Nema tih izbora koji vas mogu spasiti od, ne dao Bog, primene ovog člana, na Aerodromu u Somboru, koji je izdat koncesionaru. Naš nesporazum je banalan, ali dubok i nepremostiv. Ako hoćete da meni uputite prezir zato što je 250.000 ljudi rešilo da glasa za DS, vi arogancijom upućujete taj prezir i tim ljudima koji su glasali za mene. Poštujem svaki glas koji ste vi dobili, od srca i iskreno, jer ljudi za vas glasaju, 1.750.000 ljudi, koji su glasali za SNS, imaju pravo na taj izbor. Branim njihov izbor, jer ako ne branim ne mogu da branim ni svoje. Vi meni osporavate da govorim u ime 250.000 ljudi koji su glasali za nas.
Možda budete imali sreće, možda vam se to čini kao sreća, pa ne bude više nikog ko će hteti da glasa za DS, možda će vam se tada činiti da ste rešili sve svoje probleme, a ja ću i tada, bilo gde i bilo kako, čitati zakone i pitati nekoga drugog – zašto stavljate u zakon stav koji nema veze sa zakonom, ne može biti primenjen, i zašto ga branite otvorenim prezirom prema DS? Od toga nikome nema koristi, a najmanje budućim koncesionarima koji budu čitali ovaj zakon, pa gledali šta treba da rade u slučaju da su privremeno sprečeni na upravljanje.
Lakoća kojom hoćemo da održimo prednost i ućutkivanjem protivnika nikada nije lakoća kojom demonstriramo znanje koje posedujemo, ali je, naravno, folklor ovog parlamenta bio i ostao. Ne zameram ja to vama, ja vas samo molim da, kada budete radili podzakonske akte, bude negde jasno šta radi poslednji stav člana 8. o kojem sada raspravljamo. Ništa više, ništa manje. Na izborima svima koji budu hteli da glasaju za koga god hoće da glasaju slobodno, da glasaju zato što osećaju volju i želju da glasaju i neka vam poklone svo vreme koje smatrate da zaslužujete. To je, kako da vam kažem, stvar za koju se ja borim 26 godina i neću nikada prestati, kao što se borim i za kulturu dijaloga. Hvala vam.