Gospođo predsednice, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u vezi ovog amandmana o kome smo slušali baš je upravo bio i povod da se javim i zamoljen sam od predsednika Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme, koji danas nije iz opravdanih razloga ovde u mogućnosti da nam se obrati, da kažem nekoliko reči.
Poznato je da smo se mi zalagali uvek da se subvencioniše i domaća proizvodnja i ulaganje u domaću proizvodnju itd, ali ne možemo da prihvatimo amandman iz razloga što bi se poremetili neki odnosi u drugim sferama koje se odnose i gde su troškovi, prihodni troškovi predviđeni u postojećem, predloženom budžetu.
Upravo je to bio razlog da se i predsednik JS gospodin Marković danas obrati otvorenim pismom predsednici Republike Hrvatske gospođi Kolindi Kitarović, sa pitanjima – kako je moguće da se ona izvinjavala u Dubrovniku deci i roditeljima zato što je delila srpske čokoladice toj deci, a nije našla za shodno da se izvini za mnogo drugih proizvoda koji iz Hrvatske ulaze u Srbiju i prodaju se, gde njihovi, da kažem tako, njihovi nosioci određenih fabrika, vlasnici fabrika, na čelu sa Todorićem, koji ima preko 40 objekata u Srbiji, prodaje u tim objektima preko 60% hrvatskih proizvoda u Srbiji? Nije se izvinila gospođa Kitarović ni za postavljanje ustaških znakova u Jasenovcu, gde je stradalo nekoliko stotina hiljada nedužnih građana srpske i drugih nacionalnosti koji su se protivili ustaškom režimu, nije se izvinjavala razbijanju ćiriličnih tabli u Vukovaru, ali joj je dobro kada Todorić i drugi biznismeni iz Hrvatske plasiraju svoju robu u Srbiji, a kad se dele srpske čokoladice u Dubrovniku deci, onda to gospođi Kitarović smeta.
Zato mi iz JS i naš predsednik Marković tražimo od srpske Vlade da malo promeni kurs politike prema privrednicima iz Hrvatske i da se uspostavi neki reciprocitet. Onoliko koliko srpskih proizvoda bude na hrvatskom tržištu, da toliko hrvatskih proizvoda bude na srpskom tržištu i da na taj način uspostavimo neku ravnotežu u razmeni i u proizvodnji između Republike Hrvatske i Republike Srbije.
Zato mi iz JS i gospodin Marković očekujemo da će Vlada u narednom periodu kroz subvencije više subvencionisati naše domaće proizvođače nego neke iz Hrvatske i slične tipa Todorića itd. Iz tog razloga mi ne možemo da prihvatimo ovakav amandman.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, naravno, naš stav, stav SDPS je da se ovaj amandman odbija, ali dobra je prilika da se diskutuje i da se konačno skine fama i da se govori o istini kada su u pitanju subvencije i njihovim krajnjim rezultatima.
Dobro je što je gospodin Nedimović danas tu, koji je jedan od ljudi koji je pokazao u Sremskoj Mitrovici da sa takvom jednom politikom, sa jednom proaktivnom politikom i na drugim nivoima vlasti, sem nacionalnog nivoa, tu govorim o Vladi Republike Srbije, parlamentu, dakle o lokalnoj samoupravi, može da se dođe do toga da jedan grad koji je maltene bio bez privatne inicijative i privatnih privrednih aktivnosti bude danas dom velikih investitora i koji zapošljavaju više hiljada ljudi i to ne samo u radno intenzivnim industrijama, nego i u drugim industrijama.
Naravno, podsetiću i prethodnog govornika na to da 2012. godine smo imali negde oko 200 miliona evra stranih investicija, da je u 2016. godini ta cifra 1,8 milijardi, tako da ne znam kako bi došli do ove stvarno impozantne cifre danas. Da podsetim prethodnog govornika na, recimo, kompaniju NSR, preko četiri hiljade zaposlenih, koja se upravo bavi novim tehnologijama i na to da danas, na današnji dan u Srbiji nam fali negde oko 15 hiljada ljudi koji bi mogli da rade u kompanijama koje svoj posao baziraju na najnovijim tehnologijama na IT.
