Hvala. Vreme. Zahvaljujem.
Boško Obradović.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, pomaže Bog svima.
Prvo pitanje za predsednika Skupštine – kada će biti zakazane posebne sednice na aktuelne teme. Naime, poslanička grupa Dveri do sada je predala zahtev za održavanje 10 takvih sednica i ja ću pročitati teme koje još uvek nisu došle na dnevni red Narodne skupštine, iako je obaveza predsednika Skupštine da ih zakaže najmanje jednom mesečno, kao što je obaveza predsednika Vlade i ministara da najmanje jednom mesečno dođu u Narodnu skupštinu i odgovaraju na posebnoj sednici na aktuelne teme.
Evo kojih 10 tema smo do sada kandidovali – bezbednosna i ekonomsko-socijalna situacija u Srbiji u vezi sa migrantskom krizom, međunarodni pritisci na državne organe Republike Srbije u vezi sa pregovorima i situacijom na KiM, nerešeni bezbednosti problemi u vezi sa agentima stranih obaveštajnih službi i agentima i atentatima na visoke državne službenike, ugroženost ekonomske prehrambene i zdravstvene bezbednosti građana Srbije protivzakonitim uvozom i prometom genetski modifikovane hrane i semena, povlašćeni dugoročni zakup oranica u Srbiji od strane Nemačke mesne industrije „Tenis“, odnosi Srbije i NATO, prodaja poljoprivrednog zemljišta stranim državljanima od 1. septembra 2017. godine, ukidanje privremene suspenzije obaveznog služenja vojnog roka, odnosno povratak redovnog služenja vojnog roka, neprimenjivanje i ugrožavanje ćirilice kao zvaničnog pisma Republike Srbije i problem bele kuge, odnosno rast nataliteta i emigracija radno sposobnog stanovništva Srbije.
Dakle, već dva meseca kršeći Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije predsednik Skupštine ne zakazuje nijednu, a obavezna je najmanje jednu mesečno posebnu sednicu Narodne skupštine na aktuelnu temu, a već 10 takvih sednica čeka na svoj red.
Drugo pitanje se tiče posebno našeg zahteva da sednica na aktuelnu temu bude tema Srbije i NATO, odnosno – šta je Aleksandar Vučić razgovarao sa generalnim sekretarom NATO pre nekoliko dana? Da li Aleksandar Vučić uvodi Srbiju u NATO. Niko ne zna o čemu su razgovarali gospodin Stolterberg i gospodin Vučić, osim što smo videli da se Vučić ponizno zahvaljuje što je Stolterberg izrazio žaljenje zbog civilnih nevinih žrtava NATO kampanje.
Zato pitam Aleksandra Vučića da nam objasni – ko je to žrtve NATO agresije nisu bile nevine? Podsećam Vučića da to nije bila nikakva NATO kampanja ili humanitarna intervencija, već NATO agresija na suverenu zemlju izvedena na protiv-pravan način kršenjem međunarodnog prava. To je bio zločin protiv mira i čovečnosti zbog kojeg zločinci treba da završe na optuženičkoj klupi.
Podsećam Vučića da i Srbija ima pravo da tuži NATO i traži odštetu. Da li je Vučić imao hrabrosti da traži da NATO prizna ove činjenice?
Pitamo pre svega ministra poljoprivrede, ali i predsednika Vlade, da li će od 1. januara biti ukinuti prelevmani, odnosno trajanje carinske zaštite za proizvođače mleka? Da li će se ponovo dozvoliti nekontrolisani uvoz jeftinog mleka i time ponovo ugroziti naša domaća proizvodnja mleka? To je, rekao bih, ključno pitanje. Asocijacija poljoprivrednika je predložila Vladi Srbije da se produži trajanje carinske zaštite za proizvođače mleka, kao i da se u skorije vreme donese zakon o mleku, što Srpski pokret Dveri apsolutno podržava.
Važno pitanje koje se tiče i koje najviše muči bivše i sadašnje radnike PIK Takovo, kao i sve druge tako male akcionare koji su oštećeni u procesu nepoštene i lopovske privatizacije od 2000. do danas, kada će Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo preduzeti mere da se malim akcionarima, zaposlenim i penzionisanim radnicima firmi, koje su im u prljavoj privatizaciji otete, isplaćuje barem dividenda i ima li nameru da većinske vlasnike spreči da lažnim prikazivanjem završnih računa, koristeći rupe u zakonu, izbegavaju da isplate dividendu malim akcionarima i plate porez državi i narodu?
