Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za –deset, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala.

I ovo ću ponavljati stalno. Naravno, to je briga za osuđivanje genocida, ratnih zločina i sličnih ružnih stvari, gde god da su se desile, kad god da su se desile, kome god da su se desile. To je borba protiv definicije da postoje dobri i loši zločini, dobri i loši zločinci, da postoje zločinci koji su patriote i da postoje oni drugi. To naprosto nije tačno. Zlo je uvek zlo, bilo ko da ga radi, bilo kad da ga radi, bilo sa kojim opravdanjem, pod navodnicima, da to čini, bili ko da je žrtva.

Govorio sam već više puta i ponoviću još jednom. I srpski narod i svi građani Srbije i svi koji žive na ovim prostorima bili su žrtve i ratnih zločina i genocidnih namera, od kojih su neke bile i ostvarene. I mi smo u svojoj modernoj istoriji, koja je bar u poslednjih 200 i nešto godina, uvek bili na pravoj strani, osim u nekim odvratnim, lošim godinama devedesetih, uvek smo mogli da kažemo da je ono što smo radili mi kao država, kao narod, kao građani, kao vojska ove države, kao druge institucije ove države, da je to bilo na strani pravde, na strani civilizacije, na strani zaštite slobode i zato je naša obaveza da se priključimo velikom broju zemalja koji su već osudili genocid nad Jermenima koji se desio na početku prošlog veka, a vršen je od strane Osmanskog carstva.

Naravno da sadašnja Turska, bar sam pre dve godine kada sam počeo da govorim o ovoj temi bio siguran u to, nema ambicije da se vrati u ta vremena. Nadam se da je to i danas stav turskog rukovodstva, ali ponavljam, ova rezolucija nema nikakve veze sa sadašnjom Turskom. Ovo je osuda nečega što se desilo pre sto i nešto godina i ovo je način da Srbija dobije još jedan argument više kada traži osudu ratnih zločina, genocida i svega sličnog prema svojim građanima, prema svom narodu.

Ako usvojimo ovu rezoluciju koja ne može da uradi ništa loše Srbiji, a može da donese dosta dobrog, mi ćemo stati u red velikih zemalja, ozbiljnih država koje su to već uradile. Već sam govorio, od Ruske Federacije, preko Francuske, Italije, Španije, mnogih država SAD, mnogih država u našem okruženju i mislim da je Srbiji mesto među tim državama i da je naša obaveza da osudimo genocid, kad god se desio i ko god da ga je činio.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – deset, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

To je zakon koji je u vezi sa onim Zakonom o izboru narodnih poslanika. Naime, u oba zakona se definiše, po mom predlogu, nemogućnost daljeg komercijalnog reklamiranja kandidata, izbornih listi, svega onoga što sam već nazvao lošom propagandom loših političara za velike pare poštenih građana Srbije.

Mislim da je jako dobro i za skupštinsku većinu da zabrani mogućnost da u sledećem izbornom ciklusu njihovi protivnici dobiju mogućnost da na isti prljavi način troše narodne pare, kao što ste vi to do sada radili. Naravno, to verovatno nije krivica nikoga pojedinačno od vas, to je krivica onih koji rukovode strankama ili koalicijama kojima vi pripadate. Ali, generalno, to bi bila jako dobra stvar.

Da ponovim još jednom iskustva razvijenih zemalja, u najvećem broju država EU, u još nekim državama Evrope koje nisu članice EU, ali imaju dugu demokratsku tradiciju zabranjeno je komercijalno reklamiranje političkih stranaka. To važi i za Francusku, gde smo imali izbore skoro. To važi i za Veliku Britaniju, doskorašnjeg člana EU.

To važi za Španiju, Italiju, Nemačku, Norvešku. Puno zemalja uspeva svojim građanima, političari iz tih država uspevaju da svojim građanima predstave svoje programe, da ih motivišu da izađu na izbore, da procenat izašlih bude 75, 80%, da kandidati dobiju veliki broj glasova, da imaju pravi legitimitet i legalitet funkcija na koje su izabrani, bez bilo kakve komercijalne reklame.

