Dakle, porodica mora da zna kome se daje organ, pa da na osnovu toga odluči da li će organ biti presađivan ili neće. Ja kad bi slučajno poginuo, kad bi slučajno jednog dana odapeo, ne verujem da se to može desiti, ali kad bi se desilo, pa da moj neki organ, a imam neke organe veoma vredne i sa medicinskog i sa aspekta…
(Marijan Rističević: Jetra.)
Jetra mi je odlična. Jetra mi je sposobna da se sama odbrani.
Dakle, da se neki moji organi presade ljudima za koje smatram da u moralnom pogledu nisu dostojni, u političkom ili ideološkom, ja bih se povampirio i krenuo bih da iščupam svoje srce ili svoju jetru ili svoja pluća ili svoj bubreg. Mora onaj ko daje saglasnost i da zna o kome se radi.
Kod uvoza i izvoza, kako bi rekli ovi poljoprivrednici i veterinari semenskog materijala, posebno se mora pažljivo raditi.

Isteklo vam je vreme, a dodala sam minut i 23 tačno.

Još pola minuta mi treba.
(Vjerica Radeta: Pa bilo je na 18 i 20.)

Nije bilo, minut i 32, evo generalni sekretar mi kaže.

Evo, meni pratili ljudi.

Recite još rečenicu-dve, da se ne nagađamo, i to je to.

Dakle, moraju se imati u vidu geografski, kulturološki, civilizacijski, pa i antropološki momenti. Nije to jednostavna stvar. To nije možda za političku raspravu umesno, ali je veoma osetljivo, i sa aspekta društvenog morala, sa aspekta stanja društvene svesti, sa aspekta nivoa civilizacijskog razvoja, tako da te stvari ne treba…

Hvala vam. Iskoristili ste i ovo dodatno vreme.

Jesam i to iskoristio?

Zaboravila sam da dam reč izvestiocu nadležnog odbora dr Laketiću. Izvinjavam se. Izvolite.