Takođe, pitanje koje se tiče Gorana Kneževića, ministra privrede – dokle se stiglo sa stečajem nekadašnjeg giganta Poljoprivrednog kombinata Godomin iz Smedereva? Da li su svi poverioci Poljoprivrednog kombinata Godomin u stečaju namireni, osim radnika koji su ostali na ulici? Šta je sa imovinom Poljoprivrednog kombinata Godomin koja nije uknjižena kao deo stečajne mase, a u pitanju su odmaralište u Portorožu, odmaralište Crkvenica u Hrvatskoj, mini vinski podrum u Makedoniji, a da radnici Godomina do dana današnjeg ne znaju šta je sa ovom imovinom?
Da podsetim, Poljoprivredni kombinat Godomin iz Smedereva bio je jedan od najvećih kombinata u velikoj Jugoslaviji. Nakon 2000. godine, u svom posedu imao je imovinu koja je bila daleko vrednika od dugovanja prema poveriocima, a nasilno je gurnut u stečaj, kao i 65 poljoprivredno industrijskih kombinata širom Srbije.

Vreme. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, predsednice.
Nedavno je ova Skupština usvojila Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, duboko svesni činjenice da žrtve nasilja ni u kom slučaju ne smemo diferencirati, jer svaka žrtva nasilja mora imati svoj tretman u smislu apsolutne zaštite, bez obzira da li se radi o starom licu, bez obzira da li se radi o deci i, nažalost, u najvećem broju slučajeva o ženama. Moje pitanje postavljam Ministarstvu pravde, Ministarstvu rada i socijalnih pitanja i Ministarstvu finansija, upravo zbog ovog uvoda kojim sam, ovako kako sam ga izneo, stavio do znanja.
O čemu se radi? Radi se o tome što postoji inicijativa Vlade Republike Srbije da se u prioritetu zapošljavanja nađu upravo oni koji su u domenu osetljivih kategorija, a to su žrtve nasilja, to su samohrane majke, to su invalidna lica, to su oni koji na bilo koji način predstavljaju ranjive ili osetljive grupe u našem društvu. Primer za jednu takvu aktivnost jeste već u Srbiji začet, konkretno na Zlatiborskom okrugu, a radi se o tome da Ženski centar osnovao jedno udruženje koje ima tendenciju daljeg razvoja, gde se upravo radno angažuju žene iz ovih osetljivih kategorija.
Delatnost je jako zanimljiva, radi se o reciklaži otpadnog tekstila. Činjenica je da čak i mnogi ovde od nas koji sedimo u ovom domu s vremena na vreme svoju garderobu odbacuju, odnosno s vremena na vreme kroz zamenu se oslobađaju istih. Upravo ovi centri, koji su inovativni centri za reciklažu tekstila, omogućavaju radno angažovanje, ekonomsko zbrinjavanje i pomoć upravo ženama iz ovih osetljivih kategorija, jer se kroz reciklažu i preradu stvara novi proizvod koji nakon toga ponovo ulazi u proizvodnju.
Jako je značajno upravo ovakvim pokušajima dati podršku i pomoć. Ministarstvo pravde to može u saradnji sa ostalim ministarstvima u Vladi Republike Srbije, jer se kroz primenu pravnog instituta ili krivično-pravnog instituta oportuniteta, koji zamenjuje rešenje o odlaganju krivičnog gonjenja za učinioce krivičnih dela sa manjim stepenom društvene opasnosti, umesto krivične sankcije, a i jeste jedna vrsta krivične sankcije, izriče obaveza uplate novčanih sredstava u humanitarne svrhe. Upravo iz tog fonda sredstava Vlada Republike Srbije može određeni novčani iznos odvojiti za ovakve potrebe, za ovakve centre ili buduća preduzeća.
Zarad činjenica koje treba da budu poznate, Reciklažni centar koji je nazvan „Reteks“ trenutno zapošljava 15 žena iz osetljivih kategorija, od kojih su većina žrtve nasilja i to sa teškim posledicama. Neke od njih su samohrane majke, neke su invalidna lica. Trenutno im je potrebno ono što je vezano za posao koji obavljaju, a to su mašine koje su upravo u funkciji reciklaže i koje kao takve u jednom setu, u jednom sklopu, u jednoj liniji funkcionalno podrazumevaju zadovoljenje svih njihovih potreba kako bi mogli da proizvodnju nečega što je jako korisno podignu na zadovoljavajući nivo, sebi obezbede egzistenciju i na taj način omoguće da se otvore vrata i drugima. Mislim da je to dobar pokušaj da se pomogne u tom smislu upravo jednom takvom centru, a u Srbiji će ih biti mnogo.
