Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Treću sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 107 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutan 143 narodna poslanika, te konstatujem da imamo uslove za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

Dobar dan.

Poštovanje, imam nekoliko konkretnih pitanja koja se ovoga puta tiču života. Srbija je ponovo poharana gradom i ja imam pitanje za Vladu Republike Srbije, odnosno premijera, jer nema nadležnog ministarstva koje bih mogao uputiti to pitanje, a pod b) za Sektor za vanredne situacije pri MUP, šta se preduzima na tome da Srbija konačno bude i zaštićena od ovoga.

Znači, grad je desetkovao čitavih krajeve i Srbije, o tome se ne piše i to ne zanima naše medije i naše tabloide, ali zanima građane Srbije, tim pre, što, kao što znamo grad jeste prirodna nepogoda, ali i bolest kolera, boginje, kuga su takođe prirodna pojava, pa se i te kako leče, saniraju i vakcinišu i preventiraju. Zato pitam vrlo jasno nadležna tela i organe.

Šta je sa sistemom protivgradne zaštite? Zašto ne funkcioniše? Šta je sa daljinskom odbranom od grada? Da li je tačno da je Vlada raskinula ili da nije produžila ili nije realizovala ugovor sa našim domaćim proizvođačem „Trejalom“ iz Kruševca, koji radi te sisteme i obezbeđuje protivgradnu zaštitu, mi se junačimo i hvalimo avionima, kamionima i sistemima koje ćemo dobiti i koje nabavljamo po skupe pare od kojih uglavnom nema ništa.

Moje pitanje je zašto se ne uloži deo tog novca u domaću proizvodnju, u domaću firmu koja obezbeđuje zaštitu domaćim poljoprivrednim proizvođačima koji su izloženi ovoj elementarnoj nepogodi.

Hvala vam.
Vlada ne šalje biografije, tu je drugi predlagač što se tiče kandidata pravosudnog sektora, znate da to Vlada ne predlaže.

Ja govorim načelno.

Taj ćete apel uputiti nekom drugom.

Govorim načelno za sve predloge koji dolaze.

Zahvaljujem na sugestijama.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se uvažena predsednice.

Postavio bih pitanje „Železnici Srbije“, odnosno „Srbija Vozu“, vezano je za prugu, deo pruge kraga, koji ide od Crvenog krsta u Nišu, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Bora, do Prahova i mogu da kažem, jer ću se vratiti malo unazad, da podsetim sve, to je pruga koja je veoma bitna za istok Srbije. Ta pruga je građena, početak građenja je počeo je 1907. godine, znači 110 godina je prošlo od kada je ta pruga počela da se gradi. Svi znao koliko je taj krag pruge veoma bitan za istok Srbije. Imamo situaciju da je taj deo pruge počeo da propada od 1996. godine. U tom delu pruge bilo je zaposleno preko 2000 ljudi, a do današnjeg dana tu ima oko 800 zaposlenih radnika koji taj deo pruge održavaju i rade.

Svedoci smo propadanja tog dela pruge, a najveća i najgora stvar je bila 2007. godine, kada je tadašnja vlast, na inicijativu tadašnjeg direktora Železnice Srbije, krenuo da ugasi taj deo pruge, od Niša, Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Bora prema luki u Prahovu. Znači, tada je krenula inicijativa da se taj deo pruge ugasi, da se zaustave relacije putničkih vozova koji su tuda išli i na taj način su hteli da oštete veliki broj građana kojima je to jedina mogućnost da mogu da odu do određenog centra, grada, opštine ili nekog sela.

Tada se veliki broj opština koji gravitiraju u tom delu pobunili argumentovano pokazali da to nije u redu i zaustavljena je ta inicijativa. To je bilo loše, ali i do današnjeg dana ta pruga se i dalje loše održava, u veoma lošem je stanju. Sve je išlo, što se kaže, na ruku da se ta pruga gasi. Da li je to zbog nemogućnosti ljudi koji rade u Železnicama Srbije, ljudi koji su iz tog dela Srbije a nemaju mogućnost da lobiraju da se taj deo pruge više i bolje održava, možda je to i rešenje.

