Prvo, to je obrazloženje jednog od amandmana.
U pravu ste, mi treba da razgovaramo o ljudima, odnosno o svima nama, budući da smo svi mi stanari koji ćemo ovaj zakon da primenjujemo. Ali, ne znam zaista kako možemo da razgovaramo kada su svi vaši amandmani „briše se“. Sad je od jedanputa neka čitava priča oko toga. Tako da, nisam uopšte razumela u stvari šta je vaš stav konačno o zakonu.
Ali, opet ponavljam zbog građana Srbije, vi možete da koristite razne načine da imate određeno vreme kojim ćete govoriti, uglavnom i najčešće odnosi se i na vašu poslaničku grupu i još neke poslaničke grupe, zaista sve ono što ne stoji u zakonu.
Dakle, da ponovimo, profesionalni upravnik nije obaveza, zakon nije protiv interesa građana Srbije.
Druga stvar, obaveza svake stambene jedinice, odnosno stambene zgrade, jeste da ima svog upravnika koji jeste u stvari neko od njihovih stanara. Ali, ono što nije obaveza, nije obaveza da bira profesionalnog upravnika, osim ako to sami ne žele. Nema nikakvih naknadnih troškova itd, o kojima vi pričate. Nema onoga što se zove da taj zakon neće biti primenjiv.
Dakle, ovaj zakon je prošao i godinu i po dana razgovora po celoj Srbiji. Prema tome, čini mi se da način na koji pokušavate da, upotrebiću grublji izraz, opstruišete rad, što nije moje ni pravo da kažem jer sam ja ovde član Vlade i došla sam da branim zakon, tu ste potpuno u pravu, ali nije nikakav problem, sedećemo koliko god treba i svaki put ćemo pred građanima Srbije reći da ovaj zakon uvodi red. Ono što nismo imali prethodnih 15 i više godina. Ono što niko pre nas nije uradio.
Razumem bojazan, razumem brigu, razume sve, ali dozvolite, objasnili smo nekoliko puta, napravili smo obrazloženja, nakon tri meseca doći ćemo na odbor u parlamentu, pa ćemo pričati o efektima zakona.
