akt mi garantuje tih 15 dana. Čemu donošenje Zakona o budžetu po hitnom postupku, pa još četiri odluke i šest zakona, pa još objedinjena rasprava? Šest dana mi treba da pročitam budžet i najmanje jedan dan za ove zakone, ovih šest zakona. Oduzeli ste mi jedno pravo bez ikakvog razloga, a želim da mi se vrati to moje pravo. Nemojte da vaša želja za efikasnošću guši demokratiju. Ovo je demokratija, imam pravo na 15 dana, da bih bio u toku, da bih razumeo čemu govori. Lako je govoriti parcijalno o jednom delu budžeta i lako je uvoditi demagoške rasprave i onako napisati govor, pa udri. Da bi se vodila kompetentna rasprava, e to nije dovoljno.
Dalje, zašto je došlo do narušavanja osnovnih sistemskih zakona ove zemlje? Imamo Zakon o budžetskom sistemu. Taj zakon ima posebno poglavlje koje se zove – budžetski kalendar. U njemu je sve taksativno nabrojano od 15. februara šta Vlada treba da radi, šta ministri, šta direktni korisnici sredstava za budžet itd. Onda se kaže da 1. novembra Vlada usvaja Predlog zakona o budžetu i dostavlja ga Narodnoj skupštini, 1. novembra, a danas je 6. decembar i rok je onda 15. decembar da se usvoji zakon. Ja znam da će premijer reći, ukazati da su oni pre bili mnogo gori, jesu, ali zato su i oduvani s vlasti i zato su im se partije ovako istanjile, jedva cenzus prolaze. To, dakle, nije opravdanje. Ne može biti izgovor.
Vi ste obećali vladavinu zakonitosti i morali ste to da poštujete. Ako Zakon o budžetskom sistemu kaže 1. novembar, morate to da poštujete. Zašto nije 1. novembar? Šta ćemo sad? Niste ispunili zakonsku obavezu.
Druga stvar koja je još ozbiljnija, po Zakonu o budžetskom sistemu mi smo morali da usvojimo prethodno završni račun budžeta za 2015. godinu. I tu postoji kalendar po kome se mora doneti taj završni račun, po tom kalendaru krajnji rok da Vlada dostavi Narodnoj skupštini Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije i odluke o završnim računa a organizacije za obavezno socijalno osiguranje 15. jul.
Zašto je to važno? Zato da bismo mi, narodni poslanici, mogli da vas kontrolišemo, da vidimo da li ste ispravno trošili pare, da vidimo da li ste odstupali od budžetskih stavki, da li ste nešto menjali u budžetskim stavkama bez Narodne skupštine, bez Zakona o rebalansu budžeta. Jer, ovo ne znači mnogo ako mi ne znamo šta se iza toga krije, kako se time raspolaže.
Vi znate, imali smo, za tu 2005. godinu više afera u Vladi Srbije, u vašoj Vladi, gospodine Vučiću. Setimo se afere sa ministrom Vulinom. NJegovo ministarstvo i on raspisali su konkurs za finansiranje nevladinih organizacija po određenim projektima i na konkurs su se javile i nevladine organizacije formirane neposredno pred raspisivanje konkursa i one koje su formirane nakon raspisivanja. Taj skandal koji je odjeknuo u javnosti naterao je ministra da to povuče.
Imamo drugi slučaj. Imamo slučaj ministarke Zorane Mihajlović, koja je na svojoj kreditnoj kartici službenoj, ministarskoj, napravila trošak od 1.515.451 dinar, od toga je refundirala samo 619.000, a ostavila dug od 895.951 dinar. U jednoj prodavnici italijanskih brendova donjeg veša potrošila 83.992 dinara s tog računa. U NJujorku, čuvena robna kuća 233.380 dinara, neki ručak 133.879 dinara.
To su skandali koji su izbijali u javnost na koje nije bilo odgovora. Trebalo je da se odgovori – nije odgovoreno. E, trebalo je da se sad pokaže kroz završni račun budžeta za 2015. godinu šta je ko zapravo trošio i koliko je trošio. Najvažnije je da se vidi da li su pare namenski trošene, pa makar i propalo ono zašta su trošene. Važno je namenski. Kontrolna funkcija Narodne skupštine ovako se ne može izvršiti, ne može se zadovoljiti.
