Dame i gospodo, kao šef poslaničke grupe, imam pravo na 20 minuta i trudiću se da svih 20 minuta iskoristim, a vi strepite da ovi ne dođu danas ranije nego sinoć.
(Marijan Rističević: Čuvaće te.)
Ja ću tebe čuvati Marjane, ti si pod mojom zaštitom.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi imamo i danas veliki problem pred sobom iz jednostavnog razloga što nemamo Poslovnik o radu Narodne skupštine. U svim demokratskim zemljama, uvek novi sastav Narodne skupštine donosi novi Poslovnik o radu, a ovde se koristi Poslovnik koje su dosmanlije doneli ko zna kada. Bio sam daleko, na službenom putu, ne mogu tačno da odredim datum, a mnogo je davno bilo. Vi ste proveli ovde u skupštinskim klupama, kao vladajuća partija, pet godina, i niste stigli da donesete novi Poslovnik o radu, jer vama odgovara ono što su donele dosmanlije. Vama odgovara obespravljenost opozicije u Narodnoj skupštini.
Ko je kriv dosmanlijama što su to uradili i što su to doneli? Niko im nije kriv. Ali, vi ne smete sada da pokazujete toliki stepen samovolje i da kažete jednostavno oni su to jednostavno doneli, šta nas briga, mi primenjujemo. Još stvaralački to primenjujete, pa nadopunjujete vašim nekim sopstvenim idejama koje su veoma kreativne, i često ispamećuju narodne poslanike.
Šta su ovde osnovni problemi? Osnovni problem je prvo u tome što poslaničke grupe nisu konstituisane na osnovu izbornih lista. Normalno bi bilo, svaka izborna lista da ima svoju poslaničku grupu, a ne nabiju se svi na izbore, ne bi li zajedničkim snagama prešli onaj cenzus od 5%, pa onda posle razvi se u strelce, pa od jedne izborne liste, ovamo 10-ak poslaničkih grupa. To je flagrantno kršenje skupštinskog prava. „Skupštinsko pravo kao posebna grana prava“ od Lazara Markovića je razvijano u srpskoj teoriji, u vreme komunizma je bilo potpuno zapostavljeno, ponovo se naziru pokušaji ozbiljnih ljudi da ga obnove i dalje razviju.
Drugo, ovde postoji problem krajnje nemoralnih ljudi koji napuste političku partiju, na čijoj su listi izabrani, ili koji su izbačeni iz te partije, a zadrže poslanički mandat. Kao da im je to babovina. Poslanički mandat je stečen na poslaničkoj listi određene političke partije ili grupe građana. Naš Ustav je propisao da narodni poslanik može svoj mandat da poveri političkoj stranci na čijoj listi je izabran, a onda su dosmanlije prekršile Ustav, promenile zakon.
Dakle, onaj ko je izabran na jednoj poslaničkoj listi, ima ustavnu obavezu da vrati mandat. Dosmanlije su pogazile svojim zakonom tu ustavnu obavezu, pa rekli da mandat pripada pojedincu, kao da mu je babovina, ali onda je taj pojedinac trebao sam da finansira svoju kampanju, sam da vodi izbore, sam da organizuje kontrolore, i sve ostalo, a ne politička partija na svojoj grbači iznese i on kaže – mandat je moja lična svojina. Vi to tolerišete. Evo, i nama se desilo. Nama su naprednjaci opet potkupili jednog poslanika, nekog Milenkovića iz Žitorađe, Marko Milenković.
On im je odigrao tamo kampanju. Agitovao za njih otvoreno u vreme izbora itd. i naravno ja pošaljem trojicu četnika iz Beograda u Žitorađu da mi se vrate sa mandatom. Nisu ni pitali kako da se vrate. Znaju zakon ljudi. Mandat se mora vratiti na jedan od zakonom propisanih uslova, a vi znate šta zakon kaže kada prestane mandat narodnom poslaniku. Jedan od tih uslova i evo mandat je vraćen na najbezazleniji, najbezbolniji uslov.
