Ovo nije Zakon o igrama na sreću, nego Zakon o zabrani isticanja simbola i organizovanja fašističkih i neonacističkih manifestacija. Prema tome, ja ne mogu da pričam na drugačiji način nego o pojavama koje su simptomatične. Dozvolite da završim, pa ćete zaključiti da sam duboko u pravu.
Dakle, pre deset dana u ovom visokom domu, pomislila sam da je greška po sredi, kada je prvi među jednakima u okviru vodeće i najveće vladajuće poslaničke grupe praktično u ovaj dom uveo novu kategoriju, možda čak i novu rasu, a to su deca naših kolega narodnih poslanika i deca novinara. (Isključen mikrofon.)
(Poslanici Srpske napredne stranke negoduju.)

Poslanica vređa druge poslanike. Ja ne mogu to da dozvolim. Ovo ne ide nigde, ne ide u dobrom pravcu.
Hvala vam što ste danas došli na sednicu. Ovo ide u vrlo lošem pravcu.
(Marinika Tepić: Mogu li da nastavim?)
Može o Predlogu zakona, ja bih vas najljubaznije molila. Imamo vrlo važne zakone danas na dnevnom redu. Nemojte da pravimo skandale.

Vratili ste mi vreme na početak. Hvala.
Dakle, ja pričam vrlo konkretno o ovom zakonu, apelujući istovremeno da i svi drugi razumeju koliko je tema ozbiljna i da uvodeći nove kategorije ljudi i nove kategorije, po meni, rasa, naročito u ovaj visoki dom, pa i juče tokom redovnog zasedanja, shvate napokon da to ne sme da se radi, bez obzira da li je taj režim uspostavljen zakonom ili ne.
Ono što me dodatno brine jeste vaš postupak, predsednice Narodne skupštine, a to je da danas, koliko sam ja informisana, što je takođe jedna vrsta fašizacije, zabranite … (Isključen mikrofon.)