A, to što nismo reformisali obrazovanje, nismo reformisali i nismo investirali u nauku decenijama unazad, ja se nadam da ne možete da okrivite ovu Vladu koja danas funkcioniše i koja će na tome da radi i siguran sam da će gospodin Šarčević i te kako voditi računa i o razvoju nauke, o investiranju u dualno obrazovanje, u nove metode i nove modele razvoja koji će pomoći da se privreda u Srbiji razvija i da bude konkurentna ne samo u regionu, jer smo mi preskočili i Makedoniju i BiH i sve u okruženju i stremimo, idemo ka tome da nam budu cilj one države koje su tranziciju prošle na najbolji mogući način, koje maltene nisu osetile ekonomsku krizu, kao što je Slovačka, kao što je Poljska, i to rast koji je projektovan od 3% u narednoj godini i ovaj budžet naravno pokazuju.
Takođe, moram da kažem da nisu samo strani direktni investitori oni investitori koji koriste pogodnosti ovih subvencija. Podsetiću vas samo na jedno veoma dobro preduzeće iz Aranđelovca. Zove se „Bekament“. Mi iz Narodne skupštine, nekoliko nas poslanika je posetilo to preduzeće tokom ove godine i iz pozicije i opozicije nas je bilo. Preduzeće kao apoteka. Pre nekoliko meseci su dobili subvencije da bi proširili svoje kapacitete, da bi što više izvozili i zaposlili su preko 80 ljudi. Tako da, u svakom slučaju, ovo je jedan model koji treba podržati, koji treba nastaviti.
Obzirom na konkurenciju koju imamo u regionu, kada su u pitanju države koje su u EU, Rumunija, Bugarska, Mađarska, da ne govorim o zemljama u regionu, u svakom slučaju ovo je jedna dobitna varijanta koja će pomoći da Srbija ostane ekonomski lider regiona i da privuče što više investitora ovde.
Prekjuče sam govorio u samom plenumu o tome da mi trebamo da iskoristimo priliku sada, ovu turbulentnu priliku na svetskom tržištu da pokažemo da je Srbija najbolja destinacija za ulaganje u jugoistočnoj Evropi i da oni koji, eventualno, planiraju da promene svoju lokaciju poslovanja da to urade i da svoj kapital investiraju u Srbiji, kao zemlji koju mogu da je oplode. Naravno da se ne hvalimo time i da nam nije komparativna prednost to što su plate najniže, ali da bi mogle plate da budu više da bi mogli da dostignemo neki cilj i da pojačamo plate kako prosečnu zaradu, tako i minimalnu zaradu, i to moramo da uradimo iz realnih izvora.
Složićete se da će nam sutra možda biti dovoljno dve i po, tri milijarde evra investicija dodatnih, naravno, nekoliko desetina hiljada radnih mesta i, naravno, da ćemo na taj način uz reformu javnog sektora dostići jedan nivo ekonomskog rasta i rast BDP od 5%, koji će nam omogućiti ozbiljniji napredak i omogućiti, prvenstveno, rast zarada u privatnom sektoru koji će obezbediti ovo o čemu je prethodni govornik pričao, a to je u stvari ulaganje, investiranje u sve one stubove našeg društva, kao što i jeste kultura, tu je bio potpuno u pravu, sport, zdravstvo. Sve je to ono, što, naravno, uz ekonomski razvoj podržava razvoj kompletni jedne države, i to se kod nas u protekle dve godine i te kako dešava, zato što se ne vodi računa samo o politici, nego se vodi računa o ekonomiji.
Kao neko ko dolazi iz stranke koja je socijaldemokratske provinijencije, naravno da se zalažem za pravednu i poštenu redistribuciju, ali čega? Samo onoga što se napravi kao dodatna vrednost, samo ono što bude proizvod porasta BDP i ono što zaradimo i zaradimo na tržištu.
To će za nas biti ideja vodilja i ono što ćemo podržavati u narednom periodu kako bi Srbija postala moderna i razvijena zemlja. Naravno, slažem se potpuno, prethodni govornik je puno puta govorio o tome da mi moramo da vodimo ekonomsku politiku koja se zasniva na krilatici – izvezi ili umri. Dakle, što više izvoza, što više investicija, što veća konkurentnost, i to je jedini lek, jedini put za razvoj. Hvala.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Nije baš za repliku, ali daću vam. Više je to debatovanje.

Znači, prethodni govornik sam ja, tu nema nikakve sumnje, a to je osnov za repliku.
Slažem se sa tim da je važno da dolaze investicije. Recimo, 2003. godina, kada je Srbija imala jednu pametnu, prosperitetnu vladu, koju sam i ja vodio jedno vreme, direktne strane investicije su bile blizu tri milijarde evra, nula subvencija za bilo šta. Znači, apsolutno, čiste strane direktne, plus nešto domaće.
