Poštovani poslanici nastavljamo sa radom.
Molim poslaničke grupe ukoliko to nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članovima 192. i 193. Poslovnika, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o dopuni Zakona o osiguranju depozitu, Predlogu zakona o dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita; Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“, Beograd (Projekat „Modernizacije sistema za otpepeljivanje TE Nikola Tesla A“), Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreže Srbije“, Beograd (Regionalni program energetske efikasnosti u prenosnom sistemu), Predlogu odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije i Predlogu Odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama.
Da li ovlašćeni ispred predlagača žele reč?
Reč ima ministar Dušan Vujović.

Dobar dan.
Dozvolite da ukratko kažem nekoliko važnih informacija o tačkama dnevnog reda, prve četiri tačke dnevnog reda danas. Napominjem da ću posle toga dati reč ministru Antiću da on objasni suštinski deo ova dva kredita KfW dugove gde mi sa stanovišta ministra finansija i sa stanovišta finansijskih efekata tih kredita pružamo garancije, a Ministarstvo rudarstva i energetike se nalazi u najboljoj poziciji da objasni suštinu ovih kredita.
Što se tiče prve tačke dnevnog reda i druge tačke dnevnog reda, reč je o istom amandmanu na dva zakona. Jedno je Zakon o dopuni Zakona o osiguranju depozita, a drugo je Zakon o dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita. U oba slučaja se traži saglasnost, odnosno da parlament odobri malu izmenu zakona kojom se u prvom slučaju dodaje stav 4, a u slučaju Agencije za osiguranje depozita stav 3. U prvom slučaju to je član 7. a u drugom je član 8.
Šta je suština? Izmena glasi – u izuzetnim okolnostima značajnih promena na međunarodnom finansijskom tržištu uzrokovanih postojanjem negativnih kamatnih stopa na depozite kod stranih banaka Agencija može, naglašavam može, da devizna sredstva iz stava 1. ovog člana ulaže u devizne u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili NBS. To je suština predloga.
Šta to praktično znači? Kada je donošen ovaj zakon i kada su pravljeni krediti kojima se Republika Srbija zadužila da bi popunila sredstva Fonda za osiguranje depozita situacija na međunarodnom finansijskom tržištu je bila takva da smo imali pozitivne kamate na ulaganje deviznih rezervi. Znači Republika Srbija se zadužila kod Svetske banke i kod Evropske banke za obnovu i razvoj i u prvom slučaju preuzeta sredstva kredite, a u drugom slučaju rezervisana sredstva za slučaj potrebe su u prvom slučaju uplatile na račun NBS, a u drugom slučaju stoje na rezervnom računu.
Sredstva koja su uplaćena se standardno po međunarodnoj praksi spajaju se sa sredstvima deviznih rezervi i njima se upravlja na isti način kao i sredstvima deviznih rezervi. To je sve bilo u redu dok se nisu pojavile negativne kamate poslednjih godinu, godinu i po dana a onda sada imamo paradoksalnu situaciju da država Srbija plaća kamatu na taj kredit. Kredit je evidentiran kao povećanje duga države Srbije. Pošto ne mogu da se troše, srećom nema potrebe da se troše, jer su to sredstva kojima se interveniše samo u slučajevima da neka banka ne može da izmiri svoje obaveze prema štedišama, u takvoj situaciji Agencija za osiguranje depozita ulaže sredstva zajedno sa NBS i mora da plaća negativne kamatne stope.
Prema poslednjim podacima, iznos je dosta značajan i biće još veći u budućnosti ukoliko zakonski ne dozvolimo Agenciji za osiguranje depozita da uz saglasnost NBS i Ministarstva finansija, odnosno Vlade Republike Srbije ta sredstva na način da se spreče negativne kamatne stope, tj. potreba da se dopunski iz budžeta to finansira.
Pored toga što se neki ljudi koji kruto interpretiraju pravila obezbeđenja takvih plasmana od finansijskih i drugih rizika, čvrsto sam uveren da u ovom slučaju takvih rizika nema pošto je država Srbija i u ime nje, Ministarstvo finansija potpisalo kredit kojim je ukupan dug već preuzela na sebe, ovde dopunskih rizika apsolutno nema, gubljenje ove supstance do koje dolazi bez naše greške stvarno nije opravdano i svaki poslanik bi imao pravo da postavi pitanje zašto dopunski iz budžeta finansiramo nešto što smo već pozajmili. To je taj uticaj međunarodnog okruženja koje je takvo. Mi nemamo dovoljno jaku poziciju da ispregovaramo sa onim bankama koje su kvalifikovane da drže rezerve koje neće biti ograničene po pozitivnim kamatnim stopama i trpimo u tom okruženju.
Između ostalog i zato što još uvek nema tzv. „investmen grej“, znači nemamo rejting koji nam omogućava da imamo investicioni kvalitet. To ćemo imati uskoro nadam se, ali u ovoj situaciji naš odgovor na takvu situaciju je da dozvolimo Agenciji za osiguranje depozita da pod jasnim pravilima kojima se poštuju nivoi rizika i potrebe likvidnosti, ta sredstva ulažu pre svega u kratkoročne hartije NBS, odnosno u kratkoročne hartije Ministarstva finansija, odnosno Vlade Republike Srbije. Time neće biti narušeno ni jedno pravilo i mislim da će to omogućiti da Agencija na ovom poslu ima pozitivan rezultat.
Druge dve tačke dnevnog reda se odnose na pružanje garancija Nemačkoj razvojnoj banci za dva kredita koja se daju EPS i EMS, odnosno „Elektroprivredi Srbije“ i „Elektromreži Srbije“. To su krediti koji se daju pod vrlo povoljnim uslovima od 0,8%. Uslovi su standardni na 12 godina, pri čemu EPS optira da ima pet godina grejs period i sedam godina otplate, a EMS da ima tri godine grejs period i devet godina otplate, pre svega zbog toga što su periodi korišćenja sredstava tj. izgradnje objekata koji se ovim finansiraju drugačiji i EMS želi da krene sa otplatom čim se aktiviraju ta ulaganja.
U prvom slučaju kod EPS reč je o 45 miliona evra, u drugom slučaju reč je o 15 miliona evra. Postoji standardni 0,75%, tzv. „front end fi“ i 0,25% je naknada za angažovana neupotrebljena sredstva. U staro vreme se to zvalo interkalarna kamata. Tu nema nikakve razlike od standarda. To su vrlo povoljni uslovi i oni se daju za projekte koji imaju strateški značaj. Stao bih ovde i rekao da su finansijski uslovi vrlo povoljni i da ovde država Srbija daje garanciju i da se očekuje da će EPS i EMS u celosti da finansiraju sve obaveze koje proizilaze iz ovih kredita, ali pošto je neophodna državna garancija, dajemo garanciju. Ta garancija se evidentira kao naš dug, ali očekujem da država nikada neće imati ni evra obaveze po tim kreditima.
Što se tiče sadržaja ova dva kredita, jedno je tzv. otpepeljavanje, a drugo je kompletiranje visokonaponske mreže. Dao bih reč ministru Antiću da vas informiše.

