Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog da se uvrsti u dnevni red.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Izvolite.

Hvala lepo.

Evo već dobre dve, ako ne i treća godina kako pokušavam da ovim predlogom izmena zakona pomognem Skupštini da preuzme svoju odgovornost donošenja zakona i popravljanja svojih i tuđih grešaka i da se na ovaj način pokuša da sredi stanje u visokom obrazovanju.

Naravno da svi znaju šta je tema, tema su lažne diplome, lažni doktorati. Na najvišim mestima u državi, predsednik, ministri, gradonačelnik, mnogi drugi visoki zvaničnici imaju diplome, a neki i doktorate koji u svojoj vrednosti imaju vrednost papira na kome je to štampano i možda vrednost amortizacije štampača koji je štampao tu diplomu, tu od nauke nema ni „n“, tu od bilo kakvog poznavanja materije, znanja ili bilo čega nema ničega.

Pre, rekoh, dve godine je dat predlog tog zakona, niko se nije javio do pre jedno šest meseci kada je Vlada rekla da će u svojim izmenama da načne ovu temu, da počne da o tome radi, da da neko rešenje koje će na dobar način da reši taj problem, čiji smo svedoci svi poslanici i svi građani Srbije, ali to se nije desilo. Zato ja pokušavam, i ovo je verovatno deseti, petnaesti put, da vas ubedim u to da je diploma dokaz znanja, da diploma nije, naravno, neophodna svim građanima Srbije, ali oni koji žele da je imaju treba da je imaju zato što to znači da su nešto naučili, da ta diploma treba da bude kvalifikacija za neko radno mesto, ali i odraz obraza nekog čoveka, koliko on iskreno može da izađe pred građane Srbije i da kaže ovo što ja govorim, ovo što ja imam, ono što ja jesam, to je tačno.

Ako se to ne uradi, onda ćemo imati ono što imamo danas, a to je poplava lažnih spasilaca, lažnih patriota, lažnih doktora, lažnih diplomiranih, masterovanih ili ne znam kakvih sve naučnika sa „Megatrenda“ i sličnih rupa intelektualnih, imaćemo to da nam se iseljava 40, 50 hiljada obrazovanih ljudi svake godine. To nije slučajno i to nije samo posledica ekonomske krize, svetske ili domaće, to je namerna politika SNS i Satelita da isteraju sve zdravo iz Srbije da bi ovi prevaranti sa lažnim diplomama mogli da zauzmu njihova mesta. To možemo da sprečimo usvajanjem izmena zakona, kao što sam predložio.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 22, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja.
Izvolite, poslaniče.

I ovo je već višegodišnji pokušaj da se donese jedan potpuno novi zakon o planiranju i uređenju prostora i naselja. Kao što znamo, u toj oblasti, to je isto opštepoznata stvar, imamo velike probleme, svuda oko nas, od najvećeg divljeg gradilišta na teritoriji Balkana koji je kolokvijalno nazvan „Beograd na vodi“, preko mnogih takvih primera u Beogradu i mnogim drugim gradovima Srbije.

Pre izvesnog vremena smo dobili jedan drugi zakon sa istom tematikom koji se sprovodi kao i sve u Srbiji, to znači voljom vladara, pa kad može – može, kad hoće – hoće, bez bilo kakve temeljite pripreme, bez bilo kakve kazne ili preventive koja bi sprečila ovakvo ponašanje. Ja sam već ukazivao na primer u Nebojšinoj 8a, što se dešava sada, postavio sam pitanje i potpredsednici Vlade. Nakon toga sam dobio 40 primera po Beogradu gde se gradi apsolutno bez bilo kakve dozvole. Pa sam onda dobio još stotinak primera iz Srbije, pa su onda rekli da će Zakon o ozakonjenju da reši sve. Ne, taj zakon o ozakonjenju je još jedna rupa u sistemu, zakon koji je donet da bi se kriminalna gradnja dovela do nivoa legalnosti, što naravno ne može da se desi.