Prema tome može se i tako. Može se i na taj način. To je trebao da bude model. Ja ne kažem da ova Vlada od pre dve ili od pre četiri, pet godina, promenila sistem. Promenjen je nešto ranije greškom, nekih ranijih vlasti, ali trebalo je da popravite to. Trebalo je da odustanete od tog modela i da se vratite na temeljni model, a to je da se, i tu se slažem sa ministrom poljoprivrede, investicije dovode tako što je to pravna država, da imate pravnu sigurnost, sigurnost investicija, predvidivosti svih investicija.
Nije zemlja gde dolaze investicije ako vam u pola noći neko sa fantomkama ruši po centru Beograda. To naravno nije. Nije ako sudski sporovi traju decenijama. Nije ako se na mnoge druge načine pokazuje da je Srbija, nažalost, još uvek zemlja u tranziciji koja ne ide ni dinamikom, ni u dobrom smeru na valjan način.
Prema tome, slažem se, i hvala na citatu prethodnom govorniku - izvezi ili umri u privrednom smislu. Znači, izvoz je nešto gde mi treba da se okrenemo, a ne da krpimo rupe tamo gde su te rupe ogromne već decenijama. Petrohemija Pančevo je zastarela…

Hvala, poslaniče.
Nije baš bilo u replici, ali hajde.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Poštovani ministri, kolege poslanici, htela sam da kažem da do 2006. godine nije potrebe za subvencijama, jer je uplaćeno u budžet 4,2 milijarde evra. Prema tome, subvencije nisu bile potrebne tada.
Sa druge strane, danas subvencije i poslednjih godina su potrebne da bi se povećala konkurentna prednost Srbije za priliv stranih direktnih investicija, da bi Srbija ostvarila rast i razvoj.
Na Odboru za finansije smo čuli gospodina ministra finansija da treba da pričamo o heterogenosti subvencija, da su mnoge, po svoj prilici, zastarele po principu davanja, ali da zbog toga mnoge koje idu u cilju razvoja preduzetništva i razvoja prerađivačke industrije, kao što je primer poljoprivrede, treba da budu, možda treba da budu i veće. Stoga je nama u parlamentu potrebno da razgovaramo o načinu na koje subvencije treba da budu davane u budućnosti.
Ovaj amandman u ovom trenutku ne treba prihvatiti, ali treba razgovarati na jedan nov, potpuno nov način o njima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.

Slažem se naravno i dobro je kada jedna zemlja može da privuče puno investicija bez subvencija, ali ću samo podsetiti da je to bilo jedno drugo vreme. U tom vremenu, u samo nekoliko godina, samo bespovratnih sredstava i bespovratne pomoći ušlo u Republiku Srbiju u vrednosti od nekoliko milijardi evra za koje krajnji rezultat, dok su funkcionisale te vlade… Ne znamo šta je bio krajnji proizvod i sa velikim subvencijama i sa Srbijom koja je tada imala jedan veliki rejting i bila jedna nada u regionu da će na jedan brz i dinamičan način moći da se transformiše, završi tranziciju i postane jedna moderna zemlja.
Naravno, to našoj Srbiji pripada, ali ćete se složiti sa mnom da u tome nismo uspeli, nažalost, da se vreme promenilo, da je prošlo 10 godina, da još uvek u nekim zemljama EU ima recesije. Hvala Bogu, Srbija nije u recesiji. Mi se borimo na jedan svoj način i mislim da bez ovih subvencija ne bi mogli da budemo konkurentni na tržištu i da ne možemo da pravimo poređenje između vremena 2001, 2002. godine i sada 2015. godine, a o tome na kakvom je Srbija putu kada je u pitanju ekonomija, kada je u pitanju demokratija, kada je u pitanju njena politika, javne politike, govori o tome da mi u ovom mesecu, uz punu podršku Nemačke, uz punu podršku Austrije, EU otvaramo još tri poglavlja. Idemo jasno ka cilju, ka punopravnom članstvu u EU i postajemo zasigurno jedna od najjačih ekonomskih zemalja u ovom regionu. Mislim da će ovaj budžet doprineti tome.

Hvala, potrošili ste vreme.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Nema replike.
(Zoran Živković, s mesta: Surovi ste.)
Da, strašno sam surova, naročito prema vama.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić, po amandmanu.