Tražio sam repliku.

Replika nema osnova. Član 104. stav 3. nema osnova.
(Saša Radulović, s mesta: Onda po amandmanu.)
Reč ima Marijan Rističević, dok vi smislite da li želite repliku ili amandman, pa ću vam dati.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, čisto radi građana, ja sam se javio po amandmanu.

Samo tiše, molim vas pustite poslanika da diskutuje.

Ako mogu ovim malo tišim topotom da izlaze, da me ne ometaju, a i dalje mi izgledaju pametnije okrenuti ovamo sa leđa. Ne mogu da me pljunu, ne mogu da me opsuju…

Molim vas po amandmanu, budite ljubazni.

Pa, o amandmanu govorim, ali me stalno ometaju i ovo je način ometanja.

Verujem.

Dakle, po amandmanu, jedna ekonomska gromada je predložila, najveća koju Srbija ima posle mog kolege poljoprivrednika, da se subvencije u „Železnici“ smanje na 1.000 dinara.
Dakle, građani da znaju on je predložio samim tim da sirotinja, a najviše siromašni ljudi putuju železnicom, to gospodin ministar zna, mora da plaća punu ekonomsku cenu karata. Dakle, da i ovako sa malim prihodima što skuplje dođu do svojih radnih mesta.
Predložio je da se smanje subvencije u privredi. Dakle, on otprilike, predlaže da se smanji broj radnih mesta, da sve gurnemo u stečaj i otprilike njegova ekonomija se sastoji ono što mi na selu zovemo luptikaner ekonomija. To je ekonomija te vrste- baciš u proleće nekoliko čvaraka, a onda ideš u julu da nabereš prasića. Ja takvu ekonomsku politiku ne razumem, bez obzira o kakvoj ekonomskoj gromadi se radi iz grupe „nikad im dosta nije bilo“. Hvala.

Hvala lepo.
Želi poslanik Radulović. Izvolite.