Ovaj zakon je apdejtovana verzija zakona koji je bio donet 2003. godine, ono što ja predlažem, gde je struka, nauka dala svoj maksimum u definiciji uslova za normalnu, ispravnu, na zakonu i na struci zasnovanu gradnju, gde bi bilo apsolutno nemoguće da bilo kakva divlja gradnja bude moguće jer je bila predviđena kazna zatvora za onog po počne radove bez dozvole za gradnju i svih onih dokumenata koji tome prethode. Nažalost, već sledeća vlast 2004. godine je u liku svog ministra za kapitalne investicije, recimo, na njegovom ličnom objektu prekršila taj zakon i on je praktično bio nesprovođen.

Zato ponovo afirmišem ovaj zakon i dajem vam mogućnost da svojim glasanjem stanete uz ovaj dobar predlog. Ponavljam, tada bi zabadanje ašova u zemlju, a kamoli dovođenje teških mašina, dovelo do toga da onaj ko to uradi bez adekvatnih dozvola ide u zatvor. To znači da bi u zatvoru već bili investitori i domaći saradnici „Beograda na vodi“, objekta koji sam već pomenuo u Nebojšinoj 8a i mnogih drugih objekata koji postoje svuda okolo. Dajem vam šansu da ispravite grehe svoje prošlosti i da glasate za ovaj zakon.

Hvala.
Stavljam na glasanje vaš predlog.
Zaključujem glasanje: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika.

Hvala.

Ima dva člana, vrlo jednostavno. Suština je – zabranjeno je iznajmljivanje termina u svim elektronskim medijima koji se emituju na teritoriji Republike Srbije podnosiocima izbornih lista za prenošenje predizbornih skupova, političkih poruka i reklama. Ovaj zakon sam podneo krajem prošle godine, preventivno, pred izbore koji su se očekivali, koji su održani. Ideja je da se ogroman novac koji se baca za politički, moralno, estetski i bilo kako neprihvatljiv tzv. politički marketing, tu se daje blizu sto miliona evra za svake izbore, i to ne para političkih stranaka i predlagača lista, nego para građana Srbije, poreskih obveznika Srbije jer se iz tog novca finansiraju izbori, bilo preko budžeta, bilo iz crnih fondova. Jer ti crni fondovi su to da vam „Srbijagas“ ili EPS ili neko drugi da neke prljave pare, a to su pare građana Srbije, od kojih vi pravite posle politički marketing. Da vam ne govorim na šta su ličile te reklame, od gospođa Nade, vraćanja diplome i drugih skečeva koji su emitovani kao politička poruka.

Da je usvojen tada predlog zakona o kome sada govorim, ne bi bilo te prljavštine na našim elektronskim pre svega medijima, ali što je važnije, bilo bi ušteđeno puno para koje bi mogle da budu korišćene za mnogo važnije stvari, kao što je, recimo, lečenje bolesnika koji boluju od teških bolesti i lečenje dece. Mi danas imamo, preko istih tih elektronskih medija, koji su emitovali to đubre, juče priloge o tome da je Srbija humana zato što je skupila 100, 200, 300 hiljada evra za lečenje nekog jadnog deteta. Naravno da je Srbija humana i naravno da je to dobro, ali nije posao države da pohvaljuje takvo ponašanje, nego da leči tu decu. Sa 50 miliona evra, što je polovina ukupne sume koja se troši na ovaj način, bilo bi omogućeno lečenje sve dece koja boluju od teško izlečivih i retkih bolesti, i ne samo dece, nego i starijih.

Ovo kako sad stoji je direktan atak na budućnost Srbije, ne samo po tom đubretu koje se emituje nego zato što zbog toga deca, koja su budućnost Srbije, oko toga se slažemo svi, nemaju mogućnosti da budu sagledana medicinski na adekvatan način. Ne mogu u Srbiji preko SMS-a da se leče deca, postoji način kako to može da se spreči, to je usvajanje ovog predloga zakona.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 20, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine.
Izvolite.

Bez obzira što je ovo ponovljeno od 2015. godine, znači treća godina, nije mi teško da ponovim još jednom. Naravno da svaki genocid koji se desio u istoriji čovečanstva treba osuditi na način koji je primeren tome.

Ovde se govori o genocidu nad Jermenima koji je izvršenom u Osmanskom carstvu od 1915. do 1922. godine.