Hvala. Izvolite ministre.

Gospođo predsednice, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, kolega Vujović, koji je ispred Vlade Republike Srbije pre svega ovlašćen da brani ove zakone, izneo je ove finansijske elemente, a ja želim, pre svega iz poštovanja prema ovom visokom domu, da u najkraćem dam jedan siže nekoliko ključnih elemenata vezano za ova dva zajma.
Pre svega, želim da iznesem jedno snažno uveravanje prema svima vama, uključujući i ministra finansija koji je to rekao, ali u fazi da i on očekuje, ja vas u potpunosti uveravam da je ovde reč isključivo o davanju dve garancije za dva zajma koja će „Elektroprivreda Srbije“ i „Elektromreža Srbije“ u potpunosti sami izmiriti. Mi u ovom trenutku nemamo nijednu kreditnu liniju, niti za „Elektroprivredu Srbije“ niti za „Elektromreže Srbije“ gde otplatu tih kreditnih linija vrše građani Srbije, odnosno budžet. Ne, reč je isključivo o zajmovima koje „Elektroprivreda Srbije“ i „Elektromreža Srbije“ same izmiruju. To je prva stvar.
Druga stvar, postavlja se pitanje zašto onda državna garancija? Pa objektivno, uzimajući u obzir politiku ovih međunarodnih finansijskih institucija i kamatne stope koje se ostvaruju prilikom odobravanja ovakvih zajmova, došli smo do jednog stava da je daleko povoljnije uzeti ovaj zajam sa državnom garancijom zato što su kamatne stope i svi ostali troškovi tih zajmova daleko niži.
Dodato tome kao argument zašto je državna garancija u slučaju ovog zajma za „Elektromreže Srbije“, morate da uzmete u obzir da je to bio uslov KfW zato što je taj zajam praćen sa grantom od 6.480.000 evra, uzimajući u obzir da je reč o projektu koji se nalazi na svim onim zajedničkim prioritetnim listama, i u „VB6“ i u ostalim mehanizmima u kojim se Republika Srbija nalazi. Dakle, dva ključna elementa. Ova dva zajma će vratiti EPS i EMS, a državnu garanciju dajemo zbog činjenice da na konto toga i zbog politike KfW se ostvaruju daleko povoljniji uslovi samog kredita, plus KfW za svoju kreditnu liniju, odnosno za zajam. Taj njihov zajam je praćen investicionim grantom u iznosu od 6,5 miliona evra.
Kratko bih se osvrnuo na oba projekta, sa željom da pre svega narodni poslanici, a naravno i čitav auditorijum, u potpunosti razumeju značaj ova dva projekta.
Kada govorimo o „Elektroprivredi Srbije“, EPS prolazi kroz jedan ozbiljan proces tranzicije. Ta tranzicija je uslovljena činjenicom da u Republici Srbiji duže od 22 godine nije izgrađen nijedan veliki energetski objekat, da su mahom naši ključni proizvodni objekti 30 i 40 godina stari, da oni svoju budućnost i svoj rad, koji je neophodan za ovu zemlju, za našu privredu, za naše građane, da svoj taj budući rad moraju da ostvare kroz proces različitih modernizacija, pre svega u delu prilagođavanja rada tih blokova najvišim standardima i neophodnim standardima iz oblasti zaštite životne sredine.
Upravo iz tog razloga mi moramo uraditi i radimo već nekoliko godina više kapitalnih stvari kada su u pitanju i TENT i „Kostolac“. Pre svega, to su elektro-filteri za otklanjanje praškastog zagađenja. Moram tu da napomenem da smo u tom procesu investirali više od 200 miliona evra i da svi ključni, veliki, kapitalni objekti imaju nove elektro-filtere i da je to zagađenje smanjeno na onaj nivo koji propisuju najnovije direktive, a da u ovom trenutku radimo postrojenja za otsumporavanje, denitrifikaciju i da to sa rešavanjem problema otpepeljavanja predstavlja taj ključni faktor zbog čega će naši blokovi moći da rade u budućnosti i, verujem na zadovoljstvo svih nas, da proizvode adekvatne količine električne energije.
Jedan od značajnih projekata u svemu tome je sistem otpepeljavanja u TENT-u „A“ i mi u ovom trenutku planiramo da uradimo potpuno moderan sistem za otpepeljavanje, uzimajući u obzir da to kako se radilo decenijama ne ispunjava bilo kakve standarde, da mi u ovom trenutku imamo na tim deponijama više od 200 miliona tona pepela, da blokove, odnosno elektrane generišu otprilike u Obrenovcu šest miliona tona godišnje i da to pitanje mora da se stavi u neki okvir. Mi smo ovde dali jedan potpuno jasan opis izgradnje sabirnih silosa i čitave tehnologije koja razdvaja šljaku, razdvaja pepeo, na koji način se taj pepeo prikuplja i na koji način se taj pepeo odlaže. Čitav taj proces u Termoelektrani „Nikola Tesla“ košta otprilike 55 miliona evra. Po uslovima koje smo mi dogovorili, on će biti praćen zajmom KfW u iznosu od 45 miliona evra i 10 miliona evra će biti plaćeno sopstvenim sredstvima EPS-a.
Kada govorimo o „Eelektromrežama Srbije“ i zajmu koji se danas nalazi pred vama, želim kao kratak uvod samo da vas podsetim da smo u ovoj Narodnoj skupštini doneli svojevremeno i određene zakonske okvire vezane i neophodne za realizaciju projekta „Transbalkanski koridor“. „Transbalkanski koridor“ je jedan značajan panevropski projekat koji definiše modernizaciju, pre svega na tom 400 kv naponskom nivou, izgradnju novih kapaciteta za prenos električne energije. On je projektovan da sa dalekog, odnosno sa istoka Evrope, iz Ukrajine, Moldavije i tog regiona vrši prenos energije prema jugozapadnoj Evropi. Svojim koridorom prolazi preko Republike Srbije, iz Rumunije ulazi u Srbiju, kreće se Srbijom, ima dve interkonekcije sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom i iz Crne Gore podvodnim kablom ide prema Republici Italiji.
Taj projekat smo podelili u neke četiri faze. U prvoj fazi u ovom trenutku se realizuje izgradnja 400 kv konekcije između Srbije i Rumunije, kroz izgradnju dalekovoda između Pančeva i Rešice. U ovoj drugoj fazi, koja se danas nalazi pred vama, predviđeno je izvođenje radova na izgradnji 400 kv dalekovoda između Kragujevca i Kraljeva, uz podizanje te trafostanice u Kraljevu na 400 kv nivo.
Taj projekat je značajan iz više razloga. Prvo, on otvara mogućnost da Srbija postane zemlja kroz koju će se obavljati veći tranzit električne energije, što je veći prihod za našu državu. Taj projekat u ozbiljnoj meri popravlja opšte naponske prilike u Republici Srbiji, što će bez sumnje dovesti do smanjenja gubitaka i u prenosu, a verujem i u distribuciji električne energije. Konačno, taj čitav projekat će omogućiti da se u Srbiji daleko bolje razvijaju projekti iz obnovljivih izvora, jer će biti omogućeno njihovo povezivanje na tu prenosnu mrežu, a samim tim i mogućnost da tu energiju koju budemo proizvodili, verujem u većoj meri, za narednih nekoliko godina imaćemo više stotina megavata, pre svega iz energije vetra, ali i nove druge objekte da tu energiju izvozimo u Italiju i druge zemlje gde je ta električna energija daleko skuplja nego na ovom delu tržišta.
Čitav projekat je negde oko 29 miliona evra. Definisano je da će 15 miliona evra biti zajam od strane KfW, 6,4 miliona, odnosno 6.460.000 evra će biti investicioni grant koji daje KfW, koji je praćen čitavim onim aktivnostima vezano za „VB6 proces“, uz podršku Energetske zajednice, Evropske komisije, a ostatak sredstava biće finansiran iz sredstava „Eelektromreža Srbije“.
Pozivam poslanike da podrže ova dva zakona koji se nalaze pred vama, odnosno ove dve ratifikacije, odnosno ova dva zajma, uzimajući u obzir, ponavljam, da se o projektima koji su kapitalno važni za energetski sistem Republike Srbije i, konačno, uzimajući u obzir da je reč isključivo o davanju garancija za kredite koje će naše energetske kompanije vratiti iz sopstvenih sredstava. Hvala.