Dalje, ima pojedinih stavki u ovim budžetima, što sam uspeo onako da pogledam, nisam svakako mogao sve, koji su za mene problematični. Iz budžeta četiri milijarde javnim televizijskim servisima Srbije i Vojvodine. Zašto ljudi? Vidite li kakvu politiku oni vode? Mi finansiramo televiziju koja je protiv Srbije, koja je protiv interesa srpskog naroda. Mi finansiramo Bujoševića koji sam sebi određuje veliku platu. Ogromne pare isplaćuje da se ide na svetsko prvenstvo u fudbalu. Ima oko sebe jedan krug urednika ili urednica kojima daje ogromne plate, a drugi bedno žive. Zašto mu to dati? Ne možete da ga smenite možda, ali kada se birao ovaj REM trebalo je voditi računa da to budu ljudi koji će voditi brigu o nacionalnim interesima.
Dok se ne smeni Bujošević, ja ne bih dao dinara, ali bih išao na to da se privatizuje i državna televizija. Zašto da ona bude teret i narodu na vratu i budžetu države? Neka ide u slobodnu utakmicu sa ostalim televizijama, pa će opstati ili propasti. Lepo je prodati, proceniti vrednost, prodati i gotovo, neka pliva na tržištu, a ne da plaćamo antisrpski program i kao građani, nije mnogo doduše – 150 dinara, ali i kao država preko budžeta.
Imaju tu stavke koje su neverovatne. Agencija za borbu protiv korupcije, to je pod brojem 481. - dotacije nevladinim organizacijama osam miliona 514 dinara. Agencija za borbu protiv korupcije ima dotacije u nevladinim organizacijama. Kako, zašto? Po kom osnovu? Ona treba i kod njih da utvrđuje ima li korupcije ili nema, a ne da im daje pare da se korumpiraju tamo, a mi znamo kolika je korupcija oko finansiranja nevladinih organizacija, a vi ste to onako razlistali po pojedinim ministarstvima, po pojedinim agencijama itd.
Gro tih nevladinih organizacija treba pustiti da se uguše, ako ih njihove inostrane gazde neće dalje da finansiraju. Ne kažem, Udruženje invalida, boraca, za održavanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije itd. koje nešto rade, koje su patriotske, treba finansirati njihove programe, da bude jedno ministarstvo najpriličnije je Ministarstvo za kulturu i da se zna da ih ono ima u svojim budžetskim stavkama, ali vi popuštate pod pritiscima sa zapada, jer ko god sa zapada ovde dođe insistira na civilnom društvu.
Šta je za njih civilno društvo? Oni su taj pojam izvitoperili. Reč je o građanskom društvu. Građansko društvo mi imamo, ali kao civilno društvo oni smatraju te nevladine organizacije, pa onda traže da ih Vlada finansira. Devedesetih godina samo su iz inostranstva finansirane, osim onih naših standardnih udruženja građana.
Civilno društvo, civilno društvo. Svaki ambasador govori - civilno društvo. Svaki ministar spolja insistira na civilnom društvu. Dokle? A civilna društva šta rade? Uništavaju državu, nacionalne interese, nacionalnu svest, najviše atakuju na nacionalnu svest.
Pregovarački tim za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU - 64.940.000 dinara, pa šta oni rade? Gde oni troše te pare? Ajde, putuju u Brisel. Pa ne može 64 miliona tako lako da se potroši. Za šta? Gde? Tanja Mišević glavna tamo. Znamo je još iz dosmanlijskog vremena.