Bilo je i drugih uslova, ne daj Bože, nije trebalo, daleko bilo. Jedino ako slučajno zatreba, da bude neophodno, onda se nema kud. Mandat nam je vraćen, a vama kojima nije vi kukajte, pa opet stavljajte na listu raznu bagru, pa se vatajte za glavu što vam je bagra posle ukrala mandat.
Evo, to vam je slučaj sa Čankom. Vi znate da ja nemam šta dobro da kažem za Čanka.
(Marko Atlagić dobacuje.)
Nemoj to sad Marko Atlagiću, ti si univerzitetski profesor, ne dolikuje ti. Imaš jednu dobru osobinu što si napisao Udžbenik iz političke geografije i meni ga posvetio. Alal ti vera. Morao sam pročitati, jer je meni posvetio. Tu drugu još nisam još video.
Dakle, Čanak kakav je da je, možemo sve najgore o njemu misliti, ali ne možemo mu ukrasti mandate. Ali, nije mu trebalo ni dozvoliti da formira posebnu poslaničku grupu ako je išao na koalicionoj listi. Onda su svi oni iz jedne koalicije trebali da budu jednoj poslaničkoj grupi.
Ovde izgleda nema načina da se moralni uticaji izvrši i na one koji su ukrali poslaničke mandate. Apsolutno nema. I vi se nekako mirite i vi, socijalisti imate u tradiciji da ste drugima krali mandate, pa ako velite sada i vas snašlo. Vi, naprednjaci tek će vas to snaći polako. Vi ne samo što ste nastavili krađom mandata srpskih radikala, nego ste posle kao Deda Mraz poklanjali svoje mandate drugima, pa kada đavo dođe po svoje odoše ti mandati. Srpski pokret obnove svoje, ovoj svoje, onaj svoje. Videćete na šta ćete svesti.
Ovi koji mene sinoć nisu mogli zaustaviti na ulici nisu zbog mene na ulici nego zbog vas. Ja sam samo imao više hrabrosti od vas pa nisam kroz mišiju rupu se provlačio i bežao iz Narodne skupštine nego sam išao normalnim putem.
Zato mislim da bi morali prvo da promenimo Zakon o izboru narodnih poslanika i da ga prilagodimo Ustavu Srbije, da bi morali da donesemo novi Poslovnik o radu Narodne skupštine i da bi morali da odstranimo iz Narodne skupštine sve narodne poslanike koji su izbačeni iz svoje političke partije ili su sami napustili političku partiju na čijoj su listi izabrani, pa da normalizujemo radu u Narodnoj skupštini.
Ovde sam dužan da slušam imena raznih partija. Iznenade me jer nisam znao ni da postoje, imena raznih poslaničkih grupa. Nisam čuo da postoje, a oni dobiju 20 minuta i govore. Ne može to.
Imam još 11 minuta i onih 17 to ću vama pokloniti kada dođu ovi spolja. Nećemo još da idemo, ljudi. Da ste krenuli za mnom bili biste sigurni, a ovako ste se raspršili. Ko zna šta vam se moglo desiti. Neki su preko ograde preskakali tamo. Mogli su bez gaća ostati.
Dakle, pokušavam ovde da budem maksimalno konstruktivan i želim da se uozbilji Narodna skupština. Naravno izneću i svoje primedbe na rad predsednika Narodne skupštine kada o njoj bude reči ovde - zašto Narodna skupština ne sme da se podređuje izvršnoj vlasti. To je posebno, ali isto tako važno pitanje.
Ovde je reč o tome da Narodna skupština mora da bude samovoljna, zasnovana i na pravnim i na moralnim principima. Ne mogu da shvatim zašto nekoga nije sramota kada je izabran na jednoj listi, a oni ga otpisali ili je sam napustio ili je smenjen i ode on. Ja sam pomogao Marku Milenkoviću da ispadne ovde moralan u odnosu na takve, mada je malo bio nevoljan i malo se nećkao, ali argumenti su bili dovoljno ubedljivi, a ne ko Đorđe Vukadinović. On je sa svojim časopisom bio koalicioni partner. NJegov časopis je jedan od tri koaliciona partnera.