Reč ima Čedomir Jovanović. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, interesantna tema je danas ovde u parlamentu. Dobro je što ste zajedno došli, gospodine Vujoviću, sa ministrom za energetiku, da ne budete samo vi osuđeni na tog „toplog zeca“, kroz koji mislim da morate da prođete, kao predstavnik Vlade koja izbegava da odgovori na veoma važno pitanje koje je preduslov davanja podrške nečemu što samo po sebi nije sporno. Naravno da je dobro podržati ove izmene zakona i da je besmisleno plaćati negativnu kamatnu stopu negde u EU ili na području Evropske ekonomske zajednice, monetarne unije, zbog toga što je tamo negativna kamatna stopa, za razliku od ove naše ovde koja je još uvek drugačija, između ostalog i zbog političkog rizika, pre svega, ekonomski su se smanjili.

Ali, gospodine Vujoviću, vaša najupečatljivija izjava u poslednjih nekoliko meseci je obrazloženje te katastrofalne politike „Elektroprivrede Srbije“ i rezultata, pažljivo biram reči, koje bi moje kolege iz opozicije opisale kao kriminalni. Oni su torpedovali ekonomske napore čitave zemlje, siguran sam da znate o čemu govorim. Ima puno komentara, ali jedan od njih, kojem sam ja posvetio pažnju, govori da smo mi podbacili u rastu bruto društvenog proizvoda gotovo za 40% zbog nesposobnosti „Elektroprivrede Srbije“ da uradi planirani deo posla. Vi ste tu grešku ili nemoć „Elektroprivrede“ pravdali lošim meteorološkim uslovima. Gospodine Vujoviću, i vi kao i ja, a verujem i mnoge kolege i koleginice ovde u Skupštini, znate da to nije tačno, da nikakve veze meteorologija nema sa katastrofalnim rezultatom „Elektroprivrede Srbije“. Ako već treba da odobrimo ove zajmove, hajde onda da postavimo pitanje verodostojnosti uveravanja vašeg kolege gospodina Antića da će EPS i EMS sami vratiti ove kredite i to nema nikakve veze sa građanima Srbije, niti će oni snositi bilo kakvu posledicu naše odluke ovde u parlamentu. Da se odmah jasno izrazim, mislim da su ovo nužne promene. Sada to nije pitanje poverenja u vašu vladu, čim pročitam da je to Nemačka razvojna banka, ja sam spreman tako nešto da prihvatim, jer su oni dovoljno ozbiljni da vode računa o načinu na koji daju svoj novac. Drugo je pitanje što Nemci imaju svoju razvojnu banku, a mi smo svoj fond za razvoj torpedovali, a ništa na njegovo mesto u međuvremenu nismo uveli.