Dotacije za „Egzit“, 53 miliona dinara, pa još daje Skupština Vojvodine iz svog budžeta, pa još Novi Sad iz svog budžeta. Kad vam je podnesen završni račun „Egzita“? Želim odgovor od premijera, da li je Vlada dobila završni račun „Egzita“? „Egzit“ je održan. Ima on neku turističku funkciju. Nisam ja protiv „Egzita“, ali sam za kontrolu trošenja para, ako već država daje. I zato sam da se daju manje pare nego što se inače daju, jer pazite, ukupna podrška radu „Matice Srpske“ 45 miliona, a „Egzit“ 35 miliona.
LJudi, „Matica Srpska“ naj me i otac i majka. To nam je očuvalo nacionalnu svest. Za letopis „Matice Srpske“ najbolji i najstariji srpski književni časopis ove godine nije bilo para da se štampa. Kako su dobili te pare, ja posle ne znam. Za „Egzit“ je bilo. Ovamo kultura. Na „Egzitu“ malo ove savremene, moderne muzike koja meni kao starijem uši zapara. Ja više volim da slušam operske arije nego to, ali to je stvar ukusa. Ali, ne može toliko para. Kultura koju širi „Matica Srpska“ oplemenjuje, a „Egzit“ nam unosi ogromne količine droge.
Nije još vreme, polako, imam još nekoliko stvari da kažem.
Ova Vlada nije imala hrabrosti pune četiri godine da donese Zakon o platnim razredima. Vi govorite o prosečnim platama u javnom sektoru. One su varljiva kategorija. Dozvoljavate dalje situaciju u kojoj ministar ima platu do 120.000 dinara, ne više, ja mislim da ni jedan nema više, a guverner Narodne banke 550.000, a Zaštitnik građana 300 i nešto hiljada, direktor RTS opet 300.000, direktor Agencije za kontrolu letenja 900.000.
Dobro, stručnjaci Kontrole letenja su veoma važni za državu. Nema ih mnogo. Imaju veliku obuku i dobro prolaze na inostranom tržištu. Dajte izuzetak za te stručnjake, da imaju velike plate kolike su u okruženju da ne bi pobegli. A direktoru i ostalom osoblju koje i ako ode odmah imamo zamenu, dajte prosečnu platu u javnom sektoru, pa malo više od proseka, ali ne 900.000 dinara. Ne može spremačica u Kontroli letenja da ima veću platu od profesora univerziteta, ljudi. I to nam se dešava.
„Fondacija Zoran Đinđić“ 10 miliona, fljas, za šta? Koja se uspomena čuva tu? Uspomena na Zorana Đinđića?
(Radoslav Milojičić, s mesta: Zato što je bio premijer.)
Zbog čega? Pa on je osmislio ovih 12 godina propadanja Srbije. On je otpočeo. On je dao sistem. Sve što su radili Koštunica, Tadić i ostali, radili su u okviru tog sistema uništavanja privrede.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Predsednice ...)
Kena ćuti.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Ne možeš da vređaš.)
Šta vređam? Govorim istinu samo.
Ovo mi vreme odbijte od mog vremena, gospođo Gojković.
Ne možemo to da radimo. Fondacija nosi njegovo ime – od dobrovoljnih priloga. Imate vi svi dobre plate, dobrovoljne priloge itd. Ovde nema fondacije profesora Laze Kostića, a ima Zorana Đinđića. Kako? Koja je to zasluga Zorana Đinđića? Što je šef prvog mafijaškog puča u istoriji čovečanstva?
(Radoslav Milojičić, s mesta: Predsednice, molim vas. Poslovnik.)
Što je puč finansiran sa zapada?

Poslaniče…

Molim vas, ja obrazlažem zašto to ne sme da bude u Zakonu o budžetu i ja se držim teme.

Ne, ne. Sve je u redu.
(Radoslav Milojičić i Goran Ćirić, s mesta: On nije živ.)

Ne, on je živ u svima vama. Molim vas da završim do kraja.
Govorim o Zakonu o budžetu. Nema mesta u budžetu za finansiranje „Fondacije Zorana Đinđića“ jer to Zoran Đinđić ni po kom osnovu ne zaslužuje. Zoran Đinđić zaslužuje samo jednu stvar – da se rasvetle okolnosti njegovog ubistva. Da niste Igora Bečića postavili za šefa Odbora za kontrolu službi bezbednosti, da sam ja bio šef tog Odbora verujte, već bi to bilo razjašnjeno.
(Čedomir Jovanović, s mesta: Može Laufer i to.)
Može, može. I Laufer …

Vreme poslaniče.