Ranije, prošle godine, krajem 2015. godine, bila je inicijativa Srbija – voz, a to je preduzeće koje je zaduženo za prevoz putnika, da se ponovo taj deo pruge zatvori, da se ugasi da tamo vozovi, odnosno putnici ne treba da idu. Mogu da kažem da je, prema broju stanovnika, prema teritoriji, vrlo bitna stavka i da veliki broj putnika putuje vozom zato što nemaju drugi izbor prevoza. Još nešto, taj deo pruge od Niša, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, prema Prahovu je vrlo bitan za teretni saobraćaj, zato što velike količine robe ide iz Svrljiga, od Bora u Prahovu. Luka u Prahovu je pretrpana robom. Znači, vrlo je bitno zbog železnice, zbog razvoja naše Srbije da se taj deo pruge obnovi, rekonstruiše, da se pragovi obnove i da u narednom periodu Železnica Srbije da mnogo veći akcenat na taj deo naše železnice.

Zato kažem i pozivam, i moje pitanje je nadležnom ministarstvu, Železnicama Srbije, „Srbija – vozu“, da li će biti uložena veća sredstva za remont pruge, za popravku pragova, za obnovu vozova, jel znamo da je „Šveđanka“, voz koji je komunicirao veoma aktivan, veoma veliki broj ljudi putuje tim vozom, sada imamo ruski voz, koji je veoma ugodan i dobar, ali isto je veliki problem ljudi, putnici koji putuju vozom, kondukteri njima ne naplaćuju karte, već oni te pare stavljaju u džep. To nije dobro zbog putnog saobraćaja zato što veliki broj ljudi sada ide besplatno i na taj način štete Železnice Srbije.

Ja pozivam i tražim od nadležnim u Železnicama Srbije, da se uvrsti pruga od Niša, Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Bora prema Prahovu, da se uvrsti u rekonstrukciju, da se rekonstruiše, da se poprave pragovi, da se uvede red i da mi slučajno ne smemo dozvoliti da taj krak pruge bude obustavljen vozni saobraćaj za putnike zato što je to žila kucavica za sve nas koji u tom delu živimo.

Pozivam ljude u Železnicama Srbije da ozbiljno shvate ovu moju inicijativu, ovaj moj predlog da se uradi rekonstrukcija ovog dela pruga, jer još jednom ponavljam da je tamo veoma bitno da se tamo veliki broj teretnog saobraćaja obavlja, da se prevoze i opasne materije…

Hvala vam. Vreme vam je prošlo.
Reč ima Olena Papuga.

Hvala predsednice.

Svoje prvo pitanje postavljam Ministarstvu za rad i zapošljavanje i boračka pitanja, Aleksandru Vulinu i ministru bez portfelja, zaduženom, za demografiju, Slavici Đukić Dejanović.

Naš kolega, Marko Đurišić je više puta u utvrđivanju dnevnog reda postavljao pitanje kada će biti uvršten zakon o finansijskoj podršci u dnevni red?

Do sada se to nije desilo. Pitam, zašto već treću godinu od kada je trebalo taj zakon da bude usvojen, a ne samo u skupštinskoj proceduri, nije ni usvojen, nije ni ušao u proceduru.

Ministru, Aleksandru Vulinu, postavljam pitanje zašto taj zakon nije usvojen, jer mnoge porodice zavise od tog zakona, čekaju da se zakon usvoji, porodilje čekaju da im se reši neki status, itd. Ima jako puno korisnika mladih porodica i uopšte, porodica koje čekaju da bude usvojen taj zakon.

Pitam, da li priča o Zakonu o finansijskoj podršci porodicama je samo predizborno obećanje i kod tog naziva zakona se koristi samo u predizbornoj kampanji.

Ovim zakonom bi pravo na porodiljsku naknadu dobijale i poljoprivrednice, a takođe i žene koje su angažovane na poslovima po ugovoru o delu i po autorskim pravima. Ovaj zakon bi takođe regulisao i roditeljski dodatak, a takođe i porez na dodatu vrednost koji je ukinut krajem 2016. godine.

Pitam ministra Vulina i ministarku bez portfelja, kada će Zakon o finansijskoj podršci porodicama, ući u proceduru i kada će biti usvojen?