Nadalje, kada sam već postavio ovo pitanje, želim da postavim još jedno pitanje koje se odnosi na Ministarstvo energetike. Da li je moguće da Ministarstvo energetike napravi jednu vrstu evidencije socijalno ugroženih kategorija? LJudi koji kao štićenici centara za socijalni rad nisu u mogućnosti da plaćaju struju, da se na njihova dugovanja pripisuju visoke kamate i da se na taj način zaduženja pretvaraju u astronomsko visoke iznose?

Vreme.

Samo još jedna rečenica.
Da li je u tom smislu moguće da se upravo ovakvim kategorijama lica pomogne otpisom kamata kojima su zaduženi? Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala.
Poštovani građani, dame i gospodo, penzioner Mile Delić je do sada pisao 11 pisama predsedniku Vlade Republike Srbije i postavljao mu pitanja, ali nije dobio odgovor, pa ću ja umesto njega postaviti pitanje koristeći član 287. stav 4. i nadam se da će predsednik Vlade odgovoriti ovaj put penzioneru.
NJegovo pitanje, odnosno pismo glasi ovako: „Poštovani, ovo je već ne znam koje moje pismo vama, ali vi, po starom dobrom običaju, kada nemate odgovor kojim se možete pohvaliti svojim uspesima, ćutite. Ja moram da vam predstavim činjenicu da je moja januarska penzija po vašem zakonu umanjena za 13.582 dinara. U vaše reforme ja sam do sada ukupno uložio 185.406 dinara. Pitam se ja ko će od nas dvojice imati ikakve vajde od tog mog ulaganja, na koje ste me prisilili vašim nakaradnim zakonima. Ja sam suviše mator da bih bilo šta bolje dočekao. Znači, prisiljavate me da ulažem da bi vama nekada bilo bolje. Mislim da ekonomsko-finansijski rečnik još nema pravi izraz za tu vrstu ulaganja na koju ste me preko svojih poslušnika naterali. Ja i deo penzionera, koje ste svojim nakaradnim zakonom oporezovali, smo jedini uspeh vaših reformi. Oporezovali ste ljude koji su pre vašeg rođenja i u vreme dok ste vi bili tinejdžer, oni bili cvet i krem društva. Sada sam prepoznao da kod vas postoji određena odioznost i zavist prema tim ljudima.
Kako ja vidim vaše reforme? Prvo ste pokušali u „Crvenoj zvezdi“, pa ste otvoreno priznali da to ne možete ništa učiniti. Zatim ste pokušali sa hapšenjem Miškovića, pa kada ste videli da je pretvrd orah, u tišini ste odustali. Onda se setili da penzionere nema ko da brani i da tu ima dovoljno para da sebe prikažete kao reformatora pred MMF. Žalosno je da vi i vaši ministri na V ovoj javnosti i u TV kamere saopštavate poluistine i sivu propagandu u odnosu vlasti prema penzionerima, a posebno vojnim. Veliki je broj nezadovoljnih penzionera, oni će vas uskoro posetiti u povećoj grupi i sa transparentima. Čuo sam da se to zove protest. Da li ćete ih primiti i saslušati? Toliko sam ljut na vas, da vas neću ni pozdraviti na kraju pisma.“ U Beogradu, februara 2016. godine, penzioner Mile Delić.
Zahtevam od predsednika Vlade da, u skladu sa članom 287, u roku od 15 dana, u pisanom obliku, odgovori zašto nije odgovorio penzioneru i kada će mu odgovoriti na ova njegova pitanja.
Drugo pitanje takođe ide predsedniku Vlade Republike Srbije. Juče je na sednici Skupštine omalovažavao način na koji govori veliki broj građana Srbije u okolini Čačka, Užica, gde se ismevao sa rečju „bežite“, pa je pitanje kada će se izviniti za ovakvo omalovažavanje ljudi, zatim da li će tako omalovažavati i druge građane Srbije, recimo koji kažu „regulisano“ i slične izraze. Ovo nije primereno predsedniku Vlade. U Srbiji ljudi govore na različite načine i treba to da poštujemo, a ne da se s time izdevamo i da omalovažavamo ljude na takav način.