Mislim da je dobra prilika da i Srbija uđe u red tih dobrih zemalja koje brinu o demokratiji, ali brinu i o standardu svojih građana, brinu o svojoj deci, brinu o svojoj budućnosti, brinu o svom obrazovanju, brinu o svom kulturnom nasleđu.

Pare koje se potroše u jednoj kampanji u Srbiji za jedne izbore su sasvim dovoljne ili za lečenje sve dece koja danas čekaju pomoć SMS-a ili Gospoda boga da dobiju uslove da se leče. Te pare bi bile dovoljne za to ili bi bile dovoljne da se završe svi radovi na kulturnim institucijama, recimo, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i drugim gradovima Srbije, gde su radovi počeli pre pet, šest, deset, petnaest godina. Dobili bismo narodni muzej da nema reklamiranja političkih stranaka. Dobili bismo najzad gotov salon ili muzej savremene umetnosti. Dobili bismo rekonstruisane pune…

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo – 11, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o Vladi.
Izvolite.

Sad ulazimo u set zakona o zdravlju, i to je naravno uvek potrebno i svako ko živi na kugli zemaljskoj, pa i u Srbiji, sigurno želi da bude zdrav, da bude sposoban za obavljanje svoje funkcije, koja god da ona jeste.

Moj predlog je da se Zakon o Vladi, iznad člana 11. i član 11, menja i da piše – zdravstvena sposobnost, nespojivost i sukob interesa, pa kaže da pre izbora rade svaki predloženi član Vlade, znači, dok još kandidat, mora Narodnoj skupštini da dostavi lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima. Takođe, u druga dva stava piše da je nespojivo da on bude na nekoj drugoj funkciji, da obavlja bilo kakvu drugu funkciju, makar mislio i da je sposoban za bilo koju životnu funkciju.

Jako je dobro da kandidati za članove Vlade, a to se naravno po drugim predlozima zakona odnosi i za kandidate za narodne poslanike i za kandidate za predsednika države, da imaju elektronsko uverenje relevantne zdravstvene institucije, koja je potrebna svima onima koji žele da zasnuju radni odnos u javnom sektoru, a pre svega u državnim institucijama.

Pošto ministri zasnovali stalni radni odnos u Vladi ili ne, imaju obavezu da potpuno budu posvećeni svom poslu, da daju zadnji deo energije za vršenje te velike odgovorne funkcije koje su dobili preko Narodne skupštine, a od građana Srbije da utvrdimo da li su oni sposobni za to. Nema potrebe da neke ljude guramo da rade nešto što ne mogu da rade. Možda imaju dobru nameru, možda imaju dobru želju, možda su patriote, možda su spremni na odricanja, ali naprosto imaju svoju limitiranost, bilo fizički, bilo još više psihički ili psihijatrijski. Zato je jako dobro da se obavi taj lekarski pregled.

To ne bi bila novina. To bi samo bilo ozakonjenje nečega što se već dešavalo, što se desilo pri izboru prve demokratske vlade u istoriji Srbije. Desilo se to 2001. godine kada su svi kandidati za ministre u Vladi Zorana Đinđića pre izbora bili na pregledu na VMA, dobili tamo sertifikat da su sposobni za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima i kao takvi došli pred tadašnje poslanike koji su ih izabrali i koji su jako dobro radili, većina njih, svoj posao do kraja te Vlade, do marta 2004. godine.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike.
Izvolite.

Naravno, doslednost je deo dobre politike, pa kao što mislim na kandidate za predsednika Vlade da treba da dobiju sertifikat o svojoj zdravstvenoj ispravnosti, kako bi rekli neki mlađi ljudi, da to isto važi i za kandidate, kao što sam rekao, za narodne poslanike i za predsednika države.