Dakle, zašto je „Elektroprivreda Srbije“ imala tako katastrofalne rezultate? Zbog upravljanja, je li tako, gospodine Antiću, a ne zbog temperature? I vi to vrlo dobro znate, gospodine Vujoviću. Onda je samo ovde pitanje – zašto štitite one sa kojima inače nemate ništa zajedničko? Mi možemo da se slažemo, da se ne slažemo politički, ali mislim da vi manje ili više u ovim komplikovanim okolnostima dobro radite svoj posao, to sam rekao i tokom rasprave o budžetu. Ali šta ćemo sa onima koje vi štitite i zašto štitite nešto što je neodbranjivo, a to su rezultati „Elektroprivrede Srbije“?

Koliko novca je „Elektroprivreda“ potrošila na uvoz struje i koliko je taj uvoz u ovom periodu bio veći od onog koji je bio uobičajen? Da se sada ovde ne poigravamo sa svojim znanjem o EPS-u, ali vi gospodine Antiću znate vrlo dobro šta je otkrivka uglja. Vi znate da je neko nekada razmišljao, pa je formiran Institut „Jaroslav Černi“, da su se nova polja osvajala, da su se menjali rečni tokovi, da smo iseljavali čitava naselja da bi „Kolubara“ mogla normalno da radi sa TENT-om. A onda nam se desilo – šta? Desila se promena vlasti 2012. godine. Ovde razgovaram sa Markom, pa mu kažem – Marko, ovi su uspeli u Kolubari da budu lošiji od vas. Zašto EPS nema tehničkog direktora? Zašto više ne postoji tehnički kolegijum u EPS-u koji vodi računa o činjenici da smo sa 30 miliona tona otkrivenog uglja pali na 20, pa se spustili ispod dva sada. To su tako male površine da više ne možemo da im priđemo sa onim komplikovanim sistemom u „Kolubari“.

Ko je za to odgovoran? Ko je odgovoran za konsultante u EPS-u, na stranu koliko su oni koštali? Ko je za to odgovoran? Jesu li konsultanti promenili višedecenijska pravila u EPS-u? Jesu. Jesu li tražili da sva postrojenja rade u maksimalnom režimu? Jesu. Jesu li ignorisali činjenicu da se tako maksimalno troši ta otkrivka uglja? Da. Jesu li proizvodili jeftinu struju, a onda ostali bez uglja koji nam je bio potreban pa smo uvozili skupu? Da. Ko je za to odgovoran?

Koliko je narod stegao kaiš, gospodine Vujoviću, podržavajući vaše mere ili pristajući na njih protiv svoje volje, plate, penzije, nema zapošljavanja? Na kraju, umesto 1,8% projektovanog rasta bruto društvenog proizvoda – jedva 1%, uz uveravanje da će se to promeniti do kraja godine. Neće, i vi vrlo dobro znate. Jako teško, jer su to sistemska pitanja. Ona traže sistemsko rešenje. Nema toga.

Ko vodi računa o EPS-u? Uopšte neću da ulazim u politički folklor, da li je neko držao gril ili nije držao gril. Zašto je EPS u v.d. stanju? Arterije našeg razvoja, koridori, EPS, v.d. stanje. Izaberite direktora EPS-a. Zašto ga nemamo. Znači, sada treba da damo kredit, podršku kreditu, da damo državnu garanciju, tačno, kamatna stopa je povoljna, KfF je ozbiljna institucija, nema razloga da sumnjamo u opravdanost ove investicije. Ali u ovakvim okolnostima, pa čekajte, dajte prvo da raščistimo sa svim problemima koje imamo pa da počnemo nešto da stvaramo. Nema strančarenja, nema LDP i SPS truje, gospodine Antiću, postoji samo održiv sistem i neodrživ. Ovaj je pred raspadom i vi to vrlo dobro znate. Vi to vrlo dobro znate. To više nema veze sa spremnosti ljudi da na terenu urade nešto što se graniči sa nadčovečanskim naporom, kao kada su niske temperature pa pucaju dalekovodi, pa onda tamo neko ide, i sami ste bili akter jednog od takvih događaja.

Šta ćemo sa ovim? Ko je odgovoran za konsultante u EPS-u, za pravila koja su oni uveli, za nekontrolisanu potrošnju uglja, za izostanak pravovremenih odluka koje su nas dovele do toga? Vi znate bolje od mene kolike su rezerve otkrivki u ovom trenutku. Tačno je, imali smo problem 2014. godine, svi smo to razumeli. Viša sila, ne može niko da utiče na to, jednom u ko zna koliko godina, govore – hiljadugodišnje kiše. Šta je sada? Kakvi loši meteorološki uslovi, gospodine Vujoviću? Četiri godine nije bilo zime. Četiri godine zime nije bilo. Imali smo malo minusa polovinom januara i ništa više osim toga. To nema veze sa ovim. Svako ko ima malo dodirnih tačaka sa EPS-om zna da je ovo vrhunski javašluk i bezobrazluk prema čitavoj državi, ne samo prema vama, nego i prema nama.

