Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje Predlog Gorana Ćirića za razrešenje Maje Gojković sa funkcije predsednika Narodne skupštine.
Zaključujem glasanje: za – 16 poslanika, protiv – tri, uzdržan – niko, nisu glasala 139 poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Znam da veliki deo kolega poslanika očekuje ove moje predloge zakona, pa da ne ostanu zadovoljeni sa te strane.

Već više od dve godine predlažem ove izmene Zakona o visokom obrazovanju. Ponoviću još jednom, nije mi teško, po ne znam koji put, razlozi su poznati, šira javnost Srbije, svima u Srbiji, a to je poplava lažnih diploma, lažnih doktorata, lažnih ljudi, koji su u vrhu srpske vlasti, a iza sebe imaju krivično delo falsifikata, odnosno hvale se lažnim diplomama. To važi za još uvek aktuelnog predsednika Srbije, ta karakteristika za ministra unutrašnjih poslova, za gradonačelnika Beograda, za još desetine i desetine ljudi koji su, moram da vam priznam, voljom građana Srbije, ali voljom koja je očigledno data u neznanju i neobaveštenosti postali ljudi koji rukovode ovom zemljom. Ako neko ko je očigledno vršio krivično delo, a koje se ne goni zbog toga što je takva atmosfera u društvu, zato što je takva racionalna, i sve one druge poluepitete koje dobijamo kada se nešto radi protiv razuma i Ustava, zato nam je društvo ovakvo kakvo jeste. Zašto?

Zbog toga se deca ne leče u bolnicama i iz budžeta, iz fonda, nego se leče SMS porukama, zbog toga se spoljna politika vodi tako što se nađe neki Voker iz naftalina, pa on bude predstavljen kao najveći protivnik Srbije, zbog toga Vlada sa svojim predsednikom kaže da je nemoćna pred navijačima, zbog toga se prave tuneli kroz koje ne može da se prođe, zbog toga imamo ogroman rast svega i svačega što se tiče ekonomije u ovoj državi i ogroman pad standarda svih građana Srbije, zbog toga imamo falsifikat državu. I dalje imamo lepu zemlju, dragu, ponosnu, sa ljudima koji treba da budu ponosni što su njeni građani, ali nemamo državu, jer država je u falsifikatu.

Ovim promenama zakona mi možemo da dođemo do toga da se takvi običaji, da se takva navika, da se takva praksa prekine i da buduće generacije Srbije budu ljudi koji će biti svesni, da ljudi kojima su dali poverenje za vršenje ove ili one funkcije neće biti ljudi koji su našli negde rolnu toalet papira ili nekog drugog lošeg papira, otišli i napisali kod nekog prevaranta diplomu kojom danas zauzimaju mesto pametnim ljudima koji beže iz ove zemlje.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 11 poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja.
Izvolite.

I ovo je zakon koji je u proceduri preko dve godine. Svuda oko nas su očigledni primeri potrebe za donošenjem jednog dobrog zakona, koji bi uredio oblast planiranja i izgradnje uređenja prostora. Imamo skoro u svakoj ulici, kad bi gradnja bila tako intenzivna, ali pošto nije, onda imamo u svakom delu grada jedan očigledan primer bespravne gradnje.

Već sam govorio iz opštih i ličnih interesa o objektu u Nebojšinoj 8, a o tome javnost je dobila dodatne informacije prošlih dana, a takvi primeri su vidljivi svuda okolo. Imamo jedan na Novom Beogradu koji je, vidim, i gradska vlast nešto podigla na nivo javnosti, dobijam svaki dan iz raznih delova Beograda i dokaze sa Krnjače, sa Banovog brda, izaberite koji god hoćete deo Beograda ili bilo koji grad u Srbiji u kome se išta gradi, svaka druga, treća, građevina je minimalno sumnjiva, a verovatno i apsolutno protivna zakonu.