Mislim da ima puno razloga koji su jako dobro, odavno poznati i srpskoj javnosti zašto bi to trebalo da bude urađeno. Imamo bivšeg predsednika države, tu je još neki dan, bar je tako po zakonu, koji je uradio puno stvari za koje je veliko pitanje da li su te stvari urađene zdravim razumom. Ne mislim tu samo na vikendice pored Dunava ili Save. Ne mislim samo na prekrajanje kugle zemaljske i prirodnih zakona i zakona koji definišu vode, ne zakona, nego uslova koji su već milionima godina takvi da imamo nekoliko slivova iz ove Srbije, da neke reke idu prema Crnom moru, pa se to zove crnomorski sliv, da neke idu prema Egejeskom moru, pa da se to zove egejski sliv, a naš još uvek neki dan predsednik je imao genijalnu ideju da spoji ta dva sliva i da reke budu spojene, pa da ne znamo da li će ići u jedan ili drugi ili će da bude par, nepar, pa će jednog dana kada je parni datum da idu prema Egeju, a neki drugi dan da idu prema Crnom moru i da li će to da bude na korist bilo čega i bilo koga.

Taj projekat je bio vezan isto za ideje našeg sadašnjeg ambasadora u Pekingu, ako se ne varam, dobrog prijatelja i ne samo prijatelja aktuelnog predsednika, koji je govorio o hiljadama milijardi novih investicija koje nam dolaze iz te nama velike, daleke, prijateljske zemlje koja se zove Kina. Iste simptome imamo i dan-danas. Imamo i dan-danas najave izabranog predsednika da će i ove godine da bude započeta i završena pruga Beograd-Budimpešta. Te iste simptome smo imali pre godinu dana, pre dve godine, pre tri godine zato što nije bilo zakona o lekarskom pregledu za članove Vlade, pa se to ponavlja stalno, a sve vreme nam stoji ona fotografija gde taj premijer, izabrani predsednik, stoji pored metra i po šina koje su napravljene kao pozorište rekvizita i gde pušta taj voz da ide tih metar i po.

Naravno da imamo puno primera koji su istog nivoa važnosti, ali nemam vremena da o njima govorim.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o radu.
Izvolite.

Zakon o radu je imao puno primedbi kada je donošen, kada je predlagan. Usvojen je na način koji je postao uobičajen u ovom parlamentu, ali je praksa jako brzo pokazala da on ima svoje velike rupe i da su to rupe koje se direktno odnose na pitanje zdravlja, ovoga puta ne na pitanje zdravlja kandidata za predsednika, poslanika ili člana Vlade, nego na pitanje zdravlja građana Srbije, i to onih građana Srbije koji su pomislili da imaju sreću time što su se zaposlili, što su se zaposlili u onim preduzećima čiji su vlasnici velike svetske firme, od velikog renomea dolaze u našu državu sa motivom koji se zove 10.000 evra po radnom mestu. Kada potroše tih 10.000 evra koje su dobili po radnom mestu, podelite 10.000 sa 200 evra, koliko je prosečna plata, oni odlaze zato što dobiju na nekom drugom mestu tako dobru ponudu.

Poenta je da izmenama Zakona o radu, koji sad predlažem, dolazimo do toga da uozbiljimo taj zakon i da bude zabranjeno otpuštanje radnika koji su privremeno na bolovanju zbog teških bolesti, zbog nege deteta, posebne nege deteta, trudnoće itd, itd.

Dakle, predlažem da se izmeni Zakon o radu, tako kolege poslanici i koleginice, što će biti sprečeno, da, kad je neko bolestan i kada se posvećuje ili svom detetu ili svom zdravlju, da spreči njegovog poslodavca, ko god da je on, da ga otpusti i da ga time gurne u potpunu nemoć, u potpunu katastrofu. Znači, nema nikakve veze sa politikom leve, desne, ove ili one stranke, nove ili stare, nego ima veze sa zaštitom prava, osnovnih ljudskih prava na početku 21. veka. Ako se to ne promeni, ovaj zakon će u tom domenu, stvarati od ljudi koji se slučajno razbole, a to se dešava svima, robove koji će biti otpušteni zato što su se razboleli i koji će time biti gurnuti u najveću agoniju svog života.

Zamislite jednu majku koja je samohrana, a takav primer je bio primarni motiv da podnesem ovaj zakon, koja hrani dete, koju neko otpusti bez bilo kakve šanse da se bilo kad ponovo zaposli.

Glasajte o tome i budite uvereni da Srbija gleda da li ćemo posle toga svi zajedno i svako pojedinačno imati mirnu savest.