Kako da vas podržimo, gospodine Antiću? Evo, sada treba da donesemo odluku da se zaduži država, da da garanciju, vratiće EPS. Hoće li ti ljudi to raditi? Oni su nesposobni bilo šta da urade. Postavka EPS-a je katastrofalna. Pet godina to traje. U redu, bio je jedan direktor, otišao je taj direktor, na njegovo mesto došao je neki drugi. Gde su rezultati? Jeste, dobro je uzeti novac sa računa EPS-a kada se nešto zaradi, i to se dešavalo. Počela su javna preduzeća da uplaćuju u budžet državi koja je njihov vlasnik. Tačno. Ali zato su izostala sredstva za investicije, za razvoj. To je, između ostalog, problem sa kojim se danas suočava naš energetski sistem. Na svu sreću, „Kostolac“ radi, on dobro radi, zahvaljujući remontima iz nekog drugog vremena i onome što je u međuvremenu urađeno. Ali nismo doveli u pitanje nešto što je arterija našeg razvoja, a to je čitav energetski sistem. Elektroprivreda nam ima kriminalan rezultat zbog javašluka, a ne zbog minusa, ne zbog snega, ne zbog poplave. O tome moramo da pričamo. Pre ili kasnije ćemo se sa tim suočiti. Godine 2000. nismo birali ko će voditi „Elektroprivredu Srbije“ i biti direktor TENT-a ili „Kolubare“. I dan-danas plaćam cenu za odluku da podržimo tada Boška Buhu koji je bio kadar SPS-a i direktor iz Obilića, doveden da vodi TENT u Obrenovcu 2000. godine. Tako treba da bude zauvek u ovoj zemlji. Ali dajte sada da vidimo ko je za ovo odgovoran.

Podržaću vaš dogovor sa KfV-om, to je dobar dogovor, sa ozbiljnom institucijom, ali šta ćemo da radimo sa ovim ljudima? Oni nisu u stanju ništa da urade dobro. Oni moraju da odgovaraju za ovo, da budu smenjeni, ne mislim na krivičnu odgovornost, to me ne interesuje, moraju da odgovaraju za odsustvo bilo kakvog rezultata.

Lepo je to kada kažete meterologija, ali nije tačno gospodine Vujoviću, i to isto tako dobro znate.

Što se tiče promena u ovom zakonu o kojem ste vi govorili. Interesuje me da li, i zašto ste isključili mogućnost da se država, pošto je to pitanje, između ostalog i kamatnih politika. Zašto ste isključili mogućnost da se država kod naših banaka zadužuje na ovaj način na koji se zadužuju u inostranstvu, nego ste to vezali isključivo za državne karte i od vrednost. Već i ovako država nam ima predominantan uticaj na finansijskom tržištu, pa kada je prisutno u dinarskom sektoru neka bude i u deviznom ako može da dođe do povoljnije kamatne stope.

Ovako, čini mi se da presipamo i sa jedne strane na drugu. Država emituje hartije, sa druge strane, jedna država institucija, kao što je taj fond, te hartije otkupljuje. Ne, znam, objasnite mi, nisam vam priori protiv toga, ali sigurno postoji neki razlog zašto smo isključili i domaći bankarski sektor sa tog tržišta.

Šta ako bi on ponudio neku veću i povoljniju kamatnu stopu od one koju nudi država. Ako bi bio konkretniji, to je prosto, razmišljam sa stanovišta direktora tog fonda koji gleda na svoje prihode, jer pretpostavljam da je taj direktor ovo što ste vi signalizirali Vladi da je loše da plaćamo negativnu kamatnu stopu. Posebno drugo pitanje je pitanje kamatne politike i činjenice da se ekonomski rizik smanjuje jer se menja kreditni rejting zemlje, ali se politički povećava.

Između ostalog posledica te činjenice to što se desilo EPS, jer to nema nikakve veze sa pitanjem potencijala EPS nego isključivo sa politikom. Oni koji su doveli konsultante imaju ime i prezime. Koliko god da smo na kolenima ovde još uvek ima dovoljno znanja za neke poslove. To znanje je marginalizovano. Prodefilovale su divizije kroz EPS, uzeli svoje honorare, a danas ih više nigde nema.

Da li grešim gospodine Antiću kada kažem da između ostalog, da je jedan od ključnih politika bila insistiranje da svi blokovi rade maksimalno? Da imamo 350 megavata, umesto 320, na primer. Na 90% smo uvek radili, ne mora sto i troši, troši i troši. I onda leti izvozi viškove, kada je cena minimalna, a zimi onda moramo da uvozimo po mnogo većoj ceni. Koliko je novca tako otišlo? To su pitanja, na to treba da odgovorimo.

Što se tiče ovih, ovo su nužne i logične promene. Naravno, treba podržati, dobar je krediti. Nemačka razvojna banka finansira, nema razloga da sumnjamo u njihovo ozbiljnost, bar što se tiče LDP-a, ali sve ovo drugo, to znate šta, zaboravite meteorologiju, gospodine Vujoviću, bolje reći da je u pitanju ljudski faktor, a ne neka božanska sila, jer sa bogom da ratujemo besmisleno i mi u njega ne verujemo, tako da ni u taj rat previše ne treba gurati nas, ali ovo drugo svakako da. Da raščistimo sa tim EPS-om i sa javašlukom po drugim javnim preduzećima inače ćete ostati upamćeni kao čovek koji je oborio javni dug. Nema puno takvih ministara finansija u Evropi, a nije uspeo da reši pitanje direktora i upravljanja javnim preduzećima. Ne, njihovog rezultata nego upravljanja. Evo, naš kolega završio u Koridorima, osim toga što putuje putevima po Srbiji, ne znam kakve veze ima sa Koridorima. Kakve veze sa Koridorima.