Konačno imamo najveći primer bespravne gradnje u istoriji Srbije, u istoriji ovih prostora, zove se kolokvijalno – Beograd na vodi, a formalno se ne zove nikako. Ne znamo ni ko su investitori, ne znamo ni ko to gradi, ne znamo ni ko je projektant. Samo znamo da nam se predsednik Vlade brine svake nedelje kako idu radovi i penje se na 17. sprat, u nadi da će videti bolju budućnost sa one strane Dunava.

Ovaj zakon je, to sam već govorio, ali ponoviću dok ne shvatite i dok srpska javnost to apsolutno ne utemelji u svom saznanju, je apdejtovana verzija zakona koji je donet 2003. godine. Po tom zakonu, svaki početak gradnje bez dozvole za gradnju i svih dozvola koje prethode dozvoli za gradnju je bio krivično delo sa zaprećenom kaznom zatvora. To, naravno, nije bilo primenjivano ni od Vlade koja je došla 2004. godine, ni od vlada koje su došle do dana današnjeg.

Dobili smo Zakon o ozakonjenju koji bi navodno trebalo da reši sve te probleme. Niti je rešio primarne probleme onih objekata čije ozakonjenje je moguće, a kamoli da je kaznio one koji nemaju dozvolu za bilo kakvu gradnju, kao što su već čuvene vikendice bivšeg predsednika države i mnogih drugih koji su okaljali svoj obraz, ali i obraz Srbije time što su radili na nepošten način.

Glasajte za ovaj zakon.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Samo, imam dva takva zakona. Jedan se tiče finansiranja, drugi reklamiranja, ovaj, zdravstvenog pregleda.

Zakona o izboru narodnih poslanika.

Ali, i tu se isto pominje onda reklamiranje…

O izboru narodnih poslanika.

Dobro. Samo mi dajte sekund.
Dakle, to je Predlog zakona o izboru narodnih poslanika, gde se govori, gde je poenta u tome da sam tražio da se zabrani komercijalno reklamiranje kandidata, lista i svih onih koji učestvuju na izborima, zato što se za to troši veliki novac u svakoj izbornoj kampanji. Procene su da je to blizu 100 miliona evra. Sigurno da Srbija ima mnogo bolje načine da potroši taj novac, jer to nije novac političkih stranaka ili kandidata, nego je to novac građana Srbije, koji se koristi za kampanje, bilo formalno kroz onaj deo budžeta koji se daje političkim strankama i predlagačima izbornih lista, bilo da je to onaj još veći deo, a to je onaj sivi novac koji se kroz javna preduzeća, ustanove, prljave poslove vlasti ne samo ove, nego i nekih ranijih, pretvara u novac koji koriste političke stranke.
Šta je poenta? Poenta je da nema reklama, onih priglupih, estetski, politički, moralno neprihvatljivi na televiziji, nego da se građani Srbije upoznaju sa političkim programom kandidata na način koji je inače stariji od reklama, a to je način koji se primenjuje u normalnim državama, u državama sa dužom i dubokom demokratskom tradicijom, a to su tv dueli kandidata, a pre toga predstavljanje njihovih programa. To u Srbiji nije viđeno u zadnjih pet, šest godina sigurno. Bojim se da ni ranije nije bilo to na nivou koji je neophodan za jačanje demokratskih principa i stvaranja temelja demokratije u jednom društvu, ali zadnjih pet godina to postaje tako loše da je potpuno bljutavo.
Taj novac koji se troši za te loše namene može da se upotrebi, bez demagoških namera pričam to, pre svega, za lečenje naših bolesnih ljudi u inostranstvu koji ne mogu da nađu sebi pomoć u Srbiji. Isto mislim da je tu neophodno naći posebna sredstva za lečenje dece. Ima i nekih drugih načina koji bi bili dobri za oživljavanje proizvodnje, pre svega poljoprivredne, ali na pravi način, za naseljavanje ljudi tamo gde su napuštena područja u našoj državi, sigurno da postoje mnogo bolji načini da se taj novac koristi. Ja vas pozivam da glasate protiv daljih loših reklama loših političara.