Ne znam, nikada nisam bila u tom pokretu.

Kako bre, trebala si vojvoda četnički da postaneš?

Ne, ne.

Predlog bio spreman.

Vidi se da ste u godinama gospodin, pa se ne sećate.

Da ja završim, Majo… (Isključen mikrofon)

Isključila sam vam mikrofon, pa ako možete da završite diskusiju.
(Vojislav Šešelj: Hoću da završim. Šta je bilo sad?)
Izvolite.

Dakle, porodica mora da zna kome se daje organ, pa da na osnovu toga odluči da li će organ biti presađivan ili neće. Ja kad bi slučajno poginuo, kad bi slučajno jednog dana odapeo, ne verujem da se to može desiti, ali kad bi se desilo, pa da moj neki organ, a imam neke organe veoma vredne i sa medicinskog i sa aspekta…
(Marijan Rističević: Jetra.)
Jetra mi je odlična. Jetra mi je sposobna da se sama odbrani.
Dakle, da se neki moji organi presade ljudima za koje smatram da u moralnom pogledu nisu dostojni, u političkom ili ideološkom, ja bih se povampirio i krenuo bih da iščupam svoje srce ili svoju jetru ili svoja pluća ili svoj bubreg. Mora onaj ko daje saglasnost i da zna o kome se radi.
Kod uvoza i izvoza, kako bi rekli ovi poljoprivrednici i veterinari semenskog materijala, posebno se mora pažljivo raditi.

Isteklo vam je vreme, a dodala sam minut i 23 tačno.

Još pola minuta mi treba.
(Vjerica Radeta: Pa bilo je na 18 i 20.)