Dozvolite samo kratko objašnjenje.
Već smo govorili o ovom delu finansiranja, znači još jednom se vraćamo na to šta znači bruto zaduživanje, odnosno neto zaduživanje. Ova cifra bruto zavisi od nekoliko elemenata.
Jedan element je dospeće pojedinih instrumenata tokom 2017. godine, znači oni ravnomernost dospeća po godinama ne postoji, zavisi od toga kad su neki instrumenti izdati kada dospevaju i kada moramo ili da ih vratimo ili refinansiramo. Znači, cifra 859 koja se kod mene, izvinite 858, ne znam više koja cifra u budžetu, ali 860 milijardi zaokruženo je bruto cifra koja u sebe uključuje dospele hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija, plus planirano zaduženje po kreditima prema planu koji očekujemo da će se realizovati, plus deficit. Deficit je tu 69. Da biste objasnili ovu razliku o kojoj pričate, prošle godine je dospevalo 540 milijardi, ove godine dospeva 790 milijardi. Razlika je, pre svega, u nečemu što apsolutno nije stvar budžeta, nego stvar strukture, zaduživanja i drugih elemenata koji u sve to ulazi, aktiviranja pojedinih garancija i svega ostalog što se dešava.
Kod nas je ovde presudno to da država i preko ovoga, kada primeti da postoji situacija da možemo da bitno smanjimo troškove kamata, može da refinansira neki instrument, ili neku obavezu prevremenom otplatom, a to je već pitanje upravljanja javnim dugom. Ovde nema nikakve tajne, država ovde, uglavnom, daje minimum neophodnih sredstava za bruto i neto zaduživanje.
Prošle godine je ta cifra uključivala 121 milijardu na nivou republičkog budžeta za finansiranje deficita, a biće sigurno manja, projektuje se sada na 80 milijardi, a biće i manja od toga, a ove godine 69 milijardi. To su te veličine koje se opredeljuju.