Tom politikom smo dovde stigli, pa danas plaćamo penale za odobrene kredite koje smo uzimali pre deset ili 15 godina a nismo u stanju još da ih realizujemo jer nema projekata. Ili isto tako plaćamo sada tim skupo zarađenim novcem greške koje su pravljene u poslednjih nekoliko godina. Red u EPS-u je preduslov ozbiljnih rezultata, a njih u ovom trenutku nema zbog toga što niste spremni taj red da uspostavite. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik, Đorđe Komlenski.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre, u ime poslaničke grupe PS-NSS-USS unapred opredeljujem da ćemo mi podržati sve zakone o kojima danas raspravaljamo i sve predloge odluka koje se nalaze na dnevnom redu.

Moram da budem zadivljen sa istupom mogu uvaženog prethodnika kojem je izgleda jedino žao što nije uspeo u vreme dok je imao priliku da vlada Srbijom da privatizuje EPS onako kako je privatizovao Veterinarski zavod u Beogradu, uz pomoć pritisaka, ucena i heklera i verovatno to sebi nikada ne može oprostiti zato što im je to zamaklo ispod šake, tipa Fidelinke, i tako dalje, moglo bi se tu ređati što šta. Ono što se kod ovog zajma meni jedino ne sviđa, ali verovatno i mnogima od vas jeste što zajam ne uzimamo od Beobanke, Investbanke, Jugobanke, ali tome opet možemo da zahvalimo onima koji su 5. oktobra ovde upali, kako su upali, palili Skupštinu i uništavali sve ono što je trebalo da ostane naše.

„Elektroprivreda Srbije“, nije tako jednostavan sistem koji neko može da uruši za kratko vreme, pa tako ni oni nisu uspeli da ga potpuno unište za 12 godina, ali zasigurno ni za pet godina ne može da se popravi sve ono što je unakaženo i uništeno za tih 12.

Znate, ovaj zajam koji se uzima je apsolutno funkcionalan i razumljiv pogotovo nama koji živimo u Obrenovcu, jer otpepeljavanje sa manjom količinom vode je nešto što će uticati jako bitno na životnu sredinu, a omogućiće i stvoriće uslove da se krene i u postupak odsumporavanja, koji takođe treba da doprinese tome da građani Obrenovca ili šira okruženja žive na jedan zdraviji i normalniji način, samim tim verovatno i umanjiti obaveze „Elektroprivrede Srbije“ kada je u pitanju naknada za ugrožavanje životne sredine u kojoj živimo.

Tačno je da su poplave 2014. godine napravile ogromnu štetu, i zaista je potpuno neodgovorno i neozbiljno reći da za samo tri godine, a posle toga onakav problem kakav su napravile na kopovima može da se sanira. To je možda bilo mnogo lakše prevazići da prethodnici koji su bili dužni da obezbede i stvore uslove, da kopovi Kolubare nesmetano rade u nekom budućem periodu u stvaranje novih otkrivki otkupom zemljišta na pravim mestima su svoj posao radili kako treba.

Šta je zatečeno 2012. godine? Zatečeno je to da su isplaćivana zemljišta domaćinstvima i vlasnicima parcele koje nikada neće biti upotrebljena za kopove. Ispod kojih nikada neće biti kopan ugalj, to su radili, a ja ću otvoreno reći da sumnjam da su to radili zbog debelih provizija koje su za to uzimali ne vodeći računa o tome koliko time vraćaju unazad kompletan sistem „Elektroprivrede Srbije“. Briga je njih bilo, kao što ih je danas briga šta je sa „Elektroprivredom Srbije“, ali ovo je tema s kojom mogu da manipulišu, mogu da pričaju šta im padne napamet, jer ljudi olako prihvataju nešto što oni kažu.

„Elektroprivrede Srbije“, onoliko koliko sam ja uspeo da pogledam rezultate koji su za razliku od prethodnih godina i ranijih perioda prethodnu godinu je završila u pozitivnom poslovanju. Trenutno na računu „Elektroprivrede Srbije“ ima više od 500 miliona eura, ugalj se kopa, trenutno i ovih dana se može reći da je u Kolubari iskopano više od 10 miliona tona uglja, da je taj ugalj dopremljen na deponije, da se deponija termoelektranama popunjavaju da trenutno ima više od 600 hiljada tona na deponijama. I sve je to ono što obezbeđuje jednu potpunu i jasnu energetsku stabilnost koju Srbija ima.

Možda ih nije ni interesovalo, ali nas koje interesovalo uzeli smo pa smo uporedili ovu zimu koja je bila čudna, jako teška i naporna i moram da uporedim pošto se baš dive Nemačkoj i nemačkim bankama, prema kojima inače ja imam poštovanje, jer su dosledni, ali moram da kažem da je ove godine „Elektroprivreda Srbije“ imala bolju energetsku stabilnost i manji procenat ispada nego što je to bilo u Nemačkoj. Nije to zadovoljavajuće, treba da bude još bolje. Srbija ima dovoljno resursa, ima dovoljno kapaciteta da elektroprivreda treba i da ostane javno preduzeće, ne treba da bude privatizovana, a oni koji su želeli da je satru, koji su želeli da uzmu proviziju, kao kada je Veterinarski zavod u pitanju, jednostavno nikada više u Srbiji neće biti u prilici da o tome odlučuju, niti da se primaknu vlasti. Hvala.

Reč ima ministar Antić, ministar ima prednost.

