Bez obzira što je ovo ponovljeno od 2015. godine, znači treća godina, nije mi teško da ponovim još jednom. Naravno da svaki genocid koji se desio u istoriji čovečanstva treba osuditi na način koji je primeren tome.

Ovde se govori o genocidu nad Jermenima koji je izvršenom u Osmanskom carstvu od 1915. do 1922. godine.

Već sam govorio o tome da ovo ne bi bio neki izuzetak, jer su mnogi parlamenti na svetu već na isti način osudili ovaj genocid i to su, recimo parlamenti Ruske Federacije, Grčke, Belgije, Francuske, Kanade, Kipra, Italije, Švajcarske, Argentine, Urugvaja, Švedske, Libana, nekoliko država SAD i mnogi drugi. Time bi i Srbija stala u grupu ovih, ja mislim, respektabilnih država, i pokazala da brine o etici, o moralu, o pravnim posledicama krivičnog dela i kada se ne radi smo o građanima Srbije.

Dodatno, time bismo dobili još veći značaj i još veće utemeljenje u onome što tražimo za osudu genocida nad srpskim narodom, nad građanima Srbije, nad svima onima koji su na teritoriji za koje je nadležan ovaj parlament, doživeli zločine, razne zločine, pa i one koji se mere nivoom genocida.

Naravno da je i naša istorija puna takvih sramnih, ružnih situacija, naravno da time bismo mogli da osudimo i one među nama, među građanima Srbije, živi ili mrtvi, koji su navodno u naše ime, vršili ratne zločine koji su na nivou genocida ili jesu sam genocid.

Ne postoji loš i dobar genocid. Ne postoji loš i dobar zločin. Ne postoji loš i dobar zločinac. Postoji pravo i postoji moral i ako pravo i moral nemaju svoje utemeljenje u većini poslanika ovog tela, ovog parlamenta, onda mi imamo veliki problem u Srbiji. Taj problem je veći i od toga što se deca leče SMS-om i od toga što vrh vlasti čine falsifikatori sa lažnim diplomama i od mnogih drugih stvari koje su same po sebe veliki.

Zato vas pozivam da glasate za ovu rezoluciju.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 23. protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Ovaj zakon je u direktnoj vezi sa Zakonom o izboru narodnih poslanika o kome sam govorio, pošto se bacanje para za odvratne, prizemne, primitivne političke reklame definiše u dva zakona, u Zakonu o izboru narodnih poslanika i u Zakonu o finansiranju političkih stranaka. Dva člana isto – briše u postojećem zakonu član 23. stav 2. a time se stvaraju uslovi da bude zabranjeno reklamiranje političkih subjekata u izbornim kampanjama.

Opet da se pozovem na međunarodno iskustvo. Ne bi to, naravno, gašenje mogućnosti trošenja narodnih para za besmislene reklame političke, ne bi smanjilo mogućnost da građani Srbije budu upoznati sa političkim programima stranaka, kandidata, predlagača. Naprotiv, za to postoji način a to je da, pre svega, elektronski mediji daju adekvatan prostor u vreme kampanje svim kandidatima, kao recimo što je u nekim državama koje su demokratski tu negde kao mi, recimo Francuska, pa da onda svi kandidati za predsednika dobiju isti vreme i mogućnost da u duel emisiji prikažu svoje programe.

Zabrana reklamiranja političkih stranaka i kandidata na izborima je odavno utemeljena i prisutna, ta zabrana u Velikoj Britaniji, Holandiji, Švedskoj, Norveškoj, Francuskoj, Nemačkoj, Irskoj i još u mnogo drugim zemljama. Siguran sam da ćemo podeliti utisak da su ove države koje sam pročitao, države koje imaju nešto malo dužu demokratsku tradiciju nego što je to slučaj u Srbiji, i da ako tamo građani mogu da budu obavešteni o programu političkih stranaka, pa da izađu i da glasaju u procentima koji su 75%, 80%, kao što imamo primere u zadnjim izborima u nekim državama EU, onda je sigurno moguće da se to desi i u državi Srbiji koja se bar javno hvali svojim demokratskim temeljima, tradicijom i primenom demokratskih parametara u sadašnjici.