Već sam govorio o tome da ovo ne bi bio neki izuzetak, jer su mnogi parlamenti na svetu već na isti način osudili ovaj genocid i to su, recimo parlamenti Ruske Federacije, Grčke, Belgije, Francuske, Kanade, Kipra, Italije, Švajcarske, Argentine, Urugvaja, Švedske, Libana, nekoliko država SAD i mnogi drugi. Time bi i Srbija stala u grupu ovih, ja mislim, respektabilnih država, i pokazala da brine o etici, o moralu, o pravnim posledicama krivičnog dela i kada se ne radi smo o građanima Srbije.

Dodatno, time bismo dobili još veći značaj i još veće utemeljenje u onome što tražimo za osudu genocida nad srpskim narodom, nad građanima Srbije, nad svima onima koji su na teritoriji za koje je nadležan ovaj parlament, doživeli zločine, razne zločine, pa i one koji se mere nivoom genocida.

Naravno da je i naša istorija puna takvih sramnih, ružnih situacija, naravno da time bismo mogli da osudimo i one među nama, među građanima Srbije, živi ili mrtvi, koji su navodno u naše ime, vršili ratne zločine koji su na nivou genocida ili jesu sam genocid.

Ne postoji loš i dobar genocid. Ne postoji loš i dobar zločin. Ne postoji loš i dobar zločinac. Postoji pravo i postoji moral i ako pravo i moral nemaju svoje utemeljenje u većini poslanika ovog tela, ovog parlamenta, onda mi imamo veliki problem u Srbiji. Taj problem je veći i od toga što se deca leče SMS-om i od toga što vrh vlasti čine falsifikatori sa lažnim diplomama i od mnogih drugih stvari koje su same po sebe veliki.

Zato vas pozivam da glasate za ovu rezoluciju.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 23. protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Ovaj zakon je u direktnoj vezi sa Zakonom o izboru narodnih poslanika o kome sam govorio, pošto se bacanje para za odvratne, prizemne, primitivne političke reklame definiše u dva zakona, u Zakonu o izboru narodnih poslanika i u Zakonu o finansiranju političkih stranaka. Dva člana isto – briše u postojećem zakonu član 23. stav 2. a time se stvaraju uslovi da bude zabranjeno reklamiranje političkih subjekata u izbornim kampanjama.

Opet da se pozovem na međunarodno iskustvo. Ne bi to, naravno, gašenje mogućnosti trošenja narodnih para za besmislene reklame političke, ne bi smanjilo mogućnost da građani Srbije budu upoznati sa političkim programima stranaka, kandidata, predlagača. Naprotiv, za to postoji način a to je da, pre svega, elektronski mediji daju adekvatan prostor u vreme kampanje svim kandidatima, kao recimo što je u nekim državama koje su demokratski tu negde kao mi, recimo Francuska, pa da onda svi kandidati za predsednika dobiju isti vreme i mogućnost da u duel emisiji prikažu svoje programe.

Zabrana reklamiranja političkih stranaka i kandidata na izborima je odavno utemeljena i prisutna, ta zabrana u Velikoj Britaniji, Holandiji, Švedskoj, Norveškoj, Francuskoj, Nemačkoj, Irskoj i još u mnogo drugim zemljama. Siguran sam da ćemo podeliti utisak da su ove države koje sam pročitao, države koje imaju nešto malo dužu demokratsku tradiciju nego što je to slučaj u Srbiji, i da ako tamo građani mogu da budu obavešteni o programu političkih stranaka, pa da izađu i da glasaju u procentima koji su 75%, 80%, kao što imamo primere u zadnjim izborima u nekim državama EU, onda je sigurno moguće da se to desi i u državi Srbiji koja se bar javno hvali svojim demokratskim temeljima, tradicijom i primenom demokratskih parametara u sadašnjici.

Naravno, da to nije tačno. Naravno, da bi usvajanje ovog zakona bilo veliki atak na laž, prevaru, manipulaciju koju aktuelna vlast vrši prema građanima Srbije o trošku istih tih građana Srbije, što bi neki zlobnici rekli, da tu ima i neke pravde. Ali, ne slažem se sa tim i mislim da je prava prilika da istupite korak napred i da ugasite mogućnost trošenja narodnih para za bacanje, a da se taj novac troši za lečenje naše dece.