Dame i gospodo, pošto je gospodin Jovanović poprilično nadahnuto govorio, osećam potrebu da na to odgovorim.
Pre svega, kolega Vujović i ja smo danas došli ovde da branimo nekoliko zakonskih projekata, ne Elektroprivredu Srbije. Ali, uzimajući u obzir sve što ste rekli, to naprosto zaslužuje niz odgovora.
„Elektroprivredi“ Srbije nije lako, pri čemu tamo nikad nije ni bilo lako i uvek je to jedan vrlo težak i jedan vrlo ozbiljan sistem koji radi jedan veoma kompleksan posao kako bi obezbedio energije za građane Srbije.
Ono što ljudi u Srbiji treba da znaju da smo mi, nažalost, jedna od država koja je najveći proizvođač uglja. Mi smo, čini mi se, četvrta država u Evropi po proizvodnji uglja i gotovo 37-38 miliona tona uglja godišnje proizvedemo, transportujemo i proizvedemo od njih električnu energiju.
Posebno kompleksan sistem je upravo ta veza i spona između „Kolubare“ i Tenta. LJudi u Srbiji treba da znaju da „Kolubara“ svake godine ili makar ovih poslednjih nekoliko godina, proizvodi između 28 i 29 miliona tona uglja godišnje, koje prugom preveze između Lazarevca i Obrenovca.
To je, uvaženi narodni poslanici, usred zime 100.000 tona uglja dnevno. To je 66 kompozicija, vozova koji svakog dana iz Lazarevca odu u Obrenovac, prvo to neko iskopa, pa neko to natovari, pa se to odveze, pa se to isporuči elektrani, pa ste kompozicije vrate i to traje 24 sata dnevno. Nikad sebi ne bih dao za pravo ni kao ministar ni kao poslanik da takav jedan ogroman rad i takvu jednu ogromnu energiju i trud ovde nazivam nekim, da kažem, ili relativizuje, vrlo jedan ozbiljan proces koji se odvija.
Ponavljam, 365 dana u godini od nula do 24. U takvom sistemu ima hiljadu elemenata od kojih zavisi kako će to funkcionisati. Naravno, to svake godine ima svoje probleme, ima svoje uspone, ima svoje padove.
Želim ovde, radi građana Srbije, pošto pretpostavljam da gospodin Jovanović kao veliki ekspert, jer je tako nastupio to zna. U proteklih 15 godina prosečna godišnja proizvodnja u „Elektroprivredi“ Srbije je otprilike 33.700 GVH na godišnjem nivou. Godinu 2017. merimo sa 2016. koja je bila jedna od dve godine sa najvećom proizvodnjom električne energije u istoriji „Eelektroprivrede“ Srbije. Obe te su bile, naravno u ovo vreme, a ne u ono vreme, tako da merimo.
Godina 2013. i 2017.
Ja nisam bio, vi jeste u ono, a ja sam u ovo kad pričamo lično.
Godina 2013. i 2017. je bila najveća proizvodnja. Znači, ponavljam 2016. proizvodnja 36.650 GVH, prosečnost poslednjih 15 godina je 33.700. Mi u prva tri meseca imamo pad u odnosu na proizvodnju u 2016. koja je, ponavljam, jedna od dve istorijske godine sa proizvodnjom energije.
Ta proizvodnja, gospodine Jovanoviću, daleko je veća u prvom kvartalu nego 2001, 2002, 2003. i mnogih godina.
Ja ne bih širio ruke gospodine Jovanoviću, jer vi niste ostavili nama i u međuvremenu izgradili neke nove energetske objekte. Izvinjavam se. Nismo izgradili ni jedan novi energetski objekat od tada.
Niko ovoj Vladi nije ostavio ni jedno gradilište na kome se gradi novi energetski objekat. Znači, mi radimo sa istim objektima i sa istim proizvodnim kapacitetima kao i 2001. godine.
Takođe, mora se uzeti u obzir sledeća okolnost. Ne znam da li su svi narodni poslanici bili u Srbiji u januaru mesecu, ali taj januar mesec je po statističkim podacima najhladniji januar od 1964. godine.
Ne znam da li smo svi bili u Srbiji u tom januaru, možda su neki zaboravili da je Dunav bio potpuno zaleđen u januaru. Moram da kažem da mi i sa današnjim danom u „Elektroprivredi“ Srbije u proizvodnji iz hidrosektora imamo 13% manju proizvodnju nego u istom periodu prošle godine. Kada je januar u pitanju to je bilo daleko više.
U aprilu je bila 21% manja hidroproizvodnja nego u aprilu 2016. godine. To su dakle sve objektivni faktori – Dunav bio zalađen, nije bilo hidroproizvodnje, bila ekstremno niske temperature. Ako se sećate, u januaru nismo mogli da vozimo 100.000 tona, odnosno 66 kompozicija dnevno, nego smo vozili duplo manje jer smo svaki vagon morali da odleđujemo pre istovara u termoelektrani.
Takođe, još uvek nismo izašli iz tehnoloških problema koji su uslovljeni poplavama. Neko će reći, pa to je bilo pre tri godine, ali moram da vas podsetim, mi prvi dan nakon poplava iz Kolubare nismo imali ni jedan kilogram uglja. Znači, proizvodnja prvi dan nakon poplave je bila nula kilogram uglja.
Mi smo polako počeli da dižemo proizvodnju i prvo što smo krenuli, krenuli smo sa polja „D“. Posle smo nastavili Tamnava istočno polje i moram da kažem da smo Tamnavu zapadno polje koje je najveći proizvođač uglja, čekali neko vreme. U tom vremenu mi smo pojačali proizvodnju i na polju „D“, nažalost Crvljane smo u potpunosti eksploatisali u tom periodu i mi sada još uvek trpimo posledice svih tih tehnoloških procesa i promene.
Konačno, krupan problem sa kojim se mi suočavamo, ali to već traje decenijama i zaista bi bilo ružno da upiremo prstima jedni na druge, jer naprosto, čini mi se da tu decenijama nije rađeno adekvatno, to je stvaranje uslova da se ti kolubarski kopovi, pogotovo oni sa istočne strane, Vreoci, da se oni pravilno razvijaju.
Ponavljam, samo mala digresija, zamislite ljudi, 28 miliona tona uglja godišnje se iz te Kolubare transportuje i sagori u termoelektrani. To je praćeno stotinama i milionima metara kubnim otkrivke, odnosno jalovine koja mora da se skine kako bi se taj ugalj eksploatisao.
Dakle, ti kopovi moraju neprekidno da se kreću, maltene kao jedan živi organizam koji stalno napreduje i napada ugalj. Vreoce, razne vlasti, i to ponavljam, decenijama nisu imale niti hrabrosti, niti su bile dovoljno posvećene tome da se taj proces realizuje do kraja.
Moram da kažem, veliki problemi su nastali negde 2000. godine kada je to u potpunosti zaustavljeno i dovedeno u jedno stanje u kome je to bilo da niko neće da pipne, zato što je ta priča maltene kontaminirana zbog različitih afera koje su se u tom procesu eksproprijacije dešavale.
Mi smo sada došli na jednom telu tog Polja D do tačke koja se približava nasilju i na tom delu teritorije se aktivirala jedna nestabilnost, jedno klizište u dužini od 2,6 km, zbog čega je morala iz sigurnosnih i bezbednosnih razloga, zbog opreme, zbog svih ljudi koji tamo rade, da se zaustavi proizvodnja, da se ti sistemi pomere i da krenu da kopaju na drugom mestu. Taj proces je trajao. Mi smo, odnosno premijer je žestoko kritikovao „Elektroprivredu Srbije“ zbog te proizvodnje, zbog tog pada proizvodnje koju imamo na uglju, ali, ponavljam – radi se žestoko da se to reši.
Na kraju, gospodine Jovanoviću, izvinjavam se, ne smem direktno, gospođo Gojković, svaku brojku, ako hoćemo da posmatramo pozitivno – onda je posmatramo pozitivno, ako je posmatramo negativno – onda ćemo da izvlačimo podatak koji je u tom trenutku dobar ili loš. Zato ja volim da posmatram podatke koji imaju neki kontinuitet i vremenski period. Ako posmatramo godinu dana, ja imam podatak za nešto malo preko godinu dana, „Elektroprivreda Srbije“ je izvezla struje za 106,1 milion, kupila struje za 75,4 miliona. Dakle, razlika je 30 miliona, u plusu.
Neću da uzimam ove podatke koji su perfektni, tipa da mi sad neko daje koliko je bilo u maju ove godine, to sada nije za mene relevantno, kao što mi nije relevantan ni negativni podatak u jednom mesecu ili u jednom danu. Posmatramo jedan vremenski period, posmatramo vremensku distancu i sa nje analiziramo stvari na jedan apsolutno objektivan način.
Dakle, situacija u EPS-u nije sjajna, ali nije ni katastrofalna i ja vas uveravam da su ovi podaci takvi da će „Elektroprivreda Srbije“ do kraja godine ostvariti bilans u proizvodnji uglja, od čega zavisi bilans proizvodnje termosektora. Kada je u pitanju hidrosektor, to je nešto na šta ne može niko od nas pojedinačno da utiče. Ne možemo da igramo dodole, a, što kaže uvaženi poslanik, molbe i molitve tu neće mnogo da pomognu, to su objektivni faktori od kojih svi zavisimo.
Ono što javnost treba da zna, podaci za prvi kvartal nisu sjajni i jako smo nezadovoljni kad ih tretiramo u odnosu na prvi kvartal prošle godine. Digresija – bolji su od mnogih godina pre toga. U drugom kvartalu imamo poboljšanje, imaćemo rast u proizvodnji uglja. Kako će nam biti bilans kad je proizvodnja električne energije u pitanju, zavisi i od hidrosektora. Ponavljam, za uvaženog poslanika, 13% je od početka godine manja proizvodnja u hidrosektoru u odnosu na isti period prošle godine. Reč je o podacima koji su dostupni, koje ja mogu svakome od vas da dam.
Dakle, dajte da vodimo jednu ozbiljnu raspravu na temu ovih zakona. Ako pričamo o EPS-u, i o njemu da pričamo u potpunosti ozbiljno, da ne politizujemo. Mogu da se složim da je u jednom periodu veliki problem u „Elektroprivredi Srbije“ bilo pojačano prisustvo različitih konsultanata. Tvrdim vam da ih danas nema i ponavljam – EPS je iznad političkih stranaka, iznad dnevno-političke rasprave, izuzetno važan i značajan sistem za stabilnost ove zemlje i dajte da se prema njemu ponašamo ozbiljno i odgovorno, uzimajući u obzir i rezultate koje je ostvario, ali i na jednu veliku muku koju tamo ulaže veliki broj ljudi koji, ponavljam, 365 dana godišnje rade od 0-24 sata vrlo težak i odgovoran posao, kako bi mi imali redovno snabdevanje električnom energijom.
Kada je u pitanju ono poslednje pitanje koje ste postavili a vezano za izbor generalnog direktora, vi znate da je raspisan konkurs, da je taj konkurs u fazi da će Vlada Republike Srbije u nekom narednom periodu, ja se nadam veoma uskoro, razmatrati sve pristigle prijave i da će biti izabran generalni direktor „Elektroprivrede Srbije“. Ono što treba da znate, da tamo postoji jedna struktura rukovođenja. Mi imamo tehničkog direktora za proizvodnju električne energije, imamo, to je izvršni direktor za proizvodnju električne energije, izvršni direktor za proizvodnju uglja, tako da tamo postoje sve neophodne stručne strukture u rukovođenju „Elektroprivredom Srbije“. Hvala.