Naravno, da to nije tačno. Naravno, da bi usvajanje ovog zakona bilo veliki atak na laž, prevaru, manipulaciju koju aktuelna vlast vrši prema građanima Srbije o trošku istih tih građana Srbije, što bi neki zlobnici rekli, da tu ima i neke pravde. Ali, ne slažem se sa tim i mislim da je prava prilika da istupite korak napred i da ugasite mogućnost trošenja narodnih para za bacanje, a da se taj novac troši za lečenje naše dece.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o Vladi. Izvolite.

Sad prelazimo u jedan, što bi rekli, set zakona koji se tiču zdravlja, pa je prvi među njima Predlog zakona o dopunama Zakona o Vladi gde se kaže da se iznad člana i član 11. menjaju i glase – zdravstvena sposobnost nespojivost i sukob interesa, a da član 11. glasi – pre izbora Vlade, svaki predloženi član Vlade mora Narodnoj skupštini da dostavi lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima. Član Vlade ne može biti na drugoj javnoj funkciji u državnom organu, organu uprave autonomne pokrajine, opštine, grada Beograda niti vršiti delatnost koja po zakonu je ne spojiva i tako dalje.

Ovo je ne spojivost funkcija. Insistiram na ovome jer kao što srpska javnost zna, pa i kolege poslanici, neki o tome govore javno, neki o tome govore po kuloarima, neki pišu tajne poruke, neki se smejulje iza ovih stubova, ali generalno, jasno je da mi u Vladi imamo puno ljudi koji nisu dokazali svoju zdravstvenu sposobnost za vršenje funkcija člana Vlade i to je više nego jasno.

Imamo jednu Vladu od 2000. godine do dana današnjeg gde je to utvrđeno egzaktno, to je Vlada Zorana Đinđića koju sam ja nažalost vodio zadnjih godinu dana, gde su svi članovi te Vlade pre nego što su došli u parlament morali da odu u referentnu ustanovu koja se zove VMA i da tamo budu pregledani, sa namerom da se utvrdi njihova zdravstvena sposobnost za vršenje dužnosti zapošljavanja na bilo kojoj funkciji u državnim organima.

Znači, ako imamo kandidata za člana Vlade, koji ne može da dobije zdravstveno uverenje, da je sposoban za posao administratora, sekretarice, higijeničara, obezbeđenja, referenta, onda naravno da takav kandidat ne može da dobije podršku parlamenta. To bi bilo normalno. Ovde nažalost, mi imamo poplavu ljudi koji svojim ponašanjem apsolutno unose veliku sumnju da su i fizički, i ne samo fizički nesposobni za vršenje svoje funkcije i to sam predložio i to će biti u sledećim predlozima i za parlament i za predsednika države, što se u poslednjem slučaju vrlo jasno videlo na poslednjim izborima.

Zato vas pozivam da ozdravimo Srbiju tako što ćemo pre svega da ozdravimo najvažnije organe, a pre svega Vladu Srbije. Znači, samo zdravi ljudi, fizički i psihički da budu kandidati za ministre.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 21 poslanik, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dopuni dnevni red tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike.
Izvolite.

Ovo je drugi iz grupe tri zakona o zdravlju, a tiče se izbora predsednika države, predsednika Republike i to je bilo predloženo pred ove izbore, sa očiglednim neophodnim ciljem da se spreči ono što nam se desilo, ali, niste imali volje tada da glasate o tome, pa vas ja pozivam da za ubuduće dođemo do toga da sprečimo da za predsednika države bude izabran čovek koji nema zdravstveno uverenje o zapošljavanju u javnim službama.

Član 1. ovog zakona kaže - U Zakonu o izboru predsednika Republike, „Službeni glasnik“ taj i taj, u članu 11. stav 3. posle tačke 2) dodaje se tačka 2a. koja glasi - lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima, predsednik Republike nužno mora da zasnuje odnos u državnim organima ili da ostvaruje neka prava koja su vezana za taj status i zato je neophodno da budemo sigurni da kandidati, ne ovaj što je već izabran, to je već jasno, nego da svi kandidati pre nego što budu izabrani donesu napismeno da su zdravi. Ponavljam – fizički i psihički.

Ja mislim da je to vrlo moguće i da time sprečimo da nam se dešava to što imamo u najgorem mogućem obliku, ali, to su bila neka druga vremena i sad ne možemo točak istorije da vratimo nazad. Naravno da možemo za budućnost da stvorimo sve moguće uslove da nam takvi ljudi koji, neki sumnjaju, nekih 65 ili 70% Srbije, možda i više, sumnja u zdravlje tih kandidata, pa je čak onom ko je dobio najveći broj glasova, 70% ili 75% građana Srbije misli da on nije baš zdrav, jer, da misli to, glasali bi za njega. Ali, međutim, eto, desilo se to što se desilo.

Dakle, hajmo za budućnost. Biće uskoro nekih izbora, sigurno. U Srbiji su vanredni izbori redovna situacija. Ima samo još jedna institucija koja se zove – vanredna konferencija za štampu, a to je svaki dan. Ali, vanredni izbori u Srbiji su dosta redovni, svake godine imamo neke vanredne izbore. Prema tome, koliko sutra, prekosutra, iz zdravstvenih, nacionalnih ili ko zna kojih razloga, pre će biti iz ovih prvih, ponovo ćemo imati izbore i za predsednika Srbije i ja vas pozivam da sprečimo bruku koja se desila pre mesec dana. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 22 poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Imate li još neki predlog? Ja nemam ovde.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dopuni dnevni red tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o radu.
Izvolite.

Predlog zakona o izmeni Zakona o radu se takođe tiče zdravstva, ali ovoga puta ne za nosioce najviših državnih funkcija, nego za one koji njih biraju, a to su građani Srbije.

Situacija je vrlo jasna. Imamo puno primera gde građani Srbije imaju jako velike probleme u odnosu svojih poslodavaca prema njima, zato što je tu zakon nedorečen, odnosno napravljen je tako da stvara mogućnost jednog potpuno nezdravog odnosa prema ljudima koji su zaposleni, a da ne govorim o nezaposlenima.

Predlog je da se u Zakonu o radu u članu 187. stav 1. da se on menja i da glasi – Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, odsustva sa rada radi posebne nege deteta i odsustva sa rada zbog privremene sprečenosti za rad duže od 30 dana, poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Povod za to je bila situacija u onoj firmi „Leonu“ u Nišu, kada je ona žena koja je bila na bolovanju, dobila otkaz, pa je tu javnost, na sreću, odigrala svoju dobru ulogu i ona je vraćena na posao, ali ako nije ta firma, ja se izvinjavam, da ne reklamiram firme ovde, i to je samo povod. Takvih primera ima koliko god hoćete, od onog teranja zaposlenih da nose pelene, da ne bi odsustvovali sa svog radnog mesta, do mnogih drugih primera koji apsolutno nemaju veze sa 21. vekom, sa Evropom, etikom, moralom ili bilo čime što definiše život na početku 21. veka.

Zato hajde da, a ovo nema veze sa političarima, nemojte da se plašite, ovo se tiče građana, hajde građanima da omogućimo da imaju jedan utisak, opravdani utisak dostojanstva kada počnu negde da rade, da ako im se desi, ne dao Bog, neka bolest, ako su na bolovanju ili u ovim drugim situacijama, da se ne plaše da će neki poslodavac tamo koji je doveden za 10 hiljada evra po radnom mestu, ili doveden kao veliki prijatelj iz neke Tunguzije, ili doveden kao neko ko je, a to je najčešće došao ovde da pere pare, da i te pare koje je dobio od tih istih građana, ne potroši za plate tih ljudi koji zarađuju, nego da otpušta svakoga ko mu se ne sviđa i ko ne pristaje na te odvratne uslove poslovanja.

Zato vas pozivam, dame i gospodo iz svih političkih stranaka, da podržite ovaj predlog zakona i da stvorimo uslove da zaposleni u Srbiji, makar i za male plate, imaju bar taj minimum dostojanstva, da se ne plaše za svoj posao kada su bolesni.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 18 poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dopuni dnevni red tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika.
Izvolite.