Treće pitanje se tiče Elektromreža Srbije. Nezadovoljni radnici Elektromreža su uputili Pokretu Dosta je bilo jedno pismo u kome su vas upozorili na to da direktor Elektromreža za rukovodstvo gradi hotel na Kopaoniku, da u njega ulaže 150 miliona dinara i da gradi ekskluzivan hotel koji treba da ima 390 metara kvadratnih. Ovo je najskuplja izgradnja za koju mi znamo u Srbiji, gde se preko 3.000 evra troši na izgradnju odmarališta za visoke funkcionere Elektromreža. Pitanje za predsednika Vlade je da li zna za ovo. Ako zna, a pretpostavljamo da zna, zašto ovo nije sprečio?
Da ga podsetim, u budžetu Republike Srbije koji je predložio Narodnoj skupštini je predviđeno da država Srbija da garanciju Elektromrežama u iznosu od 15 miliona evra za kredit. Jel nije mogla ta garancija da bude manje i da se ne gradi za partijske kadrove koje postavlja njegov kum u Elektromrežama Srbije ovo ekskluzivno odmaralište? Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, želim da kažem da sam i ja dobio jedno pismo bivše direktorice Agencije za privatizaciju, inače velike prijateljice gospodina Saše Radulovića, koja me pita – da li je moguće da gospodin Saša Radulović, kao narodni poslanik, ne zna da je protiv Miroslava Miškovića izrečena presuda i da je ta presuda izrečena u vreme kada je odgovornost za vođenje države preuzela SNS? Ta gospođa se čudi i ne može da dođe sebi da je neko ko je bivši ministar i ko je sadašnji narodni poslanik toliko neobavešten da ne zna da je upravo u vreme Aleksandra Vučića doneta presuda protiv najmoćnijeg srpskog tajkuna koji je ojadio srpska putarska preduzeća u periodu od 2001. do 2012. godine.
Imam još jedno pitanje za Vladu Republike Srbije, za Ministarstvo odbrane i za Ministarstvo pravde. U trenutku kada Vlada Republike Srbije i Ministarstvo odbrane, zahvaljujući jednoj mudroj ekonomskoj politici, uspeva da nabavi najsavremenije naoružanje za srpsku vojsku, uključujući najsavremenije avione i najsavremenije sisteme za protivvazdušnu odbranu, došla je informacija pred sve građane Republike Srbije od Centra za forenzička istraživanja u Novom Sadu, a ta informacija se odnosi na tragičnu smrt dvojice vojnika u izdvojenom vojnom objektu „Karaš“ 5. oktobra 2004. godine. Prema izveštaju navedenog centra, ova dvojica vojnika, u pitanju su pokojni Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović, ta dvojica vojnika su ubijena 5. oktobra 2004. godine.
Moje pitanje za Vladu Republike Srbije, za ministra odbrane i za ministra pravde je – da li su i kakva saznanja o ubistvu ove dvojice vojnika, u vreme kada se ta tragična smrt desila, imali Boris Tadić, koji je u to vreme bio predsednik Republike Srbije i bivši savezni ministar odbrane, kakvu informaciju o tome je imao Dragan Šutanovac, koji je u to vreme bio zamenik predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, potonji višegodišnji ministar odbrane u Vladi Republike Srbije, i kakve informacije o smrti ove dvojice vojnika je imao Vuk Jeremić, potonji ministar inostranih poslova u Vladi Republike Srbije, a sadašnji, kako stoje stvari, kandidat za predsednika Republike Srbije, koji je, po informacijama kojima ja raspolažem, samo na ime dnevnica za službena putovanja u inostranstvo potrošio 60 hiljada evra državnog novca?
Dakle, molim Vladu Republike Srbije, molim nadležne ministre da mi odgovore – da li su navedena lica Boris Tadić, Dragan Šutanovac i Vuk Jeremić u vreme kada su obavljali najodgovornije državne funkcije znali i imali informacije o tome da su, prema informacijama Centra za forenzička istraživanja iz Novog Sada koja su dobijena primenom najnovije 3D tehnologije, dakle, da li su znali da su ova dvojica dvojnika ubijena u toku redovnog odsluženja vojnog roka?
Zahvaljujem se, gospođo Gojković.