Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja imam jednu zamerku, nisu se okrenuli u smeru kazaljki na satu. Moraju i to malo da sihronizuju.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam uvek dirnut kada moj kolega poljoprivrednik, poznatiji kao ZŽ, poznatiji po velikim subvencijama za vinograde koje je prodao, poznat po pelcovanju kokoški u selu Pukovac, rastvorom jogurta, poznat po uvozu bundi, poznat po prodaji fabrike cigareta za vreme „Sablje“, poznat po tupoj sablji i oštrom jeziku, poznat po tome što više vremena provodi na kauču, ne na plugu i strugu, poznat po tome što je prodao zgradu u Ušće, poznat po tome što je sve te minorne prihode od privatizacije smatrao investicijama, poznat po tome što je omogućio da se 70% privatizovanih fabrika zakatanči, da 400.000 ljudi ostane bez posla, ja sam dirnut kad on počne da priča da treba brisati subvenciju u privredi i time pokušava da spreči da one koje je unesrećio svojom politikom i politikom svojih drugara, politikom svojih tajkuna, da te ljude koje je unesrećio, da spreči da ispravimo te greške i da kroz subvenciju u privredi dođu do svojih radnih mesta, dođu do svojih plata, dođu do onoga što su izgubili u ono vreme kada je on sebe smestio u bajku, a narod smestio u basnu.
Jednostavno, taj amandman ne treba prihvatiti. A ima Konfučijeva izreka – Bog nam je dao dva uha i dva oka i jedan jezik. Dao nam je dva uha da možemo dobro slušati, dva oka da možemo dobro gledati, a jedan jezik da pazimo šta govorimo, jer nekad je pametnije ćutati nego govoriti i mislim da moj kolega poljoprivrednik tu Konfučijevu izreku mora jednom